Vesti – 30.09. / 01.10.2017.

Ministarstvo: U 70 odsto škola nastava normalna!

“U 70 odsto osnovnih i srednjih škola u Srbiji nastava se odvija normalno”, saopšteno je u četvrtak iz ministarstva prosvete. Kako se navodi, u saopštenju “prema podacima školskih uprava koji su prikupljeni od direktora 1.751 osnovne i srednje škole nastava se u prepodnevnoj smeni normalno odvijala u 1.232 škole, odnosno u više od 70 odsto škola. U preostalih 512 škola pozivu na štrajk tri reprezentativna sindikata odazvalo se u proseku 60 odsto zaposlenih”.
Nekoliko hiljada (provladini mediji tvrde da je bilo samo nekoliko stotina, prim. ured.) članova više sindikata zaposlenih u javnom sektoru je  u četvrtak, 28. septembra, učestvovalo na protestnom skupu ispred Vlade Srbije, koji su organizovala tri sindikata prosvetnih  radnika (izostao je SOS, prim.ured.) i Novi sindikat zdravstva. Glavni štrajkački zahtevi je  bio da se Nacrt zakona o zaposlenima u javnim službama hitno povuče iz procedure. Nešto ranije premijerka Brnabić je najavila da Vlada nema nameru da odustane od tog Zakona.

Ružić: Platni razredi od iduće godine, 800 radnih mesta

Proces racionalizacije zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi se privodi kraju, a radna mesta oko pola miliona zaposlenih biće od 1. januara naredne godine razvrstana u platne razrede, čime će ovaj posao praktično biti priveden kraju, kaže u razgovoru za Tanjug ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić. Katalog radnih mesta, sa 2.000 postojećih, sveli smo na oko 800 radnih mesta, a sve institucije biće dužne po Zakonu o platama u javnim službama, koji treba da bude usvojen do kraja meseca, da usaglase svoju sistematizaciju sa tim katalogom, napominje Ružić.
Na pitanje kako ocenjuje na kritike sindikata na ovaj Zakon, odgovara da je 70 odsto njihovih primedbi usvojeno i da će one biti deo novog zakona. “Zato sam imao sedam, osam, razgovora sa njima na tu temu i preko 70 procenata rezervi koje su bile u cilju preciziranja nekih odredbi zakona smo usvojili”, objašnjava Ružić.
Cilj novog Zakona o platama je, smatra ministar, da se oni koji rade dobro nagrade , a da se oni koji ne rade na taj način, motivišu da rade bolje ili, ako je to potrebno, i sabkcionišu. “Mislim da svaka novotarija izaziva revolt ili otpor i to je prirodno, naročito kod sindikata koji imaju pravo da zastupaju interese svojih članova”, ističe on. Međutim, kaže ministar, važno je da se suzbiju, kako kaže, neutemeljene priče poput one da se Zakonom o platama javnih službenika sprečava kolektivno pregovaranje. “Zakonom o platama iz marta ove godine, pregovaranje je samo preneto na Socijalno ekonomski savet”, podseća ministar. Čitava sledeća godina, objašnjava, biće godina u kojoj će se “zaokružiti sistem u kojem više neće biti situacije u kojoj će povećanje plata zavisiti od agilnosti nadležnog sindikata za tu javnu službu”.(→Press Clipping)

Podrška EU reformi obrazovanja Srbije

Evropska unija izdvojila je 27. septembra 27,4 miliona evra bespovratnih sredstava za podršku reformi obrazovnog sistema. Sporazum o podršci EU obrazovnom sistemu Srbije potpisali su u Briselu direktorka za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu Evropske komisije Genoveva Ruiz Kalevra i pomoćnik ministra za evrointegracije Branko Budimir. Ukupan budžet sektorsko budžetske podrške EU oblasti obrazovanja  iznosi 27,4 miliona i realizuje se u periodu 2017 – 2019. godine. Opšti cilj pomoći EU jeste podrška Vladi Republike Srbije da realizuje reformu sistema obrazovanja.
Ova podrška usmerena je na unapređenje kvaliteta, pravednosti i relevantnosti sistema obrazovanja, sa ciljem usklađivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada, kao i standardima, politikama i praksama Evropske unije, sa posebnim naglaskom na pitanja obrazovanja na manjinskim jezicima i učenika/ca romske nacionalnosti. Ovom podrškom fokus se stavlja na uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija, kao i obuku nastavnika za realizaciju nastavnog plana i programa orijentisanog ka ishodima, kako bi se unapredile veštine, znanja i kompetencije učenika, a time i njihova zapošljivost na tržištu rada.
Takođe, podrška će biti usmerena i na realizaciju obaveza Republike Srbije u pogledu obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, kao i integracije pripadnika romske nacionalne manjine. Podrškom primeni mera sadržanih u Akcionom planu za Poglavlje 23 i Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025, podržaće se povećanje obuhvata ovih učenika/ca i kvalitet njihovog obrazovanja. (→Press Clipping)

Uvođenje migranata u školski sistem Srbije daje pozitivne rezultate

Nakon dve nedelje od uvođenja dece migranata u školski sistem Srbije prve ocene pokazuju pozitivne rezultate.  Ekipa RTV Vojvodina  posetila je Osnovnu školu “Vuk Karadžić” u Preševu, gde smatraju da su zbog zajedničke nastave unapređena ne samo novopridošla, već i deca domaćini. Ni u učionici deca migranata ne razlikuju se od ovdašnje dece. Doduše, uče samo univerzalne predmete engleski, matematiku, likovno, fizičko i srpski jezik. “Moje mišljenje je da su deca dobro prihvatila ovdašnju školu, ovde su moje dve ćerke i planiram da pohađaju školu sve dok ne odemo dalje”, izjavila je nekada policijska službenica u Iranu, Sonja Mohamed koja je sa suprugom ovde već jedanaest meseci. U prihvatnom centru u Preševu trenutno boravi 197 migranata, uglavnom iz Avganistana, Iraka i Irana. 42 su školska deca.   https://www.youtube.com/watch?v=EwV-kqiiS6s

 Novi Sad: Mozaik od čepova za Ginisa 

Humanitarno ekološka organizacija “Čepom do osmeha” najavila je kulturno umetnički događaj na kojem će centralno dešavanje biti sklapanje mozaika od plastičnih čepova, velikog čak 621 m2. Mozaik će biti sklopljen u centru Novog Sada u subotu, 30. septembra. Program počinje u 10 pre podne, a cilj je buđenje ekološke svesti građana i buđenje humanosti kod pojedinaca. Organizatori nameravaju da pravljenjem ovako velikog mozaika sa motivima Novog Sada obore dosadašnji svetski rekord i uđu u Ginisovu knjigu rekorda. Uz pomoć reciklaže do sada prikupljenih čepova, ova organizacija je obezbedila novac za kupovinu raznih pomagala za osamnaestoro dece sa smetnjama u razvoju, između ostalog: električnih kolica i tricikala, invalidskih kolica za decu, respiratora na struju i lap-topova za slepe, a cilj je da do kraja godine prikupe novac potreban za kupovinu pomagala za četvoro dece, jedno s Kosova i troje iz Novog Sada, Novog Bečeja i Smederevske Palanke. https://www.youtube.com/watch?v=6dJmn5VtFdY

Opomena za 6.000 bivših studenata zbog kredita

Oko 6.000 bivših akademaca, koji su tokom studiranja koristili studentski kredit, dobili su opomenu i rok da do kraja godine isplate kredit u celosti kako im ne bi bila zaračunata zatezna kamata. Jedna od njih je Jelena S. kojoj je nedavno na kućnu adresu stiglo obaveštenje i opomena da mora da isplati studentski kredit u iznosu od 102.000 dinara do kraja avgusta ili će joj biti zaračunata kamata i osnovnom dugu biti pridodato još 16.000 dinara. U međuvremenu je Ministarstvo prosvete rok za otplatu duga pomerilo na kraj septembra, a sada i na kraj godine – 31. decembar. Jelena je fakultet završila pre deset godina, kredit je vraćala u ratama, ali sa gašenjem Univerzal banke, januara 2013. godine, više nije znala gde da uplaćuje preostali dug. Tek posle 13 meseci od gašenja Univerzal banke, ovaj posao poveren je Unikredit banci, a studenti na kućne adrese nisu dobili nikakvo obaveštenje koji iznos u kom roku i kome treba da isplate.  Nadležni kažu da je obaveštenje išlo preko sredstava javnog informisanja, kao i da banka nije bila u obavezi da svakog studenta pojedinačno obaveštava o tome.
U Ministarstvu prosvete pojašnjavaju da je opomenu dobilo oko 6.000 bivših studenata, da se zakonska zatezna kamata neće naplaćivati do kraja godine. Oni podsećaju da je Ugovorom o studentskom kreditu precizirano da obaveza otplate duga dospeva najkasnije u roku od 18 meseci po isteku roka za završetak studija. “Period od 18 meseci ostavljen je da se student zaposli, a obaveza iz zaključenog ugovora se mora ispuniti”, naglašavaju u Ministarstvu prosvete. Reprograma duga nema, ali u praksi onima koji su počeli da isplaćuju kredit, pa i u ratama koje sami odrede, nisu zaračunate kamate. U Ministarstvu podsećaju da nije reč o komercijalnim kreditima, te da oni neće tužiti studente, niti će biti prinudne naplate, ali da moraju da se poštuju ugovorene obaveze i kredit da se vrati, kako bi drugi studenti mogli da ga koriste.
Podsećaju da je mesečni iznos studentskog kredita 8.400 dinara i da se isplaćuje u deset rata, a da ne mora da ga vraća student koji je završio studije u roku, bez izgubljene godine i kome je prosečna ocena 8,5. Student koji je ispunio te uslove u roku od 30 dana od dana diplomiranja treba da dostavi overenu fotokopiju uverenja o diplomiranju i podnese zahtev za oslobađanje od vraćanja primljenog studentskog kredita. Studenata u pasivnom statusu (oni koji ne vraćaju kredit) trenutno ima 7.890, podsećaju iz resornog ministarstva.

Evropska nedelja programiranja

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva sve zainteresovane škole, udruženja i pojedince da se i ove godine uključe u evropski projekat „Nedelja programiranja“, koja će se održati u periodu od 07. do 22. oktobra 2017. godine. Nedelja programiranja je događaj koji promoviše izražavanje kreativnosti kroz programiranje. U 2016. godini, širom evropskog kontinenta bilo je organizovano 23000 događaja sa 970000 učesnika iz 46 zemalja. Od samog uključivanja, u Republici Srbiji postoji veliko interesovanje za ovaj događaj. Deveto mesto po broju održanih događaja i dva prikaza aktivnosti na blog.codeweek.eu svedoče o zainteresovanosti i uspehu Srbije u ovom pokretu.
EU Nedelju programiranja vode volonteri. Sve zainteresovane škole, udruženja i pojedinci mogu da kreiraju svoj događaj i dodaju ga na mapu codeweek.eu. Više informacija o organizaciji i registraciji događaja mogu se naći na events.codeweek.eu. Sve dodatne informacije o događaju istaknute su na codeweek.eucodeweek.rs i www.facebook.com/CodeWeekSerbia.

U toku prijave za Blogeramu

U toku su prijave za treći po redu besplatni kurs kreativnog pisanja, Blogerama, koji je namenjen maturantima srednjih škola. Blogeramu organizuju Matica srpska i Filozofski fakultet, a za cilj ima približavanje kulture lepog pisanja i čitanja srednjoškolcima. Blog je fluidan žanr koji može da se manifestuje kroz različite oblike pripovedanja, zbog čega su se organizatori i odlučili da zainteresovane đake završnih razreda srednjih škola poduče ovoj formi. “To znači da može da se manifestuje kroz različite oblike pripovedanja ili pisanog izražavanja. Može da bude kratka priča, esej, što najčešće i jeste, kratak internet esej, može da se realizuje u obliku poezije, video zapisa, scenarija, video igara i vrlo je popularan među srednjoškolcima. Tu treba naglasiti da se mi ne bavimo blogom u onom negativnom kontekstu kakav se najčešće probudi kada se čuje ta reč ‘blog’, pa mnogi pomisle na popularne blogove, na neke tekstove koji reklamiraju neke proizvode, ovde je reč, ipak, o umetnosti i o jednoj vrsti kvaliteta mišljenja koji je prisutan u tim tekstovima”, objašnjava Marko Tošović, predavač na Blogerami. https://www.youtube.com/watch?v=iL-lXGq1P-w
Iskustva sa mladima koji su prošli ovaj kurs u prethodne dve godine su pozitivna, istakao je Tošović. Interesovanje za Blogeramu raste iz godine u godinu i iako su prijave za kurs tek počele, do sada imaju preko 20 učenika zainteresovanih za kreativno pisanje blogova. “Prva blogerama, pravo da vam kažem, nismo ni mi sami znali kako će izgledati, nismo znali kako će se to ‘primiti’ i dopasti srednjoškolcima. Međutim, već sledeće su imale duplo više polaznika nego prve. Ove godine već sada imamo, a tek smo obišli nekoliko škola, prijavljenih kandidata kao prve godine”, kaže Tošović. Za pisanje blogova nije potrebno posebno predznanje, a predavači su do sada, kako je rekao, bili prijatno iznenađeni opštim znanjem i interesovanjem polaznika za književnost i kulturu. Sam kurs počeće u drugoj polovini oktobra i trajaće kraja januara ili početka februara.
“Realizuje se na svake dve nedelje, svake druge nedelje imamo časove, a u tom periodu autori, odnosno polaznici kursa pišu svoje tekstove, gde ih mi opterećujemo nekim stilskim ili misaonim vežbama u okviru kojih oni moraju te svoje tekstove da realizuju. Poslednji čas imamo u Svečanoj sali Matice srpske, gde najbolji radovi koji nastanu u toku tog našeg tromesečnog druženja budu javno pročitani pred jednim širim auditorijumom”, rekao je on. Radovi dosadašnjih autora mogu se naći na sajtu www.blogerama.ff.uns.rs, a oni koji budu nastali ove godine biće objavljeni na sajtu Centra za istraživanje i popularizaciju srpske književnosti. Učenici zainteresovani za predstojeću Blogeramu mogu se prijaviti preko Fejsbuk grupe Blogerama ili putem mejla blogerama.ff@gmail.com

Muškarcima 22 odsto veće plate od žena za isti posao

Posle završenog fakulteta plate muškaraca za skoro 40 odsto veće su od plata koleginica, te tako prosečan visokoobrazovan muškarac zarađuje oko 90.000 mesečno, a jednako obrazovana žena 65.000 dinara. Uprkos snažnom jačanju dinara prema evru od početka godine prosečna neto plata isplaćena u avgustu nije uspela da preskoči granicu od 400 evra (iznosila je 395 evra), piše “Danas“. Međutim, sam prosek ne govori puno o tome kakva je struktura zarada u Srbiji, a ona održava veliku nejednakost. Prema istraživanju Gorane Krstić i Jelene Žarković, profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dohodovna nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi i iznosi između 38 i 38,6 dok je prosek u Evropskoj uniji 31. Prema njihovom istraživanju, najveći doprinos nejednakosti čine razlike u zaradama. Neki uvid u strukturu zarada Srbije daje polugodišnje statističko istraživanje o zaposlenima i o zaradama zaposlenih, koje objavljuje Republički zavod za statistiku takozvani RAD 1.
Tako je prema poslednjem istraživanju ove godine obuhvaćeno nešto više od milion zaposlenih sa prosečnom neto platom od 50.337 dinara (dok je prosečna isplaćena zarada za celu Srbiju u martu iznosila 47.814 dinara). Nejednakosti u zaradama između regiona i između polova u Srbiji su ogromne. Zaposleni u beogradskom regionu, recimo, primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Tako je prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.
Jedna od zabrinjavajućih činjenica koje proizilaze iz ovog istraživanju su razlike između primanja muškaraca i žena. Na celom uzorku od nešto preko milion zaposlenih, muškarci su u martu primili primili 22 odsto veću platu nego žene – 55.256 prema 45.450 dinara. Ubedljivo najveća razlika je na nivou visokoobrazovanih. Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara – razlika od čak 37 procenata. Najmanja razlika je kod zaposlenih sa srednjom stručnom spremom – “svega” 26 odsto.

Obrazovanje se (ipak) isplati

Da se obrazovanje i u Srbiji ipak isplati, pokazuje poređenje plata prema nivou stručne spreme. Tako je prosečna plata zaposlenih sa završenim fakultetom 75.000 dinara, dok je zaposlenima sa srednjom školom prosečna plata 42.036 dinara, a radnici sa nižom stručnom spremom primaju još 10.700 dinara manje. Ovo se poklapa sa zaključkom Gorane Krstić da je uzrok velike nejednakosti u zaradama u stvari obrazovanje. Zaposleni sa fakultetom u proseku primaju 1,4 puta veću platu nego oni sa srednjom školom i više nego dvostruko veću od onih sa samo osnovnom školom. Značajna odstupanja postoje i između prosečnih zarada prema delatnostima. Tako su u martu najvišu zaradu primili zaposleni u finansijskom sektoru, čak 99.351 dinar neto, što je 2,6 puta više nego u administrativnim i pomoćnim delatnostima gde su plate najmanje i iznose samo 38.168 dinara. O tome kakvi su prioriteti Srbije pokazuju i podaci o isplaćenim zaradama u obrazovanju, koje su iznosile ispodprosečnih 41.810 dinara i u zdravstvu sa 43.206 dinara.

Ruma: Dodatna sredstva predškolskoj ustanovi

Opštinsko veća u Rumi usvojilo je rebalans budžeta za 2017.godinu kojim se planiraju ukupni prihodi u iznosu od milijardu 996 miliona dinara.  Do rebalansa je došlo zato jer su dobijena sredstva od AP Vojvodine i saglasnost Ministarstva finansija za povećanje mase sredstava za plate Turističkoj organizaciji Ruma i PU “Poletarac”. Zahvaljujući ovom Predškolska ustanova „Poletarac” može da poveća broj dece u ustanovi . Usvojen i predlog rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve u iznosu od 5 miliona za sanaciju objekata i uništenih poljoprivrednih useva zbog elementarne nepogode koja je zadesila Rumu 17. septembra.

Stefan Milenković: Plemenito je deliti znanje sa mladima

Koncertom našeg proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića na sceni Kolarca, u utorak uveče je otvoren međunarodni ArtLink festival mladih talenata u oblasti klasične muzike.Ne postoji plemenitija misija za ostvarene umetnike od prenošenja znanja i iskustva mladim talentovanim kolegama, izjavio je Tanjugu naš proslavljeni violinista Stefan Milenković pred nastup u beogradskom Kolarcu na otvaranju ArtLink festivala. ArtLink festival, koji se održava od 25. septembra do 8. oktobra, ima za cilj da okupi i podrži stvaralaštvo srpskih umetnika mlađe generacije, iz različitih vidova umetnosti, posebno muzike, nastojeći da predstavi najvredniji kulturni sadržaj i promoviše autentične umetničke forme iz ove sredine. Na sceni Kolarca Milenković je izveo integralno Vivaldijeva “Četiri godišnja doba”, zajedno sa ArtLink mladim virtuozima. Sa njim su, u izvođenju Bahovog duplog koncerta za dve violine, nastupiti Una Stanić, laureat ArtLink nagrade. Ekipa Tanjuga zatekla je Milenkovića na probi sa mladim talentovanim muzičarima na Fakultetu muzičke umetnosti, kako sa mladim virtouzima priprema grandiozna “Četiri godišnja doba” Antonija Vivaldija.
“Hajmo još jednom sa oblim prelazom na kraju teme, jer je teško da jedan odsvirate visoko istovremeno”, deli Milnković svoje bogato iskustvo muziciranja sa mladim muzičarima. “Divni su ovi momci i devojke i zadovoljan sam njihovim muziciranjem preko svake mere. Spremni su za veliki koncert jer dele jednu fantastičnu energiju, entuzijazam i istrajnost da predstave svoj talenat”, kazao je Milenković. Za mlade kolege sa kojima priprema koncert ima savet da istraju u onome što vole da rade. “Mladi muzičari moraju da osećaju strast prema osvajanju scene. Sviranje klasične muzike je pretežak pravac da bi se čovek njime uputio u životi bez strasti prema umetnosti. Ako je strast prisutna, onda je sve moguće. Pa i uspeh. Naravno, podrazumeva se neprekidni rad na sebi u kojem svaki mladi muzičar mora da istrajava”, kazao je Milenković. Proslavljeni violinista izbegava da upoređuje vreme u kojem je on činio prve korake na sceni kao mlad i talentovan umetnik, sa današnjim okolnostima u kojim stasavaju muzičari.

Čepom do osmeha: U subotu pravljenje mozaika od čepova 

Humanitarno ekološko udruženje “Čepom do osmeha” će u subotu, 30. septembra u Novom Sadu organizovati pravljenje mozaika od plastičnih čepova, u skladu sa ciljevima koje ova organizacija promoviše. Kako bi ovaj zanimljiv projekat bio uspešno realizovali, organizaciji “Čepom do osmeha” trenutno su potrebni volonteri. Humanitarno ekološkoj organizaciji “Čepom do osmeha”, koja pomaže deci sa smetnjama u razvoju, potrebni su volonteri kako bi poslednjeg septembarskog dana na Trgu slobode uspešno postavili mozaik od plastičnih čepova koji će, prema rečima predsednice Udruženja, biti najveći na svetu do sada ove vrste. “Mi 30. septembra kod Miletićevog spomenika, u centru Novog Sada, pravimo najveći mozaik na svetu od plastičnih čepova, na 621 m2 i za sam događaj potrebni su nam volonteri koji žele da učestvuju u sklapanju i budu deo tima i deo svetskog događaja”, rekla je Vanja Petković, predsednica Udruženja Čepom do osmeha. Od pokretanja akcije Čepom do osmeha 2012. godine, pa do danas prikupljeno je oko 100 tona plastičnih čepova iz cele Srbije, čime je pomoć dobilo 18 mališana. Ideja za jedan ovako veliki projekat je, prema njenim rečima, rođena pre nekoliko godina prilikom učešća u sličnoj akciji.
Mozaik će, najavila je Petković, predstavljati Novi Sad kao Evropsku prestonicu kulture i Evropsku prestonicu mladih, u skladu sa sa ciljevima koje ovo udruženje promoviše – širenje svesti o zaštiti životne sredine i razbijanja predrasuda o deci sa smetnjama u razvoju. U toku je sortiranje čepovaod kojih će mozaik biti napravljen. “Jako lepo napreduje. Svakodnevno dolaze ljudi od 9 do 7 časova, sortiraju se čepovi. Trenutno smo u deficitu sa svetlo-plavim čepovima, tako da apelujem na građane da i kući odvajaju svetlo-plave čepove, a i da dođu ovde, u društvu i uz lepo druženje odvajamo takve čepove kako bi imali dovoljno čepova za sam događaj”, navode u Udruženju.  Volonteri koji žele da učestvuju u ovoj velikoj akciji mogu do petka da se prijave putem mail-a čepomusvet@gmail.com.

Nastava na rusinskom jeziku u šidskim selima

Predstavnici Nacionalnogo Saveta Rusina, predsednica Odbora za obrazovanje Melanija Rimar i predsednik izvršnog odbora Željko Kovač, su juče, 25 septembra, posetili OŠ “Branko Radičevič” u Šidu, gde su razgovarali o planovima i teškoćama u nastavi na rusinskom na područu te opštine. Poseta, kojoj je domaćin bio direktor OŠ „Branko Radičevič” Dalibor Farbaš, je organzovana povodom rezultata ponovljene ankete školske dece za izbornu nastavu na rusinskom jeziku u toj i u drugoj šiđanskoj matičnoj OŠ “Sremski front”, kao i u njihovim područnim odeljenijima u Bačincima, odnosno Berkasovu i Bikić Dolu.  (Rutenpres) Kako je kazala zamenica direktora OŠ “Branko Radičević”, Vera Dupalo, u toj školi je za nastavu na rusinskom je prijavljeno 29 đaka.
U nižim razredima će po uzrastu 26 đaka biti podeljeni u četiri grupe. U višim razredima tako ostaju još troje đaka, čija je grupa pod znakom pitanja, pošto je zakonski minimum za osnivanje grupe petoro. Direktor Dalibor Faarbaš je obećao da će se već iduće nedelje u Školskoj upravi založiti da i to troje đaka dobiju grupu.  Kako je prisutne na sastanku informisala Zlatica Sivč Zdravić, koja na područu opštine drži nastavu na rusinskom, u OŠ “Sremski fronst” je takođe bilo dobrog odaziva na ponovljenoj anketi. Prijavljeno je 17 đaka koji su raspoređeni u dve grupe, ali ima još zainteresovanih.

“Noć istraživača” 29. septembra u 11 gradova

Poslednjeg petka u septembru, u više od 250 evropskih gradova, održana je  dvanaesta po redu Noć istraživača. Pre osam godina, Srbija se, zahvaljujući Novom Sadu, priključila najvećoj naučnoj žurci i od tada broj gradova učesnika iz naše zemlje raste, da bi ove godine čak jedanaest gradova bilo budno u Noći istraživača – Subotica, Zrenjanin, Inđija, Šabac, Beograd, Kragujevac, Niš, Pirot, Požarevac i Petnica. Ove godine novosađani će moći da se druže sa HOT istraživačkim grupama, odnosno naučnicima čija su istraživanja aktuelnih, nerešenih pitanja, u samom vrhu svetske nauke. Ovi HOT istraživači, koje Novosađani mogu da upoznaju i preko bilborda postavljenih širom grada, bave se primenom IT tehnologija u poljoprivredi, digitalnim tehnologijama u arhitekturi, otkrivanjem lekovitih dejstava biljaka za do sada neizlečive bolesti, klimatskim promenama, razvojem novih inženjerskih struktura po uzoru na prirodu, razvojem novih dijetskih suplemenata, otkrivanjem kristalnih struktura, robotikom u arhitekturi i digitalnom proizvodnjom materijala.

Održan „UEFA dana bazičnog fudbala“

„Grad Novi Sad podržava ideju o školskom sportu i teži da kroz propagiranje zdravih stilova života, deci još od najranijeg uzrasta usadi ideju o važnosti fizičke aktivnosti. Gradska uprava za sport i omladinu stoga ulaže dosta sredstava svake godine u programe koji se tiču razvoja školskog sporta, što podrazumeva širok spektar raznih sportskih disciplina, kako onih popularnih, tako i onih manje zastupljenih. Fudbal svakako spada u one koji su veoma poznati u celom svetu i koji od najmlađeg uzrasta preferiraju i dečaci i devojčice. Takmičarima želim sportsku sreću, a želim da naglasim da ćemo nastaviti da dajemo pun doprinos razvoju školskog- fudbalskog sporta“, rekao je  u utorak 26. septembra na obeležavanju Dana Ognjen Cvjetićanin.
Naime, višegodišnje održavanje „UEFA dana bazičnog fudbala“ preraslo je u događaj koji se obeležava u sklopu Evropske nedelje sporta Evropske komisije, pa shodno tome UEFA obeležava 4. po redu UEFA nedelju bazičnog fudbala od 23. do 30. septembra. U cilju što uspešnije realizacije „Dana bazičnog fudbala“, a u saradnji sa Fudbalskim savezom Srbije, Fudbalski savez Vojvodine zajedno sa OŠ „Dositej Obradović“ iz Novog Sada organizovao je „Dan školskog dečjeg fudbala“. Učesnicima te manifestacije, a to su učenici i učenice OŠ „Dositej Obradović“, igračice Ženskog fudbalskog kluba „Vojvodina“ i deca iz ŠOSO „Milan Petrović“, tom prilikom dodeljena je sportska oprema u vidu lopti, dresova, majica, torbi itd.

Studentima Filološkog odobren jedan zahtev

Uprava Filološkog fakulteta u Beogradu ispuniće jedan od dva zahteva studenata, vezan za finansijske uslove upisa, dok se na Stomatološkom fakultetu pozivaju na to da su kriterijumi za upis studenata u više godine studija definisani Zakonom o visokom obrazovanju i normativnim aktima. U saopštenju dekanskog kolegijuma Filološkog fakulteta navodi se da finansijski uslovi za upis produžene ili reupisane godine ostati kao lane, odnosno da se odlaže primena odluka o promenama uslova upisivanja školske 2017/18. godine. – U vezi sa zahtevom povodom produženog ispitnog roka, obaveštavamo vas da Filološki fakultet mora ostati pri odluci donetoj na sednici Nastavno-naučnog veća, održanoj 18. septembra, jer nas dopis Univerziteta u Beogradu od 20. jula na to obavezuje – ističu iz dekanskog kolegijuma Filološkog fakulteta. Pošto se u pomenutom dopisu Univerziteta ističe da školska godina traje do 30. septembra, studenti Filološkog fakulteta kod kojih ovo povlači dodatne finasijske probleme, novi protest najavljuju za sutra, od 11.30 sati.

Budući stomatolozi i dalje nezadovoljni

Studenti stomatologije takođe su zatražili promene uslova i cena nastavka školovanja. Međutim, dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Miroslav Vukadinović u svom odgovoru “Blicu” ističe da su kriterijumi za upis studenata u više godine studija definisani Zakonom o visokom obrazovanju i normativnim aktima. – Svake školske godine, rešavajući molbe studenata za dobijanje olakšica za upis, dekanski kolegijum utvrđuje predlog odluke, koja se verifikuje na sednici Nastavno-naučnog veća. Olakšice definisane navedenom odlukom važe samo za tu školsku godinu – kaže on i ističe da odluka koja je izazvala nezadovoljstvo važi za 2017/18. godinu. Komentarišuči  protest, dekan kaže da studenti “imaju pravo na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja, u čemu ih niko ne sprečava” i podseća da su oni obavezni da se ponašaju u skladu sa “Pravilima ponašanja”.

Vremeplov: U Nišu otvorena prva gimnazija

U Nišu je na današnji dan 1. oktobra 1878. otvorena prva gimnazija. U prvu školsku godinu upisano je 49 učenika.

Vremeplov: Građanski protesti zbog nepriznavanja pobede kandidata DOS

Širom Srbije na današnji dan 1. oktobra 2000.  nastavljeni protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata DOS Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle u rudnik “Kolubara” u pokušaju da spreče štrajk rudara.

Vremeplov: Anica Savić Rebac

Na današnji dan 1. oktobra 1892. rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu.

Vremeplov: Ivan Đaja

Na današnji dan 1. oktobra 1957. umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

Vremeplov: Demonstracije albanskih studenata

Policija je na današnji dan 1. oktobra 1997.  grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

Vremeplov: Ginter Gras

Jedan od najvećih nemačkih književnika XX veka Ginter Gras dobio je 30. septembra 1999.  Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov: Rasni nemiri u Oksfordu zbog upisa crnca na univerzitet

Na današnji dan 30. septembra 1962. rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

Vremeplov: Milan Rakić

Na današnji dan 30. septembra 1876. rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Bio član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN-kluba.

Vremeplov: Hans Vilhelm Gajger

Na današnji dan 30. septembra 1882. rođen nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za merenje radioaktivnosti, “Gajgerov brojač”.

Nehumano i za odraslog da nosi toliko kilograma, kamoli za dete

Sistematski pregled pokazuje da četvrtina dece ima neki deformitet kičme, a školski ranac svake godine kao da je sve teži – torba petaka teži skoro 10 kilograma.  I stručnjaci ukazuju da teret koji deca tog uzrasta nose nije proporcionalan njihovoj mišićnoj i telesnoj masi. Posledice nošenja tereta od skoro deset kilograma svakog dana ima svoje posledice. One se najčešće ogledaju u vidu hroničnih bolova u vratnom i ramenom delu, a moguć je i deformitet kičme, odnosno skolioza. – Potpuno je nehumano i za odraslog da nosi sa sobom toliko kila, a kamoli za dete. Neravnomerno opterećenje na kičmu izaziva najveću štetu, ranac treba da ima anatomski deo na leđima i da se težina ravnomerno rasporedi tako što će se nositi obe ručke. Danas postoje i rančevi na točkiće, koji mogu biti olakšica mališanima – kaže dr Branka Lazić, načelnica opšte medicine uz napomenu da ne govori o prevenciji štete već njenom smanjenju Deci u razvoju, značajno može pomoći i fizička aktivnost kojom će ojačati mišiće, dodaje doktorka Lazić.

Veliki i težak ranac ima negativan uticaj i na psihu deteta

Veliki i težak ranac ima negativan uticaj i na psihu deteta, odnosno na njegovu percepciju škole. – Ako dete svaki dan nosi tešku torbu na leđima, može vremenom da poveže to osećanje nelagode sa odlaskom u školu. To se ne dešava odmah, prvaci od početnog uzbuđenja zbog polaska u školu, vremenom suptilno menjaju odnos prema toj ustanovi – objašnjava školski psiholog Nina Racić. Mnogi roditelji su nade polagali u najavljenu reformu školstva, s tim i programa udžbenika, međutim to bi samo donelu veće olakšice u ceni knjiga, nego težini rančeva. U planuje da đaci iste udžbenike – koriste i po nekoliko godina.

Grejanje problem u školi u Zmajevu

Osnovna škola “Jovan Jovanović Zmaj” u Zmajevu, jedna je od najuspešnijih vaspitno – obrazovnih ustanova u opštini Vrbas. Zgrada škole izgrađena 1976, dovoljno je prostrana i dobro opremljena za izvođenje nastave. Veliki problem predstavlja zastareo i neadekvatan sistem grejanja. https://www.youtube.com/watch?v=UMdSrjDYJF8

Propisuju deci antibiotike pet puta češće nego u EU

Deca u Srbiji piju pet puta više antibiotika nego mališani u nekim zemljama EU. Pedijatri upozoravaju da će se, ne smanji li se davanje tih lekova, stvoriti masovna rezistencija na lekove i, što je još važnije – uništava se dečji organizam. Prema Studiji o potrošnji antibiotika, u Srbiji se lekovi propisuju čak pet puta više nego u nekim zemljama Evropske unije, u skandinavskim zemljama i u zemljama centralne Evrope.
Da bi racionalizovalo propisivačku praksu, Ministarstvo zdravlja je od novembra 2015. godine sprovelo edukaciju za oko 2.500 lekara i formirana je Radna grupa za izradu novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika koji se očekuje u novembru, rekli su za “Blic” iz tog ministarstva. Antibiotici nisu rešenje za infekcije izazvane virusima, poput obične prehlade ili gripa. – Antibiotici su delotvorni samo protiv bakterijskih infekcija, a samo lekar može da postavi ispravnu dijagnozu i donese odluku o tome da li su antibiotici neophodni – savetuju iz Ministarstva zdravlja.

Brat (8) branio sestricu (7) od silovatelja: Herojstvo platio životom

Dante Danijel (8) iz Sakramenta je pretrpeo teško oštećenje mozga i preminuo posle šest dana borbe, nakon što ga je napao Diandre Čejni, bivši dečko njegove mame. Mališan je preminuo jer ga je bivši dečko njegove majke krvnički izudarao po glavi čekićem, dok je on pokušavao da odbrani mlađu sestru Danae (7) koju je Diandre seksualno napao. Čejni je optužen za ubistvo, kao i za seksulano zlostavljanje i fizički napad i pokušaj ubistva, jer je nasrnuo i na majku mališana, svoju bivšu devojku, Elizabet Solone, koja je ostala bez vida na levom oku nakon napada. Iako je Danteova porodica neutešna i jedva se bore sa gubitkom voljenog mališana, kažu da im je makar mala uteha činjenica da su donirali Danteove organe, pa je tako njegovo srce spasilo život drugom mališanu iz južne Kalifornije.

About the Author

admin

Leave a Reply