Vesti – 30.08.2017.

Šarčević: Prosveti više nego ostalima, koliko – ne zna se!

Prostora za dogovor sa prosvetnim radnicima ima, a reforma obrazovanja ne može se sprovesti bez regulisanja statusa zaposlenih u prosveti. Povećanje plata u prosveti je izvesno. Prosvetari će dobiti više od ostalih, ali se još ne zna koliko će to biti, rekao je za RTS Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Šarčević je objasnio da se država finansijski konsoliduje i ima ozbiljne namere, a da on, kao ministar prosvete, zastupa interese i prosvetnih radnika i Republike Srbije. – Ja sam i njihov ministar i ministar u vladi – naglasio je.
Ministar smatra da su na sastanku predstavnika vlasti i sindikata u prosveti razrešene dileme zbog kojih su prosvetari strahovali da će Zakon o zaposlenima u javnim službama „zamrznuti” stanje u kojem se nalaze.– Shvatili su da taj zakon upravo prosveti donosi najviše, da ne moraju da se cenjkaju oko cene rada, oko statusa. Ovaj zakon sve dovodi, prema istim profesijama, u istu ravan – rekao je Šarčević, istakavši da će kod svakog narednog povećanja plata prosveta imati više dok se ne izjednači sa ostalima u javnom sektoru.(→Press Clipping)
Pojašnjavajući da je vrednovanje prema kvalitetu, koje predviđa zakon, plašilo zaposlene u školama da će njihov rad ocenjivati samo direktor, ministar je ukazao da će se time baviti tim ljudi i podsetio da postoji i samovrednovanje.

Oko 100 nastavnika tehničkog tehnološki višak

Oko 100 nastavnika tehničkog je tehnološki višak zbog razdvajanja informatike i tehničkog, kaže kažu iz Sindikata i dodaju da se sada na listi tehnoloških viškova nalazi 4.573 nastavnika u osnovnim i srednjim školama. Odeljenja ove godine neće dobiti 86 učitelja, pokazuju podaci objavljeni prvog dana na sajtu Ministarstva prosvete. Još 7.384 prosvetara rade bez pune norme, ali oni nisu ovog avgusta ostali bez časova. Za one koji ostanu potpuno bez norme obezbeđene su otpremnine, za najviše 1.200 ljudi. Lista će se ažurirati svakodnevno, a biće objavljena i evidencija nastavnika sa nepunom normom časova.

Krnji zakon o javnim službama

U zakonu o javnim službama, za sindikalce je sporno što su njime obuhvaćeni samo prosveta, zdravstvo, kultura i socijala, a ostali, koji su takođe zaposleni u javnom sektoru, kao što su policija ili sudstvo, imaju svoje zakone. Visinu plate određuje kompleksnost posla, komunikacija na radnom mestu, odgovoran i posvećen pristup, autonomija u radu, kompetentnost, pojašnjava Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) i podseća da je ministar Šarčević i ranije tvrdio da u obrazovanju treba nagraditi ljude koji odlično rade. – Eksterno ocenjivanje je, prema viđenju ministra, jedan od pokazatelja da li neka škola radi dobro ili ne. Jeste, ali obrazovanje je jedina delatnost u kojoj se radi na normu. Tako, imate nastavnika koji radi u seoskoj školi nadomak Novog Pazara gde se zidovi raspadaju i nema mokrog čvora, i njegovog kolegu koji će od septembra u najsavremenije opremljenoj školi u prestonici koristiti elektronski dnevnik. Kako da vrednujete kvalitet njihovog rada, to je veliki problem i suštinski tu nema rešenja – smatra Ilićeva.

Predstavljanje Nacrta zakona o javnim službama 4. septembra

Na okruglom stolu „Predstavljanje i diskusija o Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama” javnosti će 4. septembra od 10 do 14 sati biti predočen sadržaj tog propisa na raspravi u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u Palati „Srbija”. Tada će ispred zdanja, kako najavljuje Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, članovi tog sindikata, SOS-a i „Nezavisnosti” organizovati protestni skup. Brajković dodaje i da će u danu kada u Narodnoj skupštini počne rasprava o pomenutom zakonu pozvati članove prosvetnih sindikata na obustavu rada i masovni protest ispred republičkog parlamenta.

Sindikati ne odustaju od štrajka

Pomenuta tri, od ukupno četiri reprezentativna sindikata u prosveti zajedno okupljaju oko 40.000 članova, i obelodanili su da će 4. septembra organizovati štrajk upozorenja. Preduhitrila ih je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, čije članstvo broji oko 30.000 zaposlenih u školama, najavom da će protestovati prvog školskog dana. Nijedni od štrajka ne odustaju.

Brnabić: Bez boljeg obrazovanja nema Srbije 21. veka

Povodom najavljenog štrajka prosvetnih radnika Ana Brnabić, predsednica vlade, koja je nedavno održala sastanak sa predsednicima reprezentativnih sindikata u obrazovanju, kazala je da je situacija u prosveti danas bolja nego ranije, ali da vlada razume odluku prosvetara da protestuju. Premijerka je najavila da će 2018. godine prosvetni radnici prvi put biti u boljem položaju u odnosu na period kada im je plata smanjena za deset odsto. – Više bismo voleli da nema štrajka, ali to je njihova odluka i na to nećemo uticati, niti smo ih zamolili da protest ne održe. To je njihovo pravo i to ćemo u potpunosti poštovati i nastaviti razgovore sa njima – rekla je Brnabićeva.
Bolje obrazovanje i digitalizacija dva su osnovna prioriteta vlade i bez toga nema Srbije 21. veka niti razvoja kakav nama treba, smatra premijerka. Prethodna vlada, kako je rekla, ostavila je fiskalnu konsolidaciju i dobar budžet, pa sadašnja ima priliku da se ne bavi teškim ekonomskim merama, već mora da ih održi i može da se posveti tome da gradi rast. – Toga nema bez obrazovanja. Čini se da smo puno uradili na modernijem obrazovanju. Prvo je materijalni položaj gde imamo uzlazni trend – ukazala je Brnabićeva, ipak konstatujući da je finansijsko stanje i dalje dosta loše za prosvetu, ali i zdravstvo i pravosuđe.
Njeno je zapažanje da je u 2016. i 2017. godini dosta urađeno za prosvetu, da to i dalje nije dovoljno, ali pokazuje da je opredeljenje vlade bolja situacija u obrazovanju. Kad iz Ministarstva finansija stigne završna računica za budžet za 2018. godinu i kad se završi sa misijom MMF-a, premijerka najavljuje da će plate u javnom sektoru biti povećane koliko god bude moguće i da će predsednike sindikata pozvati na novi sastanak da ih o tome informiše.

Prosvetarima smetaju propisi “krojeni” na raspustu

Posle dve i po godine čekanja na sastanak s premijerom, predsednici prosvetnih sindikata 22. avgusta su razgovarali sa Anom Brnabić, predsednicom vlade, i Mladenom Šarčevićem, ministrom prosvete. Glavna tema razgovora bilo je nezadovoljstvo glasnogovornika zaposlenih u obrazovanju propisima koje predviđa Nacrt zakona o zaposlenima u javnom sektoru, od koga je neodvojiv i Zakon o platama zaposlenih u javnim službama. Sva četiri reprezentativna sindikata u obrazovanju, Sindikat obrazovanja, Uniju sindikata prosvetnih radnika, Sindikat radnika u prosveti i „Nezavisnost”, tište isti problemi. Trenutno im je, kažu, najmanje jasno zašto se ključni propisi koji ih se tiču kroje u toku letnjeg raspusta kada su školski radnici na kolektivnim godišnjim odmorima, pa u jeku priprema za novu školsku godinu bivaju dovedeni pred „svršen čin” jer su već u proceduri predlozi „propisa koji bi zaposlenima u prosveti naneli nepopravljivu štetu”. (→Press Clipping)
– Ako ministarstvo i vlada budu ostali pri ovakvom zakonu najavljujemo dalje sindikalne akcije i obustavljamo nastavu – stav je Jasne Janković, predsednice Unije, a slično razmišlja i Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost”, uveren da predstoje ozbiljni protesti od oktobra ako se pre toga situacija ne popravi u korist prosvetnih radnika. Unija je zakazala štrajk 1. septembra a ostala tri sindikata 4. septembra, i od toga ne odustaju. Prosvetari tumače da će zakon o zaposlenima u javnom sektoru, koji se na njih odnosi, obezvrediti sve za šta su se borili u poslednjoj deceniji, računajući i Posebni kolektivni ugovor. Takozvani PKU za osnovne, srednje škole i domove učenika ističe u februaru, a predviđa se da će biti zamenjen pravilnicima o radu.

Ni socijalnog dijaloga ni kolektivnog pregovaranja

– Ako se PKU zameni pravilnicima, nećemo imati socijalni dijalog ni kolektivno pregovaranje. Nećemo imati ništa. „Zakucaće” nam plate, nećemo znati ko će i kako određivati prelazak iz jednog platnog razreda u drugi. Sindikat je glas zaposlenih u obrazovanju, i kao takav izgubiće smisao postojanja. Ali premijerka i ministar prosvete uveravali su nas da smo to pogrešno razumeli – objašnjava Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije. Kao i njene kolege iz drugih sindikata, ona je uverena da, ukoliko se novim zakonom ukine PKU, kao akt koji daje veća prava radniku, kao što sindikalci misle da će se dogoditi, ukinuće se socijalni dijalog, a to bi značilo da vlasti nisu potrebni sindikati i ne zanima je šta zaposleni misle. – Premijerka je rekla da prosveta ima, i da će i kod nje će imati, poseban tretman. Od umanjenja plata 2014. godine, prosvetnim radnicima je dosadašnjim povećanjem zarada vraćeno 9,98 odsto onoga što nam je oduzeto. Sada bi nam, smatra Brnabićeva, mogli dati povećanje od 0,02 odsto. Svi sindikati su na to reagovali stavom da nas ne treba omalovažavati uvećanjem plata za 886 dinara na godišnjem nivou. Ideja vlade je da se plate prosvetarima vrate na stare, ali ni cene u prodavnicama više nisu kao 2014. godine – ističe Ilićeva.
Sindikati su tražili da zarade u obrazovanju budu veće od republičkog proseka, koji je prošlog meseca bio 49.238 dinara, dok je prosečna plata u prosveti 42.938 dinara.

Testiranje dece važno za rani razvoj potencijala

List „Politika” u saradnji sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Tiršovoj organizovao je 29. avgusta testiranje zainteresovane dece radi procene nivoa njihovih psihomotornih sposobnosti. Na ovo testiranje roditelji su mogli da prijave mališane koji imaju od mesec dana do pet godina. Testiranje dece je obavljeno  uz pomoć nekoliko testova koji ukazuju na nivo razvoja deteta i skreću pažnju na oblasti u kojima je potrebno intervenisati. Testovi nisu neprijatni za dete, sastoje se iz nekoliko zadataka i pitanja kojima mališan kroz igru pokazuje veštine, a stručnjaci „prepoznaju” da li postoji zaostajanje u razvoju. Testiranje su obavili psiholozi Univerzitetske dečje klinike, Irena Korićanac i Sara Bečanović, koje napominju da se na ovaj način detetu pruža mogućnost rane intervencije kroz najbolji tretman kako bi se podstakle i nadoknadile sposobnosti u kojima dete zaostaje za svojom uzrasnom grupom u pet najznačajnijih razvojnih oblasti (kognitivni razvoj, komunikacija, gruba i fina motorika, socijalno-emocionalni status deteta i adaptivni odgovori deteta na stimulaciju). Razgovor sa psihologom traje pola sata.
Psiholog Irena Korićanac naglašava da je „Bejli test” namenjen za procenu ranog razvoja i mentalnog uzrasta, kao i za praćenje dece kod koje postoje faktori rizika. Posebno je primenljiv kod dece sa razvojnim poremećajima, Daunovim sindromom, poremećajima razvoja govora, kod prevremeno rođene dece, zatim dece sa cerebralnom paralizom, intrauterinim oštećenima CNS (asfiksija, hemoragija), kao i kod onih koji su bili izloženi toksičnim supstancama poput droge i alkohola dok su bili u maminom stomaku. – Ukoliko se uoči blago zaostajanje u jednoj ili dve oblasti preporučuju se intervencije kojima roditelj i ljudi iz okruženja deteta podstiču razvoj i ovakva deca se prate kako bismo bili sigurni da smo uspeli da „poguramo” razvoj. Ukoliko je zaostajanje za vršnjacima značajnije, intervencije su intenzivnije i uključuje se multidisciplinarni tim. Što se pre uoče problemi u razvoju, veća je verovatnoća da će se kašnjenja nadoknaditi ili da će dete ostvariti puni potencijal unutar svojih mogućnosti. Rani razvoj i prve godine života su prilika da se kod deteta formira dobra osnova za pravilan razvoj. Ukoliko se ovaj period propusti, posledice su često nenadoknadive – napominje Korićanac.

Prvih hiljadu dana ključno za razvoj u odraslom dobu

Stručnjaci objašnjavaju da rani razvoj deteta podrazumeva to kako dete uči, usvaja nove veštine, kako razume i komunicira, kako reaguje na druge ljude i uspostavlja kontakt. Tu se misli i na pokrete tela, nogu, kako koristi šake i prste, kao i na razvoj sluha i vida. Pored toga, veoma je važan i način na koji se dete igra. – Bavimo se celokupnim razvojem u sledećim oblastima: ekspresivni i receptivni govor, kognitivni razvoj, gruba i fina motorika, socijalna interakcija, igra i briga o sebi. Ukoliko roditelji uoče odstupanja u razvoju deteta u bilo kojoj od pomenutih oblasti veoma je važno da se na vreme obrate stručnjacima – dodaje Sara Bečanović.
Prvih hiljadu dana života deteta je ključno za razvoj punih potencijala u odraslom dobu. Stručnjaci smatraju da su prve godine života mališana najvažnije za fizički, emocionalni i intelektualni razvoj. Deca dostižu svoj najveći potencijal u razvoju kada od samog početka uspostave jaku emotivnu vezu sa odraslima i kada odrastaju u bezbednim i zdravim uslovima koji im pružaju raznovrsne mogućnosti.

Ništa od đačkih uniformi: Roditeljima skupo

Uprkos preporukama ministra prosvete Mladena Šarčevića da se u srpske škole uvedu uniforme za đake, veoma mali broj učenika će 1. septembra sedeti na času u identičnoj odeći. Istraživanje je pokazalo je da je tek stotinak škola pristalo na ovu ideju. Paradoks je da je cilj bio da se uniformama ukinu socijalne razlike među učenicima, a da su ih roditelji odbijali iz finansijskih razloga, prenosi Kurir. Đaci ni u jednoj od 16 seoskih i gradskih osnovnih škola u Kikindi neće nositi uniforme. – Roditelji su uglavnom glasali protiv, a prevashodni razlog je finansijske prirode. Iako je u dopisu Ministarstva prosvete pisalo da se snađemo putem donacija i sponzorstva, stvaran život je ipak nešto drugo. Evidentno je da bi troškove nabavke đačkih uniformi snosili roditelji – kaže Vitomir Radak, predsednik Aktiva direktora škola u Kikindi. Slična situacija je i u OŠ „Aleksa Dejović“ iz Sevojna, gde su roditeljima i đacima čak ponuđene i skice uniforme, ali oni nisu dali svoju saglasnost. – U saradnji s Tehničkom školom u Užicu, koja školuje dizajnere, ponudili smo idejna rešenja o izgledu uniformi, ali su se đaci izjasnili protiv – navodi direktor ove škole Vladimir Živanović.
Čak i u školama koje su pristale na uvođenje uniforme pokazalo se da postoje brojni problemi.– Više od polovine roditelja bilo je saglasno s tim da se one uvedu. Ipak, izradu uniformi mora da finansira škola, a mi nemamo para za to. Sada tražimo neko rešenje – objašnjava Ljiljana Subotić iz prokupačke škole „Nikodije Stojanović Tatko“. Slično je i u ostalim školama u Prokuplju. U OŠ „Milić Rakić Mirko“ čak 90 odsto đaka raspoloženo je da nosi uniforme, ali one od 1. septembra neće biti uvedene, jer roditelji smatraju da bi škola trebalo da ih plati. Od 78 škola u Nišavskom okrugu za uniforme se odlučilo 39, ali i u tim školama, kao i u većini beogradskih škola, još uvek očekuju uputstva od Ministarstva prosvete.

Još se ne zna u koje će škole deca migranti

Deca migranti koja borave u Srbiji, od nove školske godine trebalo bi da budu uključena u sistem osnovnoškolskog obrazovanja. Deo njih smešten je i u Prihvatnom centru u Adaševcima. Do sada je završeno anketiranje roditelja koji su zainteresovani da njihova deca pođu u školu dok čekaju nastavak puta. Još uvek nije poznato u kojim će školama biti organizovana nastava za decu migrante. Većina dece migranata koja sa svojim roditeljima borave u Prihvatnom centru u Adaševcima, raduje se mogućem povratku u školse klupe. Kažu, nedostaje im druženje sa vršnjacima, kakvog se sećaju pre nego što su napustili svoje domove.https://www.youtube.com/watch?v=RP7bTxtie84
“Imam 11 godina, u školu ne idem skoro dve godine. Jedva čekam da ponovo nastavim školovanje. Volela bih da postanem doktor”, kaže Dijana Tehera iz Irana. Želje roditelja se u ovom slučaju poklapaju sa detetovim željama, bez obzira na planove za dalje, koji ne uključuju ostanak u Srbiji. “Ovde smo već godinu dana, želim da moja ćerka nastavi školovanje ovde dok čekamo da odemo u Nemačku”, kaže Atefe Tehera iz Irana.
Anketa sprovedena među roditeljima dece školskog uzrasta u Prihvatnom centru u Adaševcima pokazala je veliku zainteresovanost za polazak u školu. Dok ne dođe moment polaska u školu, deca migranti u Prihvatnom centru kroz neformalno obrazovanje naučili su i poneku srpsku reč.
Kako nezvanično saznajemo još nije poznato u kojim školama na području šidske opštine će biti organizovana nastava za migrante.

Kikinda: Više od 40 dece migranata bi trebalo da krene u školu

Više od 40 korisnika Prihvatnog centra za migrante kod Kikinde trebalo bi od prvog septembra da započne osnovnoškolsku nastavu u kikindskim školama.  Još uvek nije poznato u kojim školama će se nastava odvijati, ali će narednih dana biti održan seminar za nastavnike koji će predavati korisnicima Prihvatnog centra. Nastava za decu osnovnoškolskog uzrasta iz Prihvatnog centra kod Kikinde trebalo bi da se održava u jednoj od tri kikindske ili u školi u Banatskoj Topoli, u čijoj se neposrednoj blizini centar i nalazi. Sve se sprovodi u saradnji sa resornim ministarstvom, a plan je da se za početak deci predaje likovna, muzička i fizička kultura. Korisnici centra spremni su za novi korak u obrazovanju. ”Obavestili su me da bih od prvog septembra trebalo da krenem u školu. Znam da sam na spisku i da će nam nastava trajati od sedam do 14 sati”, kaže jedan mali migrant. ”Jako sam zadovoljan što će naša deca pohađati nastavu u Srbiji. To će im biti lepa prilika da nauče nove i poboljšaju jezike koje sada govore”, pričaju njihovi roditelji.
Još uvek ima dosta nepoznanica, jer deca koja će pohađati nastavu govore različitim jezicima, srpski ne poznaju, a i znanje engleskog je vrlo loše. To za sada predstavlja barijeru onima koji su nadležni da organizuju nastavu deci iz Prihvatnog centra. „Škole ‘Sveti Sava’, ‘Đura Jakšić’, ‘Žarko Zrenjanin’ i ‘Bratstvo jedinstvo’ u Banatskoj Topoli jedan broj svojih nastavnika poslaće na seminar koji će se održati 29. i 30. avgusta na kojem će proći određenu edukaciju i nadam se da ćemo i mi tada više znati kako i na koji način bi se deca uključila u naš sistem obrazovanja”, kaže Vitomir Radak, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola Kikinde. Na seminaru bi trebalo da učestvuje 24 nastavnika i profesora, koji će detaljno biti upućeni u plan i program nastave za decu korisnike Prihvatnog centra za migrante. https://www.youtube.com/watch?v=N5E2H0dF09E

Uniforme neće dovesti do smanjenja socijalnih razlika

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da uniforme neće dovesti do smanjenja socijalnih razlika, jer učenici dobro znaju ko i koliko ima. – To se vidi i po satovima, patikama, mobilnim telefonima… Ipak, ako se učenici i roditelji slažu sa uniformama, treba da se nađe neko rešenje da se uvedu. Ukoliko su deca protiv, niko ne bi trebalo da ih sili na to i tera ih da se osećaju kao u zatvoru. I u školama u Vranju potpuno je neizvestan povratak školskih uniformi. Ova problematika do sada nije bila tema nijednog sastanka Aktiva direktora vranjskih osnovnih škola. U OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vranju kažu da imaju preče probleme da rešavaju. – Naša škola imama prioritetnije probleme od uniformi. Školska zgrada je još uvek nefunkcionalna kad su u pitanju sanitarni čvorovi i fiskulturne sale – poručio je Saša Ilić, direktor OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Vranja, dok u OŠ „Dositej Obradović“ kažu da škola nema materijalne uslove.
Ministar prosvete Mladen Šarčević poručio je  da ima prostora za dogovor s prosvetnim radnicima jer se, kako je rekao, ne može sprovesti reforma obrazovanja bez regulisanja statusa zaposlenih u prosveti. Šarčević je naglasio da je izvesno da će biti povećane plate u prosveti. – Država se konsoliduje finansijski, ima ozbiljne namere – rekao je Šarčević i dodao da štrajk najavljen za 1. septembar neće naneti štetu učenicima.

Ugovor sa tinejdžerom

Kada dete uđe u pubertet i adolescenciju mnogi roditelji otkrivaju da njihovo prethodno „zlatno dete” menja ponašanje buneći se protiv roditeljske kontrole u borbi za veći stepen lične slobode. Tipično je da mladi u svojoj borbi za veća prava, zaboravljaju na svoje obaveze. Kako je adolescencija veliki izazov za mnoge roditelje, predstavićemo jednu tehniku – ugovor sa tinejdžerom – koja im može pomoći da tokom ovog perioda postave granice i kanališu porodičnu dinamiku. U pitanju je pisani dokument čiju konačnu verziju sastavljaju roditelji i tinejdžer, a u kome su jasno navedena roditeljska očekivanja od tinejdžera; tačno određene negativne posledice ukoliko se tinejdžer ne pridržava ugovora; kao i pozitivne posledice ukoliko ga se pridržava. Za razliku od dogovora, ugovor je formalniji i zato ima veću težinu. On podrazumeva da su se sve strane saglasile oko njegovog sadržaja i da prihvataju ugovorene uslove. Dobro je da ugovor bude napisan i da sve uključene strane svojim potpisima potvrde da ga prihvataju. 

Ugovor sa tinejdžerom potpisima da potvrde obe strane

U psihološkom smislu ugovor se obraća odraslom delu tinejdžerove ličnosti, pozivajući ga da prihvati odgovornost i za svoje ponašanje i za posledice svojih postupaka. Odlukom da prihvati ugovor, tinejdžer se pred samim sobom obavezao da će ga se pridržavati. Ta činjenica sprečava brojne buduće konflikte. Sadržaj ugovora je uvek specifičan za datu porodicu, ali se uglavnom tiče četiri glavna aspekta: obaveza i ponašanja kod kuće, učenja i ponašanja u školi, izlazaka i džeparca. Ugovor ne bi trebalo da ima više od pet stavki, i zato roditelji treba da odrede koja ponašanja tinejdžera su im najvažnija. Proces sklapanja ugovora započinje predlogom ugovora koji roditelji predstave tinejdžeru, nakon čega se pregovara o svim stavkama, kao i o negativnim i pozitivnim posledicama. Da bi ga tinejdžer prihvatio on mora misliti da je ugovor pravedan, čemu doprinosi i njegovo aktivno učešće u pravljenju konačne verzije ugovora. Kada se jednom sklopi, ugovor traje jednu godinu, nakon čega se može praviti sledeći, drukčiji ugovor. Velika prednost ove tehnike je u tome što se roditelji moraju prethodno međusobno dogovoriti oko svake stavke, pre nego što bilo šta predlože tinejdžeru. Kao što je poznato, tinejdžeri koriste svaku nesaglasnost roditelja kako bi izmanipulisali onaj rezultat koji im najviše odgovara. Tek kada se roditelji slože oko dovoljno dobrog predloga, oni su spremni za pregovore sa tinejdžerom. Ukoliko su i drugi odrasli uključeni u vaspitanje dece, dobro je da i oni budu potpisnici ugovora ili da bar budu upoznati sa njegovim sadržajem.
A šta kada tinejdžer ne želi da sklopi ugovor? Tada mu treba reći da su to nova pravila koja će važiti ubuduće iako se sa njima nije saglasio.

Najskuplji komplet za sedmi i osmi razred

U dve susedne osmoletke komplet udžbenika koje su nastavnici odabrali da koriste u nastavi ne mora da bude isti. Čak i kada se dogodi da je spisak izabranih knjiga identičan u nekim školama u Srbiji, ne mora da znači da će sve pobrojane udžbenike sa liste roditelji morati da obezbede. Škole sa spiska odabranih izdvajaju i udžbenike, radne sveske, zbirke… koji su obavezni za nastavu, kao i one koji su dobrodošli ali nisu neophodni. Kompleti knjiga otuda se od škole do škole razlikuju toliko da se o troškovima za nabavku đačke literature može govoriti samo u grubim procenama. Da bi se mlađem osnovcu priuštili novi udžbenici potrebno je izdvojiti najmanje 5.000 do 8.000 dinara. U proseku, duplo više koštaju knjige za đake starijih razreda osmoletke. Najskuplji kompleti, za sedmake i osmake, premašuju 17.000 dinara. Kad se cene uporede sa prošlogodišnjim, ispostavlja se da se nisu menjale, a to potvrđuju i izdavači. – Najniža cena udžbeničkog kompleta ne može se odrediti jer se udžbenici kupuju na osnovu spiska za koji se svaka škola opredelila. U okviru te liste su udžbenici različitih izdavača. Da su škole izabrale samo izdanja Zavoda za udžbenike prosečna cena kompleta iznosila bi 7.924 dinara (za prvi razred), a najskuplji bi koštao 11.523 dinara (za sedmi razred) – objašnjavaju u Zavodu za udžbenike.
Iz njihovog bukvara decenijama su se opismenjavali prvaci, a njega sad nema ni u katalogu odobrenih udžbenika. U kompletima za mlađe osnovce, ne računajući niskotiražne knjige, od svih izdanja državnog izdavača mogu se naći isključivo dva udžbenika – za muzičko i srpski jezik.

Nastavnici se najčešće opredeljuju za izdanja „Klet”-i

Nastavnici se sad najčešće opredeljuju za izdanja izdavačke kuće „Klet”. Kod njih je vrednost najjeftinijeg kompleta, za učenike trećeg razreda, 5.350 dinara, a najskuplji, za osmake, prodaje se za 13.610 dinara, i to bez udžbenika za strane jezike. Set, koji čine knjiga i radna sveska, za engleski, francuski, ruski ili nemački jezik košta od 1.000 do 1.470 dinara. Dakle, za komplet isključivo „Kletovih” udžbenika, na primer, za osmaka koji uči engleski, kao prvi, i nemački, kao drugi strani jezik, treba izdvojiti 16.530 dinara. Samo za kupovinu novih knjiga iz novčanika porodica sa dvoje osnovaca ode od minimum 10.000 do više od 30.000 dinara. Treće i svako naredno dete u porodici od ove godine dobija besplatno komplet udžbenika od države, što će biti 35.657 osnovaca u predstojećoj školskoj godini.

Knjige kupuju na odloženo

Mnogi roditelji knjige za đake kupuju na odloženo plaćanje, od tri do šest rata, karticama, čekovima, putem administrativne zabrane… – u knjižarama ili „preko škole”, odnosno u pretplati kod distributera. Osmoletke se od prošle godine ograđuju od učešća u posredovanju između izdavača i kupaca, da im se ne bi mogla pripisati korupcija u poslu oko naručivanja, plaćanja i dostave knjiga. Najviše je, čini se, onih koji čekaju poslednje dane avgusta za opremanje školaraca i može im se pripisati zasluga za sezonski procvat prodaje udžbenika na pragu školske godine, ali i skok sive ekonomije na ovom tržištu zbog kupovine polovnih knjiga kod ilegalnih preprodavaca.

Novi izborni ciklus za udžbenike trajaće tri ili četiri godine

Odabrani kompleti koji su korišćeni u školskoj godini na izmaku (zvanično se završava 31. avgusta) naći će se u torbama đaka i u predstojećoj 2017/18, ali i u školskoj 2018/19, kada će nastavnici ponovo iz kataloga odobrenih udžbenika birati knjige za nastavu narednih nekoliko godina. Da li će novi izborni ciklus trajati tri ili četiri godine, kako se očekuje, biće precizirano izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Izvesno je da buduća zakonska rešenja neće promeniti činjenicu da učenici mogu da nasleđuju knjige od starijih generacija osmoletki nekoliko godina zaredom, što je najpovoljnija opcija za porodični budžet. Pojedine osnovne škole, kao što je novosadska „Dositej Obradović”, na inicijativu učenika i roditelja, čim se završila nastava, još u junu, upriličile su bazare polovnih udžbenika. Školarci su razmenjivali knjige koje im više ne trebaju za one koje su im potrebne, ili prodavali korišćene udžbenike mlađim osnovcima a od starijih pazarili očuvane za sledeću školsku godinu. Prosečna cena udžbenika, državnog i privatnih izdavača, u knjižarama je oko 600 dinara. Polovni su upola jeftiniji.

„Slovarica” 290 dinara – „Poslastičarstvo” 2.200 dinara

„Slovarica” za prvi razred i radna sveska za muzičku kulturu za osnovce, čija je cena 290 dinara, najjeftinija su izdanja izdavačke kuće „Klet”. Najskuplji im je udžbenik filozofije za četvrti razred srednje škole i košta 990 dinara. Sa spiska izdanja Zavoda za udžbenike, izdvojili su za naš list, najmanje košta nema geografska karta za đake osnovnih škola, 209 dinara, a najviše, čak 2.200 dinara, udžbenik „Poslastičarstvo” za učenike ugostiteljskih škola.

Najviše dece migranata u školama u Šidu i na Paliluli

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da će od 1. septembra u škole krenuti oko 700 dece migranata zajedno sa vršnjacima iz Srbije, i dodao da će njihova najveća koncetracija biti u beogradskoj opštini Palilula i u Šidu. „Dobro je da ta deca nemaju rupu u obrazovanju. Bez obzira da li će se vratili ili ostati, oni treba da uče”, kazao je Cucić za RTS. On je dodao da se u Srbiji trenutno nalazi nešto manje od 4.500 migranata, od kojih će možda ostati njih oko 100, do 120. „Migranti su sada svesni da će duži period provesti u Srbiji pre nego što odu, ali znaju i da imaju mogućnost da ostanu u Srbiju, mada je broj onih koji to žele veoma mali”, kazao je Cucić.  On je dodao da ima i onih koi se dobrovoljno vraćaju u svoje zemlje porekla, što je najčešće Avganistan, a dosta njih se vraća i u Grčku. „Bez međunarodnih organizacija za migracije, dobrovoljno u Grčku vratilo oko 200 migranata, a oni koji su se vratili u Avganistan, koristili su pomoć UN, njih oko 500”, objasnio je komesar za izbeglice. On je ocenio da je sada za migrantsku krizu Evropa mnogo spremnija, kao i Turska, jer su, kako je objasnio, preduzete sve mere da nikad više ne dođe do takvog pliliva migranata.

Otvoren 12. Međunarodni novosadski književni festival 

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, otvorio je u ponedeljak uveče dvanaesti Međunarodni novosadski književni festival koji je ove godine okupio oko 20 stranih i više od 30 domaćih pisaca, a speciajlni gost festivala je Švedska. Mirović je tokom pozdravnog obraćanja, podsetio da je Novi Sad oduvek bio grad književnosti i književnika, gde su kroz vekove, živeli i stvarali naši najveći pisci, od rodonačelnika modernog srpskog romana Jaše Ignjatovića zatim Laze Kostića, do Miroslava Antića i Aleksandra Tišme koji su duboko i trajno obeležili našu noviju književnost. “Kao i književnost sama po sebi, i ovaj festival je manifestacija otvorenosti, brisanja granica i rušenja prepreka među ljudima. Narednih dana, videćete da ovde takvih barijera zapravo i nema i da ste u gradu, pokrajini i zemlji široko otvorenog srca,” naglasio je Mirović dodajući da će Pokrajinska vlada uvek podržavati literaturu, umetnost i reprezentativne smotre kakav je i ovaj festival.
Domaćin manifestacije i umetnički direktor festivala, Jovan Zivlak, istakao je da je poezija osnova društvenosti u starom veku i takođe osnova moderne emancipacije, dodajući da je Novi Sad učestvujuću kao „Grad pesnika” u sličnoj manifestaciji još u 19. veku igrao veliku ulogu u emancipaciji naše kulture i našeg društva. U okviru festivala biće uručena 12. Međunarodna nagrada za književnost Novi Sad i 57. Brankova nagrada. Programi će se odvijati na Trgu mladenaca, u Biblioteci grada Novog Sada, Svečanoj sali Ogranka SANU u Novom Sadu, klubu “Absolut”, na balkonima u Zmaj Jovinoj, restoranu “Marina”, u Sremskim Karlovcima, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Otvaranju 12. Međunarodnog novasdskog književnog festivala prisustvovali su i predsednik Matice srpske, Dragan Stanić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta,Zoran Đerić, kao i članovi Društva književnika Vojvodine. https://www.youtube.com/watch?v=feXMyFVSLRQ

Dodaci uz udžbenike na bosanskom štampaće se pojedinačno

Ministar prosvete Mladen Šarčević i direktor JP Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojičić potpisali su sa predstavnikog Bošnjačog nacionalnog veća Esadom Dudžom Aneks 2 Memoranduma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskom jeziku. Aneks 2 Memoranduma predviđa da će se dodaci uz udžbenike na bosanskom jeziku štampati odvojeno za svaki predmet, nakon dobijanja odobrenja od nadležnog resora. Do sada su, naime, dodaci štampani objedinjeno za više predmeta, što je značajno usporavalo ovaj proces, te se očekuje da će on biti značajno ubrzaniji. Ministarstvo je saopštilo da su strane potpisnice saglasne da se objedinjeni dodaci na bosanskom jeziku štampaju pojedinačno, kao dodatak uz udžbenik, posle dobijanja rešenja o odobravanju od strane Ministarstva.
Potpisivanje Memoranduma i Aneksa 1 o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskom jeziku i pismu, tokom 2016. godine obezbeđeno je štampanje nedostajućih udžbenika na ovom manjinskom jeziku. Ovim ugovorom planirano je štampanje ukupno 43 udžbenika. Memorandumom je planirano osam objedinjenih dodataka, koji do sada nisu mogli biti štampani, jer nisu dobili potrebno odobrenje Ministarstva zbog neispunjenih standarda kvaliteta udžbenika.
Potpisivanjem Aneksa 2 Memoranduma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskom jeziku i pismu odobriće se 24 dodatka udžbenicima na bosanskom jeziku za osnovnu školu, od kojih će u proceduru štampanja ići odmah četiri dodatka – tri za muzičku kulturu (za 1 i 2 razred i 4 razred) i jedan dodatak za Prirodu i društvo za treći razred osnovne škole. Ostali dodaci će biti dostavljeni Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na ponovno odobravanje po ubrzanoj proceduri, kao pojedinačni dodaci, što će ubrzati proces štampanja.

Beograd: OŠ „Kralj Petar Prvi” dočekuje 300. generaciju đaka

Naj­sta­ri­ja ško­la u Sr­bi­ji, sta­ro­grad­ska osmo­let­ka „Kralj Pe­tar Pr­vi” pr­vog sep­tem­bra do­če­ka­će tri­sto­tu ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka!  Pred­sto­je­ća škol­ska go­di­na za vre­me­šnu da­mu pro­sve­ti­telj­stva pro­te­ći će u zna­ku obe­le­ža­va­nja ve­li­kog ju­bi­le­ja – tri ve­ka po­sto­ja­nja i ra­da. Ta­kvom du­go­več­no­šću i is­traj­no­šću ne mo­že da se po­di­či ni­jed­na ku­ća zna­nja u na­šoj do­mo­vi­ni, a ova ri­zni­ca pe­da­go­ške ba­šti­ne je­din­stve­na je po mno­go če­mu. Temelje ovdašnjem učiteljstvu, pod krovom ove kuće znanja, postavio je Vuk Karadžić koji je tu radio kao učitelj, a danas se uvodi elektronski dnevnik, uče se japanski i kineski… U školskom dvorištu, 1923. godine, odigrana je prva košarkaška utakmica u Beogradu.

Više od 4.000 ljudi pozvalo roditeljski telefon

Za 15 meseci roditeljski telefon primio je više od 4.000 poziva, dok su najčešća pitanja roditelja u vezi sa ponašanjem dece. ”Širok je spektar tema zbog kojih nas roditelji pozivaju, a najčešća pitanja su u vezi sa ponašanjem dece”, rekla je Tanjugu koordinatorka “Roditeljske linije” Željka Burgund. Prema njenim rečima, roditelji imaju mnoga pitanja vezana za malu decu – zašto se tako ponašaju, da li je to uobičajeno…, ali i različite dileme kada su u pitanju adolescenti. Kako kaže, interesuju se u najvećem broju slučajeva, kako da se postave kada roditeljski autoritet više ne funkcioniše. ”To su uobičajene teme i pitanja. Roditeljske svakodnevne dileme koje pokušavamo, zajedno sa njima, u toku razgovora, da pojasnimo, otklonimo i usmerimo ih u zavisnosti od problema”, rekla je Burgund. Ističe i da se roditelji javljaju zbog teških tema kao što su nasilje u porodici, situacija sa decom nakon razvoda braka…
Roditelji se javljaju i zbog zlostavljanja od strane dece, bolesti zavisnosti koji remete porodičnu dinamiku i predstavljaju ozbiljnu poteškoću za funkcionisanje cele porodice… Podsetila je da je reč o relativno novoj usluzi – telefonskoj savetodavnoj usluzi za podršku roditeljstvu. ”Počeli smo sa radom 2016. godine i evo sada, nešto više od godinu dana aktivnosti, možemo da kažemo da imamo sliku roditeljskih potreba u Srbiji”, rekla je Burgund.

About the Author

admin

Leave a Reply