Vesti – 05.09.2017.

Kuda i kako dalje? Još jedan (ne)uspešan štrajk

 Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) i Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) juče su  održali štrajk upozorenja, pa je u jednočasovnoj obustavi rada učestvovala polovina od oko 800 škola u kojima ovi sindikati imaju članove. Ministarstvo je iznelo još poraznije (po organizatore) podatke da “u 114 škola nije održan prvi čas, dok su u 10 škola časovi bili skraćeni na 30 minuta”, navedeno je u saopštenju ministarstva prosvete. Kako stvari stoje većina štrajkača bila je i ovaj  put iz  redova NSPRV, dok su Beograd (SOS) i Novi Sad (SPRV) opet omanuli.
“Štrajk je organizovan zbog Zakona o javnim službama koji se odnosi se samo, na četiri sektora – kulturu, obrazovanje, socijalu i zdravstvo”, rekao je uoči  štrajka, Slobodan Brajković, predsednik SRPS-a  i istakao da je prosveta i u toj grupi  delatnosti “najgora”, da joj se plate od 2008. konstantno smanjuju, te da su pregovori odavno “zapali u ćorsokak” i da su prosvetari, koji pošteno rade, ogorčeni, jer plate ne dobijaju kao svi ostali. Brajković je rekao i da su prosvetari prevareni i da je prosečna plata zaposlenih u obrazovanju najniža od svih zaposlenih u javnim službama, te da, prema podacima za jun ove godine, prosečna plata u obrazovanju je oko 43.000 dinara, dok je republički prosek plata 48.000 dinara.  SOS i SRPS smatraju da je takav položaj zaposlenih u obrazovanju nedopustiv, kao i da od obećanja o povećanju plata datih početkom godine – nema ništa. Oni navode da su sindikati u prosveti zbog takvog stanja prinuđeni da organizuju štrajk upozorenja i skrenu pažnju državnih organa i javnosti na “kontinuiranu degradaciju prosvetne profesije i obrazovanja uopšte”. “U više od 90 odsto škola nastava se odvijala normalno”, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete. “Prema podacima školskih uprava, prikupljenih od direktora škola od 1.751 ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja u Srbiji nastava se u prepodnevnoj smeni normalno odvijala u 1.627 škola, odnosno u više od 90 odsto stanuova” saopštilo je  ministarstvo.

Vojni i policijski sindikat Srbije uz prosvetne radnike

Juče su saopštenjem i javnim obraćanjem na TV N1  prosvetare podržala dva najveće sindikata u vojsci i policiji – Vojni sindikat Srbije i Policijski sindikat Srbije: „Vojni sindikat Srbije ovom prilikom daje punu podršku štrajku i protestima prosvetnih radnika“, kaže se u sopštenju. “U protestima koje su organizovali Vojni i Policijski sindikat Srbije uvek smo imali podršku Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Razlog je očigledan. Problemi sa kojima se sreću svi zaposleni u državnom sektoru imaju isti imenilac, zajedničkog poslodavca,  Vladu Republike Srbije. Zarade u javnom sektoru su mizerne, u većini slučajeva daleko ispod republičkog proseka, što je u najmanju ruku, poražavajuće. Solidarnost sa ostalim građanima, nikada nije dovođena u pitanje. Nismo zemlja koja može omogućiti standard kao ostale evropske zemlje, ali sigurno smo zemlja koja može omogućiti dostojanstvo“ kaže se u sopštenju. http://ozonpress.net/drustvo/vojska-je-uz-prosvetu/      https://www.youtube.com/watch?v=iuSBx_sJPDM

U školskim klupama 645 dece migranata

U školskim klupama u Srbiji ove školske godine sedeće 645 dece migranata. Uključivanje izbeglica u sistem, kako kažu iz ministarstva prosvete ne bi bilo moguće bez partnerstva sa ministarstvom rada, UNICEF-a, UNHCR-a, Komesarijatom za izbeglice, ali i mnogim drugim nevladinim organizacijama. Dvanaestoro dece migranata danas je selo u klupe u OŠ “Jovan Ristić” u Borči. Ministar za rad zapošljavanje socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević, koji je posetio tu školu, istakao je da sva deca zaslužuju pravo na obrazovanje.
Mišel Sen Lo, direktor kancelarije UNICEF-a za Srbiju izrazio je zahvalnost što je Srbija tokom izbegličke krize pokazala ljudsko lice te otvorenih ruku prihvatila izbeglice.

Minimalac: Sindikati traže 154 dinara, gazde nude 140

Minimalna zarada u Srbiji će, kako sada stvari stoje, biti veća, ali koliko – teško je reći. Svi koji na tu zaradu imaju uticaja složni su u jednom – minimalac mora biti viši, ali se stavovi o tome koliki bi procenat povećanja trebalo da bude ne podudaraju. Pregovori predstavnika poslodavaca i sindikata o povećanju minimalne zarade trebalo bi da budu nastavljeni danas, a ukoliko se učesnici u socijalnom dijalogu ne dogovore i do 15. septembra stavovi ne budu usaglašeni, odluku će doneti Vlada Srbije, što ne bi bilo prvi put. Da bi minimalnu zaradu trebalo povećati, prošle nedelje je rekla i premijerka Srbije Ana Brnabić. Ona je istakla da je gotovo sigurna u to da će minimalna cena rada biti viša, a da se razmišlja i o još nekoliko principa – da li da se istovremeno podigne i iznos neoporezivog dela plate te da se, svakako, traže modeli kojima bi Vlada Srbije mogla što više izaći u susret i radnicima i sindikatima, ali i olakšati poslodavcima, koji moraju da zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta.
U iščekivanju dogovora pregovarača, treba reći da se reprezentativni sindikati zalažu za to da minimalna satnica, kako je nedavno rekao predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, bude 154 dinara, a da poslodavci ukazuju na to da nema prostora za toliko uvećanje i zaustavljaju se na iznosu od 140 dinara, te da se s tim iznosom slaže i Vlada Srbije.

Sadašnja minimalna cena rada od 130 dinara

Sadašnja minimalna cena rada od 130 dinara po radnom satu znači da se mesečna primanja zaposlenih koji za nju rade kreću od 20.800 dinara, što je najniža mesečna zarada, do 23.920 dinara, koliko iznosi maksimalna minimalna zarada. Visina zarade zavisi od broja radnih sati u mesecu pa je najniža kada se mesečno radi 160 sati, a naviše kada ima 184 radna sata. Za mesece u kojima ima 176 sati minimalna zarada je 22.800 dinara, dok je za 168 sati ona 21.840 dinara.

Ivanišević: Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima široku podršku

Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti dobio je široku podršku ne samo državnih institucija, već i nezavisnih udruženja, sindikata i nevladinih organizacija, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Nenad Ivanišević. On je rekao da je zakon spreman i da bi uskoro trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima. Ivanišević, koji je u Kabinetu potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović zadužen za rodnu ravnopravnost, gostujući za TV Pink je rekao da novi zakon predviđa, između ostalog, uključivanje ove materije u obrazovni sistem.  “Ako želimo da menjamo razmišljanja društva o rodnoj ravnopravnosti i stvaramo jednake mogućnosti za žene i muškarce, važno je da decu od malena učimo da poštuju jedni druge i da materija rodne ravnopravnosti bude uobičajena praksa u obrazovnom sistemu”, rekao je Ivanišević, navodi se u saopštenju iz kabineta.
On je podsetio da novi zakon predviđa postepeno uvođenje kvota, kako bi se manje zastupljenom polu pružila mogućnost da učestvuju u donošenju odluka i više se uključi u politički i javni život zemlje. “Žena nema tamo gde se donose odluke. Naš cilj je da kroz uvođenje kvota, kao što je to bio slučaj i sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, zahvaljujući kom danas u parlamentu imamo 35 odsto žena, pripadnice manje zastupljenog pola imaju mogućnost da aktivno doprinose kreiranju i sprovođenju odluka od važnosti i za njihove živote”, istakao je Ivanišević. On je dodao i da novi zakon predviđa novčane kazne za sve one koji krše odredbe zakona. Kažnjivo će biti i da poslodavac na razgovoru za posao postavlja pitanja lične prirode, poput toga da li žena planira porodicu i da li je udata. Mi se nadamo da do izricanja novčanih kazni neće doći i da će svi poštovati Zakon jer je on u interesu građanki i građana Srbije”, zaključio je Ivanišević.(→Press Clipping)

Sindikat nauke i ministarstvo: Web of Science uvezati sa „Dositejem“

Državni sektretar prof. dr Vladimir Popović i pomoćnici ministra za nauku, tehnološki razvoj i međunardnu saradnju 31.avgusta održali su sastanak sa rukovodstvom Sindikata nauke. Diskutovano je o Registru istraživača koji se formira korišćenjem baze „Dositej“. Državni sekretar je ukazao da je u toku rad na  ispravljanju pogrešno unetih referenci, kao i duplikata. U koordinaciji sa Narodnom bibliotekom Srbije, radi se na rešenju koje će pomoći da se reference koje postoje u bazi Web of Science, povežu sa referencama koje su unosili rukovodioci projekata u bazu „Dositej“. Očekuje se da se uskoro otvori novi panel koji će omogućiti unošenje novih referenci, kao i da će svaka referenca dobiti svoju M kategoriju.
Predstavnici Ministarstva i Sindikata saglasni su da  Registar bude javno dostupan tek kad se upodobi u odgovarajućoj formi. Sindikat insistira na korektnom registru koji će sadržavati sve rezultate sa vidljivim kategorijama, gde neće biti dupliranja radova i gde će on biti realan pokazatelj broja istraživača koji ispunjavaju uslove da konkurišu u sledećem projektnom ciklusu. Sledeći projektni ciklus se očekuje da će biti za period 2018-2019. Predlog novog Pravilnika o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata iz programa osnovnog istraživanja i osnovnih usmerenih istraživanja i programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja dostavljen je članovima Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj i trebalo bi da se razmatra na sednici zakazanoj za 05.09.2017. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja očekuje pozitivan ishod u pregovorima sa Ministarstvom finansija, kako bi se uskoro obezbedila sredstva za DMT2.

Čarls Simić gost Beograda: U kakvom to svetu živimo

Američki književnik srpskog porekla, Čarls Simić, bio je prošle nedelje gost je “Arhipelaga” i Beograda. Svojim knjigama “Iščekujući presudu”, “Ludak”, “Alhemija sitničarnice” i drugima odavno je osvojio ovdašnju čitalačku publiku, a sledećeg dana, je u prostorijama svog ovdašnjeg izdavača, svesrdno razgovarao sa brojnim novinarima. Propadanje američkih biblioteka jedna je od tema o kojoj piše, a upitan da prokomentariše taj trend prisutan ne samo u AmericiMelanholija burnih ljubavnih noći, naizgled naivne dileme o opstajanju, delići lepote u surovoj svakodnevici … bile su neke od tema pesama Čarlsa Simića koje je cenjeni američki pesnik srpskog porekla u četvrtak 31. avgusta uveče čitao publici u beogradskom Domu omladine. Sala Amerikana u DOB bila je to veče ispunjena poštovaocima poezije jednog od najznačajnijih svetskih pesnika koji u Beogradu boravi peti put od kada je zajedno sa porodicom 1952. godine otišao u SAD. Američki književnik srpskog porekla, Čarls Simić, bio je prošle nedelje gost je “Arhipelaga” i Beograda. Svojim knjigama “Iščekujući presudu”, “Ludak”, “Alhemija sitničarnice” i drugima odavno je osvojio ovdašnju čitalačku publiku, a sledećeg dana, je u prostorijama svog ovdašnjeg izdavača, svesrdno razgovarao sa brojnim novinarima. Propadanje američkih biblioteka jedna je od tema o kojoj piše, a upitan da prokomentariše taj trend prisutan ne samo u Americi, kao i opšte nastojanje da se entrtejment predstavi kao kultura, između ostalog, rekao je: “Danas studenti slabo čitaju. Nemaju vremena. Žure na svoje tablete, ajfone. Pre nekog vremena kada bi studentima doneo knjige, bile bi razgrabljene, danas ne. Jedva da neko dođe i da pogleda. Jedan student mi je objasnio da nije kul da te neko na ulici vidi sa knjigom. A nije dobro da mladi ljudi slabo čitaju, stvarno nije dobro. Pitao sam nedavno svoje studente ko je Džek Nikolson i oni nisu uspeli da mi odgovore. Eto, to je svet u kom mi živimo”.
O svojim interesovanjima za literaturu Simić “krivi” veliku biblioteku njegovog oca. “Tu sam otkrio knjige. U emigraciji ste jako usamljeni, a mi smo pre Amerike bili u Parizu godinu dana i tamo sam čitao. U tamošnjoj gimnaziji se opet nisam proslavio. Profesor Bertan je sa zadovoljstvom čitao moje ocene: “Algebra – 0, jezik -0…sve nule. Mislio je “ovaj mali balkanac je niža rasa” i sa zadovoljstvom je čitao te ocene. Kasnije sam stigao u Ameriku i shvatio da bez obrazovanja nema ništa”, kazao je Simić. Cenjeni pesnik i esejista prisećao se i školskih ferija provedenih u selu Belanovica odakle je bila familija njegove majke. “Leti sam bio kod dede u Belanovici, strašno sam mrzeo što moram da delim raspust sa nekim seoskom klincima koji nikada nisu videli ni jedan film. Bio sam pravi beogradski snob. Ipak nije bilo loše gledati prasiće, kokoške, guske… Na sreću 1973. godine dobio sam posao na Univerzitetu u Nju Hempširu i kupili smo kuću blizu tog mesta. Opet sam bio uz krave, prasiće, guske…sve domaće životinje i poneku divlju kao što su medved ili lisica. Jako volim to mesto, moju američku Belanovicu. Deca su mi odrasla tamo”, kazao je Simić. Njegova prvobitna ambicija je bila da bude slikar ali ga je druženje sa nekim prijateljima koji su se razumeli u savremenu literaturu odvelo u poeziju.

Rastu deca, a i troškovi na početku školske godine

Početak školske godine dodatno će isprazniti roditeljske novčanike kada s decom krenu u kupovinu nove odeće i obuće. Zato vredi obići više prodavnica jer mahom sve nude popuste na robu koja se u ovom periodu najviše traži.  “Cene iz nove kolekcije nisu snižene, ali je zato ostatak asortimana na popustu od 40 do 70 odsto – kaže prodavac Dragan Brkić iz „NS sporta”, koji nam je skrenuo pažnju na patike koje su s 12.990 snižene na samo 3.890 dinara. – Tako se trenerke mogu kupiti za 2.500 ili 3.500 dinara. Uglavnom se traže ranci: za jedan odobravamo 40 odsto popusta, za dva 50 odsto, a uz patike takođe 50 odsto. Kupci se već raspituju za jesenju kolekciju sportske obuće, od koje nam svakog dana stiže ponešto. Ljudi ove godine, čini mi se, najviše plaćaju čekovima.”
U prodavnici „Planeta sport” dobija se dodatnih 40 ili 60 odsto popusta čak i na već sniženu robu ukoliko se kupi nešto iz nove kolekcije. Cene za jesenji program patika kreću se između 3.000 i 6.000 dinara, dok su duboke skuplje i za njih je potrebno izdvojiti najmanje 5.990 dinara.“ Ako kupci iskoriste našu akciju, letnje patike manjih brojeva za, recimo, fizičko, mogu dobiti za 700 ili 1.000 dinara, majicu za 350, a donji deo trenerke za 800 – kaže Dušica Vidosavljević iz „Planeta sporta”. – Veći brojevi ženske platnene obuće, koja će se još koristiti jer će, izgleda, ovakvo vreme potrajati, koštaju od 2.500 do 5.000 dinara.” Ukoliko pazarite kožne patike za šest-sedam hiljada, platnene će vas koštati 1.200 do 2.000 dinara. Roditelji s decom koja su tek krenula u školu obično uzimaju po dva para, da li za oba đaka ili za jednog, da ima za napolje i unutra, a stariji školarci biraju rance uz patike.
U poslednjih nekoliko dana više se plaćalo gotovinom, za razliku od prošle godine, mada, gledajući promet, lane je bio veći nego sada. Škola počinje u petak pa će možda za vikend biti prava navala jer tek od ponedeljka kreće redovna nastava. Ona nam je sastavila komplet za 6.021 dinar koji čine gornji i donji deo trenerke i patike. “ Imam đaka koji kreće u treći razred – kaže Stana Kertes. – Udžbenike smo kupili već u junu, na rate. Sada je došla na red garderoba. Trenutno tražimo duboke kožne patike za kišu koje će se nositi do čizama. Uzećemo i dva-tri donja dela trenerke, čarapice, ništa preterano. Gledamo šta je na popustu i sve plaćamo gotovinom, trošimo toliko koliko imamo.”

Lane diplomiralo 51.554 studenta: Studentkinje duplo uspešnije

U 2016. godini u Srbiji su diplomirala 51.554 studenata, skoro pa identičan broj koliko ih je u prošlogodišnjim upisnim rokovima dobilo indekse. Među novopečenim diplomcima i brucošima prednjače pripadnice lepšeg pola. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prethodnu godinu pokazuju gotovo nulti rezultat. Samo 200 manje njih upisalo je prvi put prvu godinu akademskih studija, nego što je svih onih koji su se uspešno završili osnovne studije. Sa državnih univerziteta u 2016. godini, poteklo je najviše uverenja o visokoškolskoj spremi – 31.439, (79,9 odsto), a sa privatnih univerziteta 7.871, (20,1 odsto). Još svežih diplomaca sa državnih visokih škola je 11.330 (92,6 odsto i 904 sa privatnih visokih škola (7,4 odsto).  Na Univerzitetu u Beogradu, što opravdavaju i njegovi kapaciteti, diplomiralo je 14.716 studenata, a u Novom Sadu njih 8.297.
Sudeći prema rezultatima sa kraja školovanja, studentkinje mnogo bolje “zagreju stolicu”, pa je njih 30.116 dobilo diplomu, nasuprot 21.428 studenata. U većini institucija je tako, a najosetnije je na Univerzitetu u Beogradu, gde je 4.000 više diplomkinja. Dovoljan broj bodova za budžet uspelo je da iz godine u godinu, do diplome, održi 18.430 studenata, a kolege koji su sve vreme plaćali iz svog džepa, na samofinansiranju je 26.116. Kombinacijom ta dva, i budžetom i samofinansiranjem, obrazovalo se 6.998 ljudi.
Svršenih studenata sa severa zemlje je 39.309, a sa juga je 12.235. Državne visoke škole naročito su popularne među “južnjacima” – u prethodnoj akademskoj godini završila ih je ukupno trećina 4.160, za tek 3.000 manje nego stanovnika severa Srbije, čiji je ukupan broj mnogo veći. Istraživanje se sprovodi putem idindividulanog upitanika u svim visokoškolskim institucijama. Obuvatilo je sve diplomirane studente i na akademskim i na strukovnim studijama, na sva tri stepena, kao i stari program.

Studenti u potrazi za smeštajem

Budući da se bliži početak nove akademske godine, studenti koji nisu iz Novog Sada, a žele tu da studiraju, uveliko su u potrazi za smeštajem u kojem će da borave tokom studija. Oni koji studiraju na račun budžeta  imaju priliku da konkurišu za daleko jeftiniji smeštaj u domu. Iako je studentima važno da stanuju blizu fakulteta, s obzirom na to da je cena stanova na udaljenijim lokacijama niža, neretko se opredeljuju i za one na obodima grada. S druge strane, oni koji studiraju o trošku države, mogu da konkurišu za smeštaj u domu. “Već dve godine živim u istom stanu, zadovoljan sam, mali je stan – mali troškovi”, priča jedan student. Oni koji stanuju u domu su takođe zadovoljni. “Mislim da se za 1.400 dinara ne može ništa više ni očekivati. Mnogo je jeftinije u odnosu na privatne stanove”, kaže jedna studentkinja. U novosadskim domovima ima mesta za 2.713 studenata, a svake godine oko 1.000 njih ostane bez smeštaja, jer je velika trka za taj tip smeštaja. Konkurs za boravak u domu otvoren je do 15. septembra. “Cene u domovima prve kategorije su 1.860 dinara, a u domovima druge kategorije 1.430 dinara”, kaže Marijana Milinković, šef službe smeštaja Studentskog centra.
Privatni jednoiposobni stanovi koji se nalaze u blizini fakulteta izdaju se po ceni od 200 do 250 evra, a garsonjere od 140 do 160 evra. Stanovi u drugim delovima grada su povoljniji, tako da se garsonjera na Novom naselju i Detelinari može iznajmiti za 120-130 evra, a jednoiposobni stan se izdaje od 150 do 160 evra.
Iz agencija za nekretnine napominju da su cene zakupa privatnih stanova u septembru od deset do 20 odsto veće nego u avgustu. “Ove godine i prošle cene idu na više i to se oseti, recimo stanove koje smo izdavali za 180 evra evo sada izdajemo za 220-230, tako da se primeti taj porast cena ali se primećuje i porast kvaliteta. Stanovi koji se sad izdaju su mnogo lepše namešteni, čistiji, sami stanodavci su shvatili da bi ostvarili neki iznos za svoju nekretninu moraju u nju i da ulože”, navodi Eleonora Vasović, agent za nekretnine.
Danas studenti sve češće traže dvosobne ili trosobne stanove u kojima može da živi više njih, kako bi podelili troškove za kiriju i režije. Dvosoban stan, okvirno, mesečno može da se iznajmi za 200-300 evra, dok za trosoban studenti moraju izdvojiti od 200 do 400 evra, zavisno od toga da li je na periferiji ili u centru.

Matić: Popularisati programiranje među mladima

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić poručila je u subotu 2. septembra učesnicima međunarodnog takmičenja učenika u programiranju „Babl kap” u Domu omladine, da neguju svoje znanje i talenat kako bi iskoristili prednosti koje donosi stručnost u oblasti informacionih tehnologija. Ona je čestitala organizatorima iz Razvojnog centra Majkrosoft Srbija, na jubilarnom, desetom takmičenju, koje se održava od 2008. godine, ističući značaj popularizacije programiranja među mladima. “U prethodnom periodu Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija podržalo je ovu i mnoge druge inicijative za podizanje nivoa znanja iz oblasti programiranja, informatike, matematike, u susret modernizaciji obrazovanja i uvođenju informatike i računarstva kao obaveznog predmeta”, podsetila je državni sekretar.
Ona je pozdravila i predstavnike Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Matematičke gimnazije, Fondacije Petlja i druge predstavnike institucija i organizacija sa kojim je Ministarstvo sarađivalo na ovom polju. “Sa novim nastavnim programom od ove školske godine, naši đaci će konačno izučavati informatiku, i na taj način imati šansu da budu globalno konkurentniji. Započeli smo put ka savremenom obrazovanju i očekujemo da će nove generacije iznedriti još više mladih zainteresovanih za programiranje i IT”, dodala je Matić. Ona je podsetila da je sa kompanijom Majkrosoft Ministarstvo partner na projektu “Konektiviti” koji je upravo završen, u okviru kojih je 40 škola u Srbiji u ruralnim područjima dobilo vaj-faj, kao i na kampanji za promociju novih tehnologija i njihovu bezbednu upotrebu – “IT karavan”, koja je sprovedena u osnovnim školama dve godine za redom.
Prilikom svečanog otvaranja takmičenja u programiranju “Babl kap”, na kojem ove godine učestvuju 22 tima iz zemlje i inostranstva, predstavljeni su multimedijalni priručnici za programiranje za osnovce, koji su izrađeni u okviru inicijative “Programiraj”, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. (→Press Clipping)

Novosadski PMF: Konferencija o kulturnom turizmu

Novi trendovi u kulturnom turizmu i njegove prednosti u razvoju turističke ponude, bila je u petak tema međurodne konferencije, koju je organizovao Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Kada je reč o spoju kulture i turizma, sve prepoznatljiviji u tom pogledu postaje Novi Sad. Festival uličnih svirača obogaćen ove godine novim sadržajima pod zajedničkim nazivom „Gradić fest”, primer je oživljavanja zaboravljenih kulturnih lokaliteta i decentralizacije kulturne ponude. To je samo deo formirane nove kulturne scene Novog Sada, a sa dobijanjem titule „Evropska prestonica kulture”, neophodne su promene u infrastrukturi, kao i na scenama gde će se programi realizovati, i na povećanju smeštajnih kapaciteta, naglašava arhitekta Darko Polić, koji je na čelu Radne grupe za realizaciju projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Znanje i iskustvo celokupnoj zajednici, uključujujući i konferenciju „Savremeni trendovi u turizmu i hotelijerstvu” koju 20. put organizuje Prirodno-matematički fakultet, svakako daje ta obrazovna institucija.
Aktivno učešće u razvoju različitih vidova turizma, ima i resorni pokrajinski Sekretarijat u kojem najavljuju izradu strateškog dokumenta – Programa razvoja turizma u Vojvodini. Još jedan projekat pokrajinskog Sekretarijata, kao svojevrsno osveženje u toj oblasti, potvrđen na konferenciji „Novi prostori u kulturnom turizmu” jeste Kreativna ekonomija – spoj privrede, umetnosti, kulture i tehnologije namenjena malim privrednim društvima u cilju podizanja opšteg društvenog standarda.

Bela Palanka: Dualno obrazovanje otvorilo vrata novoj fabrici

Promocija dualnog i preduzetničkog obrazovanja nastavljena je u petak u opštini Bela Palanka. Tokom Karavana „Duh mladosti“ učenici, roditelji i predstavnici kompanija imali su priliku da se upoznaju sa Nacionalnim modelom dualnog i preduzetničkog obrazovanja i razreše sve nedoumice u vezi sa njim. Savetnica ministra za dualno obrazovanje dr Gabrijela Grujić pohvalila je angažovanje mladih u Beloj Palanci i ohrabrila učenike i studente da nastave tim putem. „Bela Palanka je malo mesto po broju stanovnika, ali ogromno po odgovornosti prema obrazovanju“, započela je dr Grujić. „Vaši mladi studenti Ekonomskog fakulteta u Nišu učestvovali su u važnom projektu „DAR – Doprinos akademaca razvoju“. Za vreme svoje studentske prakse dali su veliki doprinos vašoj kompaniji „Obuća Pavle“ i time ne samo što su stekli najviši nivo kompetencija i najveći nivo obrazovanja, već im je i obećano radno mesto odmah po završetku studija, a to je za vaše mesto najvažnije! Na ovaj način mladi ovog kraja će ostati da ljubomorno čuvaju svoju bogatu kulturna baštinu.“
Manifestaciju je otvorio predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković koji je istakao da uvođenje novih obrazovnih profila donosi veliku korist celoj zajednici.„Mi smo ove godine uspeli uz podršku Ministarstva prosvete da otvorimo novi smer, obrazovni profil elektrotehničar informacionih tehnologija i već 24 đaka je upisalo taj smer. Već sada spremamo zahtev za otvaranje novog obrazovnog profila u saradnji sa kompanijom „Trendteks“. Razgovaramo i sa drugim investitorima, jer je želja, vizija i ideja lokalne samouprave da krenemo u dualno obrazovanje referenca koju opština Bela Palanka ima u svim daljim pregovorima sa novim investitorima“, rekao je Miljković.

Vremeplov: Jovan Ristić

Na današnji dan 5. septembra 1899. godine  umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je “Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878”.

Vremeplov: Slavko Leovac

U Beogradu je 5. septembra 2000. godine umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. Najznačajnija dela: zbirke eseja “Svetlo i tamno”, “Mit i poezija”, “Metamorfoze”.

Vremeplov: Kampanela

Na današnji dan 5. septembra 1568. godine rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. godine na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu “Grad sunca” koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

Vremeplov: Majka Tereza

U Kalkuti je 5. septembra 1997. godine umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. godine Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. godine u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. godine osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

Vremeplov: Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije (“Kurs pozitivne filozofije”, “Sistem pozitivne politike”), umro je na današnji dan 5. septembra 1857. godine.

Stefanović sa decom stradalih pripadnika MUP-a

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović uručio je u nedelju  u Beogradu deci stradalih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova rančeve i školski pribor. Ministarstvo unutrašnjih poslova i ove godine obezbedilo je i knjige za 64 osnovaca i srednjoškolaca, decu poginulih kolega iz cele Srbije. “Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi računa o svojima. Vi ste deo ove velike porodice i uvek će biti tako. Želim vam da budete dobri ljudi, obrazovani, uspešni i da znate da možete da računate na Ministarstvo unutrašnjih poslova”, poručio je Stefanović u razgovoru sa decom, navodi se u saopštenju MUP-a. Osnovci i srednjoškolci, deca stradalih kolega, imali su priliku da se tokom dana u Policijskoj brigadi druže sa policijskim službenicima, upoznaju sa njihovim radom, kao i sa opremom i naoružanjem koje policija koristi u obavljanju redovnih zadataka. Takođe, uživali su u jahanju konja, videli veštine službenih pasa, a uz pomoć pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice mališani su imali mogućnost i da se penju na veštačku stenu. Pored školskog pribora i udžbenika za osnovce i srednjoškolce, Ministarstvo obezbeđuje i mesečne stipendije za svu decu poginulih pripadnika MUP-a, dodaje se u saopštenju.

Stefanović: Rigoroznim kaznama čuvamo živote

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je u subotu 2. septembra da će se izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja tokom septembra naći na vladi, a vrlo brzo nakon toga i u Skupštini Srbije. Stefanović je za televiziju Pink kazao da je policija tokom avgusta pripremala vozače da u septembru đaci polaze u školu i podsećala ih da u zoni škole moraju poštovati ograničenje od 30 kilometara na sat. “Interes naše zemlje jeste da nam ni jedno dete ne pogine, kao što u prethodnoj godini nije, ali i da ne bude povređeno u saobraćaju. Naš zadatak je da vodimo računa o deci, nije važno čije je dete. Ako malo smanjimo brzinu, nigde nećemo zakasniti, a zaštitićemo decu”, rekao je Stefanović. Prema njegovim rečima, kazne su krajnja mera koja se primenjuje da bi nekoga disciplinovali i pokazali mu da ne može da vozi 70 kilometara na čas pored škole, jer neće moći da zakoči.
On je najavio uvođenje fakultativne nastave u osnovne škole u okviru koje će 2.000 policajaca učestvovati u obučavanju dece u 4. i u 6. razredu, a tema će biti bezbednost u saobraćaju, zaštita od požara, borba protiv droge i nasilja.

Pojačane kontrole  saobraćaja u blizini škola

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, kako bi sačuvali živote mališana i istakao da će u blizini škola biti pojačane patrole saobraćajne i policije opšte nadležnosti.  Ukazavši da je zadatak policije da osigura bezbednost dece i zaposlenih u školama, Stefanović je naveo da će u narednih mesec dana u blizini svih škola u Srbiji biti pojačane patrole saobraćajne i policije opšte nadležnosti. Ministar je podsetio da od ove školske godine, na incijativu Ministarstva unutrašnjih poslova, počinje projekat “Osnovi bezbednosti dece” u okviru koga će policijski službenici učenike četvrtog i šestog razreda podučiti kako da se ispravno ponašaju u slučajevima vanrednih situacija, kako da se bezbedno ponašaju u saobraćaju, ali im i ukazati na bezbednosne rizike i pretnje od narkotrafikinga, nasilja, nasilja na internetu. Stefanović je istakao da pored edukativnog i preventivnog karaktera, ovaj projekat deci treba da približi rad policije, kako bi oni policajce doživljavali kao svoje zaštitnike koji su tu da brinu o njihovoj bezbednosti. Ministar je zahvalio na saradnji Agenciji za bezbednost saobraćaja, ali i drugim partnerima koji zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kroz različite projekte učestvuju u osnaživanju svesti kod ljudi o važnosti bezbednosti u saobraćaju. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević ukazala je da podatak da na putevima širom sveta svakog četvrtog minuta pogine jedno dete govori da je povećanje bezbednosti dece u saobraćaju globalni izazov. Milošević je podsetila da Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja predviđa da do 2020. godine ne bude stradale dece u saobraćaju i dodala da Agencija, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tokom čitave godine sprovodi niz aktivnosti koje su usmerene na bezbednost najmlađih sugrađana. Kao i prethodnih godina, kako je navela Milošević, Agencija i ove godine svakom prvaku poklanja knjigu “Pažljivkova pravila u saobraćaju”. Ona je apelovala na roditelje da budu uzor svojoj deci, da ne prelaze ulicu van pešačkog prelaza, na crvenom, da je ne pretrčavaju, da koriste sve zaštitne sisteme i da ne voze pod dejstvom alkohola, saopšteno je iz MUP-a.

“Šok” za dete s Balkana: Prvi dan škole u Švedskoj

Hrvati u velikom broju odlaze iz zemlje, a jedan od onih koji je bolji život odlučio da potraži u Švedskoj je i novinar Slobodan Mufić. Kao i neki drugi roditelji pre njega, i on je odlučio da podeli iskustvo svoje ćerke u švedskom obrazovnom sistemu, piše Index.hr. – Sredina prošlog avgusta, ugodno leto u Švedskoj. Mi smo Mi, a On je direktor osnovne škole Lunden, udaljene 200 metara od našeg stana – naveo je Mufić u uvodu priče koju je preneo u formi razgovora.
Mi: Preselili smo se nedavno u Švedsku i imamo 11-godišnju kći koju želimo upisati.
On: Dobro, popunite ovaj obrazac, treba nam nekoliko osnovnih informacija o vašoj kćeri.
Mi: Znate, ona ne zna švedski.
On: Dobro, naučiće.
Mi: Možda bi najpre trebalo da radi po posebnom programu?
On: Postoji i ta mogućnost, ali mi mislimo da će najbolje i najbrže naučiti švedski u razredu s ostalom decom. Uostalom, jedna nastavnica švedskog jezika radiće dva sata dnevno samo s njom.
Mi: Šta Leona treba da ponese u školu?
On: Ništa. Knjige, sveske, olovke, gumice, zarezače, lenjire, trouglove, bojice… sve će dobiti ovde. Mora samo voditi računa da baterija na iPadu ne bude prazna.
Mi: Znači, moramo joj kupiti iPad?
On: Ma ne, iPad će dobiti u školi, da se lakše snalazi s prevođenjem i učenjem, ali mora sama paziti na bateriju.
Mi: Treba li detetu spremiti neku hranu za školu?
On: Nema potrebe, doručak je od 7:30, a ručak u 12:00. Svaki dan imamo dva menija, mesni i vegetarijanski.
Mi: Mislite li da bi trebalo da kod kuće govorimo švedski s Leonom?
On: Nikako. Kod kuće da pričate na hrvatskom. I ne samo to, bilo bi dobro da jednom nedeljno uči hrvatski na dopunskoj nastavi.
Mi: Imate li nekoga ko predaje hrvatski jezik?
On: U našoj školi nemamo, ali dopunska nastava hrvatskog jezika održava se četvrtkom od 16:00 u Eriksdalskolanu.
Mi: To je na suprotnoj strani grada…
On: Nema problema, naručićemo taksi.
Mi: Taksi?
On: Da, čekaće ju na parkingu svakog četvrtka u 15:45 i vratiti kući odmah nakon nastave.
“I tako se Leona svakog četvrtka vozila taksijem na časove hrvatskog. Posebno se važnom osećala kad bi po nju došla mlada vozačica u limuzini s tamnim staklima. Naravno, sve na račun ljubaznih i širokogrudih švedskih poreznih obveznika”, napisao je Mufić na svom Fejsbuk profilu. Objava na Fejsbuku je skupila gomilu komentara, piše index.hr. “Uglavnom pohvalnih što se tiče švedskog obrazovnog sistema, ali našlo se i onih koji su uporedili švedski način obrazovanja s našim. Treba li reći da u ovom poređenju hrvatsko školstvo nije dobro prošlo?“, dodaje se.

U Istočnom Sarajevu vrtić “Patrijarh Pavle”

Patrijarh Irinej i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otvorili su novu Predškolsku ustanovu “Patrijarh Pavle” u Istočnom Sarajevu. Patrijarh Irinej istakao je da su ustanove za decu budućnost srpskog naroda. Moja radost je dvostruka, jer je reč o pravoslavnoj ustanovi za vaspitanje i odgoj dece, kao i odluka da se obdanište nazove po imenu najvećeg srpskog patrijarha Pavla, rekao je patrijarh, a prenela je danas televizija “Hram”. Irinej je podsetio da je patrijarh Pavle bio čovek iz naroda, koji je voleo svoj narod i pravoslavnu, ali i svu drugu decu.  Prema njegovim rečima, ovakvi projekti su čvrsta osnova za budućnost Republike Srpske i srpski narod.

About the Author

admin

Leave a Reply