Vesti – 22.08.2017.

Gde su (drugi) sindikati?

Na najavu”štrajka upozorenja” i/li protesta u Beogradu i drugim gradovima pisanim komentarom oglasio se  prof. Dušan Kokot, potpredsednik NSPRV iritiran i pitanjem “Gde su drugi sindikati?”, kako kaže “da ne piše na svaku objavu Unije,  a opet, da  udostoji prosvetne radnike odgovora”. “Ovaj stav nije kritika (jer na to nemam pravo, kao neko ko nije član UNIJE)  već samo razmišljanje potkrepljeno činjenicama i ličnom iskustvu” kaže Kokot.
“Dakle, ”štrajk upozorenja” ili protest u Beogradu (ukoliko ima za razlog sprečavanje donošenja najavljenog Zakona o (zaposlenima u) javnim službama) je pravi put. Ja bih još dodao i obavezu komunikacije sa drugim sindikatima i sindikatima iz drugih javnih službi, ali i drugih zaposlenih u javnom sektoru koje slični zakoni tek čekaju. Zašto onda drugi sindikati nisu tu? Jednostavno, UNIJA je (ponovo) donela samostalnu odluku” kaže potpredsednik NSPRV.  “Sada kažu, pa donesite odluku i Vi pa se pridružite. Prvo, štrajk upozorenja je zakonom uređen štrajk i zbog toga što se najavljuje 10 dana ranije. To je sada za vikend. Zašto onda, ako je bila namera UNIJE da ide u štrajk, to nije o saopštila pre 10 dana? Da li baš zato da se drugi ne pridruže? Drugo, ne smemo se tako ponašati. To je kao dete koje je samoživo i donosi svoje odluke, a mi kažemo drugoj deci da ga podrže jer je on “eto takav”. Zato me ne pitajte  zašto ne mogu podržati “štrajk” 1. septembra iako se sa svim zahtevima i planom (bar ono što sam video) slažem!” decidan je Dušan Kokot. (→Saopštenja)

Štrajk u školama za prvi septembar

U školama članicama Unije sindikata prosvetnih radnika 1. septembra biće organizovan štrajk upozorenja. Časovi će biti skraćeni na 30 minuta, a prosvetari će organizovati protestne skupove u više gradova. Štrajk će organizovati i preostala tri reprezentativna sindikata – Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti i Nezavisnost, ali oni još nisu odredili datum.
Unija traži povlačenje iz procedure Nacrta zakona o zaposlenima u javnim službama, hitno potpisivanje Protokola o zaradama kojim će plate zaposlenih u prosveti porasti na nivo iznad republičkog proseka, a treći zahtev je povlačenje i izmene svih propisa koji, kako tvrde, zaposlene u prosveti masovno ostavljaju bez posla. – Prošlu školsku godinu počeli smo bez štrajka. Vlada je bila nova, ostavili smo im vremena. Od tada pregovaramo, ali bez rezultata – kaže za “Novosti” Jasna Janković, predsednica Unije. – Bilo je dosta razgovora sa Ministarstvom prosvete, ali nažalost jalovih.
Predstavnici četiri sindikata sastaće se u sredu sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi razgovarali o aktuelnim problemima koji muče zaposlene u školstvu. Jasna Janković ipak ne veruje da bi u narednih deset dana moglo nešto značajno da se promeni, što bi ih navelo da odustanu od štrajka upozorenja. – Uputstvom o formiranju odeljenja iz juna 2017. i primenom njegovih krutih odredaba izgubljeno je 800 odeljenja u osnovnim školama. Oko 1.500 radnih mesta biće ugašeno u jednom danu – navedeno je u Unijinom obrazloženju štrajka. Oni tvrde i da je lošim planiranjem Ministarstva prosvete i njegovih agencija došlo do toga da će biti ugroženo na hiljade radnih mesta.

SRPS: Najveći problemZakon o javnom sektoru

Za Sindikat radnika u prosveti najveći problem je Zakon o zaposlenima u javnom sektoru, čija javna rasprava je u petak počela i koji, kako kažu, prosvetu opet stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na ostatak javnih službi. – Mi se godinama zalažemo za jedinstvene platne razrede u celom javnom sektoru. Čistačica mora da prima isto i u školi i u javnom preduzeću, jer radi isti posao, ali i novi zakon stvari postavlja sasvim suprotno – tvrdi Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti. – Ovim zakonom ostaćemo bar 30 odsto iza zdravstva, a plate vojske, policije, državnih službenika uređene su drugim zakonima i prema njima smo u još lošijem položaju.

Preuzimanja zaposlenih

– Zakon o zaposlenima u javnom sektoru omogućiće, recimo, da neko ko je po obrazovanju učitelj, a radi u nekoj državnoj službi za 100.000 dinara, pređe u školu i da zadrži svoju platu. A učitelji koji već rade u toj školi primaju 43.000 dinara za isti posao. Mogućnost preuzimanja može dovesti do neprestanog popunjavanja radnih mesta u prosveti zaposlenima iz drugih sektora, pa da tako nikada ne otvorimo prostor za mlade kolege da se zaposle – tvrdi Brajković.

Šarčević sa Brnabićevom o dugu prosvetarima

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je, preošle sedmice, da će zakazati sastanak sa premijerkom Anom Brnabić na temu pogrešno obračunatih naknada za godišnji odmor prosvetara za 2014. i o standardu i statusu prosvetnih radnika. Na pitanje novinara da li će vratiti novac zaposlenima u prosveti zbog pogrešno obračunate naknade za godišnji odmor za 2014. godinu, Šarčević je podsetio da je taj problem bio i prošle godine, te da je tada intervenisao, jer je bilo očigledno da je došlo do greške.

Šarčević: Cilj reforme – veći broj gimnazijalaca

Cilj reforme gimnazijskog obrazovanja, čiji plan je upravo završen, jeste povećanje broja gimnazijalaca, odnosno da oni čine 40 odsto svih srednjoškolaca, za razliku od sadašnjih 22 odsto, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević. Šarčević je u intervjuu za “Večernje novosti” u izdanju od nedelje govorio o detaljima tog plana koj predviđa i Strategija obrazovanja 2016/2020., navodeći da će gimnazije u Srbiji imati opšti, prirodni i društveni smer, ali u prvoj godini program će biti jedinstven i učenici će moći da biraju jedan od pet izbornih paketa – biznis i ekonomiju, pravo i globalne politike, ekologiju, sport i zdravlje i umetnost. Kako je rekao, bazični predmeti biće obavezni za sve, a zavisiće od smerova, kao i da će postojati posebni programi za nadarene za matematiku, fiziku, informatiku i jezike.
“Biznis i ekonomija usmeravaće ih ka studijama iz te oblasti, što je i najčešći izbor srednjoškolaca. Pravo i globalne politike hit su u svetu, na međunarodnoj maturi, jer se uče politička geografija, sociologija, geostrategija, politička ekonomija i daju veliku mogućnost rada kroz projekte i međupredmetno povezivanje sadržaja”, rekao je Šarčević. On je dodao da će umetnički paket imati akcenat na vizuelnim umetnostima i drami, jer je muzički koncept razvijen kroz mrežu osnovnih i srednjih muzičkih škola. “Ekološki koncept može da ima i društveni i prirodni pristup – od biologije, fizike, hemije do pravnog i ekonomskog okvira. Sport i zdravlje predviđeni su za gimnazijalce koji žele da studiraju medicinsku grupaciju fakulteta, fizičko vaspitanje ili sportsku medicinu”, rekao je Šarčević.
Prema njegovim rečima, u trećem i četvrtom razredu postojaće obaveznost izbornih predmeta, a odnos opšte obrazovnih i izbornih predmeta biće srazmerno sinhronizovan prema nedeljnoj opterećenosti učenika Kako je objasnio, ova promena gimnazijskog obrazovanja potrebna je jer deca i dalje uče po modelu iz 60-ih godina 20. veka. “Deca i dalje uče po modelu po kome se učilo i 60-ih godina prošlog veka. U međuvremenu smo imali ‘šuvaricu’, pa kada je ukinuta vratili smo se na stari model. Potreban nam je moderniji pristup, a poslednji korak reformisane gimnazije biće nacionalna matura, koja će zameniti prijemne ispite na fakultetima”, rekao je Šarčević.(→Press Clipping)

Inovacije i obrazovanje pokretači razvoja

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić otvorila je u nedelju međunarodnu konferenciju „Editovanje genoma: biomedicinske i etičke perspektive” koju u Beogradu zajednički organizuju Centar za bioetičke studije (CBS) iz Beograda, Hejstings centar (The Hastings Center) iz Njujorka i Medicinski fakultet Univerziteta u Njujorku (New York University). Kako je saopšteno iz Vlade, otvarajući skup, Ana Brnabić je naglasila da današnja Konferencija okuplja svetske stručnjake i naučnike koji će razgovarati ne samo o tehnnologiji, već i o tome kako ona utiče na različite sfere našeg života. Ona je naglasila da je uloga Vlade da kreira obrazovni sistem koji će mladima u Srbiji omogućiti da razvijaju kritičko i analitičko razmišljanje istovremeno ohrabrujući dijalog iz kojeg će proisteći najbolja rešenja.
“Upravo to promoviše današnja Konferencija, time što na njoj stručnjaci razgovaraju kako socijalna pravda, moral i etika utiču na tehnologiju koja se sve brže razvija i utiče na život svakoga od nas”, rekla je Ana Brnabić. Konstatujući da je sučeljavanje različitih ideja i mišljenja obeležje snažnog ekosistema koji podstiče inovacije, premijerka je naglasila da su Beograd i ostali gradovi u Srbiji uvek negovali takav način razmišljanja.”Obrazovanje i inovacije najvažniji su prioriteti Vlade Srbije jer oni predstavljaju ključne pokretače našeg rasta i razvoja” rekla je predsednica Vlade Srbije obraćajući se svetski priznatim stručnjacima i naučnicima koji učestvuju u radu skupa.
Međunarodna konferencija „Editovanje genoma: biomedicinske i etičke perspektive”, jedan je od najvažnijih bioetičkih događaja u svetu u ovoj godini, na kojem učestvuju neka od najuglednijih imena u svetu nauke i filozofije. Svetski priznati naučnici i stručnjaci će, između ostalog, razgovarati i o tome da li editovanje gena vodi iskorenjivanju brojnih bolesti (genetičke bolesti, maligniteti, HIV/AIDS) ili može da sklizne ka neželjenim oblicima genetičkog inženjeringa.

Drugi krug završnog ispita za maturante

Testom iz srpskog (maternjeg) jezika u ponedeljak je počeo drugi krug završnog ispita za male maturante koji su pali na popravni ispit ili iz zdravstvenih razloga nisu mogli na testiranje u junu. Za danas je predviđen test iz matematike, dok će kombinovani test (istorija, geografija, fizika, hemija, biologija) biti održan 23. avgusta.
Na test izlaze oni koji su pali na popravni ispit, koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga nisu polagali završni ispit u junskom, prvom krugu. Svi učenici moraju da polažu malu maturu koja predstavlja zvaničan završetak osnovne škole, a broj osvojenih poena važan je za rangiranje i upis u srednju školu. Na svakom od tri testa učenici maksimalno mogu osvojiti po 10 poena, dok uspeh iz škole nosi 70 bodova. Ministarstvu prosvete do 9. avgusta prijavljeno je 618 učenika koji će polagati završni ispit u drugom krugu i to 380 učenika za polaganje završnog ispita u redovnoj osnovnoj školi i 238 polaznika za polaganje završnog ispita u školama koje ostvaruju programe obrazovanja odraslih.
Iz ministarstva podsećaju da taj broj nije konačan jer se i dalje školama prijavljuju učenici nakon položenih razrednih i popravnih ispita, kao i učenici iz Republike Srpske, ali i oni učenici koji iz zdravstvenih ili porodičnih razloga nisu mogli da izađu na završni ispit. “Očekuje se i naknadno prijavljivanje odraslih polaznika, koji najčešće zbog sezonskih poslova nisu stigli da se prijave u roku”, naglašavaju u Ministarstvu prosvete i dodaju da će se štampati dovoljno testova i za učenike i polaznike koji kasne sa prijavljivanjem.
Preliminarni rezultati testa biće objavljeni 24. avgusta, a konačni 26. avgusta, nakon čega će uslediti treći upisni krug u srednje škole.

Elektronski dnevnici u školama od 1. septembra

Od 1. septembra u šezdesetak škola širom Srbije, dnevnike koje nastavnici donose u učionicu i u njih upisuju sve ono što je obavezno pre početka časa, zameniće elektronski. Klasični, “knjige” dnevnici tako počinju da ustupaju mesto elektronskim, koji će se nalaziti na posebnom portalu. Njima će, uz odgovarajuće šifre, u različitim obimima pristup podacima imati nastavnici, roditelji, direktori i učenici. Tokom naredne školske godine uvođenju elektronskih (e-dnevnika), trebalo bi da se priključi još oko 140 škola, te bi njih 200 u Srbiji bilo obuhvaćeno ovim projketom, najavio je pre izvesnog vremna Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Plan je da se za najviše dve godine u sve škole uvede elektronsko čuvanje i pristup podacima. Podrazumeva se da za uključivanje u projekat e-dnevnika školama potrebna računarska oprema i pristup internetu, a u Ministarstvu ističu da je intrenet dostupan za više od 90 odsto škola u Srbiji.

Počela obnova šidske OŠ „Sremski front”

Osnovna škola „Sremski front” posle 42 godine od izgradnje, uz pomoć države biće obnovljena do kraja ove godine. Da sprovede ovaj posao dopalo je u dužnost novoj direktorki škole, profesorki istorije Slađani Ljubojević. „Radovi su počeli 6. avgusta, a završiće se za tri meseca, početkom novembra. Radove izvodi firma „Gat” iz Novog Sada, uz stručni nadzor“, kaže direktorka. “S radovima se okasnilo, jer se dugo čekalo na papirologiju potrebnu za početak sanacije škole. Malo nam je time poremećena organizacija rada škole na početku školske godine, ali, važno je da se predviđeni radovi završe.” Dok traju radovi u njihovoj školi, učenici će nastavu imati u drugim objektima. Zbog velikog broja učenika formirana su 24 odeljenja. Niži razredi, 11 odeljenja od prvog do četvrtog razreda nastavu će imati u OŠ „Branko Radičević”. Za njih je, zbog velike udaljenosti, obezbeđen prevoz autobusom u školu i iz škole. A 13 viših razreda, od petog do osmog, nastavu će pohađati popodne u prostorijama Gimnazije „Sava Šumanović” i njima neće biti potreban prevoz. U školi „Sremski front” zatekli smo radnike koji menjaju vodovodne instalacije. Obavljene su pripreme za postavljanje novih kanalizacionih cevi i pripreme za dovod vode u objekat. Unutrašnja vrata su skinuta iz hodnika. Skidaju se i lampe radi postavljanja nove elektroinstalacije. Direktorka Slađana Ljubojević rekla je da nema informaciju koliko će koštati kompletan posao na obnovi škole, ali je prethodno na konferenciji za novinare predsednik Opštine Šid Predrag Vuković saopštio da je Vlada Srbije, preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja opredelila za obnovu OŠ „Sremski front” oko 70 miliona dinara. Učenici, nastavnici, roditelji i cela lokalna samouprava raduju se ovom poduhvatu i nadaju da će za tri meseca škola biti kao nova.

Nacionalni značaj budućeg Teslinog muzeja

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u nedelju  da će predložiti Vladi da se izgradnja novog muzeja “Nikola Tesla” proglasi za projekat od nacionalnog značaja. Ona je istakla da će Vlada Srbije preuzeti ulogu investitora projekta, pa će muzej biti svojina države. “Realizacija ovako značajnog projekta, koji bi podrazumevao izgradnju jedinstvenog kulturnog i naučno-istraživačkog prostora sa centralnim objektom – novim muzejom “Nikola Tesla”, ima nacionalni značaj i kao takav prirodno je da bude u vlasništvu države, koja će biti i investitor projekta”, kazala je je Mihajlovićeva.Podsetila je da je u planu da se na prostoru marine “Dorćol” izgradi centar koji bi obuhvatao i prateće sadržaje, poput centra za promociju nauke, centra za informacione tehnologije, centra za promociju arheoloških istraživanja, kao i centre za digitalizaciju, robotiku, mikroelektroniku i bioinženjering, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Prema rečima potpredsednice Vlade, do 10. septembra biće definisani svi uslovi za početak realizacije projekta izgradnje muzeja. “Za dve nedelje imaćemo detaljno razrađen plan daljih aktivnosti, definisane procedure i rešene imovinsko-pravne odnose, jer je cilj da do kraja godine izaberemo investitora i počnemo izgradnju ovog važnog projekta”, kazala je Mihajlovićeva.

Matica srpska čuvar stotine hiljada vrednih dokumenata

U lavirintu hodnika velelepnog istorijskog zdanja u Ulici Matice srpske 1 krije se Rukopisno odeljenje, jedini pravi arhivski fond koji čuva nekoliko stotina hiljada vrednih dokumenata. Nastalo osnivanjem same Matice 1826, gde je u početku bilo pri Biblioteci, a onda u kratkom periodu pri Odeljenju za književnost i jezik, zvanično postaje zaseban sektor 1961, otkad ima svog upravnika i odbor koji čine ljudi iz srodnih ustanova. – Svi zaposleni, a ima nas samo petoro, imamo visoko obrazovanje, ali radimo sve – obrađujemo građu, priređujemo je… – objašnjava stručna saradnica Odeljenja Aleksandra Jovanović. – Kao i svaki arhiv, moramo da poštujemo kodeks koji podrazumeva bezbedno čuvanje građe. Nemamo svoju službu za restauraciju, ali zato imamo Biblioteku i Galeriju, čije nam službe pomažu u „lečenju” dokumenata. Zaposleni moraju da prođu obuku na nivou državnog ispita, koji se nekad polagao u Arhivu Srbije, a sada u Arhivu Vojvodine.
Kako kaže, arhiva, koju čini više od sto hiljada matičinih zapisnika i delovodnih protokola, kao i zbirke više desetina hiljada pisama, 20.000 rukopisa i 25.000 fotografija od 18. do 20. veka, dostupna je svima, i njihovim saradnicima i ljudima sa strane, koji nemaju neku direktnu poslovnu vezu s radom Matice srpske. – Dolaze nam studenti, magistranti i doktorandi, akademski ljudi koji iz nekog razloga žele da istraže našu zbirku. To je, pre svega, književnoistorijsko arhivsko odeljenje. Ono poseduje mnoštvo dokumenata iz oblasti književnosti, jezika, istorije, kako naše, tako i naroda iz našeg okruženja, a imamo i ponešto iz prirodnih nauka – navodi Aleksandra Jovanović. – Funkcionišemo i kao biblioteke pa se sve radi u okviru naše čitaonice. Građa korisnicima može biti dostupna i na duži rok ukoliko je u pitanju ozbiljan istraživački rad.

Pokloni i otkup popunjavaju fond

– Ove godine smo dobili prvi veoma značajan poklon, koji je već obrađen i dostupan javnosti. U pitanju je građa čuvenog muzikologa Rudolfa Bručija iz Novog Sada, koju nam je darovao njegov sin i koja je bila tema izložbe. Tokom proleća je isto učinila porodica akademika Čedomira Popova, što je naročito važno jer je to nekadašnji predsednik Matice srpske. Ukoliko neko želi da pokloni svoju zaostavštinu, to čini za života ili u dogovoru s porodicom, a ako je nešto iz starog perioda na tržištu i nudi se za otkup, do toga pokušavamo da dođemo. Nemamo svoj novac i buyet, ali ukoliko se pojavi nešto što nam je zanimljivo, pregledamo, predstavimo našem predsedništvu i zatražimo finansijsku podršku od Ministarstva kulture – kaže ona.

Deca sa KiM u Novom Sadu

Deca osnovnoškolskog uzrasta i predstavnici opštine Ranilug na Kosovu i Metohiji stigli su u Novi Sad, gde će boraviti do 21. avgusta. Deca će imati priliku da upoznaju centar grada, kao i da posete ustanove kulture. Organizator posete je Crveni krst Novog Sada, a zahvaljujući ljudima dobre volje i uz snažnu podršku Grada Novog Sada, za goste su obezbeđeni smeštaj i hrana. To je treća godina kako se ta humana aktivnost realizuje i do sada je u okviru nje naš grad posetilo više od 120 dece.

Izviđači iz Novog Sada u Nacionalnom parku Đerdap

Članovi odreda izviđača „Miroslav Mika Antić” iz Novog Sada su ove godine boravili u Brzoj Palanci zajedno s OI „Vožd Karađorđe” iz Niša i „Car Lazar” iz Kruševca. U šatorskom naselju, koje su podigli na samoj obali Dunava, četrdesetak mališana je od 3. do 12. avgusta uživalo u plivanju, pecanju i vožnji kajaka, odnosno čamaca, te prošlo obuku o vezivanju čvorova, dnevnoj i noćnoj orijentaciji pomoću prirodnih objekata, prvoj pomoći, kuvanju u prirodi i ostalom. Izlet na Blederijske vodopade bio je za njih posebno iskustvo jer je trebalo da pređu deset kilometara i spreme sebi obrok u prirodi. Kako kaže starešina novosadskih izviđača Tanja Janković, hrana im nikad nije bila ukusnija, a kupanje u bistroj, ali ledenoj vodi, nikad izazovnije.
Jedan dan posvetili su obilasku Rezervata prirode – Nacionalnog parka „Đerdap”, kanjona reke Vratne s kamenim kapijama nastalim geomorfološkim promenama i istoimenog manastira. Noćni izlet bio je prava prilika za mlade izviđače da pokažu šta su naučili. Njihov zadatak bio je da samostalno podignu zaklon od šatorskih krila u kojem će spavati, da pripreme ognjište na bezbednom mestu i spreme obrok od dobijenih namirnica. Osim što su dokazali svoju spretnost, solidarnost i hrabrost, dali su doprinos zajednici time što su očistili celokupnu plažu od otpadaka, a najvredniji su dobili simbolične nagrade. “Ovaj tabor je pokazao da deca vole druženje i bez modernih tehnologija te da, boraveći u prirodi, veoma brzo usvajaju veštine potrebne za budući život uz podršku odraslih izviđačkih vođa”, kaže Tanja Janković.

“Mašta i Mim” najbolja predstava 23. FEP-a

Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci, svečano je zatvoren u nedelju  predstavljanjem radioničarskog stvaralaštva, nakon čega su proglašeni ovogodišnji pobednici. Nagrada publike pripala je predstavi “Vilinska zavrzlama” u izvođenju Happy theatre-a iz Beograda, dok je dečiji žiri svoj glas dao predstavi “Mašta i Mim” Pozorišnog studija “Nada” iz Rume. Stručni žiri jednoglasno je proglasio predstavu “Mašta i Mim” pobedničkom predstavom 23. FEP-a. Tokom dva festivalska dana više od 200 dece i mladih učestvovalo je u 13 kreativno-edukativnim radionicama. Svi posetioci festivala imali su priliku da pogledaju pet takmičarskih predstava i dve predstave u revijalnom delu programa. Večernji sati bili su rezervisani za muzički program, a ceo program bio je u znaku ovogodišnjeg motoa Festivala – Mojim velikim zatvorenim očima, navodi se u saopštenju.

U kampovima 550 mladih iz inostranstva

U Srbiji će ove godine biti organizovana ukupno 34 volonterska kampa na kojima učestvuje, pored 200 mladih iz zemlje, i 550 mladih iz inostranstva, i to pretežno iz Španije, Italije, Francuske, Rusije, Finske, ali i iz Meksika, Koreje i Japana. Kada su u pitanju kampovi u inostranstvu, oko 450 volontera iz Srbije godišnje otputuje na volontiranje, i to najčešće u Nemačku. ”Poslednjih godina mladi iz Srbije najčešcće odlaze na kampove u Nemačku. U velikoj meri odlaze i na kampove u Španiji, Italiji, Francuskoj, dok je odlazak na egzotične destinacije malo ređi, ali ima volontera koji idu u Japan, Grenland…”, rekla je Tanjugu Jelena Mićić iz Mladih istraživača Srbije. Dodaje i da je lepa vest da su kampovi u Srbiji popunjeni za mlade iz zemlje, a da je ostalo još samo nekoliko slobodnih mesta za mlade iz inostranstva. Teme volonterskih kampova su najčešće različiti ekološki programi, kao i unapređenje eko-turističke ponude različitih sredina. ”Imamo i umetničke, ali i socijalne kampove u kojima volonteri mogu da rade sa ljudima iz osetljivih grupa kao što su migranti ili volontiraju u Gerontološkom centru na Bežanijskoj kosi”, rekla je Mićić.

Uspeh: Srpski studenti u finalu u Talinu

Studenti Beogradskog univerziteta Janko Đordević i Ilija Ivanišević plasirali su se u finale Evropskog prvenstva u debati koje se ove godine održava u Talinu, glavnom gradu Estonije. Janko Đordević je student Pravnog fakulteta, a Ilija Ivanišević pohađa Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu. Zapažen rezultat ostvarili su i Miloš Marjanović i Teodora Rešetar, koji su kao tim stigli do četvrtfinala turnira, prenosi RTS. Osim studenata iz Beograda, u finalu će učestvovati timovi: Tartu A iz Estonije, Lajden B iz Holandije i Tel Aviv B iz Izraela. Na Evropskom prvenstvu bilo je ššestoro učesnika iz Beograda – tri tima sa Beogradskog univeziteta i jedan tim sa Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Evropsko prvenstvo se održava u Talinu od 14. do 20. avgusta, a na takmičenju učestvuje 216 timova.

Za početak školske godine – murali bivšeg đaka

Pirotski umetnik Ljubiša Pejčić, takođe i radnik Tigar tajersa, rešio je da se oduži svojoj osnovnoj školi u Pirotu, pišu pirotskevesti.rs. Uz pomoć svoje firme “Tigar tajersa”, koja je obezbedila boje i materijal, i rukovodstva škole, on će do početka školske godine unutrašnjost školskog dvorišta oplemeniti muralima sa likovima Svetog Save, Ive Andrića, Nikole Tesle, ali i šarama pirotskog ćilima, detaljima iz srednjovekovne tvrđave Momčilov grad i muralom na kome je prikazana zelena jabuka – simbol ekologije i očuvanja životne sredine.  Svi murali međusobno su povezani nitima sa elementima pirotskog ćilima.
Pejčić je za Pirotske vesti kazao da mu je ljubav prema slikarstvu “usadio” legendarni nastavnik likovnog Nikola Nikolić, i da na ovaj način želi da se bar malo oduži školi u kojoj je stekao osnovno obrazovanje. Pejčić u svojoj misiji nije sam, njemu pomažu i sadašnji đaci nižih razreda ove škole – Kristina Ranđelović, Natalija Krstić i Janja Erkić. https://www.youtube.com/watch?v=U3hjnIBnxYU

RTV u poseti “malom Pikasu” iz Avganistana

Medijsko interesovanje za “Malog Pikasa”, jedanaestogodišnjeg dečaka, izbeglice iz Avganistana, koji je u žižu javnosti dospeo kada je odlučio da novac prikupljen od prodaje svojih slika pokloni za lečenje teško obolelog dečaka iz Srbije, Nemanje Damčevića, i dalje traje.  Opšta je ocena da je malo njegovih vršnjaka koji su dovoljno zreli da donesu tako veliku odluku. Njega i njegovu porodicu u prihvatnom centru Krnjača, u nedelju  posetila je i ekipa RTV Vojvodine. Dečakovi crteži i slike podsećaju na dela svetski poznatih umetnika. Kaže da je samouk  ida je počeo da crta sa šest godina. Od novca sa neke druge izložbe Farhad namerava da kupi još slikarskog pribora i da ga pokloni iranskoj deci jer zna da će ih tako nešto obradovati. Farha i njegov otac su nam ispričali da su iz avganistanskog grada Kerat morali da beže jer su zastrašivani, nametana im je vetska nastava, a žene su bile primorane da pokrivaju lice i telo. Iz Avganistana su prebegli u Tursku, odatle u Grčku, zatim u Albaniju, pa na Kosovo i Metohiju, i na kraju su došli u Krnjaču. Dovde im je trebalo dve godine i četiri meseca. https://www.youtube.com/watch?v=_F7t36mwh4U

Vremeplov: Debisi

Na današnji dan 22. avgusta 1862 godine rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike (“Popodne jednog fauna”, “Nokturno”).

Vremeplov: Turgenjev

U Parizu je, na današnji dan 22. avgusta 1883, umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovački zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”.

Vremeplov: Fred Hojl

Britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika 20. veka umro je na današnji dan 2001. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike (“Crni oblak”, “A kao Andromeda”).

Vremeplov: Valensa napustio “Solidarnost”

Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je na današnji dan 2006  tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

Vremeplov: Srbi dobili “Privilegiju” 

Na jučerašnji dan 21. avgusta 1690. godine austrijski car Leopold I dao je Srbima ukazom, poznatim kao “Privilegija”, određene povlastice na teritoriji Habzburških zemalja. “Privilegija” je uvažila zahteve srpskog sveštenstva i naroda i garantovala slobodu vere, upotrebu tradicionalnog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih arhijereja.

Vremeplov: Jernej Kopita

Na jučerašnji dan 21. avgusta 1780 godine rođen je slovenački slavista Jernej Kopitar, cenzor austrijske vlade za slovenske i grčke knjige, za srpsku kulturu značajan kao pomagač i zaštitnik Vuka Karadžića. Zalagao se za narodni jezik u književnosti, mada nije bio dosledan – pisao je na nemačkom, najviše zbog beznačajnog broja čitalaca na slovenačkom jeziku. Podstakao je Karadžića da sakuplja narodne umotvorine i uputio ga da napiše srpsku gramatiku i rečnik. Postavio je tzv. panonsku teoriju o poreklu staroslovenskog jezika.

Potresno pismo devojčice: “Udarao me je, niko da pomogne”

Sedamnaestogodšnja T.K. iz Prokuplja objavila je otvoreno pismo na Fejsbuku u kom tvrdi da je napadnuta u tom gradu. Kako prenosi portal novostitop.com, ona je navela da se napad dogodio nasred glavne ulice u Prokuplju, pre ponoći. Napadač je pronađen i priveden, a u toku iste noći je i pušten iz pritvora.  U pismu je navela da je izrevolitrana, preplašena i zabrinuta i da ju je razočaralo to što niko od sugrađana nije prišao da joj pomogne iako je tražila pomoć.

Čeka (li) nas masovno umiranje od malih boginja!

Zbog niskog obuhvata vakcinacije protiv malih boginja u velikoj smo opasnosti da se vratimo u 19. vek, kada je veliki broj obolelih i umrlih bio normalna pojava. Vakcinacije tada, naravno, nije bilo, a zarazne bolesti su odnosile hiljade i hiljade života. Zahvaljujući MMR vakcini, koja štiti od zaušaka, rubeola i malih boginja, broj obolelih i umrlih je drastično smanjen. Epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objašnjava da su morbile (male boginje) kroz istoriju bile veoma karakteristične za srpsku vojsku, kao i da ih je vakcina drastično smanjila. – U srpskoj vojsci od 1879. do 1898. godine obolevalo je 2.760 na 100.000 osoba u proseku godišnje. Maksimalno je bilo godine 1892. – čak 7.681,4 obolela na 100.000. Stopa mortaliteta je bila različita, a najveća zabeležena je čak 37,3 odsto od obolelih! Umro je, dakle, svaki treći koji je oboleo. Najmanje umrlih bilo je 1898. godine, kada je on iznosio dva odsto od broja obolelih – objašnjava Kon. 1895. u Srbiji umrlo čak 13.525 ljudi od malih boginja, epidemija ove godine u Rumuniji odnela 32 života Kako kaže, pre uvođenja vakcinacije protiv malih boginja 1971. godine, svake godine su se javljale epidemije sa brojem obolelih od 262 do 521 na 100.000 stanovnika.
– Sa uvođenjem vakcinacije postupno je opadao broj obolelih, pa su se do devedesetih godina boginje javljale sporadično. Bilo je epidemijskih godina, ali sa malim brojem obolelih. Od 1962. do 1971. godine bilo je 40.385 obolelih od malih boginja, prosečno godišnje 380,7 obolelih na 100.000, i 20 umrlih, što je dve osobe godišnje. Te 1971. godine se uvodi vakcinacija, a naredna epidemija valja se tek 1993. godine. Te godine se uvodi još jedna vakcina, odnosno revakcinacija i jasno se vidi dramatičan pad obolelih – objašnjava epidemiolog. Sledeća epidemija malih boginja pojavila se u Vojvodini, kada je poverenje u vakcinu drastično opalo 2007. godine, nakon čega obuhvat vakcinisanih mališana više nije dostizao neophodnih 95 odsto. Nakon četiri godine epidemija se javlja i na jugu Srbije. U novembru 2014. godine, kada je obuhvat imunizacije u Beogradu bio 80,25 odsto, javlja se epidemija i u glavnom gradu, a ona traje do početka leta 2015. godine.

Trend nevakcinisanja se nastavlja!

– Trend nevakcinisanja se nastavlja, a do kraja godine u Beogradu će biti vakcinisano samo 53 odsto mališana, što nam dovoljno govori o riziku od nastanka epidemije. U prvih šest meseci u glavnom gradu je vakcinisano samo 26,5 odsto dece – objašnjava epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Da bi se postigao kolektivni imunitet, potrebno je da se vakciniše najmanje 95 odsto mališana.

Epidemiolozi nisu za kažnjavanje za nevakcinisanje

Prema najavama Ministarstva zdravlja, od 1. oktobra biće obavezna i vakcinacija koja štiti od upale srednjeg uha, bronihtisa, meningitisa, sepse i upale pluća. Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine Mioljub Ristić izjavio je da je na teritoriji Vojvodine i Južnobačkog okruga najveći obuhvat vakcinom protiv tuberkuloze od 98 do 100 odsto, a niži za hepatitis B i MMR vakcinu. “Kada govorimo o vakcini protiv hepatitisa B i MMR u 2016. godini zabeleženi su obuhvati za prvu dozu 90 odsto, a za drugu 91 odsto”, naveo je Ristić. On je istakao da se epidemije većih razmera mogu izbeći upravo vakcinisanjem i da je to najznačajnija preventivna mera.
Upozorava i da bi u Srbiji, ukoliko bi došlo do trenda smanjenja broja vakcinisanih, mogao da se desi rumunkski scenario gde postoji epidemija od 2016. godine, jer je obuhvat prvom dozom MMR vakcine bio 80, a drugom 50 odsto. On je rekao i da je obuhvat vakcinom MMR u Vojvodini bio najniži 2015. godine, a da je 2016. zabeležen porast, ali da bi idealno bilo da je obuhvat 95 odsto, jer tada, ocenjuje, ne bi razmišljali o eventualnoj epidemiji. “Ono što je dobro je to da rubni krajevi Vojvodine, južni Banat i severni krajevi Bačke, gde se u okolini dešavaju epidemije, beleže obuhvat vakcinacijom od preko 95 odsto, zato nemamo prodor većeg broja obolelih ka unutrašnjosti Vojvodine”, kazao Ristić.
Ristić ističe da epidemiolozi i pedijatri nikada nisu bili niti će biti pristalice kažnjavanja za nevakcinisanje, te dodaje da se oni trude da kroz edukaciju ukažu na značaj sprovođenja vakcinacije. “Mislim da mera kažnjavanja roditelja koji nevakcinišu dete neće doneti neke rezultate, ali to je zakonska obaveza i moramo se toga pridržavati. Postoje zemlje u Evropi koje nemaju obaveznu vakcinaciju i to je istina, ali je istina i da one u kojima su vakcine bile neobavezne, nakon epidemije, postale su obavezne”, istakao je Ristić. Najsvežiji primer je, kako je rekao, Italija, gde je od 2016. do 2017. godine 4.500 dece obolelo, a od toga troje je umrlo.(→Press Clipping)   https://www.youtube.com/watch?v=pBJVmTZNAyo

Deca napravila ljudski toranj u čast žrtvama napada u Barseloni

Više od 20 osoba, među kojima i mala deca, formiralo je u subotu uveče ljudski toranj u čast žrtvama terorističkog napada na šetalištu La Rambles u Barseloni. Formiranje tornja burnim aplauzom pozdravili su okupljeni prolaznici, u trenutku kada se malo dete sa kacigom na glavi popelo na vrh formacije od nekoliko nivoa, prenosi AP. Stvaranje ljudskog tornja ili kastela je veoma popularan deo kulturnih festivala u Kataloniji i nastao je u 18. veku.

About the Author

admin

Leave a Reply