Vesti – 29.09.2017.

Protest ispred Vlade

Nekoliko hiljada pripadnika više sindikata javnih službi, među kojima su najbrojniji bili sindikati prosvetara, protestovalo je u četvrtak, 28. septembra, od 11.30 do 12.45 sati ispred zgrade Vlade Srbije, protiv donošenja Zakona o zaposlenima u javnim službama. Upućeni su zahtevi Vladi Srbije i Narodnoj skupštini Srbije za povlačenjem predloga zakona iz procedure, a održan je i štrajk prosvetnih radnika u školama u kojima članove imaju sindikati koji su prisustvovali i organizovali protest: Sindikat radnika u prosveti Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika “Nezavisnost” i Unija sindikata. Štrajkački zahtevi je da se “pogubni” Nacrt zakona o zaposlenima u javnim službama hitno povuče iz procedure.
“Imamo tri glavna zahteva, a to su poboljšanje životnih uslova, javno finansirano i svima dosputno obrazovanje, kao i poboljšanje radnih prava” – rekli su  učesnici protesta. Prisutni su uzvikivali različite parole negodovanja, uz podizanje transparenata sa natpisima poput “Ne menjajte loš zakon o obrazovanju još gorim”, “Doveli ste nas na dno” i slično. Kroz masu građana videle su se zastave NSPRV, Novog sindikata zdravstva Srbije, Foruma beogradskih gimnazija i drugih. “Nov zakon treba da uredi nešto što je već uređeno. Diskriminatne odredbe će načiniti od nas nadničare bez para. Ovde se danas ujedinilo nekoliko sindikata prosvetara i zdravstva sa idejom da ovaj zakon neće proći”,  poručili su sindikalci koji tvrde da su vlasti obećale pravedne platne razrede, a da takav predlog nije zaživeo u praksi.

Usvojeni  “školski zakoni”

“Narodna skupština Republike  Srbije u sredu 27. septembra je usvojila Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja” saopštilo je Ministarstvo provete, nauke i tehnološkog razvoja. “Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je “krovni” prosvetni zakon kojim se utvrđuje  donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa  ali se novim zakonom takođe uvode i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, a poslednju reč pri izboru davaće ministar. Zakonom je povećana odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije, a utvrđeno je da se u penziju odlazi sa 65 godina” kaže se u saopštnju ministarstva.
Skupština Srbije usvojila je u sredu i  Zakon o visokom obrazovanju. Neke od novina koje su zakonom predviđene su da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova kao i formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privrede. Zakon o visokom obrazovanju značajno unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode se novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije. Novim rešenjima daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju „spin of“ i „start ap“ kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperta iz privrede.

“Novosti”: Plate veće 10 odsto od 1. januara

Plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane od 1. januara 2018. godine za deset odsto, a penzije za pet odsto, pišu “Novosti”. Kako saznaje list u Vladi Srbije, to će prosečnu penziju od 23.822 dinara podići za 1.141 dinar, a platu u javnom sektoru za 4.000 do 5.000 dinara u proseku. Pre toga će svi penzioneri, njih oko 1,7 miliona, u novembru, dobiti jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara. Za jednokratnu pomoć penzionerima, Vlada treba da obezbedi nešto više od 8,5 milijardi dinara, pišu “Novosti”. Prve računice pokazuju da će pet odsto veće penzije doneti godišnji trošak budžetu od oko 25 milijardi dinara, dok će za plate biti potrebno oko 40 milijardi dinara tokom 2018. godine. Međutim, s obzirom na to da će porast plata da dovede i do porasta obaveznih doprinosa koji se uplaćuju u budžet, konačan trošak za državnu kasu, kada je reč o zaradama u javnom sektoru, biće takođe oko 25 milijardi dinara. Za penzije se danas iz budžeta izdvaja 37 odsto, što je rezultat povećanja zaposlenosti, dok je u iste svrhe pre nekoliko godina iz državne kase izdvajano čak 20 procenata više, napominju “Novosti”.
Da će povećanje plata i penzija biti značajno u sredu  je potvrdio ministar finansija Dušan Vujović. On, međutim, nije želeo da iznosi detalje, najavljujući da će krajem oktobra biti zvanično objavljene i konkretne cifre ovih povećanja. U Vladi Srbije naglašavaju da se merama fiskalne konsolidacije došlo do viška novca u budžetu koji će biti iskorišćen upravo da se pomogne najstarijim sugrađanima koji su do sada podneli najveći teret državne štednje. https://www.youtube.com/watch?v=sgN_MGtOZ-E

Vučić: Prosečna plata 445 evra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak na RTS da će prosečna plata u januaru biti 445 evra, kao i da će u januaru penzioneri imati značajno veće penzije. On je rekao i da su procenti poznati, ali da će ih na 100 dana vlade izneti premijerka Ana Brnabić. Prosečna neto plata isplaćena u Srbiji u avgustu ove godine iznosila je 47.220 dinara ili 395 evra.

Obuka za uspešnije ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Pokrajinski sеkrеtarijat za obrazovanjе, propisе, upravu i nacionalnе manjinе – nacionalnе zajеdnicе i Kancеlarija za ljudska i manjinska prava, organizovalе su 27. septembra obuku o izvеštavanju za prеdstavnikе jеdinica lokalnih samouprava iz Autonomnе pokrajinе Vojvodinе, kojе učеstvuju u procеsu izvеštavanja. Potprеdsеdnik Pokrajinskе vladе i rеsorni sеkrеtar Mihalj Njilaš jе u svom obraćanju istakao da jе Vlada Rеpublikе Srbijе usvojila Akcioni plan u martu prošlе godinе, a cilj ovog dokumеnta jе da sе omogući potpuno sprovođеnjе u prakasi i svakodnеvnom životu građana onih zakona, koji sе tiču i garantuju odrеđеna prava nacionalnih manjina u našoj državi. https://www.youtube.com/watch?v=sD6yP4NwDXE

Zemun: Đaci OŠ “S. Miletić” nakon mesec dana ponovo u školi

Učenici Osnovne škole “Svetozar Miletić” u Zemunu od juče su u školi, dogovoreno je na sastanku sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Slavka Gaka sa bivšim direktorom škole Miroljubom Mosurovićem i roditeljima učenika, saopštilo je preksinoć Ministarstvo prosvete. Kako se navodi, dogovor postignut je nakon pregovora koji su u školi započeti u sredu, a u kojima je učestvovala i pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vesna Nedeljković. “Drago mi je da je postignut dogovor, da se normalizuje rad u ovoj školi, jer je interes dece iznad svega. Oni ne smeju više da izgube nijedan dan. Sve drugo ćemo rešiti za stolom”, rekao je Gak. Nedeljković je poručila da zakoni moraju da se poštuju, da sistem ima svoja pravila i da je zadovoljna što je i bivši direktor Mosurović večeras interes dece stavio na prvo mesto. “Ministarstvo je sve vreme pregovora insistiralo na očuvanju atmosfere dobrih međuljudskih odnosa u školi, jer je to veoma važno za okruženje u kojem deca uče”, naglasila je Nedeljković, navodi se u saopštenju. U OŠ “Svetozar Miletić” od 1. septembra nastava se nije normalno odvijala zbog protesta roditelja i zaposlenih koji nisu želeli da prihvate odluku o razrešenju direktora Miroljuba Mosurovića.

30 godina EU programa Erazmus

Ministar prosvete, nauke i tehnologije Mladen Šarčević otvorio je juče  regionalni ministarski sastanak o obrazovanju, obuci, nauci i istraživanju, povodom obeležavanja 30 godina EU programa Erazmus.

Zukorlić našao način za akreditaciju i svog i … svih drugih sumnjivih univerziteta!

Poslanici Narodne skupštine usvojili su u ponedeljak amandmane na predlog Zakona o visokom obrazovanju koje je uložio Odbor za obrazovanje na čijem je čelu Muamer Zukorlić, a čime se po svemu sudeći otvaraju vrata ka akreditaciji njegovog privatnog univerziteta u Novom Pazaru. Na dva zakonska predloga o kojima je u toku skupštinska rasprava, podneto je ukupno 1.234 amandmana, od čega 904 na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i 330 na Predlog zakona o visokom obrazovanju.
Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, na čijem je čelu Zukorlić, u ponedeljak je podneo svojih 11 amandmana, koje je potom na sednici prihvatio ministar prosvete Mladen Šarčević. – Svi amandmani koji su usvojeni idu isključivo ka tome da se poveća uloga ministra u procesu akreditacije, a da se iz njega sklone svi oni koji su sprečavali da Zukorlićev privatni univerzitet konačno dobije akreditaciju. Tako se u nacionalnom savetu koje bira komisiju smanjuje broj članova koje daje Konferencija univerziteta Srbije, sa 15 na 6, uvodi se 7 nezavisnih eksperata koje imenuje ministar, kao i predstavnici Privredne komore Srbije koji su isto bliski vlasti – ističe Aleksandra Jerkov, narodna poslanica i član Odbora za obrazovanje.

Jerkov: Čist sukob interesa

Zbog potencijalnog sukoba interesa u slučaju Muamera Zukorlića, Jerkov se, kako kaže, obraćala Agenciji za borbu protiv korupcije. – Pisala sam im kada je on izabran za predsednika Odbora i rečeno mi je da će Agencija sa povećanom pažnjom pratiti njegov rad. Planiram da se ponovo obratim, jer ako ova situacija, u kojoj on koristi Odbor da bi uputio amandmane po meri njegovog univerziteta, nije sukob interesa, zaista ne znam šta je onda – ističe Jerkov.

Akademik Cvetković: Politički upliv u obrazovanje

Redovni profesor Rudarko-geološkog fakulteta, dopisni član SANU Vladica Cvetković ističe da sadašnji sistem akreditacije nije idealan, ali da će novim zakonskim rešenjima biti gori. – Ovo je upliv političkih činilaca u politiku obrazovanja i to u jedan od njenih najosetljivijih delova – kontrolu kvaliteta. To bez sumnje odgovara svakome ko se bavi biznisom ogrnutim plaštom visokog obrazovanja, a istovremeno ima ili je blizak onima koji imaju politički uticaj. Zanima me ko će to biti “nezavisan ekspert”, a bira ga ministar –  pita se Cvetković.

Rektori akreditovanih univerziteta traže smenu Zukorlića

Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), koju čine akreditovani univerziteti u Srbiji, uputio je u prošli petak predsednici Narodne skupštine Maji Gojković inicijativu u kojoj se traži smena Muamera Zukorlića, predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine Srbije. Kao razlozi koje navode ističu se nestručno i nekompetentno obavljanje navedene funkcije, kao i njeno korišćenje za predlaganje rešenja “koja bi dovela do akta o akreditaciji koji dugi niz godina nije u stanju da dobije, jer, po oceni Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, ne ispunjava propisane standarde koji se odnosi na kadrovsku, prostornu i tehničku opremljenost”.

I lekari tražili izmene Zakona o visokom obrazovanju

Lekarska komora Srbije predložila je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izmene Nacrta zakona o visokom obrazovanju, ocenjujući da su iz njega izostavljene odredbe koje bi regulisale i prepoznale specifičnosti obrazovanja i načina školovanja lekara. Kako se navodi u saopštenju Lekarske komore Srbije, predloženim zakonskim rešenjem se dolazi u situaciju da lekari nemaju prepoznatih šest godina osnovnih studija (dve godine više od ostalih fakulteta), četiri do šest godina specijalizacije, jednu godinu subspecijalizacije. Sve navedeno školovanje se obavlja u okviru prosvetnih ustanova (fakulteta), tako da bi prepoznavanje ovog načina obrazovanja moralo naći mesto i u zakonu, ocenjuje se u saopštenju.
U zvaničnom dopisu koji je tim povodom upućen resornom ministarstvu, predlaže se između ostalog, da se u Nacrt zakona (član 39.) unesu integrisane studije sa 360 ESPB bodova, što se odnosi na doktore medicine. Takođe, i da se dodaju i odredbe koje će na odgovarajući način zakonski odrediti specijalističke, odnosno subspecijalističke studije, kroz dodeljivanje odgovarajućeg broja ESPB bodova kao i prepoznavanje titule “primarijus”.
Lekarska komora Srbije, takođe, smatra da uloga strukovnih i profesionalnih udruženja u Nacrtu zakona o visokom obrazovanju nije prepoznata na adekvatan način, pa je zato u dopisu predložila i izmene određenih članova zakona.
Takođe, s obzirom na to da se Srbija suočava sa problemima u pogledu rešavanja pitanja priznavanja stranih visokoškolskih isprava, studijskih programa, specijalizacija i subspecijalizacija, strukovne komore bi u toj sferi mogle da pruže značajnu podršku. Lekarska komora Srbije je posebnim dopisom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja skrenula pažnju na propuste Pravilnika o specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Komora smatra da je izmenama Pravilnika o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika potrebno unifikovati postojeće nazive specijalističkih zvanja lekara, napominje se u saopštenju.

Otvoren Sajam stipendija

U zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta u sredu  je otvoren Sajam stipendija,  koji je otvorio akademik, rektor Vladimir Bumbaširević i profesor dr Vesna Mandić, pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje u  Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Manifestacija Sajam stipendija u organizaciji Univerziteta  u Beogradu okupila je na jednom mestu veliki broj institucija koje dodeljuju stipendije i omogućila da se predstave raznovrsni vidovi finansijske podrške i mobilnosti dostupne studentima na osnovnim, master i doktorskim studijama. Tokom trajanja sajma  svoje stipendijske programe predstaviće  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  Fond za mlade talente Dositeja, Grad Beograd, kompanije Loreal, Digit, Valjaonica bakra Sevojno, Eko Srbija  AD, Fondacija Tempus kao i mnogi drugi .

Danas “Noć istraživača”

Svaki poslednji petak u septembru, unazad 8 godina, u Novom Sadu je rezervisan za Noć istraživača, jedinstven evropski događaj posvećen popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Noć istraživača se unazad 12 godina održava širom Evrope, a ovog petka u znaku nauke biće preko 250 gradova. U Novom Sadu, kao i u još 10 gradova u Srbiji, ovog petka će za sve one koji vole i bave se naukom, biće priređen novi spektakl pod nazivom Noć istraživača, najavljuju organizatori. Veliki broj eksperimenata, naučno-popularizovanih predavanja, aktivnosti za decu, poseta istraživačkim laboratorijama, naučnih kvizova, igara, takmičenja sa istraživačima, je ono što očekuje posetioce na samoj noći.
“Krenuli smo mi već prošle nedelje izložbom Spektri u klubu Startit, juče je postavljen ispred tržnog centra Big naučni kamion koji verujem izaziva veliko interesovanje onih najmlađih, a u petak naše sugrađane dočekujemo na istom mestu već posle 15 sati, pa sve do ponoći, a one možda malo starije dočekujemo u Centru Startit …. ko ne zna”, rekla je Saška Rakić, PR PMF-a.  Sadržaji su ove godine vezani za hot-nauku, zapravo, goruće teme koje su aktuelne u nauci i nauke visokih temperatura, a u Startitu i predavanje stručnjaka o virtuelnoj scenografiji. “Potom ćemo ugostiti i Vladana Jolera koji će nam pričati o algoritmima na društvenim mrežama i kako smo to mi, hajde da kažemo, žrtve ovih velikih socijalnih mreža, potom je naučni kviz na programu, koji već godinama tradicionalno radimo i sve više i više zainteresovanih uvek ima i onda velika žurka uz DJ-a, naravno, ne smemo da zaboravimo da uz sve to degustiramo naučno pivo, koje ima poseban ljuti sastojak”, navela je Rakić.
Na svečanom otvaranju, u petak u 17 časova, očekuju se i gosti iz Ministarstva nauke, Pokrajinskog sekretarijata, Centra za promociju nauke, koji su i partneri projekta. Noć istraživača je podržana od strane Evropske komisije u okviru Marija Sklodovska-Kiri akcije, koji predstavlja program Evropske unije za jačanje evropske istraživačke karijere.

Delegacija iz Evrope u poseti pazovačkoj školi

U organizaciji Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Osnovnu školu “Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi, kao primer dobre prakse, posetili su predstavnici iz 9 evropskih zemalja, koji u Srbiji borave od 26. do 29. septembra. Timski rad zaposlenih, različite metode i tehnike rada i podrška učenika, samo su neke od stvari na kojima se temelji kvalitet rada jedne od deset najuspešnijih škola u Srbiji. Sa ciljem da nauče o umrežavanju škola zarad unapređenje kvaliteta u evropskih zemljama, predstavnici radne grupe evropske komisije za razvoj politika škola, prisustvovali su prezentaciji staropazovačke škole “Simeon Aranicki” koja je tokom 9 godina postojanja, zahvaljujući, između ostalog, i Školskoj upravi Novi Sad, postigla izuzetne rezultate.
Posebna pažnja bila je posvećena horizontalnom učenju kao posebnom obliku, rada pomoću kojeg će i predstavnici evropskih zemalja kroz direktan kontakt i praktičnu saradnju unaprediti obrazovnu politiku u svojim zemljama. Tokom prethodnog perioda u okviru projekta “Unapređenje kvaliteta obrazovnog sistema Republike Srbije kroz unapređenje efektivnosti sistema spoljašnjeg vrednovanja rada škola i razvoj horizontalnog učenja između škola”, pomenuta pazovačka škola je bila primer kako unaprediti obrazovnu politiku u okviru samih ustanova.

Više novca za novosadske darovite studente? 

Novi Sad nedovoljno izdvaja za svoje darovite i talentovane studente, smatraju u Gradskom odboru Srpske radikalne stranke, koji insistira da se iz gradskog budžeta na godišnjem nivou odvoji daleko više novca za ove potrebe, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare ove stranke. https://www.youtube.com/watch?v=u_kG50i7goE
Talentovanim i darovitim studentima, studentima koji se nalaze na doktorskim studijama, svršenim doktorantima, kao i svim onim mladim radnicima iz oblasti nauke i umetnosti sa teritorije Novog Sada, Grad bi morao da izdvaja daleko više sredstava nego što to čini danas, smatraju u SRS, te da im kroz konkretne programe i praksu omogući usavršavanje i zaposlenje u oblasti u kojoj su se školovali. “Srpska radikalna stranka podseća da ulaganja u obrazovanje učenika, bez obzira da li se radi o osnovnoj školi, srednjoj ili, na kraju krajeva, ulaganja u talentovane i darovite studente koji žive ne samo na teritoriji našeg grada, već na teritoriji APV i cele zemlje, predstavlja jedno od ključnih kapitalnih ulaganja. Sa druge strane imamo podatak da smo na jednoj od prethodnih sednica usvojili odluku kojom grad Novi Sad predstavlje jednog od donatora za Fond za stipendiranje i podsticanje mladih i darovitih naučnih radnika i umetnika i studenata. Grad Novi Sad je tom prilikom izdvojio novčana sredstva za svega 5 stipendija koja iznose 17 hiljada dinara na mesečnom nivou za godinu dana, a stipendije se odnose isključivo za studente osnovnih i master studija”, navela je Marina Nedeljković iz Gradskog odbora SRS.
Radikali se pitaju šta je sa studentima doktorskih studija, kao i sa svršenim doktorantima koji su stekli svoje doktorske diplome, a još uvek su bez posla. Grad Novi Sad bi, smatraju radikali, mogao da se ugleda na pokrajinu koja je, podsetila je Nedeljković, putem konkursa godinama unazad izdvoja značajna sredstva kojima pruža šansu doktoranatima da se uključe u rad fakulteta na kojima su doktorirali i dobiju zaposlenje.

Skajp–časovima u R.Krsturu obeležen Evropski dan jezika

U ruskokrsturskoj Srednjoj školi ”Petro Kuzmjak”, Skajp-časovima u utorak 26. septembra je obeležen 26. septembar – Evropski dan jezika. Krsturski srednjoškolci su učestvovali u sedam polučasovnih Skajp sesija u kojima su komunicirali sa profesorima i učenicima iz Italije, Rusije, Španije, Makedonije, Mađarske i sa profesorom engleskog jezika iz Egipta. Inicijator ovog događaja je profesorica matematike Natalija Budinski, član Majkrosoftove zajednice u čijim okvirima je i pokrenula ovaj projekat, a na to su se i odazvale kolege iz spomenutih država, takođe članovi Majkrosofta. Evropski dan jezika ima cilj da ukaže na značaj učenja jezika, povećanje broja jezika koji se izučavaju, promociju doživotnog učenja, međukulturalnog dijaloga, kao i jezičnog i kulturološkog bogatstva Evrope.

Otvorena izložba “Srpsko umetničko nasleđe na KiM”

Izložba “Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost”, autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u sredu uveče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Otvarajući izložbu u Svečanoj sali SANU predsednik Akademije Vladimir Kostić rekao je kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi SANU u ovoj godini, već o postavci koja “ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem i gradacijom”. ”
Prema rečima direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu odabrani su originalni predmeti – ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika, koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosova i Metohije i pružaju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka. Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, putem otkupa ili poklona, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške. Pored Narodnog muzeja, izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.

Vida Ognjenović i Gojko Božović na festivalu u Lavovu

Vida Ognjenović i Gojko Božović učestvovali su na Međunarodnom književnom festivalu u Lavovu. Književni festival je bio sastavni deo Foruma izdavača, najvećeg sajma knjiga u Ukrajini, koji je ove godine održan 24. put. Ognjenović je na Međunarodnom književnom festivalu u Lavovu predstavila ukrajinska izdanja svog romana “Preljubnici” i drame “Mileva Ajnštajn”.Na književnom programu Gojka Božovića predstavljen je ciklus njegovih pesama koji je na ukrajinski jezik prevela Ala Tatarenko. Ognjenović i Božović posetili su i Univerzitet „Ivan Franko” u Lavovu, gde su imali susret i razgovor o savremenoj srpskoj književnosti sa studentima srpskog jezika i književnosti.

Vremeplov: Mihailo Valtrović

Na današnji dan 29. septembra 1839. godine rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis “Starinar” i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara – najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: “Građa za istoriju umetnosti u Srbiji”, “Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu”.

Vremeplov: Mita Cenić

Srpski novinar i publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti 1888 rođen je na današnji dan 29. septembra  1851.  godine. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list “Radnik”, zatim “Borbu”, “Istinu” i političko-književnu reviju “Čas”.

Vremeplov: Tintoreto

Italijanski slikar Jakopo Robusti Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka na rođen je današnji dan 29. septembra 1518 godine. Radio je ogromne kompozicije, ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela “Raj” u Duždevoj palati, “Tajna večera” u crkvi San Đorđo Mađore, “Raspeće” u Skuoli di San Roko.

Vremeplov: Servantes

Na današnji dan 29. septembra 1547. rođen je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor “Don Kihota”. Bio je komornik i sekretar rimskog  kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u  pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575.  uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo  u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup.  Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca  a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku  armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak  isključen iz crkve, a siromaštvo ga je pratilo do smrti. Pisao  je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U “Don Kihotu”  u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije  prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen  način. Ostala dela: romani “Galateja”, “Persiles i Sigismunda”  (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka  “Uzorne pripovetke”, istorijska drama “Numansija”, psihološka  komedija “Blaženi raspusnik”, komedija karaktera “Pedro de  Urdemalas”, poema “Putovanje na Parnas”.

Vremeplov: Enriko Fermi

Italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi rođen je na današnji dan 29. septembra 1901 godine. Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938, je prvi bombardovao uran neutronima, Zasnovao je teoriju kretanja neutrona,  a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz fašističke Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: “Fermijevo pravilo selekcije”, “Fermijev model gasa”, “Fermijeva ‘starost’ neutrona”, fermi kao jedinica za dužinu.

Vremeplov: Rjepin

Na današnji dan 29. septembra 1930 godine umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin. Njegov realizam prožet je izrazitim oslanjanjanjem na ruski  folklor. Pored drugog bio je bio je i sjajan portrestista. Radio  je i žanr slike iz života sela, a posebno je značajan po kompozicijama: “Burlaci na Volgi”, “Litija”, “Ivan Grozni i njegov sin Ivan”, “Zaporošci”, “Povratak iz progonstva”, “Carevna Sofija”.

Sve više neaktivne i nezdrave dece

Svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete ima neki deformitet kičme. To pokazuju rezultati sistematskih pregleda koji se organizovano sprovode u neparnim razredima i kojima je obuhvaćeno više od 90 posto školske dece u Somboru. “Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza – krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube”, kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru. U porastu je i broj gojazne dece. “Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast”, kaže doktorka Šarac. https://www.youtube.com/watch?v=Cr8OUX402r4

Fenomen hejtera na internetu

Hejteri ili mrzitelji koji daju negativne a često i besmislene kritike na bilo kakvu objavu na internetu su jedna od najčešćih pojava kako na elektronskim medijima u komentarima tako i na društvenim mrežama počevši od foruma, preko Tvitera i Fejsbuka pa nadalje. Ovo naravno ne znači da je najveći broj internet korisnika infantilan, emotivno nezreo, ili negativno nastrojen. Ovo zapravo znači da najveću energiju i najviše upornosti imaju ljudi koji nisu baš sasvim normalni. Danas je gotovo nemoguće pročitati neki tekst ili informaciju na elektronskim medijima a da ispod nje ne stoji preko 80% negativnih komentara ili hejtova. Isti slučaj je i na društvenim mrežama. Ako nečiji status na Fejsbuku nije i sam neka vrsta hejta, verovatnoća da će se ispod statusa u komentarima naći barem jedan hejterski komentar je sasvim izvesna. Na Tviteru je pak gotovo redovna pojava da je većina statusa hejterska, tako da ni komentari ne odudaraju previše od “zadate teme”.
Omiljeni predmet hejtovanja većine hejtera su poznate ličnosti. Sasvim je nebitno iz koje oblasti, da li iz sporta, glume, politike, religije, muzike, ili bilo koje druge društvene delatnosti, bitno je samo da su poznate ličnosti. Kao i većina korisnika interneta tako i hejteri primarno gledaju naslov i fotografiju nekog članka i samo na osnovu toga donose svoj sud. Što je fotografija provokativnija ili naslov bombastičniji to su veće šanse da će na takav članak biti veliki odziv hejtera. Hejterima je u suštini najvažnije da istresu svoje emocionalno nezadovoljstvo i frustracije. Konstruktivne kritike na internetu su veoma retke a i one su uglavnom zatrpane morem hejterskih komentara te je njihovo prisustvo sasvim irelevantno.Dakle, hejtere na internetu je nemoguće izbeći.(→Press Clipping) 

Maturanti Devete beogradske pokradeni u italiji

Umesto da poslednju ekskurziju na završnoj školskoj godini u Italiji provedu što lepše, đake Devete beogradske gimnazije dočekalo je veoma neprijatno iznenađenje pošto su prekjuče opljačkani u hotelu u blizini Rima. Kako se redakciji “Blica” požalio jedan od roditelja, deci četvrte godine gimnazije ukradeni su novac, odevni predmeti i kozmetik. Direktor Devete beogradske gimnazije Dejan Josipović kaže da ga je jutros pomoćnik direktora, koji je ujedno i vodič puta, obavestio da je deci nestao određen broj stvari. – Neke od stvari su jakna, parfem. Obavešten sam da je nestalo više stvari, ali ne i o kojem se tačno broju radi. Sve je uredno prijavljeno policiji i napravljen je zapisnik. Na sreću dokumenta deci nisu nestala, a oni su juče svoj put nastavili kako je planirano, ka severu Italije, ka Sijeni – kaže direktor Dejan Josipović. Pljačka se odigrala u hotelu u italijanskom gradu Ladispoli, nedaleko od Rima.

Tuča đaka u blizini osnovne škole u Rakovici

U blizni Osnovne škole “Nikola Tesla” u Rakovici u sredu se potuklo nekoliko sadašnjih i bivših učenika, a jedan od njih je s povredjenom arkadom prevezen u Urgentni centar. Direktor škole Stanislav Stevuljević je rekao Beti da je tuča prekinutra kada je jedan od nastavnika slučajno naišao i dodao da su o svemu obavešteni roditelji i policija. On je rekao da je do tuče došlo u blizi škole, objasnivši da je do sukoba došlo kada je grupa učenika završila nastavu i krenula kući. Prema njegovim rečima, u toj obrazovnoj ustanovi je angažovan školski policajac koji nije bio u prilici da reaguje jer se nalazio u objektu škole. Stevuljević je rekao da se nastava posle tog incidenta odvija normalno. Dečak (14) je s povredom arkade kolima Hitne omoći prevez u Urgentni centar, rekla je Beti portparol Hitne pomoći Nada Macura.

About the Author

admin

Leave a Reply