Vesti – 13.09.2017.
Povećanje plata (u proseku) pet odsto!
Zaposlenima u javnom sektoru u Srbiji od iduće godine plate će u proseku biti veće pet odsto, piše jučerašnji Blic. List navodi da je još rano da se iznosi konačna računica, ali da je najrealnije da će plate vojske, policije, lekara i prosvetnih radnika imati najveći rast, od šest ili sedam odsto. Povišicu od oko tri odsto mogu očekivati zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, u ustanovama kulture i pravosudju. Prema rečima sagovornika Blica, sadašnje kalkulacije porasta plata u javnom sektoru za sledeću godinu su “probne”, iako je povećanje u proseku od pet odsto najizvesniji scenario, čiju će konačni verziju ispitati MMF, čija tehnička misija dolazi sutra u Beograd. “Tačan iznos plata i penzija i njihovo povećanje u 2018. biće poznati kada MMF dođe u poslednju reviziju aranžmana sa Srbijom, a to je 26. oktobra. Sada slede tehnički razgovori sa MMF-om u kojima se pretresa stanje u budžetu i prave planovi za sledeću godinu”, naveo je izvor Blica i dodao da će se tek u oktobru raditi na konačnoj verziji budžeta za 2018. godinu.
Ministar finansija Dušan Vujović najavio je prošle nedelje da će plate i penzije biti povećane i da se trenutno računa koliko će to povećanje iznositi. Da je izvesno povećanje plata i penzija nedavno je ocenio i šef kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa, ali nije mogao da prognozira za koliko procenata. Prema njegovim rečima, eventulno povećanje plata u javom sektoru i penzija tek će biti razmatrano u okviru predstojećih razgovora o budžetu za 2018. godinu izmedju tehničke misije MMMF-a i srpskih zvaničnika. Ukoliko plate u javnom sektoru i penzije u 2018. godini bude uvećane za pet odsto to bi za državnu kasu bio godišnji trošak od oko 40 milijardi dinara.
Još bez dogovora o minimalnoj ceni rada
Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije još pregovaraju o novoj minimalnoj ceni rada koja bi se isplaćivala od 2018. godine. Sednica tog tela koja je juče ujutro počela nije završena u predviđenom ruku pa je otkazana konferencija za novinare na kojoj je trebalo da bude saopšteno koliko će biti povećanje “minimalca”. Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su predsednici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije. Reprezentativni sindikati traže da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara, a uslov Unije poslodavaca je da istovremeno bude povećan neoprezivi deo zarade koji je sada 11.600 dinara. Minimalna cena rada po satu od januara ove godine je povećana sa 121 dinar po satu na 130 dinara, a poslednjih pet godina za 15 dinara. Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika.
Šarčević: Pomoćićemo školama da uvedu uniforme
Kako je najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, uniforme bi u svim školama trebalo da zažive u naredne dve godine. On je istakao da se oko 55 odsto škola u Srbiji izjasnilo da će ove školske godine pokrenuti pitanje uniformi, kao i da im je Ministarstvo ponudilo sve vrste pomoći. – Svesni smo da nema dovoljno novca i nećemo nikom nametati obavezu na silu, ali ćemo se zaista potruditi da izmenama zakona koji će biti do kraja meseca, vidimo šta je to moguće da sama škola uradi, jer nemaju sve škole sve potrebne uslove. Neke od njih imaju veće sopstvene prihode koje mogu da upotrebe u tu svrhu – ističe Šarčević. On je istakao da je ovo samo jedan primer kako jedoobrazna odeća može da izgleda, kao i da roditelji mogu da se dogovore i da to bude sportska varijanta, ili polo majice sa obeležjem škole. – Ovo je samo početak uređivanja škola, a radićemo i nameštaju, toaletima, salama, kao i na zdravoj ishrani đaka – najavljuje Šarčević.
Ministar: Sve lepo izgleda, ne znam koliko košta!
Uniforme imaju za cilj smanjivanje socijalnih razlika. Zato se roditelji budućih prvaka pitaju kako će se to ostvariti, jer za jedan par ovakve uniforme treba da izdvoje 6.000 dinara. “A šta ako je potrebno dva i zimska kombinacija, znači, trebaće nam 12.000. Gde su knjige za prvake koje su samo sedam, osam hiljada, gde je ostali škosli pribor, znači vi u startu treba 20.000 da izdvojite, a ko je u Srbiji danas minimalac 22.000 dinara i nešto mislim čemu sve to”, kaže majka budućeg prvaka Nađa Andrejević Keleris.
Ministar odgovara da sve ovo lepo izgleda, ali i da zna koliko košta. Na pitanje kako će to roditelji da priušte svojoj deci, Šarčević kaže: “Pa ne moraju taj komplet da priušte od 6.000 dinara, zaista vam opet kažem, možemo da vidimo šta je to i za 1.000 dinara i šta je to što ćemo mi pomoći, znači ovo je samo jedan od primera kako to može lepo da izgleda, jednog dana ćemo mi biti i srećnija i bogatija zemlja, pa ćemo moći i da imamo svi ovako”. Projekat “uniforme za đake” u značajnom broju škola nije otišao dalje od ideje, dok se u oko 600 škola, prema proceni resornog ministra još uvek vode pregovori.
Šarčević: Profesore angažuju samo zbog licenci
Pojedini profesori Univerziteta, na papiru, dnevno rade i po 40 sati, angažovani su i na po pet fakulteta u isto vreme i na svakom sa punim radnim vremenom, iako zakon kaže da profesor može da radi sto odsto u jednoj ustanovi i dodatnih 30 u drugoj, sa dozvolom matične katedre. O ovim “preletačima” pričalo se i ranije, ali se sada, kada je Ministarstvo prosvete pokrenulo Registar nastavnika i istraživača, prvi put jasno vide svi koji se nezakonito vode na nekoliko fakulteta. “Čekam detaljnu analizu, sa imenima i prezimenima, ali tačno je, postoje i oni koji rade na tri, četiri pa i pet fakulteta. Čim dobijemo sve podatke, pripremićemo izveštaje i reagovaće inspekcija. Poslaćemo dopise i institucijama i pojedincima koji krše zakon”, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević, najavljujući da će se toj pojavi stati na kraj. Naime, takva praksa se sprovodi jer je fakultetima potreban propisan broj profesora i doktora nauka da bi dobili akreditaciju i radili legalno.
U nedostatku sopstvenih kadrova, mnogi privatni fakulteti angažuju kolege sa konkurentskih visoko-školskih ustanova, kojima plate samo da bi iskoristili njihovo ime za akreditaciju. Registar univerzitetskih nastavnika i istraživača nije koristan samo zato što otkriva ovakvo kršenja zakona, već i zato što se sada pouzdano, u jednoj bazi, nalaze svi naučnici i svi njihovi radovi i projekti. Registar je pokazao da u Srbiji postoji 15.500 naučnika koji rade u institutima i nastavnika sa fakulteta koji se bave naukom. Od ovog broja, ukupno njih 12.000 ispunjava uslove za učescće na konkursu za finansiranje naučnih projekata, koji će ove jeseni raspisati Ministarstvo prosvete.(→Press Clipping)
Koja su zanimanja najtraženija u Vojvodini?
Novinari Radio-televizije Vojvodine istraživali su kolika je stopa nezaposlenosti u pojedinim gradovima AP Vojvodine i koja zanimanja su najtraženija. U Subotici je spisak najtraženijih zanimanja prilično šarolik, traže se stručna zanimanja, ali i oni koji nemaju nikakvu stručnu spremu. O svemu tome, u jutarnjem programu RTV govorila je Elvira Seči Erdman, savetnica za zapošljavanje Filijale Subotica Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona je istakla da su najtraženija zanimanja ona jednostavna, da su najtraženiji radnici bez zanimanja, pa prodavci, radnici na poslovima obezbeđenja, medicinske sestre i spremačice, dok su najmanje tražena zanimanja za koja je potrebna visoka stručna sprema. Sajam zapošljavanja uskoro počinje u Novom Sadu, pa nas je to navelo da se zapitamo kakva je situacija u ovom gradu, ko može lakše da nađe posao, a ko će morati da se prekvalifiuje.
O tome je u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine govorio Dušan Marjanović, iz novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Kada su u pitanju Pančevo i južni Banat, situacija je takva da se ne možemo pohvaliti malim brojem nezaposlenih. U čitavom južnom Banatu je oko 17.600 nezaposlenih lica, od čega je 10.500 samo u Pančevu. O strukturi nezaposlenih, u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine, govorio je direktor filijale Pančevo Nacionalne službe za zapošljavanje, Đorđe Lukač. https://www.youtube.com/watch?v=gX2oBJGViiE
Za manjine najveći pomak u obrazovanju
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je da četvrti izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za manjine, pokazuje da je najveći pomak ostvaren u oblasti obrazovanja. Ona je gostujući u Dnevniku RTS kazala da je današnji susret predsednika Mađarske i Srbije Janoša Adera i Aleksandra Vučića u Senti izuzetno važan i da predstavlja potvrdu prijateljskih i dobrosusedskih odnosa dve zemlje. “Taj susret predstavlja i priliku da se razgovara o položaju mađarske nacionalne manjine u Srbiji i srpske u Mađarskoj. Ovaj susret je, kao i prethodni predsednika Vučića sa članom predsedništva BiH, dobra prilika da se pošalje poruka za neophodnost razumevanja i tolerancije”, kaže Paunovićeva. Dodaje da će u sredu biti predstavljen četvrti izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za manjine.
“Od marta prošle godine kada je Akcioni plan usvojen, na svaka tri meseca imamo izveštaje o tome šta se radi u sprovođenju Akcionog plana i sada imamo izveštaj koji daje pun uvid u stanje na terenu”, objašnjava Paunovićeva. Ona ističe da je najveći pomak ostvaren u oblasti obrazovanja. “Radimo na jačanju lokalnih zajednica u sprovođenju ovog Akcionog plana, lokalne samouprave su uključene u izveštavanje i sprovođenje ovog dokumenta”, kaže Paunovićeva. Napominje da kašnjenja ima u sprovođenju propisa. “Očekujemo na jesen da dva zakona koja se tiču nacionalnih manjina uđu u proceduru, a kašnjenja imamo u normativnom delu”, ističe Paunovićeva. Dodaje da je ove godine za rad nacionalnih saveta opredeljeno 245 miliona dinara. “Obustava dotacija od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava nekim nacionalnim savetima je nešto duža. Grčki je najduži do sada, kraći vremenski period ima crnogorski nacionalni savet. Novac se može dostavljati samo nacionalnim savetima koji redovno funkcionišu”, objašnjava Paunovićeva.
Istraživačima omogućen uvid u svoje reference
Istraživačima je, kako se ističe, od 14. avgusta omogućeno da kroz informacioni sistem DOSITEJ i uvid u svoje reference, na ovaj način pridružene registru, zahtevaju i predlažu izmene referenci slanjem tiketa ka analitičarima u Ministarstvu. Takođe, njima je omogućeno da referencu označe kao duplikat ili je brišu. Inicijalni rok za ove korekcije je bio produžen do 4. septembra, ali će istraživači moći da upravljaju” svojim podacima i u narednom periodu i signaliziraju potrebe za izmenama. Istraživač može predlagati izmene u opisu reference, ali ne i u njenoj kategoriji, s obzirom da su one recenzirane i verifikovane odlukom matičnih odbora u prethodnim godinama.
U saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije u narednom periodu će biti omogućeno da se sve reference koje se nalaze u bazi KOBSON, odnosno na portalu Naši u WOS-u” (Web of Science) proveravaju pri unosu od strane istraživača, pa će se na taj način verifikovati automatski kroz informacioni sistema DOSITEJ , lista i redosled autora, kao i M-kategorija reference. Do sada je kroz “tiketing sistem” pristiglo 34.425 zahteva istraživača za izmenu referenci, od čega su analitičati u Ministarstvu rešili 23.376 zahteva. Preostali zahtevi će biti rešavani sukcesivno, sa prosečnom dnevnom dinamikom od 1.000 rešenih zahteva dnevno, kroz komunikacioni alat u DOSITEJ-u i obezbeđenu istoriju izmena koja se trajno čuva u informacionom sistemu.
Uskoro će, kako se napominje, biti pokrenut i modul za unos dodatnih (novih) referenci od strane istraživača, koje su publikovane od 2010. do 2016. godine a nisu unete od strane rukovodioca projekta, sa izborom autora direktno iz baze istraživača DOSITEJ, definisanjem prvog autora rada, uključujući i verifikaciju sa KOBSON bazom. Za unos referenci koje su publikovane u 2017. godini će se primenjivati novi Pravilnik koji je usvojen početkom ove godine, pa će se unos tih referenci pokrenuti kasnije i trajno omogućiti za budući period na dnevnom nivou.
Transparentnost podataka o ustanovama i istraživačima i zaposlenima sa zvanjima je omogućena kroz Portal otvorenih podataka, koji je razvijen i čije se javno objavljivanje očekuje u narednom periodu kada se zajedničkim naporima Ministarstva, istraživača i naučne zajednice bibliografija naučnih rezultata istraživača unapredi i standardizuje njenu kategorizacija i verifikaciju.
Prijavljivanje projekata koje su/finansira Ministarstvo će biti posredstvom on-line aplikacija u DOSITEJ-u, koristećenjem podataka iz jedinstvenog registra ustanova, istraživača, nastavnika i saradnika, navodi se u saopštenju.
Kostić: SANU nisu zvali u vezi Deklaracije
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić izjavio je 11. septembra da ta institucija nije dobila poziv da učestvuje u pisanju Deklaracije o opstanku srpske nacije koja bi po najavama rukovodstava Srbije i Republike Srpske, trebalo da bude predstavljena u novembru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da je formiran tim koji će raditi na pisanju deklaracije čiji će cilj biti promovisanje i zaštita prava vezanih za očuvanje identiteta srpskog naroda. Kostić je na konferenciji za novinare u sedištu SANU kazao da unutar Akademije nije bilo razgovora o posebnom stavu prema toj deklaraciji. Govoreći o stavu SANU prema inicijativi predsednika Srbije o pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, Kostić je kazao da se Akademija neće izjašnjavati dok ne dobije zvaničan poziv da učestvuje u tim razgovorima.
U SANU ne postoji jedno mišljenje
– Mi ne možemo praviti platformu poput neke partije ali možemo dati ekspertsko mišljenje svojih članova. Mi želimo ozbiljan politički dijalog bez podela na patriote i izdajnike. Ako naučimo da saslušamo jedni druge, onda je i neki rezultat tih razgovora moguć – kazao je predsednik SANU. On je rekao da u SANU postoje ljudi koji imaju dijametralno suprotne stavove i “nismo u prilici da napravimo platformu u ime cele institucije”. Kostić je napomenuo da se u javnosti pojavljuju nekorektne informacije. – Hajde da jednom raščistimo sve. Mi jednostavno kao članovi SANU možemo da ponudimo čitav sinopsis različitih mišljenja. Jednako mišljenje u Akademiji ne postoji, verovali vi u to ili ne. Neki od članova Akademije su i iskazali svoje mišljenje – kazao je Kostić. Akademik naglašava da je Akademija za ozbiljan demokratski dijalog. – Apsolutni preduslov za to je nulta tolerancija za različito mišljenje. Podrazumeva se da dva različita mišljenja članova Akademije ne znači povod za napad na ovu značajnu instituciju – kazao je Kostić
Depolitizacija pravosuđa bez Pravosudne akademije krnja i nepotpuna
Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) demantovao je 11. septembra navode Udruženjа sudijskih i tužilаčkih pomoćnikа (USTP) da ta akademija onemogućava depolitizaciju pravosuđa u Srbiji i naveo da bi reforma pravosuđa bez njih bila “krnjа i nepotpunа”. USTP je u saopštenju nedavno navela da se zahtev evropskih institucija za zatvaranje Poglavlja 23, koji se odnosi na depolitizaciju izbora sudija i javnih tužilaca, ne može ostvariti jer “Pravosudna akademija u postojećem obliku predstavlja smetnju na tom putu”. “USTP se bori protiv Prаvosudne аkаdemije, jer znа dа bi njenim uvođenjem kаo obаveznog uslovа zа izbor nа prаvosudnu funkciju bilа sprečenа politizаcijа i dа se nа ovu funkciju više ne bi moglo dolаziti bez ikаkvih objektivno merljivih kriterijumа, kаo što je to slučаj dаnаs”, navodi se u demantiju AKPA.
Dodaje se da saopštenje USTP-a sadrži “niz netаčnih i iskrivljenih činjenicа, sа ciljem dа se diskredituje Prаvosudnа аkаdemijа i njeni polаznici, kаko bi se osporilo njeno normirаnje u Ustаvu i konzervirаlo postojeće stаnje u prаvosuđu u koje ne veruje preko 70 odsto grаđаnа”. U nedavnom saopštenju USTP-a navedeno je da je “glavni problem u Akademija pitanje selekcije polaznika početne obuke i organizacija prijemnog ispita jer je način selekcije kandidata za prijem na početnu obuku nedovoljno odredjen i arbitriran”. AKPA je navela da je otvorenа zа sve kаndidаtа i da primenjuje nаjtrаnspаrentniji prijemni ispit, kao i da postoje kriterijumi zа izbor člаnovа ispitne komisije koji su predviđeni posebnim prаvilnikom.
Otvoren 84. Vukov sabor
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je u ponedeljak uveče u Loznici 84. Vukov sabor istakavši da je Ministarstvo kulture i informisanja u procesu javne rasprave o predlogu “Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2017. do 2027. godine” što je strateški dokument koji Srbija nikada nije imala. “Pored drugih važnih tema u tom dokumentu, mi smo se sa velikom pažnjom osvrnuli na pitanja jezičke kulture, na zaštitu jezika i pisma”, rekao je ministar Vukosavljević i napomenuo, upravo u postojbini čuvenog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića, da od svih građana Srbije očekuje podršku, pogotovo za očuvanje ćiriličnog pisma. On je podsetio da je ćirilica ugrožena, da nju deca uče u školi, ali da je duh vremena takav da se koristi sve slabije. “Ukoliko ne budemo svesni krunskog dragulja svoje kulture, odnosno svog ćiriličnog pisma, fonetske reforme koje su u najvećoj meri zasluga Vuka Karadžića mi nećemo imati šta da prenesemo svojim potomcima”, rekao je Vukosavljević. Istakao je da je kulturno jezgro jednog naroda njegova osobenost, kao i da je zadatak jedne osmišljene kulturne politike upravo da prepozna to svoje jezgro, da ga sačuva, obogati i da ga tako očuvanog prenese generacijama koje dolaze. “Obaveza ove generacije je da se posveti otvorenim pitanjima, kao što je zaštita jezika i ćiriličnog pisma, a to spada u naše apsolutne prioritete”, napomenuo je ministar on.
Sve više dece bez roditeljskog staranja
U Srbiji je sve više dece bez roditeljskog staranja. Kakva je situacija u Somboru i koliko su Somborci otvoreni za hraniteljstvo i usvajanje dece, ali i kakva je procedura za taj vid socijalizacije, istraživali su novinari Radio-televizije Vojvodine. Zanemarivanje, zlostavljanje, bolest ili izdržavanje zatvorske kazne roditelja samo su neki od razloga zbog kojih su deca primorana da budu smeštena u hraniteljske porodice. Gordana Vukadinović je već 12 godina hraniteljka i vodi brigu o troje dece. Loša životna iskustva praćena promenama smeštaja doprinose tome da veliki broj mališana u hraniteljske porodice dođe sa brojnim problemima. Dok su deca smeštena u hraniteljskim porodicama, centar za socijalni rad radi sa biološkim roditeljima na osnaživanju roditeljskih kapaciteta. https://www.youtube.com/watch?v=qnLTXshQUbg
Novi Sad: Nastavlja se izgradnja Muzičko baletske škole
Izvođač druge faze radova je davno izabran i za desetak do petnaest dana gradilište će opet biti puno majstora, kao što je bilo i proletos. Druga faza gradnje trebalo bi da traje do novembra 2018. godine. Izvođač radova je „W.D.Concord West doo” iz Beograda, s novosadskim partnerima „Energotehnika – Južna Bačka”, „Energy pro”, „Tron teks”, „Intec” DOO.
Inače, Novosadski umetnički centar činiće, osim MŠ „Isidor Bajić” i novosadske Baletske škole, i koncertno-produkcijska dvorana od 428 mesta. Kapaciteti obeju škola zajedno će biti oko 2.000 učenika. Taj centar je projekat koji obe škole već dugo iščekuju, a njegovom izgradnjom taj deo Limana, ali i ceo grad, dobiće umetnički centar. Međutim, gradnju je propratilo i negodovanje određenog dela stanara tog dela grada, koji su ukazivali na premeštanje igrališta ili zauzimanje zelene površine, ali i odobravanje onih koji pozdravljaju osnivanje takve kulturno-obrazovne ustanove.
Kako je direktorka baletske škole Sanja Vučurević svojevremeno rekla za „Dnevnik”, gradnja nove zgrade svakako znači mnogo za navedene škole, s obzirom na to da su se obe našle u problemu nakon vraćanja zgrada i Zakona o restituciji.(→Press Clipping)
Sve je manje brakova i … dece
Svako peto domaćinstvo u Srbiji je samačko. Da sve više mladih ne želi da stupi u brak ili da ima decu, nije samo priča koju imamo priliku da, čini se, sve češće čujemo, nego je verifikovana zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema statistici iz godine u godinu sve više opada broj sklopljenih brakova i rođene dece, dok su u porastu razvodi, vanbračne zajednice i stopa mortaliteta. Jedan od najjasnijih ukazatelja tih brojki svakako je podatak da je 2016. godine oko 130.000 ljudi manje nego po poslednjem Popisu stanovništva iz 2011. godine, kada je u Srbiji živelo 7.186.862 stanovnika.
Finansijski problemi i „ostala nerešena pitanja” najčešći su razlozi zbog kojih mladi nisu spremni da stupe u brak, rekle su nam psiholozi i porodični psihoterapeuti Jelena Branković i Jovana Jestrović iz Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija” iz Novog Sada. Na taj spisak se, svakako, mogu dodati i emotivna nezrelost, stavovi da brak „sve menja”, ali i tradicionalno, patrijarhalno gledanje na tu vrstu zajednice koja danas sve manje odgovara ženskom polu.
Mladi sve manje spremni da stupe u brak
“Odlaganje braka prisutno je u velikoj meri i čini se da je jedan od razloga, koji je u velikoj meri povezan sa tom odlukom, činjenica da su mladi prilično naviknuti na komfor i da su svesni promena koje brak donosi, kao i da ideja da je razvod legitimna opcija, ne dovodi preterano do tolerancije “, ističu naše sagovornice. To da li su mladi parovi manje spremni ili ne žele da stupe u brak, takođe čini „krug” iz kojeg je teško izaći, jer što su manje spremni, manje i žele da budu u braku. A što manje žele, manje imaju priliku da se pripreme.
Partnerske veze izgledaju prilično drugačije nego što je to bilo pre samo nekoliko decenija unazad. Prema Popisu stanovništva iz 1981. godine, nepunih 19,5 odsto stanovništva je bilo neoženjeno/neudato, a taj procenat danas dostiže 27,9. U braku je u drugoj polovini prošlog veka bilo njih 68,6 odsto, a danas 55,1, dok su se razvodi povećali sa 3 na 4,9 odsto. Kad već govorimo u brojkama, postoji vidljiva razlika i kada je reč o brakovima u gradskim i seoskim naseljima. Tako je više sklopljenih brakova na selu, a razvedenih i samaca u gradu.
Na teritoriji Vojvodine Novi Sad jedini ima pozitivan prirodni priraštaj
Usled društvenih promena, i brak i partnerske veze pretrpele su brojne promene, i mladi danas imaju više izbora i alternative nego ranije. Među njima je najzastupljeniji koncept vanbračne zajednice koji se, kao pitanje pojavljuje tek u poslednjem popisu. U Srbiji ima oko 236.000 vanbračnih zajednica čiji partneri imaju više od 15 godina, dok više od polovine takvih parova nema decu. Podaci ukazuju da je među Romima najzastupljeniji trend vanbračnog zajedništva, dok ih na teritoriji Vojvodine najviše ima u opštini Bela Crkva.
Pitanje (ne) stupanja u brak dakako utiče i na natalitet koji je, takođe, u konstantnom padu. Skoro svako peto domaćinstvo u Srbiji se vodi kao samačko, dok je u proseku 2,88 članova po porodici. Prirodni priraštaj naše države je u minusu i broj stanovnika naše zemlje se svake godine smanjuje za oko 35.000. U Vojvodini jedino opština Novi Sad ima pozitivan prirodni priraštaj, dok je nešto bolja situacija u opštinama sa juga Srbije kao što su Sjenica, Novi Pazar, Tutin i Preševo. “Odlaganje braka prirodno dovodi do odlaganja potomstva, a priča o smanjenju nataliteta je poslednjih godina veoma zastupljena. Naravno, radi se o tome da sve povlači jedno drugo”, kažu psihoterapeutkinje iz Centra „Harmonija”. Za priču o natalitetu relevantna je i činjenica da se u današnje vreme najveći broj žena ostvaruje i u profesionalnoj ulozi, te da naše društvo ne zauzima preterano visoko mesto na lestvici društava čije populacione politike podržavaju roditeljstvo što je, naravno, povezano sa motivacijom za roditeljstvo kod parova.
U proseku brak traje oko 13 godina
Poslednja statistika iz 2011. godine kaže da se u Srbiji razišlo 4,9 odsto parova, najviše u gradskim naseljima. U Vojvodini najviše razvoda ima u Senti i Subotici, dok se supružnici mahom rastaju između 40. i 59. godine starosti. U 2016. najviše razvedenih brakova ima decu, te u 72 odsto slučajeva ona pripadnu majci.
U proseku brak traje oko 13 godina, jer se najviše parova razvede pre nego što dočekaju petu godišnjicu. Interesantan je podatak da Srbija spada među zemlje Evrope sa najmanjim brojem razvoda, dok se na tom spisku mogu naći i ostale države nekadašnje Jugoslavije (najmanji procenat je u Bosni i Hercegovini), ali i Irska i Italija.
Tokom 60-ih godina, u našoj državi je bilo više razvoda nego u Češkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj i Portugaliji, a danas su te zemlje vodeće, uz Rusiju koja je „pobednik” sa 4,5 odsto rastavljenih brakova.
Odlazak kod psihologa i dalje tabu-tema i sramota
Odlazak kod psihologa je i dalje mnogima tabu-tema i sramotan čin, međutim nismo ni svesni koliko nam takve terapije mogu pomoći. Isti slučaj je i sa odlaskom na bračno savetovanje. Parovi se najčešće javljaju na bračnu terapiju kada u njihovom funkcionisanju postoji nešto što su na razne načine bezuspešno pokušali da reše. “Situacije u kojima se javljaju su brojne, poput ljubomore, učestalih konflikata, osećaja da su se partneri ohladili i udaljili, neslaganje oko vaspitavanja dece, preljube… -“, navode Jelena Branković i Jovana Jestrović iz centra „Harmonija”.
Prema njihovim rečima, ono što se često ispostavi kao osnova problema, jesu različiti koncepti ljubavi i bliskih odnosa koje partneri imaju. Ono što je zajedničko većini parova koji dođu u naš Centar, jeste da se uglavnom radi o partnerima koji su motivisani da ostanu u braku i odnosu, dok su ređe situacije kada se jave za pomoć da se na što bolji način raziđu.
Na “ludi kamen” posle tridesete
U 2016. godini statistika brakova beleži da muškarci u proseku imaju oko 31 godinu kad prvi put stanu na „ludi kamen”, dok žene imaju oko 28 godina. Takođe, prosečna starost majke je 29,6 godina, s tim što u gradovima žene češće pređu 30. pre nego što se odluče da rode decu.
Poznata dizajnerka kreirala uniforme i
oduševila i roditelje i đake
Uniforme nisu zaživele po školama od 1. septembra, jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati obrazovne ustanove u kojima je uvedeno jednobrazno oblačenje, ali ipak postoje i suprotni primeri. U OŠ “Sveti Sava” u Vrčinu, jedno odeljenje i to I-1, dobilo je moderne uniforme kao poklon od poznate modne kreatorke Dragane Ognjenović. I to u plavim i narandžastim bojama, sa sve sakoima i kravatama za dečake, a suknjicama, i tregerima za devojčice. Uz obavezne narandžaste dokolenice! Kako su nam mališani rekli, devojčicama se najviše sviđaju suknjice, dok dečaci imaju primedbe na – kravate. “Najviše mi se sviđa košulja, pošto je ranije nisam nosio često” – ističe Andrej. Da i pored uniforme ima mesta kreativnosti, pokazale su devojčice sa kikicama, repićima i drugim frizurama, koje su držale šnale i gumice u tonovima odeće.
Porodiljsko 12 meseci s punom platom, a u drugim zemaljama?
U Srbiji, roditelji bebe imaju pravo na 12 meseci i odsto plaćenog odsustva. U nekim zemljama oba roditelja mogu ići na porodiljsko, dok je u drugim to dopušteno isključivo majkama. “Biznis insajder” (BI) napravio je analizu kolika je dužina porodiljskog u 11 zemalja sveta, ko na to ima prava i da li je za vreme porodiljskog postoji novčana nadoknada. Porodiljsko bolovanje u našoj zemlji traje tri meseca, od datuma otvaranja do navršena bebina tri meseca, i na njega ima pravo samo majka. Posle porodiljskog, nastavlja se bolovanje radi nege deteta koje u slučaju prvog i drugog deteta traju 9 meseci (ukupno 12 s porodiljskim), a u slučaju 3. i 4. deteta 21 mesec (ukupno 24 sa porodiljskim odsustvom). Važno je napomenuti da na odsustvo radi nege deteta podjednako pravo ima i otac (u slučaju da se majka vraća na posao), i to u slučaju 1. i 2. deteta devet, a u slučaju 3. i 4. deteta 21 mesec.
Ukoliko žena ima problema tokom trudnoće, ona može da otvori trudničko bolovanje tokom kojeg prima 100 odsto plate u visini do pet prosečnih plata u Srbiji. Trudničko bolovanje najviše može da traje osam meseci. U Srbiji, porodilja koja je neprekidno i neposredno bila zaposlena kod poslodavca duže od šest meseci tokom odsustva dobija 100 odsto plate.
Odnedavno, porodilje i trudnice su zaštićene i Zakonom o radu, po kome ni u kom slučaju ne mogu dobiti otkaz. Naime, ukoliko je majka zaposlena na određeno vreme, po isteku ugovora on se automatski obnavlja, pa je nemoguće da žena ostane bez posla dok je na trudničkom, porodiljskom odnosno odsustvu zbog nege deteta.(→Press Clipping)
Dečaku hitno potreban novac za tretman matičnim ćelijama
Humanitarna fondacija “BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić” prikuplja novčana sredstva za pomoć u lečenju Luke Matovića. Luka je rođen u tridesetoj nedelji trudnoće, a potom je proveo dva meseca u inkubatoru. Od tada kreće njegova životna borba – dijagnostikovana mu je cerebralna paraliza. Uprkos svakodnevnoj borbi kroz koju prolazi Luka je veseo, komunikativan, pohađa drugi razred osnovne škole i mašta da jednog dana postane košarkaš.
Ali, potrebna mu je naša pomoć! Kako bi ovaj neutrašivi dečak imao bolje sutra, ostvario san i “zakucao” svoj prvi koš, potreban mu je tretman matičnim ćelijama. Pomozimo Luki! Upišimo 299 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.
Za Lukin samostalni korak! Budimo humani! Uplati na račune: Dinarski: 160-469666-03, Devizni: 00-540-0002118.3 IBAN broj: RS35160005400002118383
Vremeplov: Mišel Ejkem de Montenj
Na današnji dan 13. septembra 1592. godine umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige “Eseja”, “Dnevnik putovanja”).
Vremeplov: Beogradski univerzitet
Na današnji dan 13. septembra Beogradski univerzitet obeležava 209. godina postojanja. Elem, toga je dana 1808 godine u Beogradu besedom Dositeja Obradovića “O dužnom počitaniju k naukama” počela s radom Velika škola. Medju dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vodje Prvog srpskog ustanka Karadjordja kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen.
Roditelji u Šidu protiv dece migranata u školama
Roditelji đaka u Šidu protestuju protiv toga da lokalna deca dele učionice sa decom migrantima iz izbegličkog kampa. Deca iz izbegličkog kampa, međutim, sa nestrpljenjem čekaju da krenu u školu. Roditelji u Osnovnoj školi u Višnjićevu kod Šida su održali protest ispred škole na kojem je bilo oko 200 ljudi, što je za jedno malo vojvođansko selo veliki odziv. Kažu da nisu „ni rasisti ni fašisti“, već zabrinuti roditelji, koji brinu za higijenu i bezbednost svoje dece. U školi su im rekli, kako kažu, da decu iz prihvatnih centara ne smeju da “dodiruju levom rukom” niti da razgovaraju sa njima i pokazuju prstom na njih. Nismo uspeli da saznamo šta o tome misle nastavnici, a nijedan od direktora tri škole u Šidu u koje će ići deca iz prihvatnih centara nije želeo da izađe pred kamere.
U centru Adaševci, odakle oko stotinak dece treba da krene u šidske škole, utisak je potpuno drugačiji. Tamo i roditelji i mališani, s druge strane, jedva čekaju da krenu u školu. “Mnogo sam srećna đto ću upoznati nove prijatelje, što ću ponovo učiti“, kaže jedna devojčica izbeglica. Kada budu krenula u školu, od 15. septembra, deca će iz prihvatnih centara biti prevožena do škola. U Komesarijatu za izbeglice kažu da u drugim opštinama gde migranti kreću u škole nije bilo problema, i da su samo u šidskoj opštini zabeležene ovakve reakcije. Dodaju da će što pre doći u Šid kako bi sa školom i roditeljima pokušali da objasne da ne postoji nikakav problem.
Narkomani se drogiraju pred decom
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.