Vesti – 29.08.2017.

SES: Nastavljaju se pregovori o minimalnoj ceni rada

Socijalno-ekonomski savet juče je nastavio razgovore na temu minimalne cene rada, a očekuje se i da Vlada Srbije iznese svoje predloge, piše “Blic”. Minimalna cena rada bi naredne godine, prema predlogu sindikalaca, trebalo da bude povećana sa 130 na 156 dinara po satu, dok poslodavci pristaju na samo 137 dinara, navodi list. U okviru Socijalno-ekonomskog saveta, sindikati i Unija poslodavaca počeli su razmatranje pitanja povećanja minimalne cene rada za sledeću godinu, piše “Blic”, navodeći da sindikalci smatraju da rast minimalca ne sme biti manji od 20 odsto.

Izbori u SANU: “Manje šanse za prirodne nauke”

Sledeće 2018. godine biraće se novi članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Priprema tih izbora je jedna od najvažnijih aktivnosti, kojoj se u SANU posvećuje velika pažnja. O tome, kao i o stanju u Srbiji i pozicijama domaćih visokoobrazovnih i naučnih institucija, razgovorali smo s akademikom Stevanom Pilipovićem, predsednikom Ogranka SANU u Novom Sadu. – Manji uspeh izbora u odeljenjima društvenih i humanističkih nauka, kao i u umetnosti, u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa različito se tumači, ali nesklad u broju akademika u navedenim odeljenjima, gde ih ima duplo manje u odnosu na broj članova odeljenja tehničko-tehnoloških i prirodnih nauka, obavezuje nas da se s posebnom pažnjom posvetimo predstojećim izborima – kaže profesor dr Pilipović, naš vodeći matematičar izuzetnog renomea u prestižnim naučnim krugovima međunarodne naučne zajednice.(→Press Clipping)

Novi Sad: Sve spremno za prvake, škole uređene i doterane

Školarcima je ostalo još nekoliko dana do povratka u školske klupe, a najveće uzbuđenje je, očekivano, među budućim prvacima i njihovim roditeljima. Po novosadskim školama uveliko se pripremaju tradicionalni prijemi za prvačiće, kada će, 30. ili 31. avgusta, učenici starijih odeljenja izvesti priredbe kojima će poželeti dobrodošlicu mlađanim školskim drugarima, kao i njihovim roditeljima, bakama i dekama. “Budući drugi razredi spremaju svečani program za prvake pa će ih tog 31. avgusta dočekati uz pesmu, igru, balet, recitacije…”, najavljuje direktorka najveće novosadske osmoletke, OŠ „Dušan Radović” na Klisi Slavoljupka Mihajlović. – Trenutno imamo upisanih 250 đaka prvog razreda, a za našu školu je karakteristično da upis traje poduže te i sada ima roditelja koji dolaze da upišu dete. Naša sagovorica objašnjava da će ta škola ove godine ostvariti maksimum od devet odeljenja prvog razreda, ali da će verovatno biti više učenika nego što, po propisima, može da primi. U tom slučaju, škola će one đake koji zbog popunjenih kapaciteta ne budu primljeni, usmeriti u neku od osmoletki u blizini.

 Tradicionalni prijemi za prvačiće

Gužva je i u OŠ„Kosta Trifković”, gde se prijem sprema za 165 prvaka, koliko je trenutno upisano. Direktor te škole Milan Spasojević kaže da bi trebalo da, kao i u prethodnoj generaciji, bude šest odeljenja prvog razreda, a bilo bi i više da im ne nedostaje prostora. “U odnosu na prošlu školsku godinu, od 1. septembra možemo se pohvaliti sa 70 učenika više, ukupno 1.300 dece. Takođe, ponosni smo na to što smo škola koja nema tehničke viškove, čak nam trebaju i novi kadrovi. Prijem za prvake smo zakazali za 30. avgust, a učenici koji su završili treći razred svakodnevno imaju probe za program koju su spremili zajedno s učiteljima, a pomažu im i nastavnici likovnog, kao i nastavnici muzičkog s decom starijeg uzrasta”, kaže Spasojević.
Svečano je i na Salajci, gde učenici trećeg razreda OŠ „Vuk Karadžić” pripremaju priredbu za 31. avgust, a oni imaju i dodatni razlog za slavlje: “Ove godine imaćemo jedno odeljenje više, odnosno 70 prvaka u tri odeljenja, na šta smo više nego ponosni“, kaže Zorica Zeljković. Dodaje da su, iako su mala škola, uspeli da pokažu da su velikog srca, i roditelji su ih prepoznali kao pravu porodičnu osmoletku.  “Zbog toga imamo mnogo upisane dece koja nam teritorijalno ne pripadaju, pa čak i učenika iz Futoga, Veternika i s Novog naselja”, veli Zeljković.  Osim toga, budućim prvacima će u OŠ „Vuk Karadžić” biti predstavljen projekat o bezbednosti dece u saobraćaju, a uz pomoć MZ Salajka, za prisutne će biti izvedena i pozorišna predstava. U saradnji s Udruženjem malih kućnih ljubimaca, na prijemu će, u znak novog početka, u dvorištu škole poleteti i jato golubova. Kao i ostale škole, i ova osmoletka je pripremila poklone za prvake, u čemu su imali pomoć iz knjižare „Gatarić”, dok direktorka Zorica Zeljković napominje da će za ugroženu decu, uz udžbenike, biti obezbeđen i sav potreban pribor.

Futog: Manji broj odeljenja

Dok u nekim delovima grada ove godine ima više školaraca, u nekim školama se, zbog manjka dece, smanjuje i broj odeljenja. Takav slučaj je i u futoškoj OŠ „Miroslav Antić”, koja će od septembra imati četiri odeljenja prvog razreda, umesto prošlogodišnjih pet. Ipak, od 1. septembra će u klupe te osmoletke sesti značajan broj od 95 prvačića. “Za 25 godina, koliko sam provela radeći u školi, sećam se da je nekada bilo mnogo više dece. Vidim da je to tendencija i u mnogim drugim školama, kao i u našoj susednoj osmoletki. I tamo učenici trećeg razreda vredno i svakodnevno pripremaju program kojim će prvacima poželeti dobrodošlicu u školu koja nosi naziv pesnika čije će im stihovi obeležiti mnoge školske dane”, kaže diretorka OŠ „Miroslav Antić” Gordana Hajduković Jandrić.

Roditelji žele produženi boravak

Po rečima direktora OŠ „Kosta Trifković” Milana Spasojevića, vlada veliko interesovanje roditelja za produženi boravak, za koji je u toj osmoletki trenutno upisano čak 270 učenika prvog i drugog razreda. Da bi svim zahtevima mogli izaći u susret, škola je od Ministarstva prosvete tražila još dva do četiri nova odeljenja, a odgovor čekaju.

Akademik Pilipović: O svetskim rang listama s visokoobrazovnim institucijama?

– Šangajska lista ima određeni značaj kao globalni pokazatelj organizovanosti nastave i nauke na univerzitetima. Međutim, uočavaju se razlike koje nisu izraz objektivnih vrednosti rangiranih. Posebno, te razlike pokazuju da lista nije pouzdani pokazatelj kvaliteta. Takmičarski duh jeste pozitivan ako se koristi za unapređenje i nastave i nauke i ako se razume činjenica da nastavne i naučne oblasti ne mogu da se mere istim aršinima. Mi matematičari znamo veoma dobro da nije moguće upoređivati samo brojne pokazatelje, recimo, broj radova i impakt faktore u raznim oblastima. Citiranost je potpuno drugačija, čak i u raznim oblastima matematike, a u poređenju s prirodnim naukama, razlike su drastične. Odavno znamo da je u relativnom odnosu matematika visoko rangirana. Imamo veoma organizovano Društvo matematičara Srbije, Srpsko naučno matematičko društvo kao i doktorsku školu matematike u Srbiji koju su formirali univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru kao i matematički institut SANU” kaže akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.
“Kada govorimo o rezultatima matematičara na Univerzitetu u Novom Sadu, uočava se da imamo procentualno veći broj matematičara sa malom produktivnošću, što negativno utiče na poziciju na listi. Međutim, to nije tako važno. Opredeljenje kojim se mi rukovodimo na Derepartmanu za matematiku i informatiku, a to je kvalitet, jeste od suštinske važnosti za razvoj matematike. Bez utemeljene analize rezultata nije moguće ceniti matematičare. Usmeravanje ka naučnim oblastima zastupljenim u svetskim centrima je put koji bi treblo da sledimo. Olako i neselektivno sakupljanje bodova sa radovima u neadekvatnim časopisima nije nešto na čemu se temelji budućnost. Kvalitetu dajemo ne manji značaj od kvantiteta pa čak i po cenu „ispadanja” sa Šangajske liste” kaže akademik Stevan Pilipović.

Šta su glavni problemi nauke u Srbiji?

– Naučna zajednica Srbije opterećena je uplitanjem u organizaciju nauke onih koji nisu u dovoljnoj meri upućeni u probleme naučne politike. Površnost u analizi stanja u nauci i neargumentovano zastupanje interesa manjih celina je dovelo do odlaganja projektnog ciklusa. Kao jedan od aktera kreiranja naučne politike, 10 godina sam bio član Nacionalnog saveta za nauku, a pre toga, isti broj godina, prvo član, pa predsednik Matičnog odbora za matematiku, pokušao sam u listu „Politika” da iznesem svoje gledište o problemima organizovanja nauke u Srbiji, ali su me tamo odbili i odlučili su da daju prostor, vrlo često, neutemeljenim mišljenjima o nauci. Kakvo je stanje u nauci danas? Uočava se samo dalje komplikovanje odnosa instituta, univerziteta i organa vlasti u tom sektoru. Mešanje pojmova „nauka” i „inovacije”, sindikalni kriterijumi koji ne treba da postoje u naučnoj politici, otkrivanje „tople vode” u formulisanju kriterijuma, nedostatak konkretnih predloga, jesu karakteristike stanja u kojem se nauka u Srbiji nalazi” kaže akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.

Đački trud da se vrednuje, a znanje ceni

Udruženje za promociju društvene odgovornosti treću godinu zaredom organizuje akciju promocije najboljih učenika „Učim + Znam = Vredim”, koji će se na jesen naći na bilbordima širom grada. Tim povodom, juče je u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” upriličen prvi deo fotografisanja učenika. Kriterijumi su isti kao i prethodne dve godine, odnosno uslov da se nađu u izboru je osvojeno jedno od prva tri mesta na republičkom ili međunarodnom takmičenju. “Namera nam je da se zajednički kao društvo borimo za promociju pravih vrednosti, da se trud i marljivost vrednuje, a znanje ceni i da to budu osobine kojima se ponosimo – istakao je predsednik Udruženja za promociju društvene odgovornosti Aleksandar Savanović. – Na kraju krajeva, znanje jeste nešto što bi trebalo da bude temelj zdravog društva, a mi pokušavamo na ovaj način simbolično da ga izgradimo i zbog toga tražimo podršku ne samo lokalnih samouprava nego i privrednih subjekata koj žele da se uključe i podrže ovu priču”.
S obzirom na izuzetno dobru medijsku promociju projekta, Udruženje je donelo odluku da se akcija proširi, te ove godine u izbor ulazi još pet lokalnih samouprava. Osim Novog Sada i Sremskih Karlovaca, koji su se uključili prethodne godine, u projektu će učestvovati opštine Temerin, Srbobran, Beočin, Žabalj i Bački Petrovac. ” Jedna od veoma važnih stvari za Novi Sad je to da smo imali „slatke muke” jer je veliki broj osnovnih i srednjih škola s izuzetno mnogo kandidovane dece, učestvovalo u projektu – dodaje Savanović. – Pokušaćemo da obezbedimo 30 bilborda na kojima ćemo promovisati te učenike. Po našoj proceni, s Novim Sadom i ostalim opštinama, biće ukupno više od 200 đaka, što uključuje i timove, odnosno horove koji su ove godine osvojili nagrade.”
Kao i prethodne dve godine, projekat i ovaj put ima stratešku podršku Pokrajinske vlade i pokrajinske administracije, a u svim lokalnim samoupravama u kojima se projekat ralizuje partneri su opštine. Medijski pokrovitelj akcije je list „Dnevnik”.(→Press Clipping)

Besplatne pripreme za prijemni na PMF-u

Kratke besplatne pripreme za polaganje prijemnog ispita na Departmanu Prirodno-matematičkog fakulteta za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine održaće se 31. avgusta i 1. septembra. Program će početi od 10 sati u učionici 14 na petom spratu Plave zgrade PMF-a, Trg Dositeja Obradovića 3. Nakon prvog upisnog roka, na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine ostalo je još 66 slobodnih mesta. Od toga, na studijskom programu Hemija ostalo je 17 mesta – 14 na buyetu i tri na samofinansiranju, šest budžetskih i jedno samofinansirajuće na Kontroli kvaliteta i upravljanju životnom sredinom, još pet mesta na Biohemiji, od čega samo jedno budžetsko, kao i 32 mesta na budžetu i pet samofinansirajućih na studijskom programu Zaštita životne sredine.

Oštećena škola u Trešnjevcu

Učenici Osnovne škole „Aranj Janoš” iz Trešnjevca od početka školske godine putovaće na nastavu u Orom. Zgrada škole u Trešnjevcu je u junu pretrpela velika oštećenja usled havarije glavne vodovodne cevi, a radovi na sanaciji i renoviranju nisu mogli da se započnu u toku raspusta. Izvršena je stručna procena oštećenja na zgradi i odlučeno da se zgrada obnovi, za šta su i obezbeđena su sredstva, ali za početak radova treba sačekati završetak procedure ubrzanog postupka javne nabavke za izbor izvođača. Direktor škole Atila Vajda kaže da su obavljene pripreme da se nastava nesmetano odvija u Oromu. Osnovna škola „Aranj Janoš” inače je zajednička za ovaj kraj kanjiške opštine i osmogodišnju nastavu ima u Trešnjevcu, Oromu i Totovom Selu. “Oko 120 đaka će iz Trešnjevca autobusima putovati svakodnevno u Orom gde postoje svi uslovi za nesmetano odvijanje nastave”, objašnjava direktor Vajda. Pre podne će se nastavi u Oromu priključivati učenici viših razreda, a posle podne će nastava biti za učenike nižih odeljenja. Nastavnici i učitelji će putovati sa đacima, kako roditelji ne bi imali nikakvih problema.

U Kuli đacima deo mesečne karte

Srednjoškolci koji putuju do škole van područja Opštine Kula trebalo bi do 5. septembra da podnesu zahteve radi ostvarivanja prava na delimično regresiranje troškova đačke karte za predstojeću školsku godinu. Đacima će se troškovi delimično priznati od 1. septembra, zaključno sa 22. decembrom 2017. godine, a nastaviće se u 2018. godini ukoliko Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje odobri novac. Odeljenje za društvene delatnosti Opštinske uprave Kula objavilo je konkurs i odredilo uslove.
Pravo na delimične troškove mesečne karte imaju đaci upisani na redovno školovanje koji svakodnevno ili tokom vikenda putuju u međugradskom prevozu do mesta u drugim opštinama AP Vojvodine ili Grada Beograda i imaju prebivalište na teritoriji opštine Kula. Učenici treba da podnesu popunjen zahtev, potvrdu srednje škole da su redovni učenici, fotokopiju lične karte, đačke knjižice ili svedočanstva o završenom prethodnom razredu, JMBG učenika i fotokopiju tekućeg računa jednog od roditelja ili staratelja, za učenike koji putuju u Bačku Topolu. Učenici koji stanuju u domu učenika ili u privatnom smeštaju obavezni su, pored napred navednih dokumenata, dostaviti i:potvrdu o korišćenju smeštaja u domu učenika ili izjavu roditelja sa potpisom, fotokopiju tekućeg računa jednog od roditelja ili staratelja.

Kukujevci – selo gde su škole i vrtići sve puniji

Dnevnikovi reporteri su prethodnih meseci često nailazili na opustela i opustošena vojvođanska sela. Zatvorene škole, po nekoliko puta smanjen broj stanovnika sa prilično neveselom perspektivom zbog odlaska mladih. Međutim ima i drugačijih primera poput sremskog sela  simboličnog naziva Kukujevci, koje je nedavno i zvanično proglašeno za najuspešnije u Srbiji.      Sremsko selo Kukujevci je proglašeno za najuspešnije selo u Srbiji u okviru manifestacije „Susreti sela Srbije”, jer u ovom mestu šidske opštine od oko 2.300 žitelja više od 300 je mladih do 18 godina, a nezaposlenost je skoro svedena na nulu. Više od 400 Kukujevčana ne kuka, nego radi u ovdašnjem „Agropapuku”, farmi koza“Beokapra”, zemljoradničkim zadrugama, „Big Bulu” u susednim Bačincima i durgim firmama, a „ne stide” se ni onim što proizvode lokalna poljoprivredna gazdinstva.
Stotinak poljoprivrednih gazdinstava  uzgaja duvan sorte “virdžinija” na oko 1.200 hektara, a toliko žutog lista nema  ni u jednom ataru u Srbiji i u tom poslu su im najbliži Golubinci. Ovdašnja gazdinstva su isto tako uspešni povrtari i voćari, a trud se ne žali ako obezbeđuje izvesnu egzistenciju i životni standard.   To što mladi ostaju u selu, daje nadu da će selo i ubuduće napredovati, jer udaljenost od Šida je svega 15 i od Sremske Mitrovice 25 kilometara, a autoput je blizu, svega nekoliko kilometara.  Kako se Kukujevčani nadaju, u godinama koje dolaze, biće školske klupe sve punije, jer su svesni da selo bez mladih ljudi nema perspektivu.

Nastava iz Karlovačke zbog radova premešta se u
Svetosavski dom

Školska godina i u Karlovačkoj gimnaziji počeće 1. septembra, ali zbog obnove škole, deo od 540 đaka nastavu će pohađati u prostorijama Svetosavskog doma, koje će biti osposobljene za to, saznaje „Dnevnik”. Po rečima vršioca dužnosti direktora Karlovačke gimnazije Radovana Kovačevića, za sada je u školi 15 učionica spremno da primi đake, a u Svetosavskom domu će im na raspolaganju biti osam do deset. “Za petnaestak dana u zgradi škole će biti osposobljeno dodatnih tri do pet učionica”, kaže Kovačević i dodaje da je u toku priprema i opremanje onih u Svetosavskom domu, kao i verifikacija tog prostora za nastavu. To važi i za Sokolski  dom, u kojem će se odvijati časovi fizičkog vaspitanja.
Posle više godina, zahvaljujući razumevanju čelnika opštine, sala Sokolskog doma će nam biti na raspolaganju za fizičko vaspitanje. Kovačević napominje da će se nastava na oba mesta odvijati u dve smene, ali nije znao da kaže dokle će takva situacija trajati. “Po informacijama iz JUP-a, koji je zadužen za realizaciju radova i nadzor nad njima, obnova teče utvrđenom dinamikom”, kaže Kovačević i dodaje da im je izvođač radova, novosadsko preduzeće GAT, izašao u susret tako što se s rekonstrukcije kanalizacione i vodovodne mreže u toaletima preselio u učionice.
Iz bezbednosnih razloga dvorište će biti zatvoreno da učenici ne bi bili izloženi bilo kakvom riziku, a i bočni ulaz neće biti u funkciji, nego će su u zgradu ulaziti na glavni. Građevinski inženjer u GAT-u Boriša Žarković kaže da će se 70 odsto nastave odvijati u Karlovačkoj gimnaziji, i to u južnom delu zgrade. On napominje da će svake sedmice radnici oslobađati po jednu učionicu, dok se ne presele u severno krilo.
Obnova fasade, vodovodne i kanalizacione mreže i grejnih instalacija u Karlovačkoj gimnaziji počela je 24. jula. Odvija se u okviru programa modernizacije škola u Srbiji iz fonda Evropske investicione banke. Radovi po ugovoru treba da budu završeni u roku od devet meseci od trenutka uvođenja izvođača u posao. Vrednost radova je 202.808 evra, bez PDV-a.

U dve škole stotinu prvaka

Nastava će i u karlovačkoj OŠ „23. oktobar” početi u petak, 1. septembra, a u Karlovačkoj bogosloviji dan kasnije. U prvi razred osnovne škole ove godine poći će 75 karlovačkih mališana, mada se očekuje da će njihov broj biti nešto veći s prvim danima septembra. Oni će biti raspoređeni u tri odeljenja, a svečani prijem biće im priređen 31. avgusta u 18 sati u muzičkom kabinetu. U Karlovačkoj bogosloviji očekuju 25 učenika u prvom razredu, koliki je i normativ, ali će tačan broj znati 1. septembra, kada je upis.

Novi Sad: Napreduju radovi na nadogradnji OŠ “Ivo Lola Ribar”

Radovi na nadogradnji Osnovne Škole „Ivo Lola Ribar“ uveliko su u toku, a radnike je juče obišao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Nadogradnjom objekta škola će dobiti šest novih učionica i jednu prostoriju za biblioteku.  „Pred početak nove školske godine želeo sam da vidim kakvo je stanje u školi za koju je, zahvaljujući podršci Republike Srbije, obezbeđena investicija od 53,5 miliona dinara. Najvažnije je da se na najbolji način organizuje nastava, a dobili smo uveravanja od direktora da je sve u skladu sa pravilima, i da se posebno vodi računa o bezbednosti. Takođe, izvođač radova je obećao da će uložiti maksimalne napore da radovi što pre budu gotovi“, rekao je Vučević.  On se izvinio Novosađanima zbog toga što je otežano svkodnevno funkcionisanje u vreme građevinske sezone, ali im se i zahvalio na strpljenju.

Značajna ulaganja u Ekonomsku školu u Kuli

Ekonomska škola u Kuli osnovana je 1960-te godine, a o njenom ugledu i tradiciji svedoči i podatak da više od sedamdeset odsto učenika na nastavu putuje iz sela opštine Kula, kao i iz susednih opština. Od ove školske godine uslovi za nastavu biće značajno poboljšani.      https://www.youtube.com/watch?v=PL5_ZmS1oC8

Zbunjeni i kupci i prodavci udžbenika

Višegodišnja pometnja koja se stvara krajem avgusta i početkom septembra muči sve one roditelje koji nisu naručili udžbenike preko škole. Iz godine u godinu se štampaju nova izdanja – kaže prodavac Ranko Segedinski iz knjižare „Udžbenik NS” u Jevrejskoj 30. – Doduše, sadržaj je, koliko sam primetio za ove četiri godine koliko postojimo, ostao isti, a menjao se samo dizajn. Isto tako raste broj izdavača, pa su jedne godine popularni, recimo „Logos” i „Kreativni centar”, a sledeće neki drugi. Fizike izdavačke kuće „Klet” trenutno idu kao lude, a svakodnevno se traži i njihov uybenik za nemački. Osim toga, za osnovnu školu najtraženiji su „Oksfordov” engleski, „Gerundijumove” hemija i biologija, a od Zavodovih uybenika – srpski, biologija i istorija za sedmi i osmi razred.”
Kako dodaje, oni koji dođu na razmenu bolje prolaze, a komplet od petog do osmog razreda košta pet-šest hiljada dinara. Srednjoškolci i dalje najviše traže knjige Zavoda za uybenike, a potom matematiku koju izdaje „Krug”, latinski za medicinsku školu „Data statusa” i geografiju i istoriju „Kleti”. U prodavnici „Stara knjiga” nude nesvakidašnju pogodnost pa oni koji kupe komplet dobijaju uybenik gratis. “Uglavnom imamo sve knjige koje mušterije traže, mada se situacija menja iz sata u sat – kaže njihova prodavačica. – Nešto donesu, nešto se proda, pa se desi da nekog trenutka nestane nekih izdanja. Najviše se traži „Gerundijumova” biologija. Cena po udžbeniku je od 50 do 250 dinara kad otkupljujemo, a između 250 i 550 kada prodajemo. Vraćanje knjiga je prilično komplikovano i izbegavamo ga, ali se zato prethodno na sajtu uverimo da li je to udžbenik koji kupac traži.”(→Press Clipping)

Tradicionalni letnji maskenbal i kraj Big dečjeg leta

Tradicionalni 16. letnji maskenbal održan je prekjuče ispred Gradske biblioteke u Novom Sadu, a ujedno je njime obeležen i kraj manifestacije „Novosadsko BIG dečje leto”. Tema ovogodišnjeg maskenbala bila je „Kad porastem, biću…”, a bila su dobrodošla sva deca, bila ona članovi biblioteke ili ne. “Maskenbal je tradicionalna manifestacija, opredeljena, pre svega, ka promociji čitanja, namenjena deci sa željom da glavne nagrade koje se dodele, budu knjige i česopisi”, objasnila je rukovodilac Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Katarina Novaković. Taj maskenbal razlikuje od svih drugih to što su gosti pisci, koji se druže s decom. Brojni značajni autori su gostovali, a ovogodišnji počasni gost bio je pisac Tode Nikoletić. To je drugi put da mu je pripala ta čast i, s obzirom na to da je bio gost pre deset godina, to je svojevrstan mali jubilej. Maskirana deca, takođe tradicionalno, iznenadila su maštovitim idejama. U masi ispred bine u svakom trenutku se prepozna kuvar, balerina, krojačica, pa mala prodavačica kokica, kao i neko prevozno sredstvo. Svi su aktivno učestvovali u programu i družili se sa zabavljačima na bini. Organizatori događaja bili su Dečje odeljenje Gradske biblioteke i Dečji kulturni centar „Deci na dar”.

Bogat program “Raspustilišta”

Tradicionalna manifestacija „Raspustilište”, čiji je cilj da različitim psihomotoričkim aktivnostima i umetničkim radionicama vrati decu iz letnje letargije u ritam za školu, počela je u sredu i traje do utorka, 29. avgusta, u Radničkoj 20. U toku pet radnih dana realizovaće se više od 20 sportskih, likovnih, filmskih, muzičkih i drugih sadržaja. Prekjuče su od 10 sati održane dve radionice. Jedna od njih bila je namenjena uzrastu od pet do 13 godina, u organizaciji Centra Fakulteta tehničkih nauka za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju. “Tema je scenografija za određenu priču, stvarnu ili izmišljenu”, objasnila je istraživač-saradnik na FTN-u Dragana Pilipović i dodala da će kao inspiracija poslužiti film koji su deca gledala ili knjiga koju su čitala, na osnovu čega ćemo na kraju snimiti animirani filmčić s akterima. Da bi se moglo raditi, optimalan broj dece je petnaestoro.
U toku sata, koliko radionica traje, dok stvaraju nešto od lego kocaka, usmeravam ih da razmišljaju o prostoru, u tri dimenzije, i da vežbaju svoju motoriku, da što više koriste prste. “Samo pripreme za ovaj rad na otvorenom trajale su više od sata. Vrlo je teško organizovati jedan čas koji je po tehnici zahtevan. Međutim, i najjednostavnijim alatom poput olovke može se pokazati mnogo”, kaže Dragan Jajić. “U poslednju godinu i po shvatili smo da treba da radimo i s mlađim uzrastima, a ne samo sa đacima koji se pripremaju za studije”, kaže Dragana Pilipović.(→Press Clipping)

Više od 2.000 Novosađana na završnom koncertu “Dunavske sonate”

Treći festival “Dunavska sonata” završen je u petak uveče koncertom omladinske filharmonije Naisus na platou ispred Spensa. 65 muzičara izvelo je poznata dela klasične muzike, a tom prilikom proglašeni su i pobednici ovogodišnje “Dunavske sonate”. Da klasična muzika može da pronađe svoje mesto smatra violinistkinja Olivera Mitrović, koja je prvi put večeras svirala sa Omladinskom filharmonijom. “Ima prostora jer je klasična muzika nešto što nas prati od davnih dana i nešto što se čemu se produžava vek tako da mislim da sve više i više uspevamo da je promovišemo i da ima sve lepši i lepši put”, rekla je Olivera Mitrović, violinistkinja Omladinske filharmonije Naisus.
Omladinska filharmonija okupila je članove iz 20 gradova, od Subotice do Leskovca. Dirigent Omladinske filharmonije kaže da su se odlično pronašli sa festivalom Dunavska sonata na zajedničkom zadatku. “Ovo što je urađeno, znate sama ta ideja da se publici prezentira umetnička muzika ove večeri, a za ceo festival to što je bilo takmičarskog karaktera to je ta borba protiv šunda, kiča, rijalitizma i starletizma”, rekao je Zoran Andrić, dirigent Omladinske filharmonije Naisus. Održavanjem Dunavske sonate i koncertom Omladinske filharmonije obeleženo je i 170 godina od prvog nastupa Johana Štrausa mlađeg u Novom Sadu, koji je nakon toga krenuo na turneju i postao svetski poznat, kao i 150 godina od kompozicije „Na lepom plavom Dunavu”.(→Press Clipping)

„Dunavska sonata“: Priznanje najboljima

Slavenu Balaću (14) priznanje za uspešno učešće i osvojeno prvo mesto na 3. Festivalu klasične muzike „Dunavska sonata 2017.“  Mladi novosadski klarinetista je u finalnom delu takmičenja u okviru druge uzrasne kategorije od 12 do 18 godina izveo delo novosadskog kompozitora Nenada Ostojića „Rođendanski minjon“ za klarinet solo i Svetislava Božića „Na Mladu Nedelju“ uz klavirsku saradnju Ele Banković. Na platou „SPENS-a“ pred 2.000 ljudi, Slavenu je uz titulu pobednika uručena i vredna novčana nagrada. Proglašenje pobednika obeležio je nastup Omladinske filharmonije „Naisus“ iz Niša koja je izvela popularna dela umetničke muzike.

Pametni motori iz Subotice

Četvrta industrijska revolucija donela je svetu pametne uređaje. Deo “Industrije 4.0” su i pametni motori koje u Subotici razvojaju zajedno studenti fakulteta i inženjeri subotičkog AMETEK-a. Da li ste spretniji i pametniji od pametnog motora? Studenti Više tehničke škole iz Subotice uz podršku inženjera Ameteka razvili su mašinu za zabavu. Nešto između flipera i stonog fudbala. Razvojem ovakvih motora, ovi inženjeri i studenti deo su četvrte industrije revolucije – Industrije 4.0.
“Prva revolucija je bila sa parnom mašinom, druga je bila sa električnom strujom, treća je bila sa kompjuterima i evo četvrta sa veštačkom inteligencijom koja ne može sama da deluje u našem fizičkom svetu već su joj potrebni i pametni fizički uređaji. Jedan od tih pametnih fizičkih uređaja je upravo i naš motor”, objašnjava Anić.
I to ne jedan. Već oko 2.500 različitih motora koje u AMETEK-u u Subotici skladaju ili razvijaju. Paralelno sa razvojem motora, razvijaju i kadrove, a pomenuti studenti nakon završenog školovanja ne brinu za zaposlenje već indeks menjaju za radnu knjižicu.

Etno-radionica u Sremskim Karlovcima

U okviru Festivala nošnje, nakita i oglavlja „Biserna grana”, Kulturni centar „Mladost” Futog je organizovao petodnevnu Etno-radionicu, koja će trajati do 27. avgusta u Eko-centru „Radulovački”, Ulici mitropolita Stratimirovića 5 u Sremskim Karlovcima. Teme Etno-radionice „Biserna grana” su vez i izrada nakita od perli, a polaznici imaju priliku da usavrše svoje znanje o tradicionalnim tekstilnim tehnikama i učestvuju u zajedničkom projektu ukrašavanja nošnje tradicionalnim tekstilnim tehnikama, savladaju i/ili usavrše osnovne tehnike veza i nauče da izrađuju nakit od perli. Predavanja o vezu održaće Slavica Rajković iz „Etno-riznice”, dok će etnolog Ivan Terzić govoriti o nakitu. Interesantno je da su predavači i polaznici iz Srbije i Hrvatske. U okviru Etno-radionice održaće se i „Dan otvorenih vrata” i to danas od 11 časova, kada će svi zainteresovani građani imati priliku da vide radove učesnika, ali i da učestvuju u radionicama.

Štrandaroši pomažu Srni Sedmak

„Gradsko zelenilo” nastavlja akciju „Humani ponedeljak”. Posetioci Štranda imali su juče  mogućnost da, umesto kupovine ulaznice, prilože novac za operaciju četvorogodišnje Srne Sedmak, jedinog deteta u Srbiji rođenog bez jednjaka. Srna je veći deo života provela u bolničkoj postelji, a od rođenja je imala čak 36 operacija. Ovog puta radi se o operativnom zahvatu u Nemačkoj da bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje srednjeg dela jednjaka koji joj je ugrađen na klinici u Manhajmu. Novac se prikuplja na inicijativu mesne zajedice Sremska Kamenica. Tokom prethodna tri „Humana ponedeljka” na Štrandu je prikupljeno 76.350 dinara za nabavku „Tobi” uređaja za tridesettrogodišnjeg Novosađanina Borka Ninića, koji boluje od cerebralne paralize.

Vremeplov: John Locke

Na današnji dan 29. avgusta 1632. godine rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke) jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli (“Ogled o ljudskom razumu”, “Pisma o toleranciji”, “Dve rasprave o vladi”, “Vaspitanje”).

Pojačana kontrola saobraćaja pored škola 

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da će od kraja avgusta i tokom celog septembra biti pojačana kontrola saobraćaja pored škola. On je za emisiju SAT na RTS kazao da će poliicja upozoravati sve vozače kako da voze i kažnjavaće ih, a raznovrsnim aktivnostima MUP će pokušati i da utiče da vozači da shvate “važnost života naše dece”. Ministar je rekao i da je to Ministarstvo iniciralo pilot projekat, zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tokom kojeg će učenici četvrtog i šestog razreda osnovnih škola učiti o bezbednosti u saobraćaju, bezbednosti na internetu, ali i vršnjačkom nasilju, zaštiti od požara, zemljoitresa i uopšte o radu policije.
“Bitno je da kroz edukativni rad ukažemo deci šta ih čeka na putevima i uopšte. To je kompleksan rad i očekujem da će i nastavnici i roditelji shvatiti zašto je to važno i da deca budu bezbedna”, rekao je Stefanović gostujući u emisiji SAT.
Neke od izmena su i one koje se odnose na prevoz dece. “Do sada je praksa pokazala da deca koja se prevoze nebezbedno utiču da deca mogu biti ozbiljno povređena i njihovi životi nu opasnosti”, rekao je Strefanović. On je kao novine najavio i preticanje traktora, bicikala, ali ne u nepreglednoj krivini, već u bezbednoj situaciji, kazne za kamione koji ne ostave dovoljno prostora za preticanje, uvođenje video nadzora u auto školama tokom polaganja testova, video nadzor za tehničke preglede i slično. “Ni ovaj zakon nije idealan, ali je značajno bolji od svih prethodnih i možemo da kažemo da će uticati značajno na povećanje bezbednosti”, rekao je Stefanović.

About the Author

admin

Leave a Reply