Vesti – 06.09.2017.

Sindikati (ne)spremni, ali prete: Kraći časovi od 6. oktobra!

Prvi čas u ponedeljak 4. septembra nije  održan u skoro 700 škola, kao znak štrajka upozorenja članova Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije. “Ukoliko se situacija ne promeni, sindikati su spremni da od 6. oktobra skrate časove – do daljnjeg. Dva osnovna zahteva sindikata su povlačenje Nacrta zakona o zaposlenima u javnim službama i povećanje plata iznad republičkog proseka. – Od 800 škola, podržalo nas je oko 650, što je broj preko kojeg smo došli preko svojih predstavnika. Na republičkom odboru prošle nedelje doneta je odluka da ako se do 15. septembra nešto ne promeni, od 6. oktobra skraćujemo časove na 30 minuta i organizujemo proteste po Srbiji”, kaže predsednica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) Valentina Ilić. Osim što su štrajkovali, predstavnici sindikata su danas prisustvovali javnoj raspravi o nacrtu ovog zakona. -Bili su predstavnici sva četiri reprezantivna sindikata prosvete, kao i članovi sindikati zdravlja, kulture, socijalne zaštite, bilo je dosta primedbi. Rečeno nam je da javna rasprava zvanično traje do 6. septembra, kako bi se do kraja meseca završio rad na njemu i on u formi predloga ušao u Skupštinu, a zatim od Nove godine stupio na snagu – kaže Nikolina, pravna savetnica SOS.

SRPS: Štrajk upozorenja u 265 škola!

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, Slobodan Brajković, rekao je da “prvi čas u ponedeljak nije održan u više od 265 škola”, kada je reč o ovom sindikatu i najavio nove aktivnosti.  “Ostajemo pri tome da nećemo raditi tog dana kada zakon dođe do Skupštine, a štrajka će biti i u oktobru, nećemo se odvajati od SOS”,  najavljuje Brajković.

Ministarstvo: Nastava normalno u više od 90 odsto škola

Prema saopštenju Ministarstva prosvete, prvi čas nije održan u samo 114 škola, dok su u 10 škola časovi trajali po 30 minuta.

Šarčević: Od iduće godine novi model male mature

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je u ponedeljak da će od iduće godine biti promenjen model polaganja male mature kako bi se sprečile zloupotrebe i prepisivanja i najavio mogućnost uvođenja video nadzora prilikom polaganja testova. “Mi ćemo malu maturu učiniti da bude neutralna, da ne jurimo bodove koji nam služe za bolje upise, nego da jurimo znanje, a znanje će se eksterno procenjivati. To nam je cilj, a ovo su samo loše pojave koje moramo da otklonimo”, rekao je Šarčević povodom smene direktora nekih osnovnih škola u Novom Pazaru. Šarčević je ukazao da se godinama dešava ista pojava, te da je potrebno postaviti zamku i videti šta se dešava.
Smene direktora, prema njegovim rečima, treba da pokažu, da model polaganja male mature treba da se menja te da se smene neće završiti na Novom Pazaru, već će ih biti i u drugim delovima Srbije. “Ovde je bilo težište da se sve preispita i da se pokrenu disciplinski postupci gde treba, a da odgovornost bude javna. Ne možemo sebi da ulepšavamo stvarnost tako što ćemo decu od malena učiti da je dozvoljeno prepisivati, varati na kartama i time postići bolje uslove. To niko pametan ne radi”, naveo je ministar prosvete. On je ukazao da će od sledeće godine biti odnos 60 – 40 u korist testova, te da će biti i potpuno drugačiji modeli praćenja izrade testova i kontrole testova. “Škola domaćin je nadležna za ceo postupak, direktor škole i njegov tim preuzimanju svu odgovornost. Sa zaštitnicima građana i poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubom Šabićem smo razgovarali o postavljanju kamera u neku ‘ptičiju perspektivu’ da ne prikazuju lik, već pokrete ljud koji bi to radili”, naveo je Šarčević. Upitan kako će i pored toga, biti sprečeno kršenje propisa, Šarčević je naveo da će prilikom testiranja biti primenjeni međunarodni. On je istakao da ima visoko mišljenje o velikom broju škola u Novom Pazaru, posebno o radu gimnazije i univerziteta. “Mislim da su kolege u ovom gradu opterećenije jer su njihova odeljenja preglomazna”.

Ključna stvar na početku školovanja – strpljenje

Danas počinje nova školska godina. To može biti stresno kako za učenike tako i za celu porodicu jer svaka promena zahteva posebnu vrstu prilagođavanja. Uloga roditelja i okruženja u kojem dete boravi je izuzetno bitna za buduće osnovce. Osim roditelja, veliku ulogu u prihvatanju škole imaju i učitelji, a kako za Radio Novi Sad kaže doktorka Aleksandra Jovanović Mađar, ključna stvar na početku školovanja jeste strpljenje.  “Kada kažem strpljenje, posebno mislim na strpljenje za rad školskih zadataka. Ne treba fantazirati i nabacivati visoka očekivanja, ne nagoveštavati velike uspehe i stvari koje će se desiti u školi. Dakle, više onaj princip realnosti. Sad idemo, ovo je nova faza, upoznajemo se i ti i ja. I ti i ja smo uzbuđeni. Ti si možda više uzbuđen jer te čeka novo okruženje, to je kao kada ja idem na posao pa menjam radno mesto. Znači, pričati mu iskustveno kroz šta prolazi i roditelj i dete”, kaže doktorka Jovanović Mađar.  Ona naglašava da polazak u osnovnu i srednju školu ne treba porediti jer su razvojne faze sasvim drugačije. Srednjoškolci ulaze u period adolescencije, sazrevaju i osećaju se veoma nesigurno. Nemate adolescenta koji je siguran. To je pseudo sigurnost i nesigurnost kojom se dete brani i opire ili prekomernom nadmenošću ili povučenošću”, dodaje ona.
Psiholozi upozoravaju da je adolescencija period u kojem treba biti posebno oprezan jer deca tada najčešće pokazuju znake destruktivnog ponašanja. “Treba govoriti o svemu tome pre nego što dete kreće u školu. Takođe, pratite dete kako se ponaša, koliko je uzbuđeno, koga je srelo, koliko se lako osamljuje, koliko je često van kuće, kontrolišite da li uopšte ide u školu”, ističe doktorka Jovanović Mađar.  Prvo polugodište za osnovce i srednjoškolce počinje u petak i trajaće do 22. decembra.

U školskim klupama 645 dece migranata

U školskim klupama u Srbiji ove školske godine sedeće 645 dece migranata. Uključivanje izbeglica u sistem, kako kažu iz ministarstva prosvete ne bi bilo moguće bez partnerstva sa ministarstvom rada, UNICEF-a, UNHCR-a, Komesarijatom za izbeglice, ali i mnogim drugim nevladinim organizacijama. Ministarstvo prosvete je prošle godine dalo podršku uključivanju izbegličke dece u obrazovni sistem Srbije, ali od ove godine, kada ih ima 645, postoje i stručna uputstva, kao i obuka nastavnika, kaže Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete i ističe da su svi na istom zadatku. “To je da deca sa ovako teškim sudbinama i tragedijama makar u našoj zemlji dok su tu imaju pravo na obrazovanje, a osim toga da imaju pravo da budu srećni”, rekla je ona.
Mišel Sen Lo, direktor kancelarije UNICEF-a za Srbiju izrazio je zahvalnost što je Srbija tokom izbegličke krize pokazala ljudko lice te otvorenih ruku prihvatila izbeglice. “Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim srpskom narodu na tome što su prihvatili otvorenih ruku ovu decu, da se zahvalim zajednici, profesorima, nastavnicima, školama, porodicama to je zaista izuzetan gest. U prošlosti je srbija bila u drugačijoj situaciji, srbija je bila primalac ovakvih gestova, a danas srbija na neki način vraća”, rekao je Mišel Sen Lo, direktor kancelarije UNICEF-a za Srbiju. “Želimo svoj deci i srpskoj i migrantima da poručimo da puno uče da će im to što nauče puno koristiti u životu, ali i da se istovremeno lepo druže ovde dok su Beogradu, ovde dok su u školi”, kazao je Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji. Osnovcima migrantima, ali srpskoj deci iz ugroženih porodica podeljeni su poklon rančevi sa didaktičkim materijalima.(→Press Clipping)

Đorđević: O najmlađim migrantima se najviše brine

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je  u razgovoru sa predstavnicima organizacije “Save the children” (Spasimo decu) da je situacija po pitanju broja migranata u našoj zemlji stabilna, ali da je Srbija spremna za prihvat u slučaju novog priliva izbeglica. On se takođe zahvalio na podršci koju ova međunarodna nevladina organizacija pruža Srbiji tokom migrantske krize. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja otvoreno je za svaki vid saradnje sa organizacijom “Save the ćildren“, posebno za zajedničke projekte koji su namenjeni migrantskoj populaciji, imajući u vidu, kako je naveo Ðorđević, da se oni duže zadržavaju u Srbiji, navodi se u saopštenju. “Najveću brigu poklanjamo najmlađim migrantima, posebno sada kada je početak školske godine i kada kreću u školu zajedno sa srpskom decom”, dodao je ministar.
Tokom sastanka je usaglašena dalja saradnja, ne samo kada je reč o zbrinjavanju migranata, već i brizi o svim socijalno ugroženim grupama, posebno deci. Đorđević ukazao i da nadležno ministarstvo teži da ojača i podstakne razvoj u oblasti antidiskriminacije i podrške ranjivim grupama, pre svega deci bez roditeljskog staranja i da se i u tom segmentu prepoznaju široke mogućnosti buduće saradnje sa organizacijom “Save the children”. Predstavnici organizacije “Save the children” istakli su da je Srbija primer dobre prakse zbrinjavanja migranata i da služi za primer svim zemljama u regionu. Na sastanku je zaključeno da će se i u narednom periodu zajednički raditi na novim projektima, s obzirom na to da su dobrobit, zaštita i bezbednost dece jedna od prioritetnih pitanja Ministarstva za rad, zapopšljavanje, boračka i socijalna pitanja i organizacije “Save the children”, navodi se u saopštenju.

Besplatni udžbenici za staropazovačke prvake 

Pored školskog pribora, opština Stara Pazova je ove godine prvacima poklonila i kompletne udžbenike za nastavu. Time je postala prva opština u Sremu koja na ovaj način pomaže školarce, ali i njihove roditelje. https://www.youtube.com/watch?v=QzqdfOeOJgE

Šid: Školski pribor za decu ratnih vojnih invalida

Za decu ratnih vojnih invalida Opština Šid obezbedila je neophodan školski pribor na početku nastavne godine. Poklon paketi na radost školaraca sadrže sve što neophodno za početak školske godine, sveske, prateći pribor i peratonice. Udruženje ratnih vojnih invalida Opštine Šid obratilo se Opštinskom veću sa molbom da za dvadeset i četvoro dece, čiji su roditelji bili učesnici ratova devedesetih, obezbedi školski pribor. Opštinsko veće u Šidu donelo je, u okviru brige o deci i mladima, odluku da se obezbede sredstva za kupovinu školskog pribora za decu ratnih vojnih invalida i učesnika ratova devedesetih. Poklone im je uručio predsednik Opštine Šid Predrag Vuković. Opština Šid će i dalje nastaviti da pomaže deci ratnih vojnih invalida kako bi im na svaki način olakšala školovanje i ulepšala đačke dane. https://www.youtube.com/watch?v=cJV0GmOyEP4

Pančevo film festival od 6. do 10. septembra 

Pančevo film festival (PAFF) četvrti put biće održan od 6. do 10. septembra na više lokacija u Pančevu, a direktor i selektor Ognjen Glavonić ističe da je zamišljen kao šestodnevni kurs filma za školarce i studente. “Od početka nam je želja bila da ponudimo mladima priliku da vide drugačiju vrstu filmskog rukopisa, da razgovaraju sa autorima i nauče nešto novo o savremenoj kinematografiji”, rekao je Glavonić na današnjoj konferenciji za novinare u Filmskom centru Srbije. On je najavio da će kroz sedam celina predstaviti presek prošlogodišnje i ovogodišnje produkcije, naslove koji su im privukli pažnju od kojih većina će prvi put biti prikazana u Srbiji.

Bečej: Uređeno staro školsko zdanje čeka đake

Zgrada Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ u Bečeju će za tri godine obeležiti 150. rođendan, a zahvaljujući aktuelnoj sanaciji jedna je od najlepših i najfunkcionalnijih u samom centru grada. Preko 30 miliona dinara je uloženo u projekat kojim „zdravkovci“ u Bečeju i Radičeviću dobiju optimalne uslove za rad. Projekat čije su finansiranje obezbedili Ministarstvo privrede sa 13 i lokalna samuprava sa 18 miliona dinara, podrazumeva dovođenje u željeno stanje zgrade u Bečeju i isturena odeljenja u Radičeviću. I dok su deca i nastavnici bili na zasluženom odmoru, direktorka Suzana Đukić je imala, ne samo zbog tropske temperature, izuzetno „vruće leto“. – Zapamtiću ovo leto za sva vremena. Poslednjim zvonom minule školske godine deca su otišla na zaslužen raspust, a u dvorište su se uselili radnici kragujevačke firme „Anigor“ i njihovi podizvođači. Počelo je izuzetno vredno da se radi i mislila sam da će radovi biti gotovi i pre roka, 19. avgusta. Međutim, u poslednje vreme sve ide nekako sporije. Istina je da će učionice u bečejskoj zgradi biti spremne za nastavu 1. septembra, ali još uvek strepim za zgradu u Radičeviću. Imam obećanje da će sve biti u redu, što bih ja iskreno želela – rekla je direktorka Suzana Đukić. Školska zgrada u centru Bečeja spolja blista, a učionice se sada uređuju i one će zasijati do početka školske godine. Majstori imaju posla u dvorišnom prostoru. Kad je u pitanju školska zgrada u Radićeviću, još uvek nije postavljena sva stolarija i zbog toga direktorka strepi. Inače, aktuelni projekat je bio sveobuhvatan i to je najveće ulaganje u bečejsko obrazovanje poslednjih decenija.
Počelo se kompletnim pretresanjem krovne konstrukcije, kako i dolikuje ovakvim poslovima. Jer, staro je pravilo da se kuća gradi od temelja, a popravlja od krova. Zamenjeni su oluci i opšivci, a u prizemlju je najviše rađeno. Obavljeno je mašinsko presecanje zidova i uvlačenje visokokvalitetnog izolacionog materijala, vlažni podovi su uklonjeni i postavljeni novi, a sa zidova je obijen vlažan malter uz novo malterisanje. Bilo je stolarije za zamenu, a ostala je ampasovana, tako da je kompletna stolarija popravljena i obojena. Sve učionice i ostali sadržaji su obojeni, a uređenje i bojenje fasade primetno je i sa ulice. “Ove godine imamo jedno odeljenje prvaka manje nego lane, ali ćemo i dalje imati najveći broj učenika, oko 800, u šest osnovih škola bečejske opštine. Smanjenje broja đaka je u poslednje vreme stalna pojava. Tako će u školskoj godini koja uskoro počinje biti 130 prvačića manje nego lane, kad ih je bilo 380, na teritoriji naše opštine. Svaka škola ima po jedno odeljenje manje, što povlači određene kadrovske problem”, kaže Suzana Đukić.

Čarls Simić: Školu života sam naučio u Beogradu

Američki književnik srpskog porekla, Čarls Simić, bio je prošle nedelje gost je “Arhipelaga” i Beograda. Svojim knjigama “Iščekujući presudu”, “Ludak”, “Alhemija sitničarnice” i drugima odavno je osvojio ovdašnju čitalačku publiku, a sledećeg dana, je u prostorijama svog ovdašnjeg izdavača, svesrdno razgovarao sa brojnim novinarima. Propadanje američkih biblioteka jedna je od tema o kojoj piše, a upitan da prokomentariše taj trend prisutan ne samo u AmericiMelanholija burnih ljubavnih noći, naizgled naivne dileme o opstajanju, delići lepote u surovoj svakodnevici…bile su neke od tema pesama Čarlsa Simića koje je cenjeni američki pesnik srpskog porekla u četvrtak 31. avgusta uveče  čitao publici u beogradskom Domu omladine. Sala Amerikana u DOB bila je večeras ispunjena poštovaocima poezije jednog od najznačajnijih svetskih pesnika koji u Beogradu boravi peti put od kada je zajedno sa porodicom 1952. godine otišao u SAD. U svečanoj tišini Simić je čitao svoje pesme na engleskom jeziku, dok ih je u prevodu na srpski interpretirao Dejan Đurović.
Simić je posle čitanja pesama u razgovoru sa prevodilicom Vesnom Roganović prisećao detinjstva na beogradskim ulicama. “Istina je da sam školu života izučio na beogradskim ulicama, pre nego zato sam se zainteresovao za bilo kakvo formalno obrazovanje. Kada sam 1982. godine došao iz Amerike u Beograd, komšije su mi kazale – “Jadna ona tvoja majka sa tobom za vreme Drugog svetskog rata. Samo je vikala za tobom po ulici”. Bio sam dete i ignorisao sam molbe roditelja da ne idem dalje od kapije. Naučio sam život rano na beogradskim ulicama. Svašta sam video na tim ulicama za vreme rata”, kazao je Simić. Slavni pesnik je uz osmeh “priznao” publici u Domu omladine da je bio loš đak u gimnaziji. “Ponavljao sam drugi razred gimnazije, jer sam bežao iz škole i išao da gledam filmove u bioskopu “Balkan”. “U tom bioskopu su prolazili pacovi ispred platna i po sali za vreme projekcija filmova…Iz gimnazije su na kraju poslali kući policiju, kako bi obavestili moju majku kako sam neodgovoran đak. Sve naše komšije su mislile da ću na robiji da završim”, pričao je Simić. (→Press Clipping)

Gde sve studenti (mogu da) žive?

Konkurs za prijem brucoša u studentske domove traje od 1. do 15. septembra,  a samo uprestonici za njih je opredeljeno više od hiljadu mesta Akademcima je u Srbiji na raspolaganju devet studentskih centara sa oko 17.500 mesta i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Subotici, Boru i Prištini, kao i još oko 1.000 u u gradovima gde nema studentskog smeštaja. Međutim, kako se na konkurs svake godine prijavi oko 40.000 akademaca, čini se da su ovi kapaciteti nedovoljni. – Cene smeštaja nisu menjane u odnosu na prethodnu godinu i u zavisnosti od kategorije doma kreću se od 1.020 dinara, u četvorokrevetnoj sobi u četvrtoj kategoriji, do 1.930 dinara u dvokrevetnoj sobi u prvoj kategoriji – ističe Dragana Vujačić iz Ustanove Studentski centar “Beograd”, te ne čudi što su domovi prvi izbor budućih akademaca koji ispunjavaju uslove. Ove godine je u prestonici raspoloživo ukupno 9.558 mesta, od čega je oko 11 odsto namenjeno brucošima. Pravo na smeštaj po dotiranim cenama (država plaća 80 odsto od ekonomske cene) imaju studenti na budžetu, upisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, državljani su Srbije i nemaju prebivalište u sedištu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju.

Studentski domovi: Tri obroka 400 dinara

Studentski domovi, osim smeštaja, pružaju i mogućnost povoljne ishrane. Tako tri obroka koštaju 400 dinara, ali studenti na budžetu plaćaju samo 171 dinar: 40 za doručak, 72 za ručak i 59 za večeru. Mesta u domu se dodeljuju na osnovu rang-liste, koja razmatra uspeh pri studiranju i prihod po članu domaćinstva, a preliminarne liste izlaze 18. septembra. Za sve koji bi da dele sobu sa nekim poznatim, važi pravilo da je cimere moguće birati samo ukoliko imaju približno isti broj i dobili su istu kategoriju. – Stanar studentskog doma može da primi na prenoćište člana uže porodice uz prethodnu saglasnost uprave doma i svih stanara sobe što je regulisano pravilnikom o kućnom redu i drugim pravima i obavezama studenata korisnika usluga u objektima Ustanove Studentski centar „Beograd“. Uprkos nekim pokušajima, privatni studentski domovi koji bi nadomestili nedostatak mesta u državnim, kod nas još uvek nisu zaživeli u punoj meri. Njihovi smeštajni kapaciteti su neuporedivo manji, a najlakše je naći ih putem interneta. U jednom od prestoničkih domova, boravak je 150 evra mesečno, ali su u cenu uključeni i troškovi vode, grejanja i interneta.

Domovi nude i tržišno ekonomska mesta

Mesto u domu mogu dobiti i samofinansirajući studenti, ukoliko nakon raspodele budžetskim studentima ostane slobodnih mesta, ali se cena za njih razlikuje. – Konkurs za tržišno ekonomska mesta biće raspisan krajem oktobra, a cene se kreću od 7.300 za mesto u trokrevetnoj sobi četvrte kategorije, do 9.500 u dvokrevetnoj sobi u prvoj kategoriji – kaže pomoćnica direktora USCB Vujačić.

Iznajmljivanje soba i stanova

Oni studenti kojima finansije dozvoljavaju mogu se opredeliti za iznajmljivanje stanova, što je znatno komfornija varijanta nego život po domovima. Mesečni izdaci zavise od lokacije, broja ljudi koji zakupljuju prostor, kao i troškova režije. Tako se za 200 evra može naći stan u suterenu kod Pravnog fakulteta, ali i dvoiposoban, na primer, u Borči. 

Pored domova i  stanova, postoji i neobično treće rešenje

Smeštaj po relativno povoljnim cenama nude i specijalizovani hoteli gde studenti mogu živeti sami, ili sa cimerom. Tako dvoje akademaca dvokrevetnu sobu mogu mogu da plaćaju po 100 evra, a ako neko baš želi da bude sam, moraće da izdvoji oko 200 evra. U ovaj iznos uključeni su i troškovi grejanja, struje… Ipak, zbog hotelskih pravila u nekima od njih oni nemaju slobodu kao u domu ili sopstvenom stanu. Poređenja radi prosečna cena smeštaja u studentskom domu za mesec dana: prva kategorija: 1.860, druga kategorija: 1.430, treća kategorija: 1.250 i četvrta kategorija: 1.145 dinara.

Zrenjaninske škole spremne za početak školske godine

Sve škole funkcionalno su spremne za početak školske godine, i đacima, posebno prvacima, ali i njihovim nastavnicima i roditeljima, to je način da poželimo srećan polazak u školu, izjavio je član Gradskog veća u Zrenjaninu zadužen za obrazovanje Slaviša Vlačić. – Prošle godine imali smo problema sa krovom u Elektrotehničkoj i građevinskoj školi „Nikola Tesla“ i Muzičkoj školi, i ovi objekti su sanirani uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Mi smo logistički pomagali, ali sredstva, šest miliona dinara za „Nikolu Teslu“ i više od milion dinara za Muzičku školu, obezbedila je Pokrajina – navodi Vlačić. Iz gradskog budžeta, po njegovim rečima, obezbeđen je novac za sanaciju zgrade Osnovne škole „Jovan Cvijić“. On dodaje da su školski objekti u najvećem delu stari, ali da lokalna samouprava uvek ima liniju za hitne intervencije i da je sve što je planirano od radova na školama i završeno.
Gradska uprava je, inače, i ove godine za više od hiljadu prvaka obezbedila školske torbe i pribor kao poklon za polazak u školu. O aktuelnim temama, kao što su mreža škola i najava ministra prosvete da će takozvane male škole biti pod posebnom lupom, Vlačić ističe da se na tu temu razgovara i da će se odlučivati kada budu poznati svi parametri. Što se tiče tehnoloških viškova u školama, a takvih je na teritoriji grada 125, Vlačić naglašava da grad nije nadležan za to, ali da su iz gradske uprave uvek spremni za razgovor i pomoć u skladu sa mogućnostima. A, kako „Dnevnik“ saznaje, nova školska godina u Zrenjaninu počeće i sa novim rukovodiocem Školske uprave u ovom gradu. Ovu funkciju ponovo je preuzeo Staniša Banjanin, koji je rešenjem Ministarstva prosvete postavljen za vršioca dužnosti. Banjanin na mesto prvog čoveka Školske uprave stiže posle smene Milana Bojanića. Bojanić je dužnost rukovodioca obavljao nešto više od dve godine. Zanimljivo je da je pre Bojanića načelnik bio upravo Banjanin.

Zmajevačka 33 prvaka

Oglašavanjem školskog zvona i svečanim prijemom prvaka, u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ počela je nova školska godina. Trideset i tri prvaka, devojčica i dečaka posle dugog iščekivanja dočekalo je da prvi put sedne u školske klupe. Da bi im ovaj dan ostao u lepoj uspomeni postarali su se stariji drugari koji su u njihovu čast recitovali, glumili i igrali. Mesna zajednica postarala se da svi prvačići dobiju prigodan školski pribor, sveske i olovke na poklon. Najupečatljiviji deo programa izveli su mladi folkloraši KUD-a „Sava Vukosavljev“ koji su u živopisnim narodnim nošnjama odigrali splet narodnih folklornih igara.
Učiteljice Slavica Ivezić i Slavica Jović počele su prvu prozivku. Tog trenutka zaigrala su mala velika srca, zakucala su snažno dok su se u prepunom školskom holu u trenu izmešale emocije radosti i sreće roditelja ali i dece koja su doživljavala prve trenutke ulaska u svet slova i znanja, kako neko reče „nek im je srećna budućnost“. –  Na kraju prošle školske godine ispratili smo trideset i tri osmaka, a na početku nove školske godine dočekali trideset i tri prvaka. Radosni smo jer se broj dece u našoj školi nije smanjio, što je već dobar pokazatelj u odnosu na neke druge sredine – istakla je direktorka škole Rada Tošić.  – U toku letnje pauze potrudili smo se da, prema trenutnim mogućnostima, obezbedimo sve što je potrebno da se naši đaci, posebno prvaci u novoj školskoj godini osećaju prijatno i da im bude lepo. Nadamo se da će svi biti dobri đaci, a u našoj školi ih je uvek bilo puno. Očekujemo puno petica i nagrada sa raznih takmičenja.

Otvorena studentska poliklinika u Kosovskoj Mitrovici

U Kosovskoj Mitrovici 4. septembra je svečano otvoren Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u tom gradu, a pomoćnica ministra za razvoj i visoko obrazovanje Vesna Mandić kaže da se otvaranjem studentske poliklinike doprinosi razvoju ovog dela Srbije. Sredstva za izgradnju, adaptaciju i opremanje nove studentske poliklinike obezbedili su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i Studentski centar “Priština”. Mandić je u ponedeljak sa zamenikom direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željkom Jovićem prisustvovala svečanom otvaranju. “Iznenađeni smo brzinom kojom je ovaj projekat završen, jer tender je raspisan u aprilu. Visokoškolske ustanove kroz kadar koji će biti angažovan na poliklinici imaju priliku da doprinesu razvoju”, naglasila je Mandić. Dodala je da je Ministarstvo obezbedilo 83 miliona dinara za razvoj studijskih programa i da se prijave na konkurs, koji je danas objavljen, mogu poslati do 30. septembra. Jović je rekao da je studentska poliklinika još jedna ustanova koja će nam pomoći da odbranimo naš suverenitet i naša prava. “Gradićemo duplo više nego do sada, bićemo jači i ponosniji da branimo ono što je naše”, poručio je Jović.
Direktor Studentskog centra “Priština” Jovo Popović zahvalio je Ministarstvu što brine o zdravlju studenata i što je omogućilo izgradnju objekta, kao i Kancelariji za KiM koja je kupovinom neophodne opreme doprinela unapređenju zdravstvene nege studenata, ali i drugih građana koji će imati mogućnost da dobiju zdravstvene usluge u ovoj ustanovi. Popović kaže da će u studentskoj poliklinici raditi nastavni kadar Medicinskog fakulteta, a da je otvaranjem novog prostora istovremeno dobijeno 30 novih mesta za smeštaj studenata.
Ministar prosvete Mladen Šarčević i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić trebalo da je danas da otvore tu studenstku polikliniku, ali na administrativnom prelazu Jarinje nije im dozvoljen prolaz ka Kosovskoj Mitrovici.

Obnovljеna OŠ “Stеfan Nеmanja” u Novom Pazaru

Ministar prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja Mladеn Šarčеvić prisustvovao jе 4. septembra svеčanosti povodom počеtka školskе godinе u Osnovnoj školi “Stеfan Nеmanja” u Novom Pazaru, koja jе obnovljеna srеdstvima Kraljеvinе Norvеškе, Vladе Rеpublikе Srbijе i Grada Novog Pazara u iznosu od 500.000 еvra. Škola jе poslе 40 godina dobila novi izglеd i dеca sada zaista mogu da uživaju dok stiču nova znanja, rеkao jе ministar Šarčеvić i naglasio da jе rad na obnovi školе najbolji pokazatеlj da obrazovanjе možе da povеžе i ujеdini.
“Ovo jе jеdan od projеkata koji su rеalizovani zahvaljujući dobroj saradnji Vladе, lokalnе samoupravе i ambasadе Kraljеvinе Norvеškе u Srbiji. Godinama imama uspеšnu saradnju sa Norvеškom i njеna pomoć jе dragocеna”, rеkao jе ministar. On jе podsеtio da su u uvom trеnutku u raznim fazama radovi na skoro 400 škola. Rеč o vеlikim ulaganjima, tеmеljnim rеkontrukcijama, što i daljе nijе dovoljno jеr sе godinama nijе ulagalo u obnovu školskih zgrada, rеkao jе Šarčеvić i poručio da ćе sе nastaviti sa modеrnizacijom škola na svim nivoima.
Svеčanosti su prisustvovali i ambasador Kraljеvinе Norvеškе u Srbiji Arnе Sanеs Bjornstand i gradonačеlnik Novog Pazara Nihat Bišеvac.

Vremeplov: Pavaroti

Na današnji dan 6. septembra 2007 godine umro je italijanski tenor Lučano Pavaroti čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim “Boemima”, a omiljene opere bile su: “Lučija de Lamermur”, “Turandot”, “Bal pod maskama”, “Rigoleto”, “Madam Baterflaj” i “Magbet”.

Vremeplov: Džejn Adams

Američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. rođena je na današnji dan 6. septembra 1860  Rešavala je socijalne probleme i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

Vremeplov: Kurosava

Japanski filmski reditelj i dobitnik Oskara Akira Kurosava umro je na današnji dan 1998. godine. Jedan od najčuvenijih svetskih reditelja svih vremena, Kurosava je rođen u uglednoj samurajskoj porodici. Prve pouke o umetnosti dobio je od učitelja, koji je bio slikar i koji ga je podučavao, kako kaže Kurosava, na “način vaspitavanja genija”. Od starijeg brata poprimio je izrazitu naklonost ka ruskoj književnosti. Kao reditelj debitovao je 1943. godine filmom Sanširo Sugata – Saga o Džudou”. Japanska filmska umetnost bila je nepoznanica za mnoge u svetu sve do 1951. godine, kada je film Akira Kurosave Rašoman, dobio Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji.
Tokom 56 godina karijere snimio je 30 filmova. Filmovi Rašomon, Ran, Krvavi presto, Sedam samuraja i Kagemuša postali su svetska klasika. Tri puta je dobio Oskara, a 1990. godine, Američka filmska akademija nagradila ga je za životno delo. Kurosava je rođen 1910. godine u Tokiju.

Vremeplov: Radakrišnan

Na jučerašnji dan 5. septembra 1888 godine rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: “Indijska filozofija”, “Istočna religija i misao Zapada”, “Religija  i društvo”, “Kalki, ili budućnost civilizacije”, “Istorija Istočne i Zapadne filozofije”.

Svako peto dete sa deformitetom kičmenog stuba 

Svako peto dete u našoj zemlji ima loše držanje, a 70 odsto osnovaca nedovoljno je fizički aktivno, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije. To za posledicu ima deformitete kičmenog stuba, kao i brojne druge zdravstvene probleme, upozoravaju stručnjaci. Za takvu statistiku “odgovoran” je savremeni način života koji podrazumeva dugo sedenje ispred računara, gledanje televizora, ili igranje igrica. Fizikalna terapija pomaže u lečenju, ali ona podrazumeva vreme, strpljenje i disciplinu. Četrnaestogodišnji Luka Balaš iz Novog Sada potražio je pomoć lekara specijaliste zbog problema sa kičmom. On redovno dolazi na vežbe i kako nam je rekao, namera mu je da istraje u tome kako bi rešio svoj zdravstveni problem. “Primetio sam da imam lošije držanje i hteo sam to da ispravim”, kaže Luka.
Roditelji treba da vode računa o tome da dete redovno dolazi na vežbe, kao i da mu pruže podršku, što je jako važno, kako bi lečenje bilo efikasno, rekao je doktor Galetić.            https://www.youtube.com/watch?v=fM2pirSgDmk

Zemun: Zbog smene direktora ne šalju decu u školu

Savet roditelja Osnovne škole “Svetozar Miletić” iz Zemuna obavestio je nadležne institucije o odluci da do povratka u stanje pre 28. avgusta 2017. godine i poništavanja smene direktora te škole, neće slati svoju decu na nastavu. O ovoj odluci zvanično su obavešteni predsednica Vlade Srbije, predsednik Odbora Skupštine Srbije za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, gradonačelnik Beograda, Gradsko veće Grada Beograda, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda i predsednik opštine Zemun. Oni su zamoljeni da se upoznaju s problemom i u skladu sa svojim autoritetom i nadležnostima reaguju da bi i za decu u OŠ “Svetozar Miletić” školska godina regularno započela, navodi se u saopštenju. Odluku da do daljnjeg deca ne pohađaju školu potpisalo je više od 70 odsto roditelja od ukupno 1.200 učenika ove škole.
U saopštenju se podseća da je odlukom ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića od 28. avgusta razrešen direktor Miroljub Mosurović i raspušten Školski odbor. Čitav kolektiv od 75 nastavnika i učitelja je dao punu podršku direktoru, čak je i imenovani v.d direktora Miloš Gačić glasao “za” ostanak dosadašnje uprave Škole. Savet roditelja Škole je odmah po prijemu rešenja Ministarstva reagovao i 30. avgusta 2017. godine uputio zahtev ministru Mladenu Šarčeviću, da u zakonskom roku poništi rešenje o razrešenju direktora i raspuštanju Školskog odbora, kao što je to uradio u martu ove godine, posle peticije koju je potpisalo preko 1.500 roditelja sadašnjih učenika, ali brojni nekadašnji učenici škole.

Nastava u lovačkom domu jer se škola urušava

Đaci Osnovne škole “Vera Miščević” iz Belegiša, kod Stare Pazove, o kojima je prošle sedmice pisao 021, imaće od sutra nastavu u lokalnom lovačkom domu, nakon što je početak školske godine odložen zbog nebezbednog objekta škole. Škola je, kako smo pisali, još 2011. godine proglašena nebezbednom za boravak, što roditelji koji su se javili 021 tvrde da su saznali tek prošle godine. Nakon pritiska roditelja, odlučeno je da deca 1. septembra ne sednu u školske klupe, već da se nađe novo rešenje. To rešenje je, sada i zvanično, da deo dece putuje na nastavu u Surduk, a drugi deo nastavu ima u lovačkom domu. Kako za 021 navode ogorčeni roditelji mališana, da situacija bude gora, prostorije lovačkog doma u Belegišu zahvatio je požar, koji je ubrzo lokalizovan. I dalje nije poznato da li su uslovi za boravak dece potpuno sigurni.
Odeljenje škole u Surduku manjeg je kapaciteta od odeljenja u Belegišu, ali je i dalje jedino privremeno rešenje za nadležne. Autobus je od danas počeo da prevozi starije osnovce na nastavu i to od 6.45 i 7.10.  U opštinskoj vlasti već desetak dana ne odgovaraju na pitanja 021 o situaciji u školi, a ni u Ministarstvu prosvete ne objašnjavaju kako je moguće da su deca toliko godina pohađala nastavu u školi koja nema uslove za to.

Moskva: Učenik uleteo u školu i počeo da puca, napao nastavnicu sekirom

Najmanje četvoro je ranjeno u incidentu u jednoj školi u mestu Ivantejevka nedaleko od Moskve. Naoružani učenik (15) je sekirom napao nastavnicu, pucao iz vazdušnog pištolja i bacao ručno pravljene dimne bombe i petarde u učionici. Ranjene osobe su hitno odvezene u bolnicu. Među povređenima su osim teže ranjene nastavnice i troje đaka. Prema izvorima ruske novinske agencije Interfax, učenik je napao nastavnicu sekirom, a đaci su u strahu iskočili iz učionice pune dima i tako se povredili. Učenik je priveden, škola je zatvorena do kraja dana, a deca poslata kućama. Svedoci kažu da se radi o dečaku po imenu Mihail, koji je poznat po čudnom ponašanju i koji je ranije pretio napadima u školi, ali su svi mislili da se šali. Istraga napada je u toku.

About the Author

admin

Leave a Reply