Vesti – 28.09.2017.

Štrajk u “kućama znanja”: Protest ispred Vlade Srbije

Pet sindikata javnih službi, među kojima su najbrojniji prosvetari, protestovaće danas – u četvrtak, 28. septembra, od 11.30 do 13 sati ispred zgrade Vlade Srbije, protiv donošenja Zakona o zaposlenima u javnim službama. Planira se javno upućivanje zahteva Vladi Srbije i Narodnoj skupštini Srbije za povlačenjem predloga zakona iz procedure, a predviđen je i štrajk prosvetnih radnika u školama. Na protestu u podne biće pet sindikata, među kojima su tri prosvetna: Sindikat radnika u prosveti Srbije,  Unija i Granski sindikat prosvetnih radnika “Nezavisnost”. Štrajkački zahtevi ostaju isti. Prvi je da se “pogubni” Nacrt zakona o zaposlenima u javnim službama hitno povuče iz procedure. Prosvetari traži i da se što pre potpiše protkol o zaposlenima, koji će biti osnov za povećanje plata zaposlenih u školstvu iznad republičkog nivoa, a zahtevaju i povlačenje iz procedure i izmenu svih propisa koji “zaposlene u prosveti masovno ostavljaju bez posla”.
Podršku NSPRV u štrajku i protestu uputili su između odalih Vojni sindikat Srbije, Policijski sindikat Srbije i pokret Ne da(vi)mo Beograd.

Nastavljena rasprava o amandmanima na “školske zakone”

Pošto su iskoristili pravo da na početku rada postave pitanja poslanici su nastavili raspravu o amandmanima na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju. Na  ova dva zakonska predloga podneto je ukupno 1.234 amandmana, od čega 904 na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 330 na Predlog zakona o visokom obrazovanju. U načelnoj raspravi, poslanici opozicije najviše primedbi imali su na rešenje koje se odnosi na izbor direktora škola, a kritikovali su što će se uloga Nacionalnog prosvetnog saveta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kako su ocenili, svesti na savetodavnu. Zamerili su i što se zakoni razmatraju po hitnom postupku i u objedinjenoj raspravi.

Zukorlić akredituje  svoj i … druge sumnjive univerzitete 

Poslanici Narodne skupštine usvojili su u ponedeljak amandmane na predlog Zakona o visokom obrazovanju koje je uložio Odbor za obrazovanje na čijem je čelu Muamer Zukorlić, a čime se po svemu sudeći otvaraju vrata ka akreditaciji njegovog privatnog univerziteta u Novom Pazaru. Na dva zakonska predloga o kojima je u toku skupštinska rasprava, podneto je ukupno 1.234 amandmana, od čega 904 na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 330 na Predlog zakona o visokom obrazovanju.
Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, na čijem je čelu Zukorlić, u ponedeljak je podneo svojih 11 amandmana, koje je potom na sednici prihvatio ministar prosvete Mladen Šarčević.
– Svi amandmani koji su usvojeni idu isključivo ka tome da se poveća uloga ministra u procesu akreditacije, a da se iz njega sklone svi oni koji su sprečavali da Zukorlićev privatni univerzitet konačno dobije akreditaciju. Tako se u nacionalnom savetu koje bira komisiju smanjuje broj članova koje daje Konferencija univerziteta Srbije, sa 15 na 6, uvodi se 7 nezavisnih eksperata koje imenuje ministar, kao i predstavnici Privredne komore Srbije koji su isto bliski vlasti”– ističe Aleksandra Jerkov, narodna poslanica i član Odbora za obrazovanje.

Mesec dana “štrajka” zbog smene direktora

Narodni poslanik pokreta “Dosta je bilo” Dušan Pavlović  u utorak se u Narodnoj skupštini  interesovao i za dešavanja u školi u Zemunu u kojoj već skoro mesec dana traje štrajk zbog smene direktora te škole i pitao da li je tačno da je inspekcija dolazila za godinu dana 10 puta i zašto je ta škola za inspekciji bila toliko atraktivna.
Za dešavanja u školi u Zemunu interesovao se i Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije i pitao ministra prosvete Mladena Šarčevića da li su problemi u toj školi zaista tako veliki da je potrebno “terati mak na konac”, iako je reč o školi koja ima izvanredne rezultate i služi za uzor u svakom pogledu.

Da li je srednja škola (obavezna) po Ustavu?

Poslanici opozicije i vladajuće koalicije su tokom rasprave o amandmanima na predloženi zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja u Skupštini najviše polemisali o amandmanu opozicije da se uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Od 1234 amandmana, jedan amandman opozicije otvorio je oštru polemiku u skupštinskoj Sali Poslanici vladajuće koalicije i opozicije su se saglasili da je amandman dobar, ali su iznosili suprotstavljene stavove o tome da li Ustav dozvoljava mogućnost obaveznog srednjoškolskog obrazovanja.  Poslanica Kluba samostalnih poslanika Aleksandra Čabraja, koja je i predložila amandman, založila se za to da uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje i navela da bi to dovelo do napredovanja društva. “Ako vam nije u interesu da narod bude obrazovan možete da nastavite sa ovakvom praksom”, rekla je ona.

Šarčević: Nije predviđeno Ustavom

Ministar prosvete Mladen Šarčević odgovorio je da je predlog razuman, ali da ono što nije predvidjeno Ustavom ne može da bude u zakonu i najavio da će kada bude promenjen Ustav i pitanje obaveznosti srednjeg obrazovanja biti delegirano.

DS I DJB: Ustav ne zabranjuje obavezno srednje obrazovanje!

Šef poslaničke grupe DJB Saša Radulović kazao je da je tema amandmana da se srednje obrazovanje učini obaveznim i dodao da nije tačno da postoji ustavna prepreka za to, kao i da u Ustavu ne piše da je obavezno srednje obrazovanje zabranjeno.  “Neozbiljno je kazati da Ustav sprečava da se usvoji amandman da srednje obrazovanje bude obavezno”, kazao je on.
Poslanik DS Balša Božović ocenio da je amandman po Ustavu jer u Ustavu nigde ne piše da je obavezno sredjoškolsko obrazovanje zabranjeno.  “Mene čudi da se vladajuća većina prema Ustavu odnosi kao svetom pismom a izglasala je protivustavno smanjenje penzija i da se pravi vlada sa ratnim zločincem Haradinijem”, naveo je on i ocenio da su pravne službe ministra prosvete zakazale.

Gojković: (Sitno) politikanstvo opozicije

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković javila se za reč kao poslanik kako bi diskutovala o amandmanu Aleksandre Čabraje.  Ona je rekla da se iz opozicije čulo pravno neznanje i paušalno tumačenje Ustava i navela da se ;Ustavom nikada ništa ne zabranjuje, već da u Ustavu piše šta je to dozvoljeno.  Prema njenim rečima, to je “sitno politikanstvo” i da zbog izbora u Beogradu ne treba iznositi neistine.
Lider Nove stranke Zoran Živković rekao je da je shvatio da se ministar slaže sa tim da srednje obrazovanje bude obavezno ali da postoji prepreka u Ustavu.  “Protiv ustavno je da se podržava ratni zločinac za mesto premijera, protivustavno je da šef BIA bude politički aktivan, pa se on juče slikao na nekom stranačkom skupu…”, kazao je on.
Poslanik SNS Aleksandar Marković je rekao da su za SNS Ustav i zakoni Sveto pismo, ali da razume što poslanici opozicije imaju drugačiji stav i zapitao zašto svoje “genijalne ideje” nisu sprovodili dok su bili na vlasti.
Poslanik DS Dušan Milisavljević ocenio je da vlast i opozicija dele isto mišljenje po pitanju uvodjenja obaveznog srednjoškolskog obrazovanja. “Ovo jer dobra stvar. Pružam podršku za ovu inicijativu jer je dobro da se uvede obavezno srednje obrazovanje i dobro je što država pružila priliku da se deca migranti obrazuju… ;Ja podržavam da sva deca i deca migranata imaju ista prava”, kazao je on.
Poslanik DJB Dušan Pavlović poručio je poslanicima pozicije da ne izmišljaju ustavne zabrane i da kažu da ne žele da srednje obrazovanje bude obavezno. Poslanica Maja Gojković ocenila je da je strašno da neko ko predaje na fakultetu kaže da je sve što nije zabranjeno Ustavom dozvoljeno.

Razmena optužbi o tome zbog koga odlaze mladi

A bez uključenog mikrofona ostao je lider Nove stranke, Zoran Živković i to zbog reči da Srpska napredna stranka svojom politikom “tera” mlade iz Srbije.  “25-26-30 hiljada ljudi koji odlaze godišnje iz zemlje, pa ne odlaze samo zbog krize, nego zato što ih terate da napravite mesta za svoje švercere, za svoje prevarante, za fasifikatore, za sve one koji su od predsednika…”, rekao je Živković i tada mu je isključen mikrofon.
Iz redova vladajuće većine sećaju se i odgovaraju: za vreme demokrata, drugovi su nam odlazili iz razreda.  “Onaj Zoran Živković, malopre, bio je direktno odgovoran za to što su mladi odlazili, a čega se ja direktno sećam, kad mi je otišao drug iz klupe, zbog toga što je u zemlji bilo divno”, rekao je poslanik naprednjaka Vladimir Orlić. “Pa, onda godinu dana kasnije ode onaj koji je sedeo ispred mene. Pa kad se završi škola ode pola odeljenja…. Ja njega da slušam da smo mi sad za takve stvari krivi? Ko da se to dešava prvi put?”
Tokom skupštinskog dana, nizale su se kritike na predložene zakone: da daju prevelika ovlašćenja ministru, da obrazovni sistem vraćaju na početak 20. veka. Većina amandmana – odbačeno je, među kojima je i predlog da udžbenici budu besplatni, uz obrazloženja da u državnoj kasi za to nema para.

Opomena za 6.000 bivših studenata zbog nevraćenog kredita

Oko 6.000 bivših akademaca, koji su tokom studiranja koristili studentski kredit, dobili su opomenu i rok da do kraja godine isplate kredit u celosti kako im ne bi bila zaračunata zatezna kamata. U Ministarstvu prosvete pojašnjavaju da je opomenu dobilo oko 6.000 bivših studenata, da se zakonska zatezna kamata neće naplaćivati do kraja godine. Oni podsećaju da je Ugovorom o studentskom kreditu precizirano da obaveza otplate duga dospeva najkasnije u roku od 18 meseci po isteku roka za završetak studija.

U okviru “Noći istraživača” Naučni kamion u Novom Sadu

Naučni kamion Centra za promociju nauke prvi put će gostovati u Novom Sadu, i to od juče do petka (29. septembra) kad se i održava “Noć istraživača” ispred tržnog centra „Big” Novosađani će svakog dana od 16 do 22  časa imati priliku da u prizemlju tog nesvakidašnjeg vozila pogledaju interaktivnu izložbu „Spektri”, dok će se na spratu kamiona održavati naučno-popularni program, koji su pripremili nastavnici i učenici novosadskih osnovnih i srednjih škola, kao i profesori Novosadskog univerziteta. Vozilo Centra za promociju nauke je pokretna laboratorija, učionica i izložbeni prostor, domaće proizvodnje. Naučni kamion je osmišljen tako da kroz različite programe približi nauku građanima, a raznovrsni sadržaji koji se u kamionu održavaju namenjeni su svim grupama stanovništva. Sastavni delovi te mobilne konstrukcije su i radne stanice i interaktivni eksponati, čiji je zadatak da kod posetilaca podstaknu radoznalost i interesovanje za nauku.
U utorak 26. septembra  na programu bila je  radionica „Da li svetlost ima temperaturu?”, od 17 do 20 časova, koju su pripremili učenici Gimnazije „Svetozar Marković” iz Novog Sada, a  juče 27. Septembra od 14 do 16 časova odražano je predavanje „Naučno obrazovanje za odgovorno društvo” Centra za promociju nauke, a od 17 do 20 časova je radionica „Energija života” OŠ „Miroslav Antić” iz Futoga. U četvrtak (28. Septembra) od 16 do 19 časova je radionica „Ale, ale hipokratići znaju oksidacija metala šta je”, Medicinske škole „Hipokrat” Novi Sad, a Nikola Goleš (Lavirint znanja) održaće naučno popularno predavanje „Kako ukrotiti energiju atomskog jezgra” od 19 do 20 časova. Poslednjeg dana, u petak, 29. septembra, na programu biće naučno-popularno predavanje „Užarena planeta – vulkani, Zemlja i čovek”, koje će održati docent dr Mlađen Jovanović s PMF-a.

Potpisan protokol o realizaciji pilot projekta FinPis

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i VISA CEMEA HOLDINGS LIMITED, ogranak u Beogradu, potpisali su 26. septembra Protokol o saradnji na realizaciji Pilot-projekta “Uključivanje finansijskog opismenjavanja u sistem obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije” (FinPis). Ministarstvo je prepoznalo značaj i potrebu uključivanja finansijskog opismenjavanja u sistem obrazovanja i vaspitanja, imajući u vidu složenost finansijskog okruženja u kojem mladi ljudi odrastaju i činjenice da će odluke koje budu donosili u budućnosti uticati ne samo na njih i njihovo blisko okruženje, već i na širu društvenu zajednicu. “Funkcionalno, pravovremeno i kontinuirano finansijsko opismenjavanje ima za cilj da postavi kvalitetnu osnovu za donošenje odluka, da omogući mladima da odgovore na izazove sa kojima se svakodnevno susreću i da bude u funkciji razvoja preduzetništva, važnog aspekta savremenog tržišta rada”, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević.
Za kompaniju Visa FinPis će biti najozbiljniji i najveći projekat u domenu finansijske edukacije u regionu Jugoistočne Evrope i takođe verujem da ćemo biti primer dobre prakse za mnoge zemlje koje se susreću sa istim ili sličnim izazovom, rekao je generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević. On je dodao da je najbolji put za razvoj finansijske pismenosti saradnja javnog i privatnog sektora jer zajedničkim snagama i razmenom iskustava se može učiniti mnogo više. Finansijska pismenost obuhvata znanje i razumevanje finansijskih koncepata, kao i veštine, motivaciju i samopouzdanje za primenu tog znanja i razumevanja s ciljem donošenja ispravnih odluka u svakodnevnom životu.
FinPis predstavlja podstrek razvoju i popularizaciji finansijskog opismenjavanja dece od najranijeg uzrasta. Podrazumeva uključivanje finansijske pismenosti u vaspitno-obrazovni rad i nastavu kroz kreiranje okruženja za razvoj funkcionalnih znanja iz ove oblasti, ali i predmeta kroz koje se finansijska pismenost, kao međupredmetna kompetencija, uključuje i razvija, navodi se u saopštenju Ministarstva. U skladu sa globalnom praksom, jedan od lidera u domenu finansijskog opismenjavanja u svetu, kompanija VISA podržava FinPis kroz učešće u promociji i popularizaciji finansijskog opismenjavanja mladih u Republici Srbiji.

Filozofski fakultet UNS:  Obeležen evropski dan jezika

Svojevrsnoj promociji jezičkog bogatstva i raznovrsnosti Evrope ali i sveta, u okviru Evropskog dana jezika, tradicionalno se pridružio Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. „Ulicu evropskih jezika“ s improvizovanim tezgama postavljenim ispred Fakulteta, obišlo je više stotina posetilaca, među kojima su najbrojniji bili đaci nekoliko novosadskih osnovnih škola. Radoznalim posetiocima svoju „robu“ su na štandovima nudili studenti i profesori jezičkih odseka Filozofskog fakulteta, kao i strani lektori i partneri manifestacije – institucije koje predstavljaju strane zemlje u Srbiji, kao što su Francuski institut, EU info centar, Institut Junus Emre, Helenski institut i drugi. Pored Centra za jezike, od centara aktivnih na Fakultetu bili su prisutni i Centar za mađarski jezik, Centar za srpski jezik kao strani i Konfucijev institut. Za posetioce je organizovana i zanimljiva igra koja je vrednima i onima koji su imali sreće donela i nagrade.
“Prošle godine podelili smo 300 “jezičkih pasoša”, a posetilaca je bilo i više jer nisu svi svoje pasoše ostavili za nagradnu igru, mnogi su ih kao lepu uspomenu sa događaja poneli kući. Nadam se da će do kraja manifestacije broj onih koji nam dođu u posetu biti bar kao i prošle godine”, rekao je za “Dnevnik” koordinator Centra za jezike i organizator proslave Evropskog dana jezika Tomislav Bukatarević “Na svakom štandu osmišljene su neke aktivniosti na osnovnom  jezičkom nivou i, ko uradi sve zadatke, i to mu se overi u jezičkom pasošu, dobija šansu da dobije i neku od nagradu: knjigu, besplatni kurs jezika, članstvo u bibilioteci”, objasnio je Bukatarević.

Što više jezika znaš, više vrediš

Obeležavanje Evropskog dana jezika temelji se na inicijativi Saveta Evrope od 2001. Glavni ciljevi su ukazivanje na značaj učenja jezika, uvećanje broja jezika koji se uče, promocija doživotnog učenja, međukulturnog dijaloga i jezičkog i kulturološkog bogatstva Evrope. Filozofski fakultet Evropski dan jezika obeležio je i jezičkim i muzičkim programima. U Kino-sali Fakulteta nastupili su hor Osnovne muzičke škole „Isidor Bajić”, ženski kamerni vokalni sastav „Res Miranda”, hor Jevrejske opštine u Novom Sadu „Hašira” i hor AKUDNS „Sonja Marinković”.

OŠ Kovin: Evropski dan jezika

U utorak 26. septembra je obeležen Evropski Dan jezika. Prigodan program održan je i u školi u Kovinu. Program jе održan u cеloj školi, bio jе to inspirativan događaj u kojеm su sе nizali razni načini izražavanja, od еnglеskog i nеmačkog kazivanja i pеsmе do bogatе likovnе postavkе, izložbe panoa, prеzеntacija i prigodne prirеdbe. Nosioci aktivnosti bili su učеnici starijih razrеda i njihovi nastavnici nеmačkog jеzika Miloš Manić, еnglеskog jеzika Jovana Stojiljković, likovnе kulturе Milеna Štikovac i muzičkе kulturе Maja Lukić. Uspеh i kvalitеt manifеstacijе uvеrava nas da ćе i ona postati tradicionalna u ovoj školi, a nastavićе sе vеć tokom Dеčjе nеdеljе, kada ćе škola ugostiti i pojеdinе školе iz kovinskе opštinе. Evropski dan jezika ustanovljen je sa ciljem da sе skrеnе pažnja na potrеbu učеnja stranih jеzika kako bi sе u vеćoj mеri cеnilе vrеdnosti različitih kultura, kao i na lingvističko bogatstvo starog kontinеnta.     https://www.youtube.com/watch?v=4t7yWT9G984

Novi Sad: Uz muziku do pomoći za Luku

Manifestacija „Srcem i muzikom za Detelinaru”, druga po redu, održana je 26. septembra  u centru Stare Detelinare (ispred nekadašnje robne kuće). I ta akcija je, poput svih onih koje organizuje Udruženje građana „Novi Sad”, imala humanitarni karakter, pa su tako mnogobrojni građani mogli dati priloge za lečenje šestogodišnjeg Luke Čanjija koji boluje od limfoblastne leukemije. U saradnji s nastavnicom muzičkog obrazovanja Milom Dumedaš Jurišić, mali Detelinarci dobili su priliku da pred roditeljima, familijom, drugarima, komšijama pokažu šta sve znaju i umeju. – Deci treba pružiti priliku da iskažu talenat – rekao je predsednik Udruženja građana „Novi Sad” Goran Bajšanski. – Luka je đak prvak, Detelinarac, koji u novosadskoj Dečjoj bolnici prima treću terapiju, a njegovim roditeljima nedostaje novac za nastavak lečenja, i naša je žlja da im što više pomognemo. Laslo Čanji, Lukin otac, zahvalio se svima na pomoći, i naglasio da nema boljeg kraja od Detelinare, koja ima srce i dušu. Održavanje priredbe, između ostalih, pomogli su: MZ Jugovićevo, Grad Novi Sad, humanitarno-ekološka organizacija „Čepom do osmeha”, „Maksbet” kladionica, Udruženje građana „Novi Sad”, „Parking-servis”, „Minakva”, „Univereksport”, „Ninamedija”, škola sporta „Sportisimo” i mnogi drugi.

Manifestacija „UEFA nedelja bazičnog fudbala“

Član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin prisustvovao je  u utorak 26. septembra manifestaciji „UEFA nedelja bazičnog fudbala“ koja se u organizaciji Fudbalskog saveza Vojvodine održava u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Novom Sadu. Nakon što se na svečanom otvaranju obratio deci i poželeo im sportsku sreću, usledile su utakmice između selekcija devojčica, a potom i dečaka, OŠ „Dositej Obradović“ i ŽFK „Vojvodina“ Novi Sad, a takmičarima su dodeljeni i sportska oprema i rekviziti.

U vrtiću „Čigra” Sportsko-donatorski dan u Petrovaradinu

Savet roditelja vrtića „Čigra” iz Petrovaradina u utorak (sa početkom u 17 časova) u dvorištu ustanove  je organizovao sportsko-edukativno-donatorski dan. Ideja je da se deci koja pohađaju vrtić i njihovim roditeljima predstave razne školice sporta (fudbal, košarka, rukomet, odbojka…) ali i plesa, poput yez baleta i klasičnog plesa. Na taj način dečica bi se upoznala s različitim fakultativnim sportskim i umetničkim aktivnostima, a prikupio bi se i novac neophodan za obnovu svega onoga što je vremenom dotrajalo, poput prilaznih staza i krova koji prokišnjava. Učešće su najavili: Škola fudbala ODR „Petrovaradin” i RK „Petrovaradin”, OK „ Štrand volej”, KK „Star” Novi Sad, plesni studiji PSN i „Master dens”, trening-centar „Tajs”, kapuera klub „Senzala”, a specijalni gosti biće članovi Vatrogasnog društva Petrovaradin. U saradnji s vaspitačima, deca su pravila razne kreativne rukotvorine, koje će se danas prodavati na licu mesta. Takođe će biti postavljena kutija za priloge, gde će svaki roditelj, spram svojih mogućnosti, moći da donira novac. Svi članovi Saveta roditelja i dalje pronalaze dodatne donatore i sponzore koji bi pomogli akciju. Ujedno se pozivaju svi koji mogu i žele da pomognu da prisustvuju današnjem događaju.

Čuti, razumeti- biti human

Šesta humanitarna akcija „Čuti i razumeti” održana je u petak, 22. septembra, u Beogradu. Cilj akcije, koju je pokrenula kompanija „Audiovoks”, jeste da se deci s oštećenim sluhom pokaže da su sastavni deo ovog društva i da se skrene pažnja javnosti na njihove probleme i potrebe koje imaju tokom odrastanja. Akcija „Čuti i razumeti” od 2012. godine tradicionalno se održava svake poslednje nedelje septembra povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba. Ove godine akciji su prisustvovala deca s oštećenim sluhom iz škola širom Srbije: stigla su iz Subotice, Novog Sada, Jagodine i Niša, a prisutni su bili i predstavnici škole iz Kragujevca.
Prvi deo akcije činio je program u Kulturnom centru „Čukarica“, koji su otvorili bubnjari Dragoljuba Đuričića „Balkanska lavina”. Program je vodio glumac Marko Stepanović. U nastavku programa učesnike je pozdravila dr sc. med. Branka Mikić, šefica Odseka za audiološku rehabilitaciju Klinike za ORL KC Srbije, a zatim su nastupili polaznici škole glume „Prvi koraci”, koju vode glumci Nebojša Glogovac i Katarina Gojković. Nakon druženja u sali Kulturnog centra „Čukarica“, učesnici humanitarne akcije „Čuti i razumeti” prešli su u Požešku ulicu, gde ih je, u saradnji s GSP-om, čekao veseli tramvaj s „Doktorima Klovnovima“, ukrašen balonima. Posle vesele vožnje kroz grad, tramvaj je stigao na Kalemegdan, gde su učesnici, nakon okrepljenja i osveženja, nastavili obilazak parka s turističkim vodičem Željkom Pilipovićem koji ih je upoznao s istorijom i tajnama tvrđave.

“Zmajeve dečje igre” u Kikindi

U Kikindi juče i danas se održavaju  dvodnevne 24.” Zmajeve dečje igre” pod sloganom ”Deco moja svekolika, počuvajte svog jezika”. Manifestacija će se održavati na platou ispred Kulturnog centra i Narodnog muzeja Kikinda. Tokom trajanja ”Zmajevih dečjih igara”, mališani će učestvovati u mnogobrojnim radionicama za pravljenje sveća, predmeta od gline, nakita, magneta, a predviđen je i koncert Muzičke škole ”Slobodan Malbaški” iz Kikinde. Posetioci mogu da očekuju i koncert Branimira Rosića ”Avanture leteće gitare”, kao i kviz opšteg znanja. Centralna priredba počinje dans – u četvrtak, u 15 sati.

Mangnetna rezonancija Dečijoj bolnici

“Jedan od značajnih projekta je finansiranje iz pokrajinskog budžeta izgradnje zgrade za potrebe mangnetne rezonance pri Dečijoj bolnici u Novom Sadu, kao i nabavka magnentne rezonance što treba da bude završeno za nekoliko meseci” rekao je prekjuče vojvođanski premijer Igor Mirović.

Vremeplov: Prva internacionala

U Londonu je 28.  septembra 1864  osnovana Prva internacionala, prva međunarodna  revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest  izradio Karl Marks.

Vremeplov: Mokranjac

Srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović  Mokranjac umro je 28.  septembra 1914 godine. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske  kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na  konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i  Beogradski gudački kvartet.  Njegove kompozicije odlikuje izvanredan,  umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri  čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo  među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao  je i više muzikoloških studija. Dela: 15 “Rukoveti”, “Primorski napevi”,  “Kozar”, solo pesma “Lem-Edim”, scenska muzika za “Ivkovu slavu”, crkvena  muzika “Opelo”, “Akatist Bogorodici”, “Liturgija”.

Vremeplov: Prosper Merime

Na današnji dan 28. septembra 1803 godine rođen je francuski pisac Prosper Merime. Odlikovao ga je uglađen i  sažet stil. Njegove novele “Karmen” i “Kolomba” inspirisale su  njegovog  sunarodnika Žorža Bizea da komponuje opere. Ostala dela: istorijski roman  “Hronika vremana Šarla IX”, novele “Mateo Falkone”, “Zauzimanje  utvrđenja”, “Tamango”, “Etrurska vaza”, “Lokis”, “Seljačka buna”.

Vremeplov: Luj Paster

Francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine  protiv besnila, antraksa i crvenog vetra umro je na današnji dan 1895 godine. Otkrio je i da se hrana može  konzervisati sprečavanjem razmnožavanja bakterija, zahvaljujući čemu je  razvijen postupak nazvan “pasterizacija”. Osnivač je mikrobiologije i  stereohemije i organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan  njegovim imenom.

Vremeplov: Emil Zola

Na današnji dan 28. septembra 1902 godine umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik  naturalističkog romana. Pisao je pripovetke, drame, književnu i umetničku  kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak.  Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom “Optužujem” u  listu “L’oror”, odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda  Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog  na doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je  uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani “Nana”,  “Žerminal”, “Slom”, “Trovačica”, “Zver čovek”, “Novac”, “Zemlja”, “Plodnost”, “Rad”, “Istina”, “Tri grada: Lurd, Rim, Pariz”, rasprava  “Eksperimentalni roman”.

Vremeplov: Herman Melvil

Na današnji dan 1891 umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana “Mobi Dik”,  oštrouman kritičar američkog društva, pri čemu je majstorski koristio  simbole i alegoriju. Ostala dela: “Tajpi”, “Omu”, “Bili Bad”. 

Gimnazijalci (iz Ljušićevog udžbenika) uče sve najgore o srpskim susedima

Učenici trećeg razreda gimnazije u Srbiji uče da su Crnogorci neiskreni i “da Srbiju vole po potrebi”, da je Balkan kmet Evrope, a preci današnjih Bošnjaka “poturčenjaci gori od Osmanlija”. O tamnijoj strani srpske istorije gotovo da neće ni čuti, ukoliko istoriju uče iz udžbenika autora Radoša Ljušića, poznatog istoričara i bivšeg direktora JP “Službeni glasnik”.  Ljušić je objasnio da je konvertitet internacionalna reč koja ne sadrzi ništa ružno i označava onog ko je promenio veru.
Knjiga Radoša Ljušića dospela je u žižu javnosti zbog teksta u kojem Miletić, navodi da “udžbenik obiluje stereotipima i neprimerenim sadrzajima o susednim drzavama i manjinama u Srbiji”.
Na Miletićevo pitanje kako se može proveriti i dokazati kakva je bila svest balkanskih naroda i zašto okolnosti iz 16.veka prenosi u današnje vreme”, Ljušić je odgovorio: “Ne može se povezivati pad srpskih zemalja i uvođenje turskog feudalizma sa današnjim pristupom ujedinjenoj Evropi. A kolega Miletić kaže na jednom mestu kako smo otvorili nekoliko poglavlja ka ujedinjenoj Evropi i sad će navodno moj udžbenik to da sruši”, čudio se Ljušić.
Miletić je dodao da Centar za istorijske studije i dijalog, čiji je izvršni direktor, ne traži povlačenje Ljušićevog udžbenika, već da analizira da li na nivou leksike postoji zakonski osnov da se kaže da je problematičan.

Ljušić:  Moj udžbenik je napisan po svetskim standardima

Moj udžbenik prati istoriju srpskog naroda, Balkana, Evrope i sveta od kraja 15. veka do 1878. i o tom vremenu pišem na način kako se radi u celom svetu, rekao je istoričar Radoš Ljušić o svom udžbeniku za treći razred gimnazije čiji će sadržaj, kako je najavljeno, analizirati radna grupa ministarstva prosvete, iako je knjiga u upotrebi od 2007.godine. Ljušić je gostujući na televiziji Pink odgovarao na kritike svog kolege i bivšeg studenta, Aleksandra R.Miletića, koji je u tekstu objavljenom prošle sedmice izneo niz zamerki o Ljušićevom udžbeniku posle čega je Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala ministarstvo prosvete da ga hitno povuče iz upotrebe.
Insistira da Miletić navede primere iz udžbenika za koje u svom tekstu tvrdi da su uvredljivi i diskriminatorski i da raspiruju mržnju među Srbima i Bošnjacima i ostalim narodima regiona. Miletić je tada citirao navode svog nekadašnjeg profesora o Turcima o kojima je “u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz retke izuzetke, dok je još gora ostala o svojim sunarodnicima koji su primili islam i kao konvertiti morali da dokazuju svoju vernost”. “Problematično je koristiti izraz konvertit kada govorite o čitavom jednom etičkom kolektivu, možda mozemo one koji su primili islam u 16.ili 17. veku nazivati konvertitima, ali vi ste ovde generalno sve tako nazvali”, rekao je Miletić.

Ministarsvo: Ispitati navode o negativnom kontekstu Ljušićeve knjige

Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić, najavio je u subotu da će ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja oformiti radnu grupu koja će detaljno ispitati navode o negativnom kontekstu Ljušićeve knjige, ukoliko je tačno da je LSV podnela zahtev za povlačenje udžbenika. “Mi ćemo preduzeti mere iz svoje nadležnosti da se analizira udžbenik i donesu prave odluke”, rekao je Pajić za Tanjug.

Đaci iz Srbije pokradeni u Grčkoj: Ekskurzija se nastavlja po planu!

Maturantima kruševačke Gimnazije, koji su na ekskurziji u Grčkoj, u Atini je iz autobusa ukradeno 56 pasoša. – Sve se dogodilo 26. septembra ujutro kada su učenici kretali iz hotela. Vodič je uzeo pasoše iz hotelskog sefa, stavio ih u kesu i uneo u autobus. Dok je popunjavao obrasce, lopov je ušao na zadnja vrata autobusa, uzeo kesu i pobegao niz ulicu – kazali su nam u turističkoj agenciji “Navis”, koja je organizator ekskurzije kruševačkih gimnazijalaca. O krađi su odmah obavešteni grčka policija i ambasada Srbije u Atini koji su preduzeli neophodne mere da učenici dobiju putne isprave. – U toku je privremeno utvrđivanje identiteta i svim učenicima biće izdata privremena dokumenta sa kojima će moći da izađu iz Grčke i doputuju do Srbije. Dokumenta će ih čekati u Solunu, 28. septembra, na povratku kući, a ova krađa neće uticati na ranije planirani raspored ekskurzije – dodaju u agenciji.

Rančevi školaraca teški do deset kilograma

Sistematski pregled pokazuje da četvrtina dece ima neki deformitet kičme, a školski ranac svake godine kao da je sve teži – torba petaka teži skoro 10 kilograma. Školske torbe pune knjiga ne bi trebalo da prelaze deset odsto telesne težine deteta, međutim đaci nižih razreda nose u proseku oko deset knjiga u torbi, dok učenici od petog razreda spakuju i devetnaest knjiga, ne računajući izborni jezik, opremu za fizičko, likovno i muzičko. „Blic“ je izmerio kolika je težina đačkih rančeva i došli smo do zapanjujućih podataka. Rančevi školaraca do četvrtog razreda osnovne škole teže od tri do čak sedam kilograma, dok od petog razreda ta kilaža nije ispod sedam kilograma. Jednoj devojčici od dvanaest godina ranac na leđima imao je čak 9,5 kilograma. – Najviše me bole ramena, a nekad me boli celo telo, jako mi je teška torba – požalila se ta devojčica. Njeni drugari dele mišljenje. Nije bilo deteta koje nije otvoreno prebacilo da su knjige preteške. – Meni je teže da ga nosim jer sam lak kao perce – iskren je bio jedan učenik četvrtog razreda, kom smo izmerili torbu od 7,3 kilograma.

About the Author

admin

Leave a Reply