Vesti – 11.09.2017.

Svečano obeležena esnafska slava nastavnika

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) jedina je esnafska organizacija zaposlenih u prosveti u Republici Srbiji, koja je obnovila esnafsku slavu Kraljevskog udruženja srpskih učitelja – „Sabor srpskih svetitelja i učitelja“, a koju su, uostalom, proslavljali učitelji u modernoj Srbiji. Proslava je i ove godine održana u subotu uveče sa početkom u 18.30 časova – u navečerje „Sabora“, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života. Osvećenje kolača je organizovano u službenim prostorijama Sindikata u subotu uveče, u Somboru u „maloj Sali“ Stare gradske kuće, uz prisustvo rukovodstva Sindikata, predsednika sindikalnih organizacija iz Zapadnobačkog i Severnobačkog okruga, Vojvodine i Republike, predstavnika Ministarstva prosvete, lokalne samouprave i sredstava informisanja.
I ovom prilikom podsećamo da je od ustanovljenja ove slave, pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen poseban moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihovim nastavnicima na početku još jedne, nove školske godine. Ovaj (pokretni) praznik u pravilu pada u nedelju najbližu 1. septembru po Julijanskom kalendaru (Crkvena nova godina) i nakon njega u ponedeljak je i započinjala nova školska godina.  Kasnije je, i Srbija prešla na reformisani (Gregorijanski)  kalendar, pa je ova tradicija pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je nastavnici i sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju.
Svim kolegama i zaposlenima u delatnosti obrazovanjam, još jednom redakcija sajta, želi da im naredna školska godina bude uspešna. (→Galerija)

Brnabićeva o povećanju plata: O procentima kad se svedu računi

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se još ne zna koliko tačno će biti povećane plate i ko će dobiti najviše, te da će to biti poznato kad se svedu svi računi. Dodala je i da nije izvesno da će za vojsku, policiju i BIA biti baš 10 odsto, već da je u pitanju njihov zahtev za tolikim povećanjem prema Ministarstvu finansija.  To je dogovoreno kao zahtev ka Ministarstvu finansija i budžetu (povećanje od 10 odsto za bezbednosni sektor). “Pričala sam jutros (petak, 7. septembar, prim. ured) o tome sa ministrom Dušanom Vujovićem. Ne možemo u ovom trenutku govoriti o finalnim procenama, mi nemamo tu računicu”, rekla je Brnabić na pitanje novinara kako je bezbednosni sektor već saopštio da je dogovoreno povećanje za 10 odsto.
Ona ističe da se završava finalna računica i da će o finalnom procentu moći da se govori tek kada budu svedeni svi računi.  “U svakom slučaju ne bih sada licitirala, ne bih licitirala ni sa tim kome će biti najveće povećanje. Tako da samo polako sa tim. Tih 10 odsto je nešto što oni imaju kao predlog ka Ministarstvu finansija i mi ćemo to uzeti u razmetranje odnosno nije koančno zato što nemamo konačni  budžet”, rekla je Brnabić.

Građani veruju u obrazovanje, sumnjaju u sudstvo!

Polagano raste poverenje građana u lokalnu samoupravu, policiju i carinu, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. U odnosu na prošlu godinu, više podozrenja građani imaju u tužilaštvo i sudstvo. Najveći pad poverenja u odnosu na prošlu godinu, od šest odsto, zabeležen je kod tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije. Istraživač BCBP-a Bojan Elek kaže da građani nisu ubeđeni da institucije rade svoj posao i da borba protiv korupcije zaista funkcioniše. Ipak, zaposleni u lokalnoj samoupravi se mogu pohvaliti da im čak tri odsto građana veruje više nego prošle godine, pripadnici policije za dva odsto, a radnici carine procenat više.
Istraživanje je pokazalo i da žene u proseku za oko šest odsto više veruju institucijama od muškaraca. Jedini izuzetak je zdravstvo, ovoj instituciji dame manje veruju nego „jači“ pol. Takođe, poverenje u institucije u Srbiji raste sa godinama života, te najstariji građani natpolovično veruju svim institucijama, sem nevladinim organizacijama. Mladi, do 29 godina, više veruju medijima, carini i nevladinom sektoru. Skepticizam prema institucijama, pokazalo je istraživanje, varira sa stepenom obrazovanja građana, pa tako građani sa višim stepenom obrazovanja manje poverenja poklanjaju parlamentu, a više nevladinom sektoru. Pri tom, građani sa nezavršenom srednjom školom su najnepoverljiviji prema institucijama. (→Press Clipping)

Pojedini profesori rade na po pet fakulteta

Pojedini profesori univerziteta, na papiru, dnevno rade i po 400 sati, angažovani su i na po pet fakulteta u isto vreme i na svakom sa punim radnim vremenom, iako zakon kaže da profesor može da radi sto odsto u jednoj ustanovi i dodatnih 30 u drugoj, sa dozvolom matične katedre, pišu “Novosti”. O ovim “preletačima” pričalo se i ranije, ali se sada, kada je Ministarstvo prosvete pokrenulo Registar nastavnika i istraživača, prvi put jasno vide svi koji se nezakonito vode na nekoliko fakulteta. Reč je o tome, kako pišu “Novosti”, da je fakultetima potreban propisan broj profesora i doktora nauka da bi dobili akreditaciju i radili legalno.
U nedostatku sopstvenih kadrova, mnogi privatni fakulteti angažuju kolege sa konkurentskih visoko-školskih ustanova, kojima plate samo da bi iskoristili njihovo ime za akreditaciju. Registar univerzitetskih nastavnika i istraživača nije koristan samo zato što otkriva ovakvo kršenja zakona, već i zato što se sada pouzdano, u jednoj bazi, nalaze svi naučnici, svi njihovi radovi i projekti, piše taj list.
Registar je pokazao da u Srbiji postoji 15.500 naučnika koji rade u institutima i nastavnika sa fakulteta koji se bave naukom. Od ovog broja, ukupno njih 12.000 ispunjava uslove za učešće na konkursu za finansiranje naučnih projekata, koji će ove jeseni raspisati Ministarstvo prosvete.

Šarčević: Staću na kraj radu na više fakulteta

“Čekam detaljnu analizu, sa imenima i prezimenima, ali tačno je, postoje i oni koji rade na tri, četiri pa i pet fakulteta. Čim dobijemo sve podatke, pripremićemo izveštaje i reagovaće inspekcija. Poslaćemo dopise i institucijama i pojedincima koji krše zakon”, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za “Novosti”, najavljujući da će se toj pojavi stati na kraj.

Šid: Roditelji negodovali zbog migranata u školama

Zbog uključenje dece migranata u školski sistem sve su glasnija negodovanja roditelja koji ne žele da njihova deca zajedno sa migrantima provode školske dane. Predstavnici Školske uprave Novi Sad održali su u četvrtak  u Šidu sastanak sa aktivom direktora i timovima šidskih osnovnih i srednjih škola, na temu polaska dece migranata u školu. Na sastanku, koji su predstavnici Školske uprave Novi Sad održali sa aktivom direktora i timovima šidskih osnovnih i srednjih škola, potvrđeno je da će u školske klupe, uskoro, zajedno sa šidskim đacima, sesti više od stotinu dece migranata. U izdvojena odeljenja Osnovne škole “Sremski front” u Sotu i Molovinu krenuće šesnaestoro dece od 1. do 4. razreda, iz prihvatnog centra Principovac, a stariji osnovci, njih petnaest, dok traje rekonstrukcija matične škole, ići će sa svojim vršnjacima u Gimnaziju. U osnovnim školama u Adaševcima i Moroviću, te u područnim odeljenjima, biće upisano po četrdesetoro dece migranata iz prihvatnog centra Adaševci.  Nastavnici koji treba da predaju deci migrantima, kažu da nespremni ulaze u ovoj proces, te da trpe određene pritiske.(→Press Clipping)
Roditelji đaka sa područja šidske opštine otvoreno negoduju zbog uključenja dece migranata u školski sistem. Tokom sastanka okupili su se u parku u centru grada. Situacija preti da eskalira jer roditelji dece najavljuju da će ukoliko migranti sednu u školske klupe biti spremni da ispišu decu iz škole. https://www.youtube.com/watch?v=8Y7Ep0xZCpQ

Gojković: Srbija posvećena rešavanju pitanja migranata

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i predsednik Parlamentarne skupštine Mediterana Pedro Roke istakli su u četvrtak da Srbija, humanim pristupom prema migrantima, predstavlja pozitivan primer mnogim zemljama. Roke je pohvalio humanitarni pristup koji Srbija ima prema migrantima i podržao put Srbije ka EU. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka u Domu Narodne skupštine, Gojković je najavila učešće delegacije Srbije na velikoj konferenciji posvećenoj migracijama koja će u novembru biti održana na Malti, u organizaciji Parlamentarne skupštine Mediterana i Interparlamentarne unije. Predsednica parlamenta je navela i da se Srbija sprema za 2019. kada će biti domaćin Generalne skupštine Parlamentarne skupštine Mediterana, u čijem članstvu je 28 država među kojima su i članice EU, ali i afričke zemlje i zemlje Bliskog Istoka. Govoreći o pitanju migranata, Gojković je rekla da je Srbija posvećena rešavanju tog pitanja, te da je dobila pozitivne ocene za pristup u rešavanju migrantske krize. Navela je da je od početka krize preko teritorije Srbije prešlo milion migranata, a da ih je trenutno oko 5.000 u prihvatnim centrima u Srbiji. Kao osobenost Srbije u odnosu na druge države koje su suočene sa migrantskom krizom, Gojković je istakla poseban pristup ranjivim grupama – ženama i deci, kao i uključivanje oko 700 dece migranata u obrazovni sistem Srbije, sa kojima radi 500 nastavnika koji su posebno obučeni.
Roke je rekao da Srbija ima humanitarni pristup prema migrantima i da za razliku od nekih drugih država, prema njima nije imala neprijateljski stav, niti je zatvarala granicu, niti postavljala ograde. (→Press Clipping)

Dva odsto nepismenih u pokrajini 

Prema poslednjem popisu stanovništa iz 2011. godine, na teritorije Vojvodine živi 27 hiljada 823 nepismena lica, što je nepunih dva odsto ukupnog broja stanovnika pokrajine. Jedina škola u južnobačkom okrugu, koja je namenjena osnovnom obrazovanju odraslih, jeste škola “Sveti Sava” u Novom Sadu. Najviše je upisanih u 7. i 8. razred, a ove godine dosta njih je upisalo 5. i 6. razred. https://www.youtube.com/watch?v=56LJ_buYaWw
Profesorka lingvistike u karlovačkoj Gimnaziji, Slavica Šokica, ističe kako je važno voditi računa i o govorenoj normi, kao i o pisanoj normi srpskog jezika, jer mediji imaju veliki uticaj na svakodnevni život i izraz mladih. https://www.youtube.com/watch?v=AbOsj7WCfSQ

Pančevo: Mladi na stručnoj praksi

Grad Pančevo finansira stručnu praksu mladih kod pančevačkih poslodavaca. Više od 40 mladih potpisalo je ugovore i oni će, u zavisnosti od stručne spreme, u narednih šeset meseci do godinu dana raditi kod njih. Mima i Marina narednih godinu dana radiće u struci i, kako kažu, to im je velika šansa da steknu potrebno iskustvo koje će im značiti u daljoj karijeri. One su potpisale ugovore sa poslodavcima kod kojih će obavljati stručnu praksu. “Počela sam da radim 1. septembra, jedva čekam da steknem radno iskustvo. Radiću u Opštoj bolnici u Pančevu u službi za bezbednost, po struci sam menadžer bezbednosti”, kaže Mima Ritopečki. “Završila sam Biološki fakultet, ekologiju i zaštitu životne sredine. Stručnu praksu ću obavljati u Gradskoj Upravi u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Jako sam srećna što sam deo ovog projekta i mislim da je ovo velika šansa za sve nas da steknemo neophodno iskustvo”, kaže Marina Miličević.
Za program stručne prakse grad je izdvojio više od 9 miliona dinara, 46 mladih do 35 godina radiće kod 25 pančevačkih poslodavaca. U zavisnosti od stručne spreme, praksa traje od 6 meseci do godinu dana. Interesovanje za ovakav način angažovanja bilo je znatno veće. To je samo jedna od mera lokalnog akcionog plana za zapošljavanje. Grad je ove godine podržao sa više od šest miliona dinara i program “NIS prva šansa”. Grad će u narednom periodu u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje ulagati više u dokvalifikaciju i stručnu prekvalifikaciju kako bi i na taj način što više ljudi došlo do posla.(→Press Clipping)

Ruma: Za uređenje muzičke škole 600.000 dinara

Opština Ruma je izdvojila 600.000 dinara za postavljanje gromobranske instalacije i sanaciju učeničkih i nastavničkih toaleta u Osnovnoj muzičkoj školi “Teodor Toša Andrejević”. Radovi se privode kraju tako da se nastava neometano obavlja. U Osnovnu muzičku školu “Teodor Toša Andrejević ide preko 300 učenika. Ovu školsku godinu naši najmlađi talenti, osnovci pohađaće u uređenijoj školi nego prošle godine. Iz bezbednosnih razloga postavljena je gromobranska zaštita ali se u ovoj školi stavio akcenat i na estetski deo kako bi učenici imali što bolje uslove dok borave u muzičkoj školi. Za ovu školsku godinu lokalna samouprava je izdvojila preko 12 miliona dinara za uređenje škola, sanaciju i kupovinu školskog mobilijara. Uz podršku lokalne samouprave a na inicijativu direktorke škole učenicima se iz godine u godinu poboljšavaju uslovi. Škola sa dugom tradicijom i istaknutim instrumentalistima će se i u narednom periodu javljati na razne konkurse, predavati projekte u cilju podsticanja učenika da i dalje daju najbolje rezultate.

Stara Pazova : Održana pokazna vežba

Obeležavanje Nedelje bezbednosti dece u saobraćaju u Staroj Pazovi privedena je kraju pokaznom vežbom na Trgu dr Zorana Đinđića u Staroj Pazovi. Tom vežbom građanima je predočeno kako postupati u slučaju saobraćajne nezgode. U simulaciji saobraćajne nezgode sa povređenima učestvovali su policijski službenici stanice u Staroj Pazovi, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici, radnici Doma zdravlja i Crvenog krsta opštine Stara Pazova. Tokom ove nedelje u osnovnim školama održano je niz edukativnih predavanja i radionica o bezbednosti dece u saobraćaju u kojoj su se najmlađi upoznali sa pravilima ponašanja u saobraćaju.

”Mamutfest” u Kikindi

U Narodnom muzeju u Kikindi u petak počeo je ”Mamutfest”, muzejski festival za decu i porodicu. Posetioci su proslavili 21. rođendan kikindskom mamutu Kiki, a raznim radionicama i projekcijama predviđeno je da program traje dva dana. Izložba Kotrljajući kamen – stene, rude i minerali, manifestacija Kika i prijatelji – od izložbe ka radionici, Inspiracija Mamut – od radionice ka izložbi, projekcije 3D filma Kikindski mamut, interaktivna muzejska igra na stalnoj postavci, Lovci na mamute, akcija Oživi svog superheroja i mnoge druge aktivnosti obeležile su ovogodišnji Mamutfest.
Program proslave rođendana mamutici Kika ove godine traje dva dana. Cilj je ostvaren – deca od malih nogu uče šta je mamut i ponose se onim što Kikinda ima. “Mislim da Kikinđani zaista imaju razloga da budu zadovoljni, pogotovo što posedujemo prirodno nasleđe kakvo nema niko u ovom delu Evrope, a posebno je lepo kada se sve upakuje u rođendansku proslavu”, rekao je Dragan Kiurski, Narodni muzej Kikinda. Manifestaciju je podržala lokalna samouprava, kao i pokrajinske i državne institucije, uz sponzore. https://www.youtube.com/watch?v=_BhUJswmykc

Izložba “Priča o dudu i tradiciji svilarstva” od 14. septembra

U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak, 14. septembra 2017. u 19 časova, biće otvorena izložba pod nazivom “Priča o dudu i tradiciji svilarstva” autorke Nataše Knežević, višeg kustosa – biologa iz zrenjaninskog muzeja. Izložba o dudu i tradiciji svilarstva predstavlja jednu edukativnu i kompleksnu priču koja doprinosi oživljavanju slike tradicije koja je nekada postojala kod Srba na teritoriji Vojvodine. Na izložbi će biti prikazano, kada, kako i zašto je započeta sadnja duda, a biće predstavljene i biološke karakteristike koje uslovljavaju njegovu primenu u svilarstvu. Postavka govori o istorijatu izrade svile na našim područjima i otkriva gde su bile prve svilare. Takođe, izložba daje objašnjenje zašto su dudova stabla gotovo iskorenjena i zašto je potisnuto i ugašeno svilarstvo. Izložba je posebno značajna zato što je ova tema do sada malo obrađivana, a i sam segment svilarstva kao deo tradicije kod Srba je gotovo potpuno izbrisan.
Dud obuhvata oko 100 vrsta listopadnog drveća i žbunja, poreklom iz Azije. Na Balkanu (Vojvodina, Srbija, Makedonija) se, u XVII i XVIII veku, intezivno sadi beli dud radi proizvodnje lista za ishranu svilene bube i crni dud za kućnu preradu plodova u džem, sokove i rakiju. Dud je, u prošlosti, bio nezamenjivi deo seoskog života. Pravio je hladovinu u seoskim atarima, ispred kuća i u dvorištima, bio je zaštita od jakih vetrova a ujedno i orijentir uz seoske puteve, mesto sastanaka i rastanaka, opevan u brojnim pesmama i naslikan na mnogim slikama.

Svratište: Oaza za decu ulice i decu iz ugroženih porodica

Novosadsko  Svratište je svojevrsna oaza za sve maloletnike koji su članovi socijalno ugroženih porodica. Roditeljima ono mnogo znači jer na taj način njihova deca imaju gde da vode računa o svojoj higijeni, utole glad, kvalitetno provedu slobodno vreme, zabave se i nešto nauče. Svakog dana, od 8 do 20.30 časova, tokom leta u Svratište dođe oko 40 mališana, dok zimi taj broj bude mnogo veći. Međutim, budući da je počela nova školska godina, neka stara pravila se vraćaju. Svi đaci koji pohađaju redovne škole moraju da donesu svoj raspored časova, tokom kojih ne smeju da budu u Svratištu. Ipak je obrazovanje prioritet. “Kada nam deca dođu u Svratište za vreme nastave, mi smo u velikoj etičkoj dilemi”, kaže koordinatorka te ustanove Daliborka Batrnek Antonić. Daliborka kaže da kad im ne daju da budu u ovim prostorijama, kratkotrajno to deluje kao da ne pratimo detetove potrebe, ali oni razmšljaju dugoročno. “Mišljenja smo da škola mora da bude prioritet. Izuzetak su veliki minusi, loše vreme ili kada je dete bolesno ili zdravstveno ugroženo. Jer, ako ta deca ne završe školu, njihova perspektiva je veoma loša. To pravilo se za sada dobro pokazalo”, kaže koordinatorka.

Noć istraživača 29. septembra: Naučni kamion prvi put u Novom Sadu!

Posebnu pažnju Novosađanima skrećemo na Naučni kamion, koji se svake godine nalazi u dugom gradu.  Tokom cele nedelje prizemlje Naučnog kamiona će biti domaćin dela interaktivne izložbe „Spektri“, koja će moći da se pogleda svakog dana od 25. do 29. septembra u periodu od 16-22 sata, dok će se na spratu odvijati naučno-popularni program koji su pripremili nastavnici i učenici novosadskih osnovnih i srednjih škola. Naučni kamion je ove godine već obišao Pirot, Užice, Leskovac, Smederevo i Suboticu.
Naučno-popularni program od 16 pa do 22 sata, očekuje i Zrenjanince u Kulturnom centru, Subotičane kod Zelene fontane i Šapčane na Glavnom trgu. Noć istraživača finansirana je iz programa „Horizon 2020“, koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri.

ReFocuS i Cool&Hot  dva projekta u “Noći istraživača”

Koordinator ReFocuS projekta je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ sa partnerima Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša, Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac i Centrom za promociju nauke.  Projekat Cool&Hot koordinira Fakultet tehničkih nauka Novi Sad sa partnerima Prirodno-matematičkim fakultetom iz Novog Sada, Kreativno edukativnim centrom, Visokom tehničkom školom strukovnih studija Zrenjanin, Udruženjem naučnih komunikatora i Centrom za promociju nauke.

Video festival ”Videomedeja” u Novom Sadu

Ove godine održava se 21. Međunarodni video festival Videomedeja u produkciji i organizaciji Udruženja za video umetnost Videomedeja. Trodnevni Međunarodni festival savremene video umetnosti Videomedeja će biti otvoren u petak, 22. septembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Gosti i učesnici festivala su svetski poznati vizuelni umetnici, vizuelne grupe, teoretičari, kritičari, medijski aktivisti, producenti, promoteri i distributeri.
Kroz tri takmičarske selekcije Projekcije, Medijske instalacije/Nastupi i Lunartis, urednici programa Ivana Sremčević Matijević, Željko Mandić i Aleksandar Davić predočiće 55 odabranih video radova, 9 medijskih instalacija i 11 radova studenata sa najprestižnijih filmskih akademija i fakulteta iz celog sveta.
Pre tri godine Videomedeja je pokrenula novi projekat Lunartis, kroz koji će se i ove godine predstaviti najtalentovaniji studenti 11 najprestižnijih filmskih akademija i fakulteta širom sveta, pa će i ovogodišnji takmičarski program sadržati tri selekcije – Projekcije, Medijske instalacije/Nastupi i Lunartis. Filmovi iz programa Lunartis konkurišu za dve nagrade, Lunartis nagradu koju dodeljuje žiri za najbolji film i Lunartis nagradu publike za najbolji film po mišljenju posetilaca (sabiranjem glasova publike). U selekciji Projekcije biće prikazano 55 radova, koji konkurišu za nagradu Sfinga, dok je u Medijskim instalacijma/Nastupima zastupljeno 9 medijskih instalacija među kojima će biti dodeljena nagrada Bogdanka Poznanović. U nedelju, 24. septembra u 20:30 časova, tročlani internacionalni žiri proglasiće pobednike festivala, a nakon toga publika će imati priliku da pogleda nagrađene radove.
Na konkursu za 21. Videomedeju pristiglo je preko 1.000 prijava od kojih je skoro 9 odsto uvršteno u festivalski program. U konkursu su učestvovali autori iz 40 različitih zemalja sa svih kontinenata. Sva tri festivalska dana program počinje u 17 časova i traje do ponoći, a ulaz je besplatan.

Kancelarija za mlade opštine Bela Crkva sprovodi nove projekte

Kancelarija za mlade opštine Bela Crkva znatno će unaprediti svoj rad zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, u iznosu od 350.000,00 dinara. Prema rečima koordinatorke KZM, Marine Stanić, sredstva su opredeljena na osnovu projekta „Osnaživanje Kancelarije za mlade“, a upotrebiće se za nabavku stolova i montažnog štanda što će doprineti mobilnosti rada sa mladima. U saradnji sa Tehničkom školom „Sava Munćan“, Kancelarija za mlade realizovaće još jedan projekat – „Podigni glavu, a ne pesnicu“, takođe podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu u iznosu od 142.000,00 dinara. U okviru projekta planirana je kampanja protiv vršnjačkog nasilja u vidu tribina sa mladima, organizovanje forum teatra i snimanje kratkog filma. Info dan „Mladi su zakon“ održan u Omladinskom klubu, rezultirao je odobravanjem projekta Udruženju građana „Aurora“ u iznosu od 60.000,00 dinara. Ova sredstva upotebiće se za realizaciju projekta „Mladi i bezbedni“.

Diplome novoj klasi vojnih lekara

Diplome integrisanih akademskih studija medicine uručene su u petak  kadetima treće klase Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, koji će sutra biti promovisani u sanitetske potporučnike Vojske Srbije. Zastupnik načelnika VMA Miroslav Vukosavljević je, podsećajući mlade lekare na Hipokratovu zakletvu koju su danas položili, naglasio da je upravo u njoj smisao poziva koji ih očekuje, navedeno je u saopštenju VMA. Diplome je mladim potporučnicnima, u amfiteatru VMA, uručio dekan Medicinskog fakulteta VMA Nebojša Jović, koji je čestitao novoj generaciji lekara i nastavnicima koji su ih vodili kroz studije. Iz fonda “Stevan Šefer” ove godine slikama su nagrađeni najbolji student treće klase Miloš Danilović i najbolji student prve klase Medicinskog fakulteta Goran Savić.

Obnovljena novopazarska OŠ „Stefan Nemanja”

Osnovna škola „Stefan Nemanja” u Novom Pazaru, u kojoj uči oko 1.000 đaka, obnovljena je sredstvima Kraljevine Norveške, grada Novog Pazara i Vlade Republike Srbije u iznosu od 500.000 evra. Ravan krov osmoletke, izgrađene pre oko 40 godina, prokišnjavao je u vreme obilnih kiša, kanalizacija i grejanje bili su dotrajali, a fasada i stolarija odavno vapili za majstorima. Svi radovi, izuzev fasade, završeni su pre početka školske godine, a fasada će biti završena do kraja septembra, kako je juče rečeno na svečanosti povodom početka školske godine, kojoj su prisustvovali Mladen Šarčević, ministar prosvete, Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, i Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara. – Ova škola je najbolji dokaz da obrazovanje može da poveže i ujedini, jer su na ovom projektu dobru saradnju ostvarili lokalna samouprava, i vlade Srbije i Kraljevine Norveške – konstatovao je Šarčević i istakao da su u Srbiji u toku radovi na još oko 400 škola, ali i da se razmatra mogućnost da se u Novom Pazaru izgradi još jedna nova škola.

Besplatne sale i bazeni za osobe sa autizmom

Osobe sa autizmom uskoro će moći besplatno da koriste sale za fizičko i bazene u školama i sportsko-rekreativnim centrima uz prisustvo stručnjaka, ali i da borave na Zlatiboru, dogovoreno je danas na sastanku resornih ministara i predstavnika osoba sa autizmom kojih u Srbiji ima mnogo više od 3.000. – Ministarstvo prosvete obezbedilo je za Udruženja sa autizmom besplatne termine u školama koje imaju fiskulturne sale i bazene, ministarstvo omladine i sporta prostore u sportsko-rekreativnim centrima u Beogradu i van njega, a ministarstvo za rad stručnjake – defektologe, terapeute i trenere – rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nakon sastanka posvećenom unapređivanju kvaliteta života osoba sa autizmom kome su prisustvovali i ministri Mladen Šarčević, Vanja Udovičić, gradonačelnik Siniša Mali i predstavnici Ministarstva rad.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da ministarstvo osobama sa autizmom na raspolaganje stavlja i studentska odmarališta – u prvoj fazi na Zlatiboru, a kasnije i na Avali i Paliću. Udovićić je rekao da dogovor podrazumeva da će deci sa autizmom biti na raspolaganju i stručnjaci sportske medicine, kao i da će udruženja moći da konkurišu za određena sredstva. – Sportske aktivnosti će doprineti inkluziji dece sa autizmom omogućiti da se ona osećaju kao sva ostala deca u Srbiji – rekao je Udovičić. Predstavnica Radne grupe Ministarstva zdravlja za autizam Milica Pejović Milovančević navela je da nadležni rade na izradi registra osoba sa autizmom.

Šampion humanosti van ringa: “Pobediću za decu”

“Deca obolela od raka svakodnevno biju najteže bitke, njihovi mečevi život znače, a ta hrabrost i želja da pobede me je motivisala da im pomognem u toj borbi!” Ovako za “Blic” priča Marko Nikolić (28) naš najbolji bokser, mladić koji je više puta dokazao da je van ringa šampion humanosti. Marko će se u subotu, 9. septembra u 21 sat, u okviru bokserskog spektakla koji će biti održan na Kalemegdanu sa početkom, na košarkaškim terenima KK Partizan,  boriti protiv potvrđenog fajtera Bojana Radovića, u šest rudi. Sav novac od prodatih ulaznica biće doniran udruženju “Uvek sa decom” za lečenje mališanima na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Pored toga, na terenu će biti izložene humanitarne kutije za donacije, te će ljubitelji plemenite veštine moći i tako da pomognu hrabrim mališanima. Ideju da na ovaj način pomogne malim pacijentima sa Onkologije, Marko je dobio nakon posete odeljenju na kome se leče najteži pacijenti. – Ne mogu da opišem rečima taj osećaj, pomešane emocije, tuga što ta deca ispaštaju na taj način, vatra i želja za životom koje gore u njihovim očima, osmeh u trenucima kada je najteže da se smejete…To je sve deo slike koja se duboko urezala u moje srce, koja me je dotakla i pokrenula da za njih pobedim, da im pokažem da nisu sami, da smo svi mi u nekom ringu iz koga se trudimo da izađemo kao pobednici – objašnjava naš sagovornik.

Humanitarni turnir za devetogodišnjeg Luku 

U subotu, 9. septembra, na Đačkom igralištu održan je drugi humanitarni turnir za devetogodišnjeg Luku Krivokapića iz Novog Sada. O tome kako mu svi možemo pomoći, u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine govorili su organizator turnira Nikola Vranić i član Košarkaškoš kluba “Neos” i inicijator akcije Danis Čivović.  https://www.youtube.com/watch?v=9cTvXQUWzw8

Vremeplov: Prvi singl “Bitlsa”

Na današnji dan 11. septembra 1962 godine britanska pop grupa “Bitlsi” snimila je prvi singl “Love me do”. Producent Džordž Martin smatrajući da bubnjar Ringo Star nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom.

Vremeplov: Pjer de Ronsar

Na današnji dan 11. septembra 1524 godine rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole “Plejada”, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

Vremeplov: Rođen autor “Ljubavnika ledi Četrli”

Engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva rođen je na današnji dan 11. septembra 1885.. Njegov roman “Ljubavnik ledi Četrli” skandalizovao puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjen u zemljama engleskog govornog područja.

Vremeplov: Ubijen  Šćepan Mali

Na današnji dan 11. septembra 1773 godine ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.

Belegiš: Nastava u Lovačkom domu i Surduku

Pri kraju su administrativne procedure za početak rekonstrukcije školske zgrade u Belegišu. Za to vreme deca će nastavu slušati u školi u susednom selu Surduk i u učionicama opremljenim u Lovačkom domu u selu. Uoči radova na obnovi belegiške osnovne škole, učenici viših razreda u Belegišu novu školsku godinu započeli su u područnom odeljenju ove škole u Surduku. U surdučkoj Osnovnoj školi za svega 48 časova uz pomoć osoblja i roditelja adaptirano je šest prostorija kako bi učenici od 5. do 8. razreda iz Belegiša neometano i kvalitetno pratili nastavu. Pored toga, zamenjena je i stolarija. Učenici od 1. do 4. razreda ne moraju da putuju do Surduka, s obzirom da nastavu prate u Lovačkom domu u Belegišu. I dok se deca raduju novom izgledu škole, lokalna samouprava nastavlja sa ulaganjima u školstvo i školske objekte.
Načelnik društvenih delatnosti u Opštini Stara Pazova Željko Šolaja istakao je da je u toku javna nabavka kada je u pitanju kompletna rekontrukcija školske zgrade u Belegišu za šta je iz opštinskog budžeta izdvojeno 40 miliona dinara. Nakon što je u Belegišu sagrađen jedan od najsavremenijih vrtića, ovo sremsko selo, prema rečima nadležnih, zasigurno će dobiti i renoviranu i adaptiranu osnovnu školu.

Dete ne kažnjavati za noćno umokravanje

Noćno umokravanje (noćna enureza) predstavlja nevoljno oticanje mokraće u snu kod deteta starijeg od pet godina, kada se javlja najmanje dve noći nedeljno i kada nije posledica drugog medicinskog stanja ili primene medikamenata. Pretpostavlja se da se u svakom odeljenju prvog razreda osnovne škole dvoje do troje mališana umokrava tokom noći. Statistika pokazuje da sedam odsto devojčica i 12 odsto dečaka sedmogodišnjaka ima ovaj problem, a da će čak jedan do dva odsto osoba nastaviti da se umokrava noću i kada odraste.
Roditeljima treba da se stavi do znanja da noćno umokravanje nije redak problem u detinjstvu, da nije ničija krivica, kao i da dete ne sme da bude kažnjavano kada se probudi u mokrom krevetu. Pre donošenja odluke o izboru terapije savetuje se redovno uzimanje tečnosti tokom dana i ograničen unos tečnosti pred spavanje, pražnjenje mokraćne bešike neposredno pred odlazak u krevet i izbegavanje prekomernih vizuelnih stimulacija (video-igrice, televizija). Motivaciona terapija koja podrazumeva nagrađivanje deteta za ispunjavanje savetovanih mera o unosu tečnosti i redovnom mokrenju pred spavanje, ili kada se tokom dužeg perioda budi u suvom krevetu, kod neke dece može da dovede do rešavanja ovog problema.
“Na osnovu dnevnika koje roditelji vode u kućnim uslovima o unosu tečnosti i učestalosti mokrenja tokom dana, kao i količini urina koja se tokom noći sakupi u mokraćnoj bešici, odlučujemo se za jedan od dva jedina priznata metoda lečenja: medikamentnu i terapiju alarmom za noćno umokravanje. Medikamentna terapija je usmerena na smanjenje količine urina nastalog tokom noći kod dece kod koje se utvrdi povećana produkcija mokraće u toku spavanja”,  dodaje dr Putnik.
Kod dece kod koje je smanjen kapacitet mokraćne bešike uzrok umokravanja u snu, lekari se odlučuju za primenu alarma za noćnu enurezu. Vrlo često savetuje se udružena primena leka i alarma i tada se postižu najbolji rezultati. Lečenje se sprovodi najmanje tri meseca, a nekada i znatno duže. Važno je naglasiti da je terapija bezbedna i da obezbeđuje visok procenat uspešnog izlečenja. (→Press Clipping)

About the Author

admin

Leave a Reply