Vesti – 09/10.09.2017.

Danas je “Sabor srpskih svetitelja i učitelja”:
Srećna esnafska slava

Naš  Sindikat je, jedina esnafska organizacija u Srbiji, koja je obnovila esnafsku slavu Kraljevskog udruženja srpskih učitelja, a koju su, uostalom, proslavljali učitelji u modernoj Srbiji. Proslava će i ove godine biti održana u subotu uveče sa početkom u 18.30 časova – u navečerje „Sabora srpskih svetitelja i učitelja“, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života. I ovom prilikom podsećamo da je od ustanovljenja ove slave, pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen poseban moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihovim nastavnicima na početku još jedne, nove školske godine. Ovaj (pokretni) praznik u pravilu pada u nedelju najbližu 1. septembru po Julijanskom kalendaru (Crkvena nova godina) i nakon njega u ponedeljak je i započinjala nova školska godina.  Kasnije je, i Srbija prešla na reformisani (Gregorijanski)  kalendar, pa je ova tradicija pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je nastavnici i sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju.
Osvećenje kolača biće organizovano u službenim prostorijama Sindikata u subotu uveče, u Somboru u maloj sali Stare gradske kuće, uz prisustvo rukovodstva Sindikata, predsednika sindikalnih organizacija iz Zapadnobačkog i Severnobačkog okruga, Vojvodine i Republike, predstavnika Ministarstva prosvete, lokalne samouprave i sredstava informisanja.
I ovom prilikom, svim kolegama i zaposlenima u delatnosti obrazovanja želimo da im naredna školska godina bude uspešna i da se i u svojim školama sete i na prigodan način obeleže učiteljski Velikdan, esnafsku slavu Sabor srpskih svetitelja i učitelja, jer ko slavu slavi, onome i pomaže. Kum ovogodišnje slave je profesor Nikola Anđelković sa suprugom.

Šarčević o smeni direktora: Mogu, ali i ne moraju da me poslušaju!

Ministar prosvete Mladen Šarčević  je u Novom Pazaru naglasio da dopis  o smeni 28. direktora nije apsolutna smena, da je to akt velikog upozorenja i ukazivanje na potrebu da model polaganja male mature mora da se menja. Školski odbor je, po zakonu, organ upravljanja u školama koji postavlja i razrešava direktore, dok se to ne promeni novim zakonom. – Oni mogu, ali i ne moraju da me poslušaju. Nažalost, mnogo šta nismo uspeli da dokažemo, upotrebu mobilnih telefona na primer, ali imamo dokaze gde se ispravljalo tokom pregleda testova, zato ćemo to i promeniti naredne godine – rekao je ministar. Ministar prosvete istakao je da priča o neregularnostima sa male mature ne bi smela da pokvari sliku novopazarskih škola, među kojima, iako preopterećenim i sa preglomaznim odeljenjima, ima izuzetno uspešnih.

Nema više “večitih” tehnoloških viškova

“Neraspoređenim tehnološkim viškovima radni odnos bi prestao do kraja ove godine, a novi prekobrojni nastavnici bez časova na platnom spisku bi ostali najdalje do 15. septembra sledeće školske godine” piše “Politika”. Elem, neraspoređenim tehnološkim viškovima u školama posle 1. decembra, po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), do kraja ove godine prestaće radni odnos, saznaje „Politika”. Istovremeno, dosadašnja praksa da u obrazovanju ima zaposlenih koji nemaju nijedan čas, ne rade a primaju platu, otići će u prosvetnu istoriju stupanjem na snagu ovog „leks specijalisa” za optimizaciju broja zaposlenih u školama. Novi prekobrojni prosvetari, bez radnog fonda, a na platnom spisku, u tom „povlašćenom” položaju više neće moći da budu unedogled. Takođe, oni neće primati pun iznos mesečnog dohotka, nego naknadu u visini 65 odsto plate, i to najdalje do 15. septembra sledeće školske godine. Ako do tog roka ne budu preuzeti i angažovani da rade, tehnološkim viškovima u obrazovanju biće ponuđeno da izađu iz sistema uz otpremnine, ukazali su nam pravnici iz prosvetnih krugova, a potvrdio prosvetni vrh.
„Leks specijalis” još je u formi nacrta, izmenjen i dopunjen, posle javne rasprave koja je završena u junu, pa usklađen sa nacrtima zakona o zaposlenima u javnim službama i platama u javnom sektoru, koji su do juče bili na javnoj raspravi. Konačna verzija predloga ZOSOV-a, kako saznajemo, zakoračiće u skupštinsku proceduru 22. septembra. U nacrtu ZOSOV-a, potvrđeno je našem listu, navodi se da „zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a za čijim je radom u potpunosti prestala potreba, smatra se neraspoređenim i ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste. On ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65 odsto zarade koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao neraspoređen do preuzimanja sa liste, a najkasnije do 15. septembra naredne školske godine”. Predlog krovnog propisa u obrazovanju predviđa i da „zaposlenom koji je neraspoređen u smislu ovog zakona, a nije preuzet sa liste do 1. decembra 2017. godine, radni odnos prestaje do 31. decembra 2017. godine. On ostvaruje pravo na otpremninu na način propisan zakonom kojim se uređuje način utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru”.(→Press Clipping)

Prekobrojnih u prosveti za oko 500 manje

Lista tehnoloških viškova zaposlenih u prosveti, zaključno sa jučerašnjim promenama, broji 488 ljudi manje. Na spisku prekobrojnih nastavnika, učitelja, sekretara, domara, čistačica… sada je navedeno 4.085 školskih radnika, a pre desetak dana bilo ih je 4.572. Podaci u evidenciji radnika za čijim angažovanjem više nema potrebe, zaposlenih sa nepunom normom i slobodnih radnih mesta za ovu školsku godinu menjaju se gotovo svakodnevno i objavljuju u elektronskoj formi na portalu resornog Ministarstva prosvete. Zvanična evidencija svedoči da se za više od 30 smanjio i broj školskih radnika koji nemaju nijedan čas i spadaju u grupu tehnoloških viškova sa 100 odsto norme. Na startu ih je bilo 459, a sada ih ima 427. Ispostavlja se i da je čak 2.540 nastavnika, koji čine više od polovine ukupnog broja suvišnih, na tu listu uvršteno zato što su tehnološki višak sa ne više 20 odsto norme.
Najduža je lista slobodnih radnih mesta, koja u praksi najčešće nisu upražnjena, već ih zauzimaju nastavnici zaposleni na određeno vreme. Prvi presek stanja, objavljen 25. avgusta, u susret ovoj školskoj godini pokazao je da u prosveti ima čak 26.837 „slobodnih” radnih mesta. Prema najnovijim podacima, „nepopunjenih” pozicija u školama Srbije ima za 634 manje, ukupno 26.203. – Ukupno imamo oko 99.000 zaposlenih, takozvanih obračunskih radnika, kad bi sistem bio idealan i kad bi svaki radnik u osnovnim i srednjim školama radio sa sto odsto norme. Međutim u našem sistemu, trenutno je nešto više od 109.000 zaposlenih na 99.000 punih normi. Iz svih podataka koje imamo veoma je teško da izvučemo koliko će zaposlenih ostati bez ijednog časa, jer su pojedini nastavnici bili zaposleni sa 30 ili 40 odsto norme, pa i to izgubili i sada su na nuli – komentariše za naš list Miloš Blagojević, posebni savetnik ministra prosvete.(→Press Clipping)

Lista zaposlenih sa nepunom normom kraća iz dana u dan

Lista zaposlenih sa nepunom normom, gde su sabrani nastavnici koji godinama rade sa, recimo, polovinom punog fonda časova, takođe se skraćuje iz dana u dan. Prvo je obznanjeno da u prosvetnom sistemu ima 7.383 zaposlena sa nepunom normom, nekoliko dana kasnije da ih je 7.292, a juče da ih nema više od 7.120. – Ako se pažljivije pogleda lista slobodnih radnih mesta, primećuje se da na tom spisku ima nepopunjenih pozicija sa svega nekoliko procenata do više od 100 odsto norme – ukazuje Miloš Blagojević, savetnik ministra prosvete.
Problem tehnoloških viškova u sistemu nadležni planiraju da reše penzionisanjem zaposlenih koji su stariji od 65 godina i otpremninama. – Prema našoj analizi, 870 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u ovoj školskoj godini napuniće 65 godina i steći uslov za odlazak u starosnu penziju. Predviđamo da budu penzionisani stupanjem na snagu novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to će biti deo racionalizacije sistema. Zovu nas ljudi koji su pred penzijom i misle da na ovaj način mogu da ubrzaju svoj odlazak iz prosvete, ali ovaj socijalni program namenjen je isključivo tehnološkim viškovima za radna mesta koja se gase, ne svim zaposlenima – precizira savetnik ministra prosvete. On podseća da u poslednje dve i po godine otpremnine u prosveti nisu isplaćivane, a da su nedavno isplaćene četiri naknade za sporazumni odlazak iz sistema, sad već bivših prosvetnih radnika. Prema njegovim poslednjim informacijama, oko 50 ljudi je izrazilo želju da na ovaj način uskoro izađe iz prosvete.

U akciji “Stvaramo znanje” računari na poklon školama

Telekom je proteklih dana i nedelja poklonio novac za opremanje informatičkih kabineta i u osnovnim školama “Branko Radičević” iz Savinog Sela, “Žarko Zrenjanin” iz Izbišta, “Nikola Tesla” iz Bačkog Brestovca, “Žarko Zrenjanin” iz Apatina, “Bata Bulić” iz Petrovca na Mlavi, “Nikola Tesla” iz Vinče, “Stevan Sremac” iz Borče i još 12 osnovnih škola.

„Znanje na prvi pogled”: Noć istraživača 29. septembra

Osmo izdanje manifestacije Noć istraživača pod sloganom „Znanje na prvi pogled“ biće održano 29. septembra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Pirotu, Požarevcu, Petnici, Inđiji, Zrenjaninu, Šapcu i Subotici. Istovremeno, 12. po redu Noć istraživača biće centralni događaj u 250 evropskih gradova.  Na konferenciji za novinare, održanoj danas u zgradi Rektorata novosadskog Univerziteta, o detaljima programa u svakom gradu, govorili su Tanja Adnađević, koordinator projekta „ReFocuS“ Noć istraživača, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerzitet u Beogradu, Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, Aleksandra Pavlović, vanredni profesor PMF Niš i Tijana Prodanović, redovni profesor PMF, Novi Sad. Svake godine prikazujemo i približavamo druge nauke i istraživače da bismo pokazali raznovrsnost, ali i međusobnu povezanost različitih nauka u Srbiji. U vremenu kada smo okruženi savremenim tehnologijama i kada nam je svaka informacija dostupna za nekoliko klikova, veoma je teško zainteresovati mlade, a još teže ih zadržati naučnim igrarijama, rekla je Adnađević. Ona je ukazala da većina stanovnika planete koristi internet i mobilne telefone, a ne zna na kojim principima rade.  Zbog toga smo mi tu, da im probudimo istraživački duh. Ne moraju da postanu istraživači kada porastu, ali želimo da nastave da istražuju i da ne izgube dečju znatiželju tokom odrastanja, rekla je ona.
U Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Šapcu od 16 časova pa sve do ponoći, posetioci će imati priliku da vide mnogobrojne „Vruće“ eksponate i učestvuju u interaktivnim radionicama kojima je cilj da pokažu da se i naučnici u Srbiji bave „gorućim“ temama.  Već tradicionalno, program za najmlađe počinje od 16 sati u posebnom segmentu manifestacije koje se zove „Naučno igralište“, a do 22 sata će posetioci uživati u zanimljivim eksponatima, interesantnim radionicama, uz toplu čokoladu razgovarati sa naučnicima… Oni stariji pozvani su u klub Startit od 19 sati, gde ih čeka predavanje o društvenim mrežama, virtuelnom scenskom dizajnu, direktna veza sa naučnicima u CERN-u, naučni maskenbal i po običaju, odlična svirka.
Kao uvod u ovu Noć, Novosađani su pozvani da već 22. septembra prisustvuju naučno-popularnom predavanju najboljeg mladog naučnika novosadskog PMF-a, Tina Lukića u klubu Staritit.   Za one nestrpljive, klub Starit će već od 10. septembra biti domaćin kompletne interaktivne izložbe „Spektri“ Centra za promociju nauke.

Bela Crkva: U školi u Kruščici uveden elektronski dnevnik

Osnovna škola „Sava Munćan“ iz Kruščice, iako se nalazi u jednom od manjih sela naše opštine, ni po čemu ne zaostaje za gradskim školama, a po mnogo čemu je i jedinstvena. Jedina u opštini Bela Crkva ima balon salu za sportske aktivnosti, a zahvaljujući dobroj informatičkoj opremljenosti, izabrana je od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije da bude jedna od 60 škola u Srbiji, odabranih za sprovođenje pilot projekta „E-prosveta“. Ovo je i jedina škola na teritoriji opštine Bela Crkva koja je od 1. septembra započela primenu E-dnevnika, koji treba da omogući nastavnicima, razrednim starešinama i direktorima brz, jednostavan način vođenja evidencije, a roditeljima uvid u školske aktivnosti svog deteta. Direktor škole Nikola Mirčov objasnio je da su polovinom prošlog meseca dobili poziv iz Ministrstva prosvete da prisustvuju predavanju o uvođenju elekteonskog dnevnika u škole, a zatim je nastavnik Igor Irović prošao obuku kako bi mogao da ostale kolege u školi uputi u način funkcionisanja elektronskog dnevnika.
Priprema za nastavnike je odrađena u nedelji koja je prethodila počektu školske godine, i kako je direktor Mirčov rekao mlađe kolege su odlično reagovale, a stariji su bili malo skeptični. Od prvog školskog dana elktronski dnevnik funkcioniše. Učenici su iznenađeni, a pomalo i uplašeni što će roditelju u svakom momentu moći da vide da li su izostajali sa nastave i kakve su im ocene. Za ostale škole u opštini elektronski dnevnici će biti uvođeni i naredne dve godine.

U Vrbaskoj opštini 407 prvaka

U devet osnovnih škola u opštini Vrbas u prvi razred nove školske godine krenulo je 407 đaka prvaka . OŠ “Svetozar Miletić” 95, OŠ “Petar Petrović Njegoš” 68, OŠ “20. oktobar” 51, OŠ “Bratstvo-jedinstvo” 44, OŠ “Bratstvo-jedinstvo” Kucura 40, OŠ “Branko Radičević” Savino Selo 31, OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Zmajevo 33, OŠ “Vuk Karadžić” Bačko Dobro Polje 23, i OŠ “Branko Radičević” Ravno Selo 22 prvaka primilo je 407 prvaka, saopštilo je Odeljenje za društvene delatnosti Opštinske uprave Vrbas.  Kako prenosi portal „Vrbas.net“ radovi na sanaciji toaleta u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ se završavaju u toku ove nedelje. Investicija Vlade Republike Srbije na kompletnoj rekonstrukciji Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš„ su završeni. Osnovna škola „Branko Radičević“ iz Savinog Sela je 30. avgusta od Telekoma dobila računarsku opremu za kabinet informatike (20 računara, dva projektora, dva smart televizora, lap top, dva platna za projekcije, plafosnke nosače za aparate), vrednosti milion dinara. „Škole rade redovno, po utvrđenom rasporedu časova. Pohvale za entuzijazam i angažovanost u radu na ulepšavanju školskih prostorija tokom leta, zaslužuju sve škole”, navodi se u saopštenju Odeljenja za društvene delatnosti, koje je potpisala Mira Nedić, rukovodilac.

Novi Kneževac: Đaci u novim klupama i okrečenim učionicama

Učenici Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Kneževcu školsku godinju počeli su u mnogo boljim uslovima, zahvaljujući angažovanju lokalne samouprave koja je sedam miliona dinara uložila za sanaciju i opremanje objekata u Novom Kneževcu i Banatskom Aranđelovu. Na početku školske godine uz prigodan program uspešno školovanje đacima su pored v. d. direktora škole Svetlane Jevtić poželeli predsednik opštine dr Radovan Uverić, narodni poslanik Radovan Jančić, načelnik Severnobanatskog okruga Nikola Lukač, sveštenici Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve i drugi gosti. Prvi dna u školi prvacima je posbeno bio svečan u Novom Kneževcu, Banatskom Aranđelovu, Srpskom Krsturu i Đali jer su im uručeni prigodni pokloni  kojer su obezbedili Ministarstvo prosvete republike Srbije, Opština Novi Kneževac i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.  U školi u Novom Kneževcu tokom raspusta su obnovljeni svi toaleti, učionice su okrečene, uređen je parket i u pojedinim učionicama postavljene pločice, a urađeno je još dosta toga da osnovci nastavu pohađaju u prijatnom ambijentu. Pored toga učionice u Novom Kneževcu i Banatskom Aranđelovu opremljene su novi

Lončar:  Prevencija od “malih nogu”

Prevencija zdravlja kreće od “malih nogu”, pa će i od naredne nedelje Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Ministarstvima prosvete i omladine i sporta, ići po školama i predavanjima edukovati decu. Pokušaće se, kaže ministar, da se izbaci da prioritet dece budu kiosci brze hrane, kompjuteri, laptopovi, a da se ne bave dovoljno sportom, da se ne kreću, da ne jedu zdravu hranu i da nemaju na umu da treba da kontrolišu svoje zdravlje. “Mi mislimo da problem ne može da se reši ako se ne krene od dece. Idemo sa predavanjima, da decu sklonimo od svih loših stvari- maasnog, brze hrane, gaziranog pića, da ne budu gojazni. Kad usadimo to od početka, mnogo će nam biti lakše kasnije, starijima je teško menjati navike”, rekao je Lončar. Besplatni pregledi će početi da se obavljaju od 17. septembra i biće od 8 do 16 sati.

Brankovo kolo u Karlovačkoj gimnaziji

Svečano otvaranje 46. Brankovog kola je održano je u petak u 11 sati u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije. Poznatu pesničku i kulturnu manifestaciju u čast Branka Radičevića otvorio je svojom besedom pesnik Stevan Tontić. Istom prilikom nemačkom pesniku Jirgenu Izraelu je dodeljena međunarodna nagrada „Branko Radičević”. Promocija knjige izabranih pesama „Podnevni psalmi” pomenutog poete je održana od 19 sati u Gradskoj biblioteci (Dunavska 1), a prevodilac i moderator bio je Stevan Tontić. Od 19.30 sati je predstavljena knjiga Gorice Radmilović „Striži masku, konak nemaš”, o kojoj au govorili Jelena Marićević i Dušan Zaharijević, dok je moderator bio Rastko Lončar. Program „Tako govore pesnici”, čiji će učesnici bili Stevan Tontić i Marija Sloboda, počeo je u 20 sati.

Infostud: Najtraženiji inženjeri, kuvari, frizeri…

U Srbiji je povećan broj oglasa za zapošljavanje u prvih šest meseci 2017. za gotovo 8,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i to u proizvodnji, uslugama, administraciji i kreativi, pokazuju podaci sa sajta Poslovi.infostud.com. Za radna mesta u ovim oblastima u prvoj polovini godine bilo je 7.851 oglasa, dok ih je u istom lanjskom periodu bilo 7.297. Takav trend se beleži od 2009. godine kada je ponuda poslova za određena zanimanja višestruko uvećana. Najveći porast prisutan je u ponudi poslova koji obuhvataju IT, mašinstvo i elektrotehniku, zatim usluge (turizam, ugostiteljstvo), administraciju i računovodstvo, pravo, farmaciju i zdravstvo, te kreativnu industriju (dizajn), navodi se u saopštenju Infostuda.
Najznačajniji rast se beleži u IT sektoru, gde je u odnosu na jednog stručnjaka 2009. godine, u 2017. traženo čak šest. U mašinstvu je taj odnos jedan prema pet, a u elektrotehnici jedan prema četiri. Dva puta više raspisivani su oglasi za zaposlenje u administraciji, računovodstvu, ugostiteljstvu, pravu i dizajnu. Čak i za ona zanimanja za koja se kadrovi tradicionalno najređe traže, kao što su farmacija i zdravstvo, 2016. je bilo 1,6 procenata oglasa više nego pre osam godina.
Izvan IT sektora, zanimljivo je da su, osim diplomiranih inženjera mašinstva i elektrotehnike, najtraženiji bili automehaničari, kuvari, mesari i frizeri. Na listi pet najtraženijih pre tri godine bili su i komercijalisti, a prošle godine vozači. Kada je reč o stručnoj spremi koju poslodavci traže, uočljiva je promena u periodu od 2014. do 2016. Dok je pre tri godine za 48 odsto ponuđenih poslova bila potreba srednja stručna sprema, 2015. je taj procenat porastao na 52 procenta, a prošle godine na 60 posto.
S druge strane, primetan je pad oglasa u kojima poslodavci traže kandidate sa višom, visokom školom ili bečelor, sa 36 odsto u 2014. i 2015. godini na 24 procenta u 2016. Znatno manji pad se beleži kada je reč o kandidatima sa završenim fakultetom ili masterom. Među kandidatima koji su prošle godine konkurisali na oglase, više od polovine je imalo diplomu fakulteta i zvanje mastera, visoke, više škole ili bečelor, dok je kandidata sa srednjom školom bilo oko 40 odsto. Iako je primetan rast oglasa za poslove za koje je dovoljna srednjoškolska diploma, to ipak ne znači da su poslodavci snizili kriterijume. O tome svedoči podatak da se u prethodne tri godine beleži drastičan porast broja oglasa na engleskom jeziku, sa 3.909 u 2014. na 6.473 prošle godine, što je 27 posto od ukupnog broja oglasa. Saglasno tome, rastao je i broj onih koji su aplicirali na oglase na ovom jeziku, sa 236.328 u 2014. na nešto malo ispod trista hiljada lani.
Kad je reč o oglasima na stranim jezicima, ubedljivo preovlađuje engleski jezik, dok su znatno manje zastupljeni nemački, ruski i mađarski. Zanimljivo je da je prošle godine skoro trećina, tačnije 31,8 odsto kandidata imalo više od 10 godina radnog iskustva. Slede oni sa iskustvom od jedne do tri godine, kojih je bilo 22,6 procenata, zatim sa iskustvom od četiri do šest (16,8 odsto), i oni sa stažom od sedam do devet godina – 10,1 odsto. Najmanje je bilo kandidata sa iskustvom manjim od jedne godine (8,4 odsto), odnosno bez iskustva (6,0 odsto).

UNS: U četvrtak i petak održani prijemni ispiti

U okviru septembarskog upisnog roka na Univerzitetu u Novom Sadu 603 prijavljena svršena srednjoškolca polagala su juče i prekjuče prijemne ispite za neko od 624 budžetska i 2077 samofinsirajućih mesta.  Na nekim fakultetima odmah su objavljene i preliminarne liste, dok su konačne fakulteti počele da objavljuju od danas. Na fakultetima UNS-a upis novih studenata počeće sledeće nedelje.
Sudeći po prijavama za polaganje prijemnih ispita, najviše zainteresovanih maturanata i u ovom roku bilo je za indeks Medicinskog fakulteta, na kojem su ostala slobodna samo sva samofinansirajuća mesta za nastavu na engleskom jeziku. Za neko od tih 90 mesta prijavilo se 75 maturanata. Na Fakultetu tehničkih nauka za 71 budžetsko i 332 samofinansirajuća mesta konkurisalo je 74 kandidata, na Filozofskom za 11 budžetskih i 187 samofinansirajućih mesta prijavilo se 50 svršenih srednjoškolaca, koliko ima prijava i za 45 budžetskih i 119 samofinansirajućih mesta na Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. U trku za 53 budžetska i 119 samofinansirajućih mesta na Poljoprivrednom fakultetu ušlo je 48 kandidata, dok je na Prirodno – matematičkom fakultetu primljena jedna prijava manje, a ima 161 budžetsko i 354 samofinanisrajućih mesta. Na Pravnom je za četiri budžetska i 375 samofinansirajućih mesta konkurisao 41 kandidat Na Ekonomskom fakultetu za 61 budžetsko i 353 samofinansirajuća mesta prijavljeno je 29 kandidata, a na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, na kojem su sva budžetska mesta popunjena, za 133 samofinansirajuća konkurisalo je 25 kandidata. Na Tehnološkom fakultetu, za 42 budžetska i 24 samofinansirajuća mesta stiglo je ukupno 18 prijava, a na Pedagoškom fakultetu u Somobru, na kojem ima 32 budžetska i 117 samofinanisrajućih mesta, primili su jednu prijavu manje. Na Građevinskom fakultetu u Zrenjaninu za 81 budžetsko i 23 samofinansirajuća mesta prijavilo se osam kandidata, a na Učiteljskom fakultetu, s nastavom na mađarskom jeziku u Subotici, za 16 budžetskih i 20 samofinansirajućih mesta, zainteresovano je samo šest svršenih srednjoškolaca.

Svratište za decu: Oaza zabave i sticanja veština

Svako dete ima želje o tome šta bi moglo biti kad poraste. Neko mašta da bude novinar, pekar, profesor ili košarkaš. Devetogodišnja Leonita, učenica trećeg razreda Osnovne škole „Branko Radičević”, one „kod Futoške”, kako se potrudila da nam objasni, želi da bude lekarka i da leči pacijente. Stoga joj je omiljeni predmet Svet oko nas, ali budući da voli da šuta loptu, premda graciozna kao balerina, najviše voli da igra fudbal. Kao i svakom njenom vršnjaku, i njena najslađa briga je simpatija. Osim toga, u svoje svakodnevne obaveze mora da uvrsti i odlazak u Svratište za decu i mlade (Bulevar oslobođenja 39), gde dobije tri obroka dnevno, kupanje, pranje odeće i druženje s drugom decom koja u te prostorije redovno svraćaju.
“Svaki dan dolazim u Svratište, vikendom ostanem ceo dan, a kad imam školu, onda dođem ujutru, pa odem kući i onda u školu”, prepričava svoj raspored buduća lekarka. “Ovde mi je baš super! Igramo se, učimo, zabavljamo se i sve to. Kad ne mogu kod kuće da radim i učim, onda dođem u Svratište”, kaže ona.
Ukoliko primete da neko dete često odsustvuje iz škole, reaguju tako što zovu roditelje, voditelje slučaja, organe starateljstva i nadležne institucije. Takođe, zbog neredovnosti u školi dolaze u situaciju da padaju razrede, ne zato što su loši đaci, već zato što nastavnici ne mogu da ih ocene. “Mi se trudimo da ih svakodnevno pohvaljujemo i nagrađujemo, odnosno da podržimo njihov trud i želju da se bore”, naglašava Daliborka Batrnek Antonić. Da bi tokom školovanja deca bila obezbeđena potrepštinama, imala odgovarajući pribor i odeću, Svratište za decu i mlade svakodnevno dobija donacije od humanih sugrađana i društveno odgovornih komapnija. Ipak, i dalje im manjka tempera, flomastera, obuće, odeće i donjeg veša, ali i akvarijum za ribice.A osmeha i dobre energije nikad ne fali, ali ne može ni da bude viška!

Sajam knjiga – četiri zemlje jedan jezik 

U fokusu ovogodišnjeg 62. Beogradskog sajma knjiga biće savremena književnost na nemačkom jeziku, a zajedničkim nastupom predstaviće se Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn. Posetiocima će biti prezentovano oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući saradnji sa sajmom knjiga u Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak 350 naslova, najavili su organizatori. Srbiju će posetiti više od 20 stvaralaca koji će publici predstaviti svoj rad u okviru sajamskih manifestacija i događaja na različitim lokacijama u centru Beograda. Nakon svečanog otvaranja 22. oktobra, publika će svakodnevno biti u mogućnosti da se upozna s novim književnim tendencijama i stvaralaštvom na nemačkom jeziku. Prvog dana sajma, 23. oktobra, program “Četiri zemlje jedan jezik” otvoriće ambasadori Nemačke, Austrije i Švajcarske događajem “Da se upoznamo”. Posebna specifičnost programa zajedničkog nastupa četiri zemlje nemačkog govornog područja na Beogradskom sajmu knjiga jeste predstavljanje kreativnog stvaralaštva za decu i omladinu na nemačkom jeziku. Svakog jutra u okviru zajedničkog štanda u Hali 2 Beogradskog sajma biće organizovani program za najmlađe čitaoce – serija zabavnih, poučnih i interaktivnih kreativnih radionica, čitalačkih klubova, predavanja, stvaralačkih seminara, igraonica i performansa.

Vremeplov: Čarls Sanders Pirs

Američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms, rođen je 10. septembra1839. godine.

Vremeplov: 7.000 izbeglica iz Istočne prešlo u Zapadnu Nemačku

Mađarska je 10. septembra 1989. godine  otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.

Vremeplov: “Gernika”

Slika “Gernika” Pabla Pikasa vraćena je 10. septembra 1981. godine u Španiju. Naslikana 1937. godine, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, “Gernika” je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.

Vremeplov: Luiđi Galvani

Italijanski lekar i fizičar Luiđi Galvani (Luigi), koji je 1789, vršeći eksperimente sa žabljim mišićima, otkrio vrstu elektriciteta, koja je kasnije po njemu nazvana galvanski elektricitet, rođen je 9. septembra 1737.

Vremeplov: Joakim Vujić

Srpski književnik i pozorišni pisac Joakim Vujić, koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvo srpsko pozorište, gde je prenosio romantičarski duh Evrope prikazujući dela domaćih i stranih autora rođen je 9. septembra 1772.

Vremeplov: Tolstoj

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti, autor čuvenih romana “Rat i mir” i “Ana Karenjina” rođen je na današnji dan 09. septembra 1828. Zbog kritičkog odnosa prema društvu i crkvi, dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. ekskomunicirala.

Đačke uniforme, ali samo iz roditeljskog džepa

U većini škola lane je podržano istovetno odevanje učenika, ali su uniforme stigle tek u poneki razred Od najjednostavnijih kecelja do roze haljinica za devojčice i plavih sakoa za dečake sa izvezenim amblemom kuće znanja – đačke uniforme nosiće učenici onih škola u kojima to roditelji žele, odobravaju i mogu da plate. Ne odlučuju o tome školarci. To škola ne može da naredi. Ministarstvo prosvete ne libi se svesrdne podrške uvođenju jednoobraznog odevanja učenika, ali teško će se usuditi da to kao obavezu propiše bez namenski  za to opredeljenog novca, kojeg u novčaniku nema dovoljno.(→Press Clipping)

Loš uspeh u školi zbog noćnog umokravanja

Noćno umokravanje (noćna enureza) predstavlja nevoljno oticanje mokraće u snu kod deteta starijeg od pet godina, kada se javlja najmanje dve noći nedeljno i kada nije posledica drugog medicinskog stanja ili primene medikamenata. Pretpostavlja se da se u svakom odeljenju prvog razreda osnovne škole dvoje do troje mališana umokrava tokom noći. Statistika pokazuje da sedam odsto devojčica i 12 odsto dečaka sedmogodišnjaka ima ovaj problem, a da će čak jedan do dva odsto osoba nastaviti da se umokrava noću i kada odraste.
Kako ističe dr Jovana Putnik, sa Odeljenja za ispitivanje i lečenje bolesti bubrega i mokraćnih kanala Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, noćno umokravanje može da dovede do značajnih socijalnih i akademskih poremećaja. Ova deca su često nesigurna, povučena, imaju nizak stepen samopoštovanja, izbegavaju odlaske na nastavu u prirodi i letnje kampove i gube kontakt sa vršnjacima. Često ne uspevaju da prate nastavu, imaju smanjene kognitivne sposobnosti i postižu lošiji uspeh u školi. Čak 90 posto dece koja se umokravaju tokom noći su deca koja oduvek imaju taj problem, što lekari nazivaju primarnom noćnom enurezom. – Sekundarna noćna enureza je definisana umokravanjem kod dece koja su najmanje šest meseci bila suva tokom noći. Kod ove dece moguć uzrok su psihosocijalni problemi (razvod, rođenje mlađeg deteta, smrt bliske osobe, zlostavljanje). Učestalost noćnog umokravanja među dečjom populacijom je teško precizno proceniti s obzirom da se značajan procenat dece i njihovih porodica ne obraća pedijatrima za pomoć, što zbog osećaja stida ili iz neznanja da se ovaj problem može uspešno lečiti – napominje dr Putnik.
Danas se zna da su tri patogenetska mehanizma odgovorna za nastanak takozvanog monosimptomskog noćnog umokravanja: povećana produkcija urina tokom noći, smanjen kapacitet mokraćne bešike ili povišen prag za buđenje na signal o punoj mokraćnoj bešici. Terapijski pristup zavisi od mehanizma nastanka na koji lekari posumnjaju na osnovu podataka i merivih pokazatelja o količini urina koji se produkuje tokom noći, kao i određenih analiza i pregleda. Neretko su kod jednog deteta udružena dva ili sva tri uzroka, i tada je lečenje zahtevnije i dugotrajnije. – Veća učestalost noćnog umokravanja kod dece čiji su se roditelji ili bliski članovi porodice umokravali ukazuje na to da je i nasleđivanje još jedan uzročni faktor, a do sada je utvrđena povezanost sa više mutacija u nekoliko gena. Roditelji i deca treba da zatraže pomoć ako se noćno umokravanje nastavi i posle pete godine života. Oni treba da se najpre obrate svom izabranom pedijatru u domu zdravlja koji će najčešće sprovesti ispitivanja i započeti adekvatno lečenje. Dečjem nefrologu je potrebno uputiti samo onu decu koja imaju udruženo umokravanje ili vlaženje veša i tokom dana, ili decu sa noćnim umokravanjem kod kojih nije postignut terapijski uspeh – ističe dr Putnik.

U Novom Pazaru tri osmoletke rade u tri smene

Osmoletka „Stefan Nemanja” jedna je od 28 škola kojima je resorno ministarstvo uputilo zahtev za smenu direktora zbog propusta na maloj maturi. Zapravo, većina direktora novopazarskih osnovnih škola biće smenjena – ako školski odbori postupe po preporuci prosvetne vlasti. Na spisku osmoletki u kojima Ministarstvo prosvete traži razrešenje direktora sa funkcije zbog nepravilnosti na završnom ispitu najviše je novopazarskih, čak jedanaest. A u ovom gradu ukupno je 15 škola. – Poražavajuće je da 11 od 15 škola u Novom Pazaru bude na spisku za smenu direktora, koji su uspeli, na minut, dva da o tome upitaju ministra za vreme posete našem gradu. Direktori škola kažu da su oni na udaru i roditelja i ministarstva, a da su se maksimalno potrudili da obezbede regularno polaganje male mature. Ministar im je rekao da će uskoro ponovo doći u Novi Pazar, da će biti prilike da razgovara o obrazovanju uopšte, ali i sa direktorima škola, i najavio izgradnju još jedne škole zbog velikog opterećenja u školama koje imaju previše đaka – pojašnjava Ulfeta Demčović, članica gradskog veća Novog Pazara zadužena za obrazovanje.
Zbog previše učenika i nedovoljno prostora, dodaje ona, tri osnovne škole u ovom gradu – „Stefan Nemanja”, „Vuk Karadžić” i „Bratstvo” – rade u tri smene. – Za sada je najopterećenija OŠ „Vuk Karadžić”, koja ima 1.900 učenika, a projektovana je da primi 900 đaka – kaže gradska većnica. Pomenute škole, ali i osmoletke „Desanka Maksimović”, „Halifa bin Zaid al Nahjan”, „Jovan Jovanović Zmaj”, „Rifat Burdžević Tršo”, „Ćamil Sijarić” i „Meša Selimović” – slove za dobre gradske škole, ukazuje Ulfeta Demčović, a sve su na kaznenom spisku ministarstva. (→Press Clipping)

Koji su propusti zbog kojih se traži smena direktora?

“Smena se traži zbog završnog ispita. Ministar najbolje zna šta mu je činiti. Preporuka nije obavezujuća, a školski odbori će postupiti po svojoj savesti. Propusta zbog kojih treba smeniti direktora nije bilo, da ja znam. Direktor ne dežura na ispitu, ali ima velika ovlašćenja i još veću odgovornost, takav je zakon. Supervizori nadležnima podnose izveštaj, u kojem su dužni da navedu sve eventualne nepravilnosti na maloj maturi. Mi smo imali dva supervizora i u njihovim izveštajima se ne pominje da sam nešto pogrešno uradio, već da je sve proteklo regularno – kaže za „Politiku” Edin Dugopoljac, direktor novopazarske OŠ „Stefan Nemanja”, čije je mišljenje da su unapređeni uslovi za rad u ovoj školi ostali u senci priče o smeni direktora.

About the Author

admin

Leave a Reply