Vesti – 25.09.2017.
Narodna skupština:
Rasprava o amandmanima na “školske zakone”
U Narodnoj skupštini Republike Srbije danas će se nastaviti rasprava (ovaj put o amandmanima na zakone, prim. ured.) na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju. Predložene zakone poslanicima je predstavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, a u petak je završena objedinjena rasprava (u načelu) o oba zakona.
Obrazlažući predložene zakone, Šarčević je na početku zasedanja izjavio da Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da ministar verifikuje imenovanje direktora predškolskih i školskih ustanova, a među novinama zakona naveo je i proširenje autonomije nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, uz definisanje odgovornosti. Obrazlažući predloženi zakon poslanicima na sednici Skupštine Srbije, Šarčević je rekao da je zakon temelj kvalitetnog obrazovanja i da omogućava da se obrazovanje uskladi s razvojem društva. Po njegovim rečima, tim predlogom zakona povećava se odgovornost i efikasnost svih koji učestvuju u obrazovnom sistemu. On je kazao da su predloženim zakonom predviđene visoke kompetencije u izboru direktora čije imenovanje ministar na kraju verifikuje. Šarčević je podsetio da je dosadašnjim još aktuelnim zakonom predviđeno da ministar treba samo da potpiše izbor direktora. Po njegovim rečima, predloženi zakon predviđa da prosvetari u penziju moraju da idu sa 65 godina. Kako je naveo, predviđeno je veće uključivanje roditelja u rad škole, kao i vaspitno-dispciplinske mere, odnosno društveno koristan i humanitarni rad. – Uvodi se i jedinstven obrazovni broj kao oznaka koja se dodeljuje učeniku i prati ga kroz sve nivoe obrazovanja – naveo je ministar i dodao da zakon omogućava angažovanje savetnika – spoljnjeg saradnika, osim konkursom, i na predlog prosvetnog savetnika ili zavoda. Predloženo je i uvođenje postupnosti prilikom oduzimanja licence nastavnicima, odnosno vaspitačima, a taj period po pravilu iznosi pet godina.
Govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, Šarčević je rekao da je njime predviđeno da uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta bude 48 ESP bodova. Predloženi zakon, kako je dodao, predviđa i formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza između visokog obrazovanja i privrede. Šarčević je rekao da je predlogom zakona predviđeno uvođenje industrijskog predavača, ali i menadžera na univerzitetu dok se rektor i dekan biraju na tri godine, uz mogućnost još jednog mandata. Predloženim zakonom unapređuje se sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije. Posle izlaganja ministra, poslanici su počeli jedinstven načelni pretres o ta dva zakona.
Opozicija: Natura se jak ministar
Kritike na račun Predloga zakona o visokom obrazovanju čule su se prošle sedmice za skupštinskom govornicom, ali i na Senatu Univerziteta u Beogradu. Poslanici opozicije zameraju mu najviše što, kako kažu, sva vlast u prosveti dospeva u ruke ministra, a dekanima smeta što narušava autonomiju univerziteta.
Rektor UB prof. dr Vladimir Bumbaširević upozorio je da bi amandmanima dodatno mogao da bude smanjen uticaj univerziteta na izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Agencije za akreditaciju. – Od zamerki koje smo poslali na Nacrt zakona, usvojena je tek jedna trećina. Zanimljivo, u tekstu koji je stigao u Skupštinu pojavila su se neka sasvim nova rešenja, u odnosu na Nacrt. Jedno od njih je da 30 odsto sastava saveta visokoškolske ustanove treba da čine predstavnici osnivača (države), 55 odsto zaposleni i 15 odsto studenti – rekao je rektor Bumbaširević.
Senat UB osudio Zukorlića
Članovi senata UB su zamerili i predsedniku skupštinskog Odbora za obrazovanje Muameru Zukorliću što se prethodnog dana obrušio na Univerzitet u Beogradu, tvrdnjom da on guši razvoj ostalih visokoškolskih institucija. – To je neprofesionalno, neetično i provincijalno ponašanje – bio je komentar prof. dr Radivoja Mitrovića, dekana Mašinskog fakulteta. – Još profesori naših profesora utemeljili su sistem visokog obrazovanja i pomagali osnivanje državnih univerziteta širom države. Svi smo mi deo istog stabla.
I ministar će da poništava diplome!
Uz mnogobrojne primedbe opozicije, skupštinski Odbor za obrazovanje u utorak je usvojio Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja koji će pred poslanike ići po hitnoj proceduri. Ministar prosvete Mladen Šarčević izložio je novine koje donose novi sistemski zakoni, pa će tako na univerzitetima moći da predaju stručnjaci iz privrede, biće uvedeni kratki studijski programi, postojaće pogodnosti za studije uz rad… Jedna od novina biće i to što će ministar moći da poništava diplome ukoliko za to postoji osnov a fakultet ili visoka škola su odbili da to urade.
Najviše primedaba izneo je Boško Obradović (Dveri), tvrdeći da predloženi propisi svu vlast u obrazovanju stavljaju u ruke jednog čoveka – ministra. On je prokomentarisao i da kadrovi iz privatnog obrazovanja kroje prosvetnu politiku. Njegov prezimenjak Žarko Obradović (SPS) podržao je zakon, komentarišući, iako je bio ministar prosvete pet godina, da mnoge stvari nisu dobre i da ih treba menjati.
Dok je opozicija kritikovala to što Predlog zakona o visokom obrazovanju previše vlasti daje ministru, tj. Vladi, predsednik Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić tvrdi sasvim suprotno – da najveći uticaj imaju veliki univerziteti i KONUS. Trn u njegovom oku posebno je Univerzitet u Beogradu. – Akademsku zajednicu predstavlja nekoliko ljudi. To je prava rektorokratija – tvrdi Zukorlić. – Ako se klanjamo Univerzitetu u Beogradu, to je hladovina oraha ispod koje ništa neće rasti.
SANU: “Bolonja” na testu
Ugroženost Dunava i univerziteti u tranziciji – izazovi sa kojima se susreće visoko obrazovanje posle bolonjskog procesa bile su teme Osme konferencije akademija podunavske regije, u četvrtak održane u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Goste je na otvaranju pozdravio domaćin, akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU. Ludvik Toplak iz Alma Mater Europa, univerziteta pokrenutog na inicijativu Evropske akademije nauka i umetnosti, upozorio je da je celom regionu potreban nadnacionalni sistem obrazovanja, da bolonjski proces mora da bude redefinisan, te da univerziteti ne smeju da budu ograničeni nacionalnim ustrojstvima. – Nove tehnologije i digitalizacija pretvorili su transfer znanja u globalni proces – ocenio je Toplak. – Takozvani bolonjski proces mora da bude refefinisan i u sledećoj fazi evropski univerziteti treba da budu upoređeni sa univerzitetima iz Kine i SAD, gde su principi kvaliteta postavljeni na takmičarskom principu.
Učesnicima skupa, u organizaciji Evropske akademije nauka i SANU, video-porukom obratio se Johanes Han, evropski komesar za proširenje. Han je govorio o izazovima dunavskog regiona, posebno zbog podeljenosti na zemlje koje su u Evropskoj uniji i one koje nisu. On je dodao i da su univerziteti i akademije ključni za društveni napredak, jer imaju visokoobrazovane ljude koji su spremni da se uhvate u koštac sa izazovima savremenog društva. Pomenuo je i “odliv mozgova” kao veliki problem naše regije.
Efikasnija prosvetna saradnja Srbije i Kine
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je 22. septembra sa zamenikom ministra obrazovanja Narodne Republike Kine Du Dženjuenom, na marginama Četvrtog sastanaka Konzorcijuma institucija visokog obrazovanja Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Novom Sadu. Sagovornici su konstatovali da je saradnja u oblasti obrazovanja između Republike Srbije i Narodne Republike Kine na zavidnom nivou, ali da postoji mnogo prostora za unapređenje. Na sastanku je postignut dogovor da se formira operativni tim, koji će činiti predstavnici ministarstava i univerziteta obe države, kako bi saradnja bila proširena i efikasna na svim nivoima.
Sve više kompanija iz Kine sarađuje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tako je kompanija Huavej naš partner u procesu digitalizacije sistema obrazovanja, a od nedavno se i železara Hestil Srbija uključila u proces dualnog obrazovanja. Saradnju koju imamo na razmeni studenata trebalo bi proširiti i na nove projekte, ali i na oblast nauke i transfera novih tehnologija, rekao je ministar Šarčević. Ministar je dodao da osim studija na srpskom jeziku, studentima iz Kine Srbija može ponuditi i studije na engleskom jeziku. Imamo veoma dobre studijske programe na engleskom jeziku i upravo radimo na katalogu fakulteta i programa kako bismo ih na jednom mestu objedinili i predstavili van granica Srbije, rekao je Šarčević.
Česti susreti predstavnika Kine i Srbije na visokom nivou govore u prilog saradnji naše dve zemlje, rekao je zamenik ministra obrazovanja Kine. Veoma smo zainteresovani za nove projekte. Naš cilj je uspostavljanje visoko efikasne saradnje u svim oblastima od obostranog interesa, naglasio je Du i zahvalio Ministarstvu na organizaciji dve velike i važne konferencije u Novom Sadu.
Traži se smena Muamera Zukorlića
Konferencija univerziteta Srbije – KONUS zatražila je u petak 22. septembra smenu predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamera Zukorlića zbog, kako kažu, nestručnog i nekompetentnog obavljanja funkcije kao i zbog njenog korišćenja za ostvarenje ličnih interesa. Oni su inicijativu za smenu dostavili predsednici parlamenta Maji Gojković, kao i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, predsednici Vlade Srbije Ani Brnabići predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Kako kažu Muamer Zukorlić je u svojstvu predsednika Odbora, u više navrata,
iznosio neistine i argumentima neutemeljene tvrdnje koje se tiču visokog obrazovanja u Srbiji.
Oni navode da kao vlasnik privatnog Univerziteta u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić “funkciju na kojoj se nalazi veoma često koristi kako bi izgovarao neistine i pogrešno interpretirao činjenice predlažući rešenja koja bi dovela do akta o akreditaciji koji godinama nije u stanju da dobije”. Podsećaju da po oceni Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta taj univerzitet ne ispunjava propisane standarde koji se odnose na kadrovsku, prostornu i tehničku opremljenost.
Rektorski savet KONUS-a smatra da je ovakvo ponašanje Muamera Zukorlića nedopustivo i da može da nanese trajnu štetu postojećem sistemu visokog obrazovanja Srbije, koje je od strane vodeće globalne mreže istraživanja – UNIVESITAS 21, rangirano na prvom mestu, ispred Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. “Visoko obrazovanje u Srbiji, kao glavni stub razvoja jednog društva, treba kontinuirano razvijati i neprekidno raditi na unapređenju njegovog kvaliteta. Ono mora biti van svih dnevnopolitičkih ambicija i partikularnih, ličnih, interesa”, navodi se u saopštenju. Zbog toga je, naglašavaju, važno da na čelu jednog od najvažnijih skupštinskih odbora bude osoba koja će svojim delovanjem težiti ka ostvarenju navedenih ciljeva. Inicijativu su potpisali rektori osam državnih i devet privatnih akreditovanih univerziteta u Srbiji.
Đorđević: Posao za usvojenike
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević govorio je u četvrtak 21. septembra deci iz hraniteljskih porodica, o tome kako posle završenog školovanja najlakše mogu da dođu do posla. Đorđević je studente upoznao sa programom volontiranja koje Ministarstvo sprovodi sa fakultetima, kao i sa mogućnostima koje ovakav vid angažovanja može da im pruži. Ministar je razgovarao i s predstavnicima Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd. Ova ustanova, koja radi devet godina, regionalni je centar za područje grada Beograda, Kolubarskog i Mačvanskog okruga.
Popović: Inovacije su strateško opredeljenje
Razvoj inovacija, inovacionog preduzetništva i IT je strateško opredeljenje Vlade Srbije, a potvrđeno je i osnivanjem Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT, na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić, izjavio je u četvrtak 21. septembra ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. On je nakon radnog sastanka Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT sa predstavnicima Svetske banke istakao da je prioritet države u ovoj oblasti stvaranje uslova za sistemski razvoj i unapređenje oblasti inovacija i inovacionog preduzetništva. Cilj nam je da obezbedimo kontinuirani razvoj inovacionog i startap ekosistema, kao i razvoj inovacione i tehnološke infrastrukture koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima, istakao je Popović. On je naglasio da je Svetska banka važan partner Srbije u uspostavljanju i sprovođenju programa za razvoj inovacija i inovacionog preduzetništva. “Programi usmereni su prvenstveno ka razvoju inovacione i startap zajednice, jačanju veze između nauke i privrede, istraživanju i razvoju, kao i povećanju konkurentnosti i zapošljavanja, zaključio je Popović.
Škola “B. Pešić”:
Model za svih 40 škola u kojima u Srbiji uče deca migranti
Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot izjavio je u četvratk 21. septembra da su SAD zahvalne Srbiji na gostoprimstvu iskazanom prema migrantima i Vladi Srbije koja je omogućila da 400 dece migranata pohađaju školu i uče jezik. Skot je podsetio da su deca migranti preživeli teške trenutke, ostavila domovinu, putovala hiljadama kilometara, i da za roditelje većine njih Srbija nije bila krajnja destinacija. Zato je izrazio zadovoljstvo zajedničkim programom koji uz finansijsku podršku SAD sprovode Danski savet za izbeglice i ministarstva prosvete i rada, koji je omogućio da nastavnici uče decu koja ne govore srpski.
Školu “Branko Pešić” koja je model za svih 40 škola u kojima u Srbiji uče deca migranti, sa ambasadorom su obišli i ministri Zoran Djorđević i Aleksandar Vulin, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, predstavnici ministarstva prosvete i direktor UNICEF-a Mišel Sent Lo.
Vulin je rekao da u Srbiji trenutno ima nešto manje od 4.000 izbeglica koje su zbrinute i smeštene u civilizovanim uslovima, a oko 400 njihove dece ide u škole, uče da pišu, govore i žive u Srbiji. Vlada će, kako je dodao, nastaviti brigu o migrantima i njihovoj dobrobiti, dodao je Vulin.
Za porodične penzije, potvrde učenika do kraja meseca
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je u petak da je kraj septembra rok do kada učenici koji koriste porodične penzije, ako su stariji od 15 godina, moraju da dostave potvrde o školovanju, da im ne bi bila obustavljena isplata prinadležnosti. Studenti to moraju da učine do kraja oktobra. Na potvrde, koje se mogu predati lično ili poslati poštom filijali Fonda PIO koja im isplaćuje penziju, neophodno je upisati matični broj roditelja po kome se koristi penzija. Učenici imaju pravo na porodičnu penziju do završetka školovanja, ali najkasnije do navršenih 20. godina, odnosno studenti koji pohadjaju visokoškolske ustanove do navršene 26. godine, naveo je u saopštenju Fond PIO.
Mladi iz Kaškaiša u poseti Novom Sadu
Desetak mladih predstavnika portugalskog grada Kaškaiš, koji je proglašen za Omladinsku prestonice Evrope za 2018. godinu, ovih dana borave u Novom Sadu, gde zajedno sa predstavnicima “OPENS”-a razmenjuju iskustva i uživaju u druženju. Oni su bili na prijemu u Gradskoj kući, a tom prilikom pomoćnica gradonačelnika Ljiljana Koković istakla je da će mladi ovom posetom imati priliku da se upoznaju sa programom i aktivnostima Omladinske prestonice, ali i razgovaraju o esencijalnim pitanjima društva, poput inkluzije i ljudskih prava. „Novi Sad i Kaškaiš imaju zajednički cilj, a to je da budemo najbolja omladinska prestonica i verujem da ćemo biti uspešni u tome“, kazala je Kokovićeva, dodajući da će novosadski predstavnici sledeće godine posetiti portugalski grad i učestvovati u tamošnjem programu koji je pripremljen za 2018. godinu, kada će Kaškaiš biti evropski centar za mlade.
Razmena i poseta omladinskih predstavnika je deo projekta “Glocal Europe”, a koordinatorka za međunarodnu saradnju “Opens 2019” Valentina Antić je rekla da mladi portugalci tokom posete imaju priliku da se upoznaju s našim gradom, aplikacijom i programom koji je predviđen za 2019. godinu, kada naš grad postaje Omladinska prestonica Evrope.
Participativno budžetiranje “ponovio“ rumsku školu
Nabavka ormarića za učenike OŠ “Veljko Dugošević” jedan je od projekata koji se ove godine finansiraju iz projekta “Participativno budžetiranje”. Projekat je na prošlogodišnjem glasanju dobio veliku podršku građana, te je uvršten u ovogodišnji budžet Opštine Ruma. Pored nabavke ormarića, opština Ruma je pred početak školske godine u “Veljkovoj” školi finansirala i obimne molersko – farbarske radove, a nakon njihovog završetka u hodnike i učionice škole dopremljeni su ormarići. Kako prenosi internet stranica opštine Ruma, koordinator Tima za “Participativno budžetiranje” Dragan Kosanović istakao je da je “Veljkova” škola bila izuzetan partner u prošlogodišnjem projektu, da je podstakla i animirala mnoge da glasaju za taj predlog, što je na kraju i dovelo do toga da projekat bude realizovan. Koliko je ovo bio značajan projekat najbolje svedoči i podatak da je u novom ciklusu “Participativnog budžetiranja” predložen projekat nabavke ormarića za tri preostale osnovne škole u gradu. Ukoliko to građani izglasaju sve gradske škole će imati ormariće, a posle pretpostavljam da će se to širiti i na celu opštinu, rekao je Kosanović. On je podsetio da je juče počelo glasanje za predložene projektne ideje i da će trajati do kraja septembra.
Ove godine građani će birati između pet gradskih i tri seoske projektne ideje. Napominjem da imamo pojedine predloge u okviru kojih se realizacija sprovodi na nekoliko različitih lokacija. Imamo, recimo, jedan projekat koji obuhvata čak pet sela, a slična situacija je i sa većinom gradskih predloga i oni se mahom odnose na više lokacija. Pozvao bih građane da se i ove godine uključe u što većem broju u glasanje, jer je ovo njihov projekat i svi predlozi imaju za cilj da unaprede kvalitet i uslove života u lokalnoj zajednici, poručio je Kosanović.
Novi Sad: Besplatan sport za osnovce i ove godine
U novoj školskoj godini biće nastavljen program besplatnog vežbanja za decu osnovnoškolskog uzrasta, koju je pokrenula Uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada. Program obuhvata osnovce od prvog do šestog razreda. Sve teže školske torbe, više vremena pred računarom i televizorom, a sve manje vremena na sportskim igralištima i u prirodi, prouzrokovali su da se deca osnovnoškolskog uzrasta sve češće javljaju fizijatrima sa bolovima u leđima. Takvo stanje motivisalo je Gradsku upravu za sport i omladinu da pokrene program besplatnog dečijeg sporta. I osnovci škole “Ivan Gundulić uključeni su u taj program.
Vođeni rezultatima koje je ovaj program postigao, Uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada izdvojila je sredstva za ulaganje u školske sportske sale, ali i njihovu izgradnju, kao i angažovanje nastavnih kadrova. Osim ovog, u planu su novi projekti. Prijave za program besplatnog sporta za decu traju do 20. septembra, grupe broje do 30 učenika i prednost će se davati deci koja nisu uključena u vannastavne i vanškolske sportske aktivnosti. https://www.youtube.com/watch?v=Y5uqkQh0uhU
OŠ u Zmajevu:
Učenički parlamenat obaveza i razonoda za učenike
Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ u Zmajevu je jedna od najuglednijih i najuspešnijih vaspitno obrazovnih ustanova u ovom delu Bačke, ne samo kada je u pitanju opšti uspeh đaka, već i kada je reč o njihovim rezultatima na takmičenjima u znanju ili sportskim nadmetanjima. Po višedecenijskoj tradiciji, devojčice i dečaci koji završaju osmoletku u ovom selu, ističu se kao izuzetno dobri učenici i u kasnijem školovanju.
Ova mala škola osnovana je 1703. godine u Starom Keru kako se Zmajevo tada zvalo. Jedno vreme je u svom sastavu imala i deveti i deseti razred. Škola je 1976. godine dobila novu zgradu od 4.500 metara kvadratnog prostora, a danas broji oko 310 učenika raspoređenih u 15 odeljenja i 43 zaposlena od čega je trideset odsto na određeno vreme a nastava je u devedeset procenata slučajeva stručno zastupljena. Na početku nove školske godine u prvi razred je krenulo trideset i tri prvaka, dok je isto toliko osmaka u maju izašlo iz ove škole, tako da se broj đaka nije smanjio ali ni povećao. Škola ima i biblioteku sa zavidnim brojem knjiga, đačku kuhinju, informatički kabinet, a sama zgrada okružena je parkom sa raznim biljnim vrstama.
Đaci OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Zmajevu postižu veoma dobre rezultate na skoro svim nivoima takmičenja u oblasti nastavnih predmeta ali i na brojnim konkursima literarnog i likovnog stvaralaštva, iz biologije, hemije, geografije. Kako kažu, u ovoj školi učeničke organizacije, kao što je Učenički parlament deo su plana rada i programa škole. Kako navode, ono što posebno raduje je činjenica da Učenički parlament nije samo obaveza, već i razonoda za učenike i koordinatora parlamenta jer taj rad doprinosi širenju novih ideja, ispunjavanju učeničkih želja i potreba, vršnjačkoj solidarnosti, ali i druženju đaka i širenju poznanstava sa vršnjacima iz drugih škola.
Trka za srećnije detinjstvo u Zrenjaninu
Zrenjanin će i ove godine biti među gradovima u Srbiji u kojim će biti održana tradicionalna humanitarna Trka za srećnije detinjstvo. Ujedno ovde će biti održana i Mini olimpijada za osobe sa smetnjama u razvoju. Pored Crvenog krsta, organizatori su Predškolska ustanova, Grad Zrenjanin, gradski Sportski savez, Savez za školski sport. Trka za srećnije detinjstvo je sportsko humanitarna manifestacija, najveća i najmasovnija u okviru Crvenog krsta Srbije, koja se održava već gototvo tri decenije. Cilj je promovisanje bavljenja sportom među decom školskog uzrasta. “Želja je takođe da ti mladi ljudi koji su učesnici trke kupovinom učesničkog broja po zaista simboličnoj ceni od 50 dinara, da nekako u njima probudimo i tu humanu crtu i humani karakter”, rekla je Aleksandra Tanasijević, sekretar Crvenog krsta Zrenjanin. Organizatori objašnjavaju da će ovoga puta pomoć biti usmerena ka uspešnim mladim ljudima koji se školuju, a koji su ostali bez jednog ili oba roditelja, i pri tom su u stanju socijalne potrebe.
“Kroz svoje gradske aktivnosti, kroz Odeljenje za društvene delatnosti, trudimo se da pomognemo ovakvim đacima koji su ili socijalno ugroženi, ili bez jednog roditelja, međutim uvek će nam biti drago da podržavamo ovakvu vrstu manifestacija”, izjavio je Slaviša Vlačić, član Gradskog veća zadužen za oblast obrazovanja “Mi smo prošle godine imali blizu hiljadu učesnika. Očekujemo ove godine isti takav broj, i ako bude sve u redu, i da premašimo taj broj. Zajedno smo napravili manifestaciju da postoji i taj inkluzivni deo. Uključena su i deca sa smetnjama u razvoju, to je jako bitno i Zrenjanin je primer dobre prakse što se tiče inkluzije”, rekao je Simo Salapura pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina. U sklopu manifesatcije koja se održava u subotu 23. septembra u Aviv parku, najvljena je i 10. Mini olimpijada Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenom osobama, prodajna izložba radova osoba sa smetnjama u razvoju i akcija dobrovoljnog davanja krvi. https://www.youtube.com/watch?v=FzsfFC1Nb1Q
Kula: Od polovine oktobra kreće „Druga šansa”
Osnovna škola “Petefi brigada” u Kuli i ove godine realizuje projekat “Druga šansa”, koja je funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. Upis je u toku, zainteresovani kandidati iz svih naselja kulske opštine prijavljuju se preko Nacionalne službe za zapošljavanje u Sivcu i Kuli ili direktno u OŠ “Petefi brigada”. Uslov je da imaju najmanje 15 godina starosti. Odrasli polaznici bez osnovne škole dobijaju priliku da besplatno i po prilagođenom programu steknu dve diplome: diplomu završene osnovne škole ali i diplomu o stručnoj obučenosti za određena zanimanja. Nastavni program realizuje se u dva ciklusa, a nastava počienje polovinom oktobra i završava se u aprilu naredne godine, uz mesec dana zimskog raspusta. Putni troškovi i organizovani prevoz su besplatni. Važno je istaći i da polaznici mlađi od 17 godina po završetku osnovne škole dobijiaju mogućnost da nastave srednju školu redovno, a stariji vanredno.
Treća šansa za upis
Na Univerzitetu u Beogradu organizovan je i treći upisni rok, koji je počeo 16. i traje do danas 25. septembra. Na većini fakulteta ima još slobodnih mesta, a ukupno 251 na budžetu i 1.397 na samofinansiranju.
Srbija nastavlja podršku Prištinskom univerzitetu
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Ljubomir Marić izjavio je u četvrtak 21. septembra da će Srbija nastaviti da na sve načine da podržava rad Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,. Marić je, otvarajući međunarodni naučni skup “Nauka bez granica”, na kojem učestvuje i značajan broj univerzitetskih profesora i naučnika iz inostranstva “Naziv ovog skupa i sam podvlači neophodnost da se razmena ideja, a time i uspešnost međusobnog razumevanja i saradnje naroda i kultura, oslobodi svih prepreka. To se posebno odnosi na društvene nauke, koje su vezivno tkivo čovečanstva i temelj na kojem počivaju čak i visokotehnološka društva”, rekao je Marić. On je izrazio veliko zadovoljstvo zbog činjenice da se jedan ovako ambiciozno osmišljen i aktuelan međunarodni skup održava na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, čime je ova obrazovna institucija još jednom dokazala status najrespektabilnijeg naučnog centra na Kosovu i Metohiji. Marić je gostima iz inostranstva poželeo da iz Srbije, iz južne pokrajine Kosova i Metohije, ponesu lepa i dragocena iskustva.
Dekanka Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Mirjana Lončar Vujnović objasnila je da je cilj skupa unapređenje nauke kroz razmenu ideja i nova saznanja, ukoliko je potrebno i spajanjem disciplina koja su možda do juče smatrane nespojivim ili previše udaljenim. U okviru skupa biće održana četiri plenarna izlaganja, 30 sesija u tri grupe, a za goste je organizovano upoznavanje sa istorijskim i duhovnim blagom ovog podneblja, poseta manastirima Banjskoj i Sokolici, sa ciljem upoznavanja, umrežavanje i razmene iskustava vise od 260 učesnika.
Za skup je prijavljeno vise od 200 izgalanja na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, u učesnici dolaze iz Srbije, Grčke, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, SAD, BiH, Crne Gore, Turske, Italije i Kazahstana. Na diskusijama će biti predstavljeni radovi iz oblasti jezika, književnosti, istorije, filozofije, psihologije, sociologije, pedagogije i srodnih naučnih grana.
Beograd: Ormarići nisu zaživeli
Još 2012. godine pričalo se o tome da će se školski ormarići uvesti na nivou cele Srbije, ali kako je tada rečeno, nije bilo finansijskih mogućnosti za izvođenje tog idejnog rešenja. U 179 osnovnih škola u Beogradu ugrađeni su školski ormarići, a svaki đak je 2012. godine dobio dodatan komplet knjiga koji je mogao da drži u školi, dok je iz knjiga koje su mu kod kuće učio. Školska torba je tako bila značajno rasterećena, a ormarići su školarcima služili i za čuvanje opreme za fizičko i likovno. Posle samo pet godina od njihove ugradnje, u većini škola su oni potpuno uništeni od prethodnih generacija i danas su neupotrebljivi.
Vremeplov: Vuk Karadžić počasni doktor Univerziteta u Jeni
Na današnji dan 25. septembra 1823. godine srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
Vremeplov: Kolumbo isplovio na drugo putovanje
Na današnji dan 25. septembra 1493 godine španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492. godine.
Vremeplov: Tomas Hant Morgan
Američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava rođen je na današnji dan 1866. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.
Vremeplov: Fokner
Američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. rođen je na današnji dan 1897. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti i bezobzirnost skorojevića. Dela: romani “Sartoris”, “Buka i bes”, “Svetlost u avgustu”, “Komarci”, “Medved”, “Konjički gambit”, “Uljez u prašinu”, “Divlje palme”, “Vojnikova plata”, “Starac”, “Gospodska kuća”, “Rekvijem za iskušenicu”, “Lupeži”, “Utočište”, pripovetke “Svetilište”, “Nepobeđeni”.
Vremeplov: Aleksandar Vučo
Srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi rođen je na današnji dan 1897 . Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani “Gluho doba” (s Dušanom Matićem), “Koren vida”, “Raspust”, “Mrtve javke”, “Zasluge”, “Poziv na maštanje”, “Omame”, “I tako dalje omame”, “Omame – kraj”, poeme “Humor zaspalo”, “Nemenikuće – Ćirilo i Metodije”, “Mastodonti”, zbirke pesama “Krov nad prozorom”, “Ako se još jednom setim”, “Pesme”, “Alge”, “Momak i po hoću da budem”.
Vremeplov: Šostakovič
Ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom rođen je na današnji dan 25. septembra 1906 godine. Napisao je monumentalnu “Petu simfoniju”, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu “Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju”. Ostala dela: opere “Nos”, “Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)”, oratorijum “Šume pevaju”, simfonije, koncerti, kamerna muzika.
Vremeplov: Remark
Na današnji dan 25. septembra 1970. godine umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela – zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije – naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao okrutnost nacizma i rasističko ludilo, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.
Završen bojkot časova u Višnjićevu:
Nastava bez migranstke dece
Učenici Osnovne škole “Filip Višnjić” u Višnjićevu kod Šida u petak vratili su se u klupe. Roditelji ih ranije nisu puštali na nastavu zbog uvođenja migrantske dece u obrazovni sistem. Međutim, mali migranti neće pohađati školu u Višnjićevu, a Milenko Ujvari, direktor škole, rekao je da migrantska deca od sada nastavu pohađaju samo u Moroviću. Ovu odluku roditelji učenika pozdravljaju ne kao njihovu pobedu, već kao shvatanje nadležnih institucija da nastava ne bi bila kvalitetna. – Ništa nismo imali protiv te dece, ni protiv njihovog obrazovanja, hteli smo samo da se nastava odvija u posebnim odeljenjima – tvrde roditelji lokalnih učenika.
Gimnazijalci iz Ljušićevog udžbenika uče sve najgore o srpskim susedima
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.