Srbija 77-ma na listi o ispunjenju ciljeva održivog razvoja

Više od 60 odsto nacija u svetu trebalo bi da ispuni neke od ciljeva u oblasti zdravstva postavljenih u okviru Programa Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. U analizi časopisa “The Lancet” navodi se da su na vrhu liste od 188 zemalja po ispunjenju globalnih ciljeva održivog razvoja Singapur, Island I Švedska, dok Srbija zauzima 77. mesto. Od zemalja Zapadnog Balkana tu su još i Hrvatska, na 42. mestu, Makedonija je 76., Crna Gora je na 92. mestu, Bosna i Hercegovina na 93, prenosi Glas Amerike.
Prema ovoj listi, Avganistan je najmanje napredovao u ispunjavanju globalnih ciljeva održivog razvoja. Između ostalog, ti ciljevi podrazumevaju smanjenje smrtnosti kod dece i majki od malarije. Ipak, manje od 5 odsto zemalja će uspeti da smanji broj gojazne dece, oboljevanja od tuberkuloze i smrtnosti u saobraćaju. Ovaj izveštaj, koji je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts, trebalo bi da pomogne zemljama da definišu svoje politike u oblasti održivog razvoja i da reše probleme u domenu zdravstva.

Pokrajina podržava upis migranata u škole

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice saopštio je u sredu 13. septembra da podržava upis dece migranata u škole. Budući da se radi o osnovnim školama na teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat će u okviru svojih nadležnosti pružiti odgovarajuću podršku u rešavanju ovog problema, navodi se u saopštenju. “Pitanje koje se odnosi na pohađanje nastave dece migranata u školama na teritoriji Republike Srbije, pa i u osnovnim školama na teritoriji opštine Šid, u nadležnosti je Ministarstva prosvete, odnosno Školske uprave Novi Sad”, precizira se u saopštenju. Liga socijaldemokrata Vojvodine ponovila je juče zahtev da se deci migranata u Opštini Šid omogući prisustvo nastavi u osnovnim školama u koje su upisana. U saopštenju LSV, koje je potpis potpredsednik te stranke Aleksandar Jovanović, navodi se da je nedopustivo to što Ministarstvo prosvete i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ćute dok se deci migranata iz Avganistana i Sirije brani da krenu u neke od škola u Opštini Šid.

Septembarski upisni rok na UNS-u: I budžetski indeksi

Na Univerzitetu u Novom Sadu se bliži kraju i septembarski upisni rok, za koji je ove godine ostalo mesta za 623 budžetska i 2.077 samofinansirajućih brucoša. Na ova mesta je konkurisalo 606 svršenih srednjoškolaca, pa bi, u idealnim uslovima, svi mogli da se upišu na budžet. Međutim, pored toga, što je i ovaj put za neke fakultete i smerove veće, a za neke manje interesovanje, do budžetskog indeksa vodi i sakupljenih više od 50 bodova, tako da ni ovaj put garancije nema.
I dok su se prošle nedelje na fakultetima UNS-a održavali prijemni ispiti, ova je u znaku objavljivanja ispitnih rezultata i na osnovu njih rang – lista. Konačne rezultate prvi su objavili Tehnološki, Medicinski, Prirodno – matematički, Građevinski, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu i Pedagoški u Somboru. Ovih šest fakulteta UNS-a raspisali su u septembarskom roku konkurse za popunu 393 budžetska i 534 samofinansirajuća mesta. Za polaganje prijemnog za ova mesta prijavilo se 215 kandidata, a na prijemni ih je izašlo 188. Od ovog broja, samo jedan kandidat nije položio prijemni, 34 ih je imalo manje od 50 bodova, što je dovoljno samo za upis na samofinansirajuća mesta, dok je 153 svršena srednjoškolca steklo uslov za rangiranje za budžetska mesta.
Na Tehnološkom fakultetu, na kojem je ostalo 42 budžetska i 24 samofinansirajuća mesta, svih 18 prijavljenih kandidata je steklo uslov za rangiranje za budžetski indeks. Na Medicinskom fakultetu, od 75 prijavljenih kandidata, prijemni je polagao 51 i svi su položili, a s obzirom na to da su konkursali za neko od preostalih 90 samofinansirajućih mesta, ni onih 40 koji su osvojili više od 50 bodova, ne može dobiti budžetski indeks. Svih 47 prijavljenih za neko od 193 budžetska i 161 samofinansirajućeg mesta na Prirodnom-matematičkom fakultetu polagalo je prijemni, ali ga jedan kandidat nije položio, jedan je stekao uslov za samofinansiranje, a ostalih 45 mogu se nadati budžetskom indeksu. Na Građevinskom fakultetu, za 81 budžetsko i 23 samofinasnirajuća mesta, konkurisalo je samo osam kandidata i svi su stekli uslov za studiranje o trošku državnog budžeta. Na Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, za 45 budžetskih i 119 samofinanisrajućih mesta, prijavilo se 50 kandidata, na prijemni ih je izašlo 47 i svi su položili, ali ih četvoro ima manje od 50 bodova, pa će moći da studiraju samo o svom trošku, dok 43 kandidata može računati na budžet. Svih 17 kandidata, koji su konkurisali za neko od 32 budžetska i 117 samofinansirajućih mesta na Pedagoškom fakultetu u Somboru, su sakupili više od 50 bodova, te im sleduju budžetski indeksi.
Ovih dana konačne rang liste objaviće i ostali fakulteti UNS-a, a većina će do kraja nedelje upisati i poslednje ovogodišnje brucoše. Za sledeću nedelju upis je ostavljen jedino na Ekonomskom fakultetu i na Akademiji umetnosti.

NOKS važan za školovanje i zapošljavanje

Da bi se uspešno sproveli reformski procesi obrazovanja, neophodno je bilo definisanje Nacionalnog okvira kvalifikacija i zato smo pripremili sektorsku budžetsku pomoć vrednu više od 25 miliona evra, izjavio je u sredu šef drugog sektora operacija Delegacije Evropske unije, Stefen Hudolin. Hudolin je na sastanku Međuministarske radne grupe za uspostavljanje i implementaciju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) istakao važnost treninga učitelja, a 2020. godine, kao zadnji cilj, NOKS treba da referencira sa evropskim okvirom kvalifikacija. “Potrebno je da se uredi sistem kurikuluma i da se ustanovi šta je potrebno na tržištu rada. Potrebno je da se napravi katalog, odnosno pravila kako se koji posao definiše. Treba da se uspostave veća koja ce biti odgovorna za definisanje tih kurikuluma”, dodao je on.

Posao za 13 doktora nauka

Doktori nauka, njih trinaestoro, dobilo je, putem konkursa „Pravo na prvu šansu”, zaposlenje u narednih godinu dana.  Za tu namenu pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost izdvojio je više od 14 miliona dinara. U narednih godinu dana, 13 doktora nauka neće morati da obilaze institucije u potrazi za poslom, već će moći da se posvete naučnom radu. Na konkurs se prijavilo 18 kandidata, ali je njih petoro odbijeno, pošto su ranije dobili zaposlenje po istom osnovu. Akcija “Pravo na prvu šansu” pokrenuta je 2012. godine. https://www.youtube.com/watch?v=v50wFSR05F4

Završena naučna konferencija “Polislav 21” 

Na Filozoskom fakultetu u Novom Sadu 13. septembra je završena trodnevna konferencija pod nazivom “Polislav 21″ na kojoj je učestvovalo oko 70 domaćih i inostranih naučnih radnika. Najviše učesnika bilo je iz Rusije, Poljske i Srbije. Teme iz rusinistike predstavili su naučni radnici sa Katedre za rusinski jezik i književnost: profesor Mihajlo Fejsa, Aleksander Mudri i Ana Rimar. Tri teme iz iste oblasti prezentovali su i gosti iz Mađarske i Japana. Cilj konferencije je da da mogućnost naučnim radnicima da predstave svoje radove svojim kolegama i zajedno o njima diskutuju, da se radovi ocene i objave u naučnom zborniku „Polislav”, kaže za RTV Aleksander Mudri, asisten na Katedri za rusinski jezik i književnost. Konferencija „Polislav” održava se svake godine u drugom evropskom gradu, a sledeća će biti održana u Lođu u Poljskoj.

Evropsko priznanje kanjiškim omladincima stiglo iz Berlina

Omladinsko i kulturno udruženje „Vemsikal Srbija“ iz Kanjiže je 1. septembra u Berlinu dobilo Evropsku omladinsku nagradu za kulturu Fondacije “Respekt, Di Štiftung”, u kategoriji “Umetnost i mediji”. Tim povodom predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer priredio je prijem za članove Udruženja “Vemsikal Srbija”, na kome su uz predsednika udruženja Lasla Vigija bili aktivisti Krištof i Erik Astaloš, Laslo Hajdu, Šara Kovač Vecei i Agota Pap. Fondacija iz Berlina je osnovana 2011. godine i prvi put je dodeljivala nagrade u tri kategorije: za nauku i istraživanja, omladinski rad i samoorganizovanje, te umetnost i medije. Kanjiško udruženje se našlo među laureatima odabranih u konkurenciji 24 nominovanih pristiglih širom Evrope. Nagrada se sastoji od statue, diplome i novčanog iznosa od 500 evra, kao podsticaja za dalje aktivnosti. „Članovi udruženja “Vemsikal Srbija” pokrenule su za tri-četiri godine kreativne stvari koje do sada nisu bile prisutne. U našoj opštini oni imaju mlad i ambiciozan tim koji ima dosta mogućnosti da usavršava i unapređuje svoj rad i pokrenute manifestacije, da daju veliki doprinos na kulturnom planu i unapređenju turističke ponude“, rekao je predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer.
Omladinsko i kulturno udruženje “Vemsikal Srbija” je osnovano 2014. godine posle prvog “Festivala vetrenjača” priređenog u Oromu. „Udruženje se skupilo iz prijateljskih krugova mladih aktivista iz raznih delova Vojvodine, iz Bečeja, Subotice, Sente, Kanjiže, Sombora i Temerina, pa i nekolicine iz Segedina. Za nagradu smo nominovani zbog dosadašnjih sprovedenih aktivnosti, od koji su najvažniji kulturno-muzički “Festival vetrenjača” u Oromu, volonterska akcija moba u selu Vojvoda Zimonjić na uređenju kupališta kod arterskog bunara i takmičenje u skejt bordingu i BMX-u u Kanjiži“,  naglašava predsednik Udruženja “Vemsikal Srbija” Laslo Vigi.

Novi Bečej: Usavršavanje kroz stručnu praksu

Nakon završenog javnog poziva za realizaciju programa stručne prakse i samozapošljavanja na teritoriji opštine Novi Bečej u 2017. godini na 13. sednici Lokalnog saveta za zapošljavanje opštine Novi Bečej održanoj u sredu, 13. septembra, doneta je odluka da sedmoro mladih sa srednjom stručnom spremom dobije šansu da se stručno usavršava radeći šestomesečnu stručnu obuku u privatnom sektoru. Cilj je da većina mladih nakon završene stručne prakse ostane da radi u firmama koje su sa cele teritorije opštine Novi Bečej, ističe predsednik Lokalnog saveta za zapošljavanje opštine Novi Bečej, Saša Dujin i objašnjava još jednu odluku koja je doneta na ovoj sednici.
“Doneli smo i odluku za stručnu praksu za javni sektor, u okviru čega ćemo omogućiti da još četvoro mladih osoba dobije stručno osposobljavanje. To svake godine činimo iz prostog razloga što nam Zakon o zapošljavanju stvara određena ograničenja, pogotovo u deficitarnim zanimanjima koje imamo, na primer, u PU “Pava Sudarski”, Opštinskoj upravi ili u Domu zdravlja. Zato koristimo priliku da na ovaj način omogućimo popunu radnih mesta, kroz programe koje podrazumeva LAPZ – Lokalni akcioni plan zapošljavanja. Nažalost, iako je paralelno raspisan, nismo dobili potvrdu o zainteresovanosti za konkurs za samozapošljavanje. Usvojena je inicijativa da se Nacionalnoj službi za zapošljavanje uputi molba da predviđena sredstva budu preusmerena, kako bismo imali još jedan ciklus stručne prakse, odnosno zapošljavanje još četvoro mladih kroz program sturčnog osposobljavanja”, rekao je on. (→Press Clipping)

Do kraja oktobra predati potvrde za dečji dodatak

Korisnici dečjeg dodatka,  čija su deca na redovnom školovanju u osnovnoj i srednjoj školi, imaju obavezu da službi dečijeg dodatka dostave školske potvrde za školsku 2017/2018. godinu, kažu u Gradskoj upravi Sombora Školske potvrde, uz važeće rešenje o pravu na dečji dodatak, dostavljaju se Odeljenju za društvene delatnosti Gradske uprave grada Sombora, putem Gradskog uslužnog centra koji se nalazi na Trgu cara Uroša 1,  odnosno u prizemlju zgrade Županije, na šalteru šest, svakog radnog dana od 8.00 do 15.00 časova.
Rok za dostavljanje školskih potvrda je 31. oktobar 2017. godine. Korisnici prava na dečji dodatak  imaju obavezu da prijave svaku promenu koja je od uticaja na ostvarivanje prava u roku od 15 dana od nastale promene, a to podrazumeva i prestanak školovanja deteta. Pravo na dečji dodatak ostvaruje dete do navršenih  19. godina života ako ima status učenika na redovnom školovanju.

Elektronske table za male Rumljane 

Kako bi pobošljali kvalitet nastave i olakšali deci učenje i učinili ga zanimljivim roditeli su donirali dve elektomske tablue Osnovnoj školi “Dušan Jerković” u Rumi. Table koriste učenici prvog i trećeg razreda i kroz zanimljiv pristup učitelja laške savladavaju gradivo. Da li će nekadašnje zelene table biti potpuno zamenjene? Sunđeri i krede polako padaju u zaborav a učenici Osnovne škole “Dušan Jerković” to sa radošću prihvataju. Nastava na elektonskim tablama olakšava učenje jer se u nastavi koriste kompljuterski programi. Nastavni program je isti ali na drugačiji način kroz igru predstavljen učenicima. Elektronske table su donacija roditelja koji su na ovakav način želeli da svi učenici te škole imaju kvalitetnu ali i zanimljivu nastavu. Učenici su lepo prihvatili novu tablu jer kako kažu nema više brisanja sunđerom već jednostavnim klikom na gumicu i potezom prstića. Nastavnici ističu da je od dana uvodjenja elektronske table olakšana nastava jer su deca aktivnija i zainteresovanija da se uključe u čas. https://www.youtube.com/watch?v=Vxdi_vXVey8

Pećinci: Subvencije za prevoz 242 srednjoškolca

Opština Pećinci će u ovoj školskoj godini subvencionisani prevoz učeninicima srednjih škola sa svoje teritorije. Snežana Gagić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti pećinačke Opštinske uprave, objašnjava da se ove godine na dva konkursa prijavilo 257 učenika srednjih školi, od koji je 242 ostvarilo pravo na subvencionisanje troškova prevoza u iznosu od sto dosto cene mesečne karte. Važno je da napomenimo da će se i ove školske godine nastaviti sa praksom da pećinačka lokalna samouprava regresira autoprevoznicima u javnom transportu troškove prevoza srednjoškolaca sa 15 odsto, tako da će pravo na 15 odsto popusta na cenu mesečne karte imati svi srednjoškolci sa teritorije naše opštine, rekla je Snežana Gagić. Ona najavljuje da će rešenja o regresiranom prevozu svim srednjoškolcima stići na kućne adrese, a svim autoprevoznicima već su dostavljeni spiskovi učenika koji su ostvarili pravo na subvencionizani prevoz.

Dvorište vrtića u Svilojevu dobilo novi izgled

Dotrajale sprave i mobilijar koji su se nalazili u dvorištu vrtića u Svilojeva, napokon su dočekale obnovu i zamenu. MZ Svilojevo je obezbedilo novac iz mesnog samodoprinosa kako bi dvorište ponovo bilo u funkciji igre i zabave za najmlađe korisnike. Od sekretara MZ Svilojevo Željka Rašete smo saznali da je u sklopu akcije renoviranja dvorišta stari tobogan zamenjen novim, popravljene su ljuljaške, postavljene su nove klupe, zatim  „peščanik“- koji je jedno od omiljenih mesta za zabavu mališana, a sve sprave i mobilijar su na kraju i ofarbani.

Bitka za znanje: Brnabić uručila robotiće

Predsednica vlade Ana Brnabić uručila je u sredu  u Čačku donaciju – robotiće za programiranje školama iz Čačka i sa Kosova i Metohije i poručila da se nastavlja bitka za znanje. Brnabić je, sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem posetila Osnovnu školu “Preljina” u Čačku, gde je nastavnicima iz osam škola iz tog kraja i nastavnicima iz dve kosovske škole uručila robotiće za programiranje u okviru akcije KODigranje, koja je deo “Bitke za znanje”. Premijerka je poručila da se nastavlja bitka za znanje i to ne samo kroz tu akciju, već i kroz uvođenje informatike kao obaveznog predmeta, umrežavanje škola, nabavku opreme i edukaciju nastavnika. “Ova bitka je deo veće akcije koju vlada podržava i u kojoj nam pomažu društveno odgovorni privrednici bez koji ne bismo mogli da umrežimo škole niti da nabavimo opremu”, rekla je Brnabić. “Nastavićemo bitku za znanje, bez društvenog konsenzusa o tome mi ne možemo, kao društvo, da nastavimo dalje”, zaključila je Brnabić.

Šarčević: Mnogo škola ušlo u sistem e-Dnevnik

Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da je uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta za učenike petog razreda i akcijama poput “Bitke za znanje” napravljen veliki korak, te da je dobro i što je već mnogo škola ušlo u sistem esDnevnik. Već se prepoznaje da se nešto menja, da to nije samo želja, rekao je Šarčević. Posebno mu je, kaže, drago što su u sistem esDnevnik ušle i škole sa KiM, tačnije “Sveti Sava” iz Kosovske Mitrovice, te dodao da mu je žao što nije lično mogao da ih ohrabri, podsetivši da mu je nedavno bio zabranjen ulazak na KiM. “Želim svim školama u Srbiji da nastavimo ovim putem i sve procese ubrzamo za dobrobit dece”, poručio je Šarčević.

Vremeplov: Josif Marinković

Josif Marinković, srpski kompozitor i horovođa rođen je u Vranjevu kod Novog Bečeja na današnji dan 15. septembra 1851. godine. Obrazovao se u Petrovaradinu, Vrbasu i Novom Sadu. Osnovno muzičko obrazovanje pružio mu je profesor Dragutin Blažek u Učiteljskoj školi u Somboru. Marinković je studirao muziku u klasi Frantiseka Skuherskog u Orguljaškoj školi u Pragu između 1873. i 1881, i takođe je kratko vreme proveo u Beču (1886 — 1887) učeći kod kod Edvarda Hensilka na Univerzitetu. Vratio se u Beograd 1891. i tu je ostao do smrti.
Delovao je kao horovođa Beogradskog pevačkog društva (1881–1887), Akademskog pevačkog društva Obilić (1889–1900) i još nekih horova (Radničko pevačko društvo, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo i dr.); predavao je muziku u Bogosloviji, Učiteljskoj školi i Drugoj muškoj gimnaziji. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (1907).
Izraziti je romantičar koji se često koristio narodnim melosom. Komponovao je rodoljubive muške horove, od kojih je najpopularniji Narodni zbor (1876, po tekstu S. Kaćanskog), temperamentnog, marševskog karaktera, smatran simbolom borbenog raspoloženja srpskog naroda, zatim Pesmom srcu, Slavija i dr; mešovite lirske horove (Proletnja zora), dečje horove itd. Jedanaest Marinkovićevih Kola, zasnovana su na mozaičkom nizu narodnih melodija (Brankova kola su Treće, Peto i Deveto kolo, po tekstu Đačkog rastanka Branka Radičevića, sa stilizovanim vojvođanskim melosom). Među horovima sa klavirskom pratnjom, koji su bliski kantatama, ističu se Zadovoljna reka i Potočara (sa tonskim slikanjem), lirskog karaktera, obe po tekstu Jovana Grčića Milenka, patriotski hor Na Veliki petak i dr. U solo pesmama obraćao je pažnju na korektnu dikciju teksta, raspevanu melodiku i izražajnu klavirsku pratnju kojom slika atmosferu. Komponovao ih je po tekstovima srpskih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Grčića Milenka, V. Ilića(Kaži mi, kaži, Rastanak, Potok žubori, Oh, kako sunce sija, Molitva, Grm i dr). U crkvenoj muzici inspirisan je narodnim crkvenim pojanjem (Liturgija za mešoviti hor) i uticajima ruske crkvene muzike (Opelo, Carju nebesni, Angel vopijaše itd). Marinković je često prerađivao svoja dela, tako da postoje u više verzija. U Novom Bečeju se održavaju dani Josifa Marinkovića pod nazivom „Obzorja na Tisi“.

Vremeplov: Zakon o zaštiti nemačke krvi i časti

Na današnji dan 15. septembra 1935. godine nemački Rajhstag na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneo je zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.

Vremeplov: Agata Kristi

Engleska književnica Agata Kristi, autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga (“Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Mišolovka”, “Vašar zločina”), rođena je na današnji dan 15. septembra  1890. godine. Rođena je u Torkiju, u kući koja se nazivala “Ešvild”, kao treće dete Frederika Alve Milera i Klarise Magraret Miler. U to vreme nisu svi imali prilike da se školuju, pogotovo ne sve devojčice, ali njeni stariji brat i sestra, koji su imali 10, odnosno 11 godina više od nje, pohađali su školu. Za razliku od njih, Agata je ipak imala kućno obrazovanje, za koje se pobrinula njena majka. Osim čitanja, pisanja i aritmetike, majka ju je učila i da svira klavir i mandolinu. Sa 11 godina ostala je bez oca, a majka je uvek bila tu za nju. Ohrabrivala ju je da piše poeziju i kratke priče koje su bile objavljivane u lokalnim novinama. Nakon jednog odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj Iden Filipot preporučio svom književnom agentu u Londonu. Ipak, Agatin prvi roman nije imao uspeha. Kako bi stekla formalno obrazovanje, nakon školovanja kod kuće, otišla je u Pariz sa 16 godina, gde je dve godine studirala pevanje i klavir, ali je zbog preterane treme i straha od javnih nastupa prestala da se bavi muzikom.
Među delima Agate Kristi nalazi se više od 80 pretežno detektivskih romana i drama, a u većini njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi – Hektor Poaro i Mis Marpl. Veliki deo njenih romana i priča ekranizovane su, odnosno adaptirane u filmove ili sedije. Tako je Britanska televizija BBC napravila radijske i televizijske verzije priča o Hektoru Poarou i Mis Marpl. Hektor Poaro nije proslavio samo Agatu Kristi, već i glumca Dejvida Sušea, koji ga je tumačio u detektivskim serijalima.

Vremeplov: Marko Polo

Na današnji dan 15. septembra 1254.  godine je  rođen Marco Polo, venecijanski trgovac i putopisac (verovatno) dalmatinskih korijena.

Savet roditelja OŠ “Svetozar Miletić” sa ministrom prosvete

Delegacija Saveta roditelja Osnovne škole “Svetozar Miletić” razgovarala je u sredu 13. septembra sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, a zaključak je da se do petka donese odluka kojom će se stanje u školi vratiti u vreme pre donošenja rešenja o razrešenju direktora Ljube Mosurovića i Školskog odbora, saopštio je Savet roditelja. Roditelji, đaci i zaposleni u osnovnoj školi “Svetozar Miletić” u Zemunu od 1. septembra protestuju zbog odluke ministra Šarčevića da smeni direktora te škole, Miroljuba Mosurovića. “Do petka deca sigurno neće kretati u školu, a dalji potezi roditelja biće dogovoreni u skladu sa odgovorom Ministarstva uz uvažavanje mišljenja većine roditelja, što je i do sada bio manir rada Saveta”, navodi se u saopštenju i dodaje da su roditelji bili iznenađeni da su se u javnosti i medijima pojavile neke teme koje nisu bile u fokusu sastanka.
Savet roditelja navodi da je konstruktivan sastanak sa Šarčevićem trajao oko sat vremena.
Tom prilikom je ministru predstavljena analiza pravnog tima Saveta roditelja i upoznat je sa svim činjenicama koje su u postupanju inspekcije bile nezakonite. Šarčević je strpljivo saslušao argumentaciju roditelja i ozbiljno prihvatio iznesene primedbe na zakonitost i samovolju rada prosvetne inspekcije.

Šarčević: Direktor neće biti kolateralna šteta

Tokom razgovora delegacija je upoznata sa tim da “Ljuba neće biti kolateralna šteta”, kako je rekao Šarčević, i da kredibilitet direktora Miroljuba Mosurovića nije dovođen u pitanje. “Diskutovano je i o tome da li je bilo nezakonosti u radu škole. Šarčeviću je bilo potpuno jasno da naš protest nije protiv rada Ministarstva, već protiv nezakonitih odluka i da iza roditelja ne stoji nijedna politička stranka”, navodi se u saopštenju. Šarčeviću je naglašeno da novi v.d. direktora nema podršku kolektiva i da ne postoji Školski odbor. “Komunikacija zaposlenih, kao i Saveta roditelja, sa v.d. direktorom ne postoji, tako da je organizacija normalnog rada u školi trenutno gotovo nemoguća”, navodi se u saopštenju.

Ministar: Razrešenje direktora zasnovano na propustima

Sa druge strane, ministar Šarčević je naglasio da je odluka o razrešenju direktora škole zasnovana na propustima u radu koje je utvrdila prosvetna inspekcija. Na sastanku održanom u ministarstvu, ministar je ukazao roditeljima na težinu propusta koje je u radu bivšeg direktora utvrdila prosvetna inspekcija, naglasio je da je odluka o razrešenju direktora i školskog odbora zasnovana upravo na tim propustima, saopštilo je Ministarstvo prosvete. “Ja ne mogu da stignem u svaku školu i proverim svaku situaciju, već se oslanjam na alate koji su mi na raspolaganju. Zapošljavanje van konkursa otvorilo je mnogo prostora za manipulacije. Ako svaka škola manipuliše sa tri radna mesta mi imamo problem celog sistema”, rekao je Šarčević. On je dodao da je osim toga inspekcija utvrdila još jednu težu povredu dužnosti, a to je neprisustvo sindikata sednicama školskog odbora. “Mi smo sa sindikatima po pitanju tehnoloških viškova uspostavili otvorenu saradnju i važno je da imamo jasan uvid u svako radno mesto”, rekao je Šarčević. Ministar je rekao da ne spori da je bivši direktor jedan deo posla radio jako dobro, i naglasio da ga to ipak ne sme i ne može amnestirati od povrede zakona. “Rad prosvetne inspekcije je pod lupom već godini dana, i to će se nastaviti ne samo zbog vaše škole već i zbog mnogih drugih slučajeva, pre svega zbog toga što nisu preduzimali mere koje su im bile na raspolaganju i zaustavili ili sprečili mnoge loše situacije”, rekao je Šarčević.

Šarčević: Ne pristajem na ultimatume

Predstavnici Saveta roditelja izrazili su zahvalnost na prilici da lično razgovaraju sa ministrom i uverenje da će se situacija rešiti u korist dece. “Škola trenutno ima v.d. direktora, učitelja iz kolektiva sa dugogodišnjim iskustvom. Postoje uslovi da se nastava odvija. Nakon dodatne analize rada inspekcije i pravnih mogućnosti koje su nam na raspolaganju mogu da obećam da niko neće biti poražen”, poručio je ministar. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je juče, komentarišući proteste zbog smene direktora u zemunskoj osnovnoj školi “Svetozar Miletić” rekao je da je otvoren za razgovore sa roditeljima, ali da ne pristaje na ultimatume.

Policajci sa licencom predaju osnovcima o bezbednosti

Učenicima sremskomitrovačkih osnovnih škola predstavljen projekat “Osnovi bezbednosti dece” i policijski službenici koji će jednom mesečno osnovcima govoriti o bezbednosti. Projekat će se realizovati u svim osnovnim školama u Srbiji, a ciljna grupa su učenici četvrtog i šestog razreda. Na području Srema, nastavu će realizovati pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. Načelnik Policijske uprave Sremska Mitrovica Đura Mandić kaže da je 67 policijskih službenika dobilo licencu za predavanje u 49 osnovnih škola u Sremu. “Ovo je mnogo ozbiljniji projekat od onoga koji smo mi do sada radili u Sremu a koji se zove “Bezbedno detinjstvo”. Mnogo ozbiljniji jer će se ovde pojaviti 67 policijskih službenika koji su obučeni i imaju licencu za predavanja u 49 osnovnih škola u Sremu i 21 školskom odeljenju. Opredeljeno je osam tema koje će biti obrađene, a za svaku pohvalu je činjenica da je ova tema naišla na veliko odobravanje i očekivanje roditelja koji su vrlo zainteresovani da njihova deca dobiju osnovna saznanja o opasnostima kojima mogu biti izloženi u svakodnevnom životu”, rekao je načelnik Mandić.
Predviđene teme su bezbednost dece u saobraćaju, policija u službi građana, nasilje kao negativna društvena pojava, prevencija i zaštita dece od opojnih droga, alkohola i trgovine ljudima, bezbedno korišćenje interneta i društvenih mreža, zaštita od požara i tehničko-tehnoloških opasnosti i prirodnih nepogoda. Cilj Projekta je podizanje bezbednosne kulture dece, edukacija o mogućim rizicima i načinima zaštite.

Protesti zbog dece migranata se nastavljaju

Protesti u šidskoj opštini se nastavljaju. Meštani Bačinaca predvođeni roditeljima dece koja u tom selu pohađaju školu, okupili su se i u sredu, kako bi izrazili zabrinutost zbog uključivanja dece migranata u školski sistem.  Nakon Adaševaca i Višnjićeva, i u Bačincima je organizovano potpisivanje peticije, kojom roditelji školaraca i meštani od Školske uprave Novi Sad traže odgovore vezane za pitanja polaska dece migranata u školu. Evo njihovih razloga. https://www.youtube.com/watch?v=yl3N1YMtLbc

Konferencija “Bezbednost i odgovornost 2017”

Fondacija Tijana Jurić organizuje u petak 15. septembra u Subotici konferenciju o bezbednosti dece na kojoj će glavna diskusija pravnika biti posvećena inicijativi Fondacije za izmenu Krivičnog zakonika i uvođenje kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih zločina nad decom. Osvrćući se na konferenciju osnivač Fondacije Igor Jurić kaže da će predavači, među kojima jedan broj dolazi iz inostranstva, na njoj izneti preciznu statistiku koja pokazuje gde se naša država nalazi po broju stradale dece u odnosu na druge evropske zemlje. “Celodnevna konferencija je osmišljena tako da se ne bavimo onim činjenicama koje su stručnoj javnosti već poznate, već stremimo ka tome da predavači iznesu nove informacije do kojih su u prethodnih godinu dana, koliko je prošlo od prve konferencije, došli radom u svojoj praksi”, napomenuo je Jurić.
On je naveo da je problem digitalnog nasilja nad decom od prošlogodišnje konferencije doveden na nivo svakodnevne teme o kojoj se priča u školama, u medijima, na društvenim mrežama. “Tome se sada posvećuje mnogo pažnje, što je zaista važno i dobro za decu, ali i društvo u celini, za tu kolektivnu svest”, naveo je Jurić i dodao da ohrabruje i činjenica da je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za suzbijanje trgovine ljudima, ozbiljnog krivičnog dela u kojoj su, u najvećem broju, žrtve deca.
Međutim, kako je rekao, smrtnost dece je i dalje velika, pogotovo kada se radi o porodičnom i vršnjačkom nasilju i to je, kako smatra, nešto na čemu treba raditi i što treba sprečiti.

By admin

Leave a Reply