WTD 2017: Podučavati slobodno, osnaživati nastavnike!

Svake od 1994. godine obeležava se 5. oktobar Svetski dan nastavnika kojim nastavnici širom sveta obeležavaju i godišnjicu potpisivanja Preporuke UNESCO / ILO o statusu nastavnika iz 1966.  godine. Preporuka iz 1966. godine predstavlja glavni referentni okvir za prepoznavanje prava i odgovornosti nastavnika na globalnom nivou.  Ove godine na  Svetski dan učitelja obeležava se i 20. godišnjica Preporuke UNESCO-a (iz 1997. godine) o statusu nastavnog osoblja visokog obrazovanja. Status nastavnika u visokom obrazovanju često se zanemaruje u diskusijama o statusu  nastavnika. Kao i kod nastavnika na predškolskom, osnovnom i srednjem nivou nastavu u visokom obrazovanju mogu da realizuju samo  profesori sa stručnim znanjem, specijalizovanim veštinama i pedagoškim kompetencijama.
Svetski dan nastavnika 2017. obeležiće se pod motom “Podučavanje na slobodi, osnaživanje nastavnika”, delom ponavljajući temu koja je postala aktuelna nakon usvajanja novih Ciljeva održivog razvoja (SDG) u septembru 2015. godine, kada je osnaživanje nastavnika bilo ponovo potvrđeno kao prioritet u svim obrazovnim i razvojnim strategijama.
NSPRV sutra Dan nastavnika obeležava  svečanom sednicom u Maloj sali Stare gradske kuće u Somboru sa početkom u 11.00 časova. (→Saopštenja)

Savićević: Svima koji rade isti posao jednake zarade!

Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave, Ivana Savićević, navela je da je to da svi koji rade isti posao imaju jednake zarade osnovni cilj reforme koja treba da se provede donošenjem ovog zakona. “Taj reformski proces nije nešto što može da se desi u trentku i samim stupanjem na snagu zakona. U njemu postoji zaštitna odredba prema zaposlenima koji će kada zakon stupi na snagu raditi u javnim službama. Njima plata ne može biti umanjena”, rekla je Savićević. Ona je na pitanje novinara da li se na taj način smanjuje pregovarački potencijal sindikata jer će zaposlenima biti u interesu da imaju veću platu nego da kolektivno pregovaraju, odgovorila da zakonom sindikatima neće biti oduzeta nijedna nadležnost u pregovaranju o materijalnom položaju zaposlenih. “Čak je sindikatima omogućeno da se ukljućuju u druge aspekte pregovaranja koje do sada nisu imali, a to je na koji način treba da se vrednuje kvalitetniji rad njihovih članova.  Ona je dodala da zakon nameće nove obaveze i novu odgovornost i sindikatima i državi kada se ubuduće bude razmatrao materijalni položaj zaposlenih, kao i da izjednačavanje razlika koje sada postoje u platama zavisi od finansijskih mogućnosti države. Savićević je podsetila da Nacrt zakona o zaposlenima u javnim službama ne uređuje visinu plate, ali da propisuje da osnovica koja diktira visinu plate u javnom sektoru bude jedinstvena, kao i da se o tome pregovara sa reprezentitavnim sindikatima. Ona je negirala da bilo kakav uticaj Svetske banka i MMF-a na izradu zakona.  “MMF ima druge zahteve prema državi, ne tiče se radno-pravnog položaja zaposlenih. Bez obzira na MMF i Svetsku banku, ako želimo da sistem plata uredimo na transparetniji i objektivniji način potrebno je da donesemo zakon koji će se odnositi na sve zaposlene u javnom sektoru i koji će propisati da se zarade određuju prema istim principima”, rekla je Savić.

UNS dočekao 7.300 brucoša

Prvog dana akademske školske godine, Univerzitet u Novom Sadu otvorio je vrata za 7.300 brucoša. Mesta na fakultetima još ima i svi zainteresovani prvih dana oktobra imaće priliku da konkurišu na njih. Za one koji su već dobili indeks, svečani prijem, između ostalih, organizovao je danas Ekonomski fakultet. https://www.youtube.com/watch?v=MtCX2a7M3D8

Filozofski: Sporazum o osnivanju Centra za portugalski jezik

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u ponedeljak je potpisan protokol o saradnji između Fakulteta i Instituta Kamoeš (Camoes), koji su potpisali dekan prof. dr Ivana Živančević Sekeruš i u ime Instituta ambasador Portugala u Beogradu Augusto Saraiva Peihoto. Živančević Sekeruš je izrazila zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Institutom Kamoeš i najavila da uskoro na Fakultet stižu knjige na portugalskom jeziku i da će na Fakultetu, pored jezika koji se uveliko uči, uskoro biti i različiti programi u vezi sa portugalskom kulturom. Ona je studentima naglasila da je učenje jezika danas važno i da pored engleskog jezika, koji skoro svi dodaju u svoj profesionalni portfolio, dodaju bar još jedan jezik, na primer portugalski.
Ambasador je izrazio zadovoljstvo što je novi sporazum potpisan i podsetio je na boravak 2011. godine kada je potpisan prvi sporazum o uvođenju portugalskog jezika na Filozofskom fakultetu. Naglasio je da je portugalski jezik jedan od najrasprostranjenijih na svetu, kojim govori više od 260 miliona ljudi, počev od Portugala, preko Brazila do zemalja, nekadašnjih portugalskih kolonija u Africi, pa sve do Istočnog Timora u Aziji. “Siguran sam da će ovaj sporazum otvoriti vrata za nove vidove saradnje u kulturi kao što je gostovanje portugalske književnosti, slikarstva, arhitekture i svih vidova kulturne saradnje koji mogu da se sprovedu pod okriljem ovog sporazuma”, zaključuje ambasador Portugala.
U saopštenju Filozofskog fakulteta navodi se da je zahvaljujući prvom sporazumu potpisanom 2011. godine, portugalski jezik počeo da se uči u fakultetskom Centru za jezike fakultativno, a nekoliko godina kasnije postao je i jedan od obaveznih izbornih predmeta za koje studenti dobijaju bodove, te da svi zainteresovani sugrađani mogu i dalje da ga uče u Centru za jezike. Novi sporazum predviđa unapređenje dosadašnje saradnje osnivanjem Centra za portugalski jezik i kulturu na Filozofskom fakultetu koji će finansirati portugalska ambasada.

Moskva: O saradnji srpskih i ruskih naučnika

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije, Nenad Popović sastao se 2. oktobra u Moskvi sa generalnim direktorom ruske Državne korporacije za atomsku energiju Rosatom Aleksejem Lihačovim s ciljem da pokrene saradnja srpskih i ruskih naučnika u sferi atomske energije. Popović je istakao da je Srbija zainteresovana da ostvari bližu naučnu saradnju između Nuklearnog instituta Vinča i Nuklearnih objekata Srbije sa ruskim Rosatomom. “U institutu Vinča i Nuklearnim objektima Srbije radi preko 250 doktora nauka. Ti sistemi su jedni od najvećih naučnih kapaciteta Srbije”, rekao je Popović i dodao da postoji veliki potencijal za saradnju srpskih i ruskih naučnika u oblasti mirne primene nuklearnih tehnologija. “Želimo da otvorimo mogućnost saradnje između ruskih i srpskih naučno-istraživačkih organizacija, naučnika i inovacionih kompanija u sferi atomske energije i njenog mirnog korišćenja u medicini, poljoprivredi, industriji”, rekao je Popović. Popović i Lihačov su istakli da je jedan od mogućih vidova saradnje između Nuklearnog instituta Vinča i Rosatoma zajedničko ulaganje u proizvodnju ciklotronskih radiofarmaceutika i primenu protonske terapije u medicini, navodi se u saopštenju iz Popovićevog kabineta. “Reč je o razvoju medicinskih proizvoda koji bi bili namenjeni čitavom regionu Balkana. Razgovori o tome već su vođeni u prošlosti, a ruska strana je pokazala spremnost da ti razgovori budu obnovljeni”, objasnio je Popović. Popović i Lihačov su ocenili da postoji mogućnost za ostvarivanje bliže saradnje između Rosatoma i preduzeća Nuklearni objekti Srbije.
Popović je istakao da su ruski partneri zainteresovani da pruže pomoć Nuklearnim objektima Srbije u znanju, opremi i obukama. Posebno za Srbiju važna iskustva ruskih partnera u tretmanu radioaktivnog otpada, a dogovoreno je da u budućnosti Nuklearni objekti Srbije šalju svoje stručnjake na obuku u Rosatom, naglasio je posle sastanka Popović. Sastanku Popovića i Lihačova u sedištu Rosatoma u Moskvi prisustvovao je i ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji Slavenko Terzić.

U fokusu: Dečja nedelja

Bogat program i niz različitih aktivnosti pripremljen je za ovu sedmicu, kada tradicionalno traje Dečja nedelja, koja će se obeležavati sve do nedelje, 8. Oktobra U cilju poboljšanja kvaliteta života i položaja dece u Novom Sadu u petak, 6. oktobra u 12 časova u Plavoj sali Skupštine Grada biće održana Konferencija o pravima deteta. Predsednica Saveta za osobe sa posebnim potrebama Sonja Radaković istakla je da će se na konferenciji ukazati na probleme dece koja žive i rade na ulici, dece koja žive u nasilničkom okruženju i dece koja žive u siromaštvu. “Ako uspemo da usrećimo bar jedno dete tokom i nakon Dečije nedelje možemo reći da smo svakako ispunili svoj ovogodišnji cilj“, istakla je Radakovićeva, pozivajući sve sugrađane da u četvrtak u 12 časova posete KCNS i pogledaju izložbu “Spretne ruke – svet bez muke” čiji su autori deca s autizmom.
Član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Tihomir Nikolić kazao je na jučerašnjoj pres konferenciji da je Dečija nedelja idealna prilika za omogućavanje i podsticanje druženja i međugeneracijske saradnje. “Grad Novi Sad ima odgovornu socijalnu politiku za sve ugrožene građane, ali posebno za dečiju radost. Naš je cilj da svi oni budu zadovoljni i radosni, ali pre svega da im se pruži bolji položaj, pružanje mogućnosti da slobodno izražavaju kreativne sposobnosti i talente kroz igru i druženje kao i unapređivanje kvaliteta njihovog života“, objasnio je Nikolić ukazujući na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti dece i ostvarivanju njihovih prava.

Angelova-Krasteva: Srbija u vrhu korisnika programa Erazmus+

Predstavnica Direktorata Evropske komisije za obrazovanje i kulturu Antoaneta Angelova-Krasteva izrazila je zadovoljstvo što je imala priliku da sa ministrom Šarčevićem otvori Informativni centar Tempus fondacije u Beogradu. “Kao što znate ove godine obeležavamo 30 godina programa Erazmus plus koji je jedan od najpopularnijih i najuspešnijih programa EU dostupan za više od devet miliona učenika, studenata, profesora”, podsetila je Krasteva.Ona je istakla činjenicu da je Srbija na vrhu liste po broju korisnika ovog programa u regionu i da taj broj raste iz godine u godinu. “Upravo zato visokoobrazovane ustanove u Srbiji će za školsku godinu 2017/2018 dobiti više od 44 odsto sredstava iz budžeta namenjenog za Zapadni Balkan. To znači da će studenti moći da učestvuju u skoro 2000 programa razmena. Takođe, oko 1000 studenata iz Evrope moći će da studira i radi u Evropi”, navela je Krasteva.
Dodala je da je značaj Informativnog centra upravo u tome što će zainteresovane sve podatke o ovom i sličnim projektima EU moći da dobiju u Informativnom centru Tempus fondacije.Predstavnici škola, visokoškolskih ustanova, omladinskih i ostalih ustanova i organizacija moći će na jednom mestu, bez zakazivanja, svakog radnog dana od 10 do 18 sati da dobiju informacije u vezi sa obrazovanjem u Srbiji i Evropi.  U Info centru se mogu dobiti i informacije o stipendiranim mobilnostima (razmenama), volonterskim programima i omladinskim razmenama, evropskim mrežama (Twinning, EPALE, Europass, Euroguidance, Eurydice), kao i srednjeevropskom programu za razmenu studenata i profesora – CEEPUS, karijernom vodenju i savetovanju i aktivnostima Fondacije Tempus.

OK “Vojvodina” obezbedio vrtićima nove kutije za čepove

Odbojkaški klub “Vojvodina” je poklonio nove kutije za donaciju čepova humanitarno-ekološkoj organizaciji „Čepom do osmeha”, koje su raspoređene u 69 objekata Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo”. – Najmlađi učesnici humanitarne akcije do sada su bili i najvredniji – istakla je predsednica Udruženja „Čepom do osmeha” Vanja Petković na konferenciji za novinare, organizovanoj tim povodom u „Studiju M”. – Od samog početka akcije cilj je bio animirati decu jer su ona pokretači svega, naši naslednici. Ako njih edukujemo o zaštiti životne sredine i reciklaži i sortiranju otpada, na taj način neposredno utičemo na njihovu okolinu, u čemu smo i uspeli. Prema rečima portparolke OK „Vojvodina” Sonje Kružević saradnja OK „Vojvodina” i Udruženja građana „Čepom do osmeha” započela je na početku prethodne sezone, a ovom akcijom uspešna se nastavlja. – Drago nam je što je upravo PU „Radosno detinjstvo” domaćin ove akcije jer smatramo da su odbojkaši možda najbolji uzori za našu decu – kaže Kružević. Vanja Petković je potvrdila da je Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo” od samog početka je uz Udruženje „Čepom do osmeha” i da će se mališanima nove kutije dodatno dopasti.

Radionice kreativnog pisanja od oktobra u centru Baza

Prvi ciklus desetonedeljnih Radionica kreativnog pisanja, biće realizovan od 6. oktobra i održavaće se svakog petka od 18 do 21 čas u „Centru baza”, Lasla Gala 34. Učesnici će na radionicama raditi na čitanju, pisanju, analiziranju, brisanju, dorađivanju i razmišljanju. To će biti prostor za individualni rad, ali i zajednički, razgovor o pročitanom, dijalog o napisanom, informisanje o savremenoj književnosti i odnosu književnosti i drugih umetnosti. Predviđeno je da na radionicama bude osam učesnika, starijih od 18 godina, te svi zainteresovani mogu da se prijave do 4. oktobra. Prijavu s osnovnim podacima o sebi i tri teksta, bez obzira na žanr, potrebno je poslati na imejl-adresu: kreativnopisanje@bazagmail.com. Radionice će voditi pisac Bojan Krivokapić.

SOS Dečija sela Srbije u potrazi za SOS roditeljima

Organizacija SOS Dečija sela Srbija otvorila je 1. oktobra konkurs za SOS roditelje koji su spremni da se presele u SOS Dečije selo Kraljevo i posvete celodnevnoj brizi o deci kojoj je pomoć potrebna, a od ove godine mogu da se prijave i bračni parovi. SOS Dečija sela Srbija, kao organizacija posvećena brizi o deci u riziku i pružanju podrške najugroženijim porodicama, od 2005. godine, kroz svoj osnovni program – “SOS Dečije selo Kraljevo”, pomaže da deca bez roditeljskog staranja odrastaju u novim, hraniteljskim porodicama i domu punom ljubavi. U SOS Dečijem selu Kraljevo, u proteklih 12 godina, zbrinuto je 130 mališana svih uzrasta izcele Srbije, a kako se navodi u saopštenju centra, danas su neki od njih uspešni studenti, roditelji i samostalno koračaju kroz život. Ove godine u koncept porodične brige ovog centra, uvedena je i novina – prvi put za poziciju SOS roditelja, mogu da apliciraju i parovi.
Prvi SOS par već je prošao obuku potrebnu za brigu o deci i započeo život sa novom porodicom u SOS Dečijem selu Kraljevo. Ova organizacija, aktuelnim konkursom poziva i ohrabruje sve zainteresovane žene starosti od 28 do 40 godina, kao i parove, koji ispunjavaju uslov za hraniteljstvo, ili su zainteresovani da se bave hraniteljstvom u kućama koje obezbeđuje SOS Dečije selo u Kraljevu, da se prijave na konkurs. SOS Dečije selo je mreža od 14 hraniteljskih porodica koje čine SOS majke (hraniteljke) ili SOS parovi i deca, koja su ovde našla novi dom, u kojem odrastaju sa SOS roditeljem/roditeljima i biološkom i SOS braćom i sestrama. Velika prednost za decu bez roditeljskog staranja je činjenica da se braća i sestre nikada ne razdvajaju, već oni nastavljaju svoj život zajedno u novoj porodici.
Konkurs za SOS roditelje otvoren je do 20. oktobra. Zainteresovani kandidati mogu se informisati o konkursu putem sajta www.sos-decijasela.rs  i telefona 036 375 451.

Dokumentarni film o prvom srpskom olimpijcu

Priča o neobičnom životnom putu Momčila Tapavice, prvom srpskom olimpijcu i poznatom arhitetki ispričana je u dokumentarnom filmu “Šajkom nebu pod oblake”, autora Snežane Milivojević i Đorđa Šibalina. Tapavica je rođen je 1872. godine u selu Nadalj. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a posle 1891. godine, postaje stipendista Matice srpske u Budimpešti na studijama arhitekture u Visokoj tehničkoj školi. Ovaj osvajač srebrne medalje na prvim modernim olimpijskim igrama u Atini, 1896. godine, bio je član Ugarske reprezentacije i učesnik u nekoliko sportova – atletici, dizanju tegova i rvanju Projektovao je zgradu Matice srpske u Novom Sadu, stari železnički most preko Dunava kod Novog Sada, hotel Boku u Herceg Novom, zgradu nemačke ambasade i Državne banke na Cetinju. Sa porodicom se nastanio u Puli gde je i umro 1949. Projekcija filma koji traje 40 minuta je održana u Kulturnom centru Etveš 10 u Budimpešti.

OŠ „Radičević”: Školarci uče kako je živeo običan čovek

U odnosu na nastavu od pre desetak godina, današnji školarci već neko vreme imaju mogućnost da pohađaju izborne predmete, prilagođene uzrastu i planu i programu određenog razreda. Upravo jedan od tih predmeta, Svakodnevni život ljudi u prošlosti, namenjen deci od petog do osmog razreda, među najpopularnijim je izborima đaka novosadske OŠ „Branko Radičević”. Po rečima direktora te osmoletke Aleksandra Maletina, najveći broj dece se od petog razreda opredeljuje da izučava tu tematiku zahvaljujući kvalitetnom radu nastavnice istorije koja predaje i Svakodnevni život ljudi u prošlosti, Branislave Jovanović.  – Već sedam godina imam čast da predajem taj divan izborni predmet, gde deca proučavaju kako su obični ljudi, a ne oni koji su gradili i menjali istoriju, nekada živeli – kaže Branislava Jovanović. – Veliki broj učenika se interesuje za nastavu, i to mi veoma znači. Na časovima su deca opuštena pa znaju i da iskažu razne afinitete i razvijaju, možda i prikrivene, talente, pošto je predmet takav da se mnogo glumi, igra, peva, prezentuje i slika. Kada uđu u učionicu, najčešće pitaju: „A šta ćemo danas raditi?”, dok sa časova odlaze veseli i rasterećeni. Na osnovu naučenog, đaci stvaraju radove i umetnička dela koji budu izloženi u školi, ili pripremaju predstave, koje potom izvode pred ostalim školarcima. Predmet proučava prošlost paralelno s gradivom istorije, te se, na primer, u petom razredu izučava stari vek, život starih Grka i Rimljana. Osmaci gradivom već dolaze do savremenog života pa su Branislava Jovanović i njeni učenici prošle godine pripremili predstavu „Nedostajem sama sebi”, na temu narkomanije i borbe protiv te zavisnosti, uspevši da prenesu vrednu pozitivnu poruku vršnjacima i mlađim đacima.
Trenutno, nastavnica Jovanović s učenicima sedmog i osmog razreda radi na predstavi „Pop Ćira i pop Spira”, prikazujući život u vojvođanskom selu krajem 19. veka. – Bojim se da deca zaboravljaju ono što je tradicionalno. Naš predmet, koji objedinjuje muzičko, likovno, srpski jezik pa i veronauku, neguje tradiciju koja je pečat našeg postojanja i osnova za opstanak naše kulture – poručuje Branislava Jovanović.

„Čuvari ravnice”: U stvalački process  uključeni i đaci

Redakcija dečjeg ekološkog časopisa „Čuvari ravnice”, uči osnovce značaju očuvanja prirode u svom okruženju i šire. Kroz zanimljive tekstove i interaktivnu komunikaciju, mališani razvijaju ljubav prema prirodi.  „Čuvari ravnice” izlaze od 2013. godine, četiri puta godišnje. Po rečima pokretača časopisa Saše Jovanovića, kao predsednika Udruženja „Zeleno pitanje” iz Novog Sada, svrha ekološkog vaspitanja nije usvojiti što više znanja, već izgraditi pozitivan odnos učenika prema životnoj sredini. To se naročito odnosi na razvoj stava „i ja mogu učiniti nešto za svoju životnu sredinu”. Deca danas imaju razvijenu svest o svom okruženju i prirodi, ali mi odrasli smo tu da, uz njihovu pomoć, probamo da pokažemo da svi kao pojedinci možemo nešto učiniti za povećanje svesti o potrebi zaštite životne sredine, objašnjava Jovanović. Kako je dalje kazao, ako roditelji, vaspitači i učitelji daju mogućnost deci da se kroz kontinuirane edukativne igre, akcije i aktivnosti uključe u razmišljanje o životnoj sredini – rezultati ne mogu izostati. Počevši od motivacije da se brine o svojoj kući, ulici, školi i mestu, razvijaju se učenikove samostalnosti i inicijative pa se sve više jača i mogućnost učvršćivanja takvog stava i odnosa.
Osim odraslih članova redakcije, u stvalački proces su uključeni i đaci osnovnih škola, kroz akciju „Školski zeleni pres”, uz pomoć nastavnika, ali i pojedini stručnjaci, entuzijasti, ljubitelji prirode, kao i ljudi dobre volje koji su istovremeno i promoteri i čitaoci „Čuvara ravnice”.  Takva saradnja, prvenstveno s učenicima, Jovanoviću omogućava da sazna na koji način zajedno mogu kreirati edukativan, a u isto vreme zabavan medij. To je posebno bitno jer su deca svih uzrasta, kako kaže, veoma zahtevna publika, te se zarad kvalitetne komunikacije stariji moraju uzdići na njihov nivo. Naš sagovornik dodaje i da je za izgradnju ekološke svesti odmalena najbitnije ponašanje najuže okoline, odnosno roditelja, vaspitača, učitelja… Ako tu imaju pravilno usmeravanje, sve će ići svojim prirodnim tokom u dobrom pravcu. Mislim da je najveći problem u kući jer, i pored velikog rada vaspitača i učitelja, povratkom u dom sve se lako rasprši kao balon od sapunice – ako roditelji pokazuju drugačije ponašanje. Najpotrebnija je edukacija roditelja, a to se teškim radom može i mora postići preko mališana. Deca nisu problem, deca su rešenje, kaže Jovanović.   „Čuvari ravnice” izlaze od 2013. godine, četiri puta godišnje. Detaljnije informacije o časopisu dostupne su na adresi. http://cuvariravnice.blogspot.rs/.

Rektorski skup 16+1 usvojio  Platforma s osnovnim načelima

 „Dogovoreno je da će se saradnja na zajedničkom jačanju kapaciteta u okviru Mehanizma 16+1 zasnivati na uzajamnom uvažavanju svih univerziteta zemalja centralne i istočne Evrope i Kine, ravnopravnosti svih institucija i nepostojanju bilo kog oblika akademskog kolonijalizma, dobrovoljnom uključivanju u saradnju, interesu svih da se kroz saradnju omogući racionalnija upotreba resursa kojima univerziteti već raspolažu i potrebi da se planski i koordinisano stvaraju novi resursi koji mogu služiti svim univerzitetima. Takođe, utvrđeno je da su osnovni, zajednički  ciljevi napredak svake akademske zajednice koja učestvuje u ovom obliku saradnje, jačanje ukupnog potencijala u oblasti visokog obrazovanja, nauke i inovacija, povećanje atraktivnosti u akademskom svetu i motivisanje što većeg broja univerziteta da koriste njegove potencijale, kao i mogućnosti koje pruža Inicijativa pojas i put, i opšti prosperitet zemalja koje sarađuju u okviru Mehanizma 16+1 i Inicijative pojas i put” rekao je rektor UNS-a  prof. dr Dušan Nikolić.
“Platformom je predviđeno da će univerziteti koji su članovi Konzorcijuma, u skladu sa načelom dobrovoljnosti, razmenjivati podatke o resursima kojima raspolažu i naročito o slobodnim, nedovoljno iskorišćenim resursima koje mogu staviti na raspolaganje drugim institucijama, kao i o studijskim programima koje realizuju i onima koje žele da pokrenu, a za čije akreditovanje i realizaciju im je potrebna saradnja sa drugim institucijama u okviru Konzorcijuma. Ovi univerziteti razmenjivaće i podatke o razvojnim i naučnim projektima čiji su nosioci, kao i o projektima koje bi želeli da pokrenu u saradnji sa drugim institucijama u okviru Konzorcijuma, o aktuelnim i planiranim programima mobilnosti u okviru Konzorcijuma i van njega i o međunarodnim konferencijama i drugim skupovima koje organizuju. Podaci od značaja za saradnju u okviru Konzorcijuma biće objedinjeni i ažurirani u okviru posebne, javne elektronske baze podataka i biće dostupni na posebnom veb sajtu.“ Rekao je rektor Nikolić.

Održani 52. Mokranjčevi dani

“Mokranjčevim tragom-u slavu umetnosti!” u Negotinu su održani 52. Mokranjčevi dani. U znaku tri jubileja, 80 godina rada Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije, obeležavanja godišnjice rođenja kompozitora Aleksandra Obradovića i 25 godina umetničkog rada kamernog ansambla Gudača sv. Đorđa, Mokranjčevi dani su i ove godine pronosili zvuke vokalne muzike. Po rečima selektorke profesorke Sonje Marinković programski koncept je zadržao osnovne stubove. Tradicionalno natpevavanje prošlo je u znaku Pevačkog društva Prepodobni Rafailo Banatski iz Zrenjanina koji je poneo titulu najboljeg. Bogat program 52. Mokranjčevih dana, činila su i brojna gostovanja naših umetnika Biljane Krstić, tenora svetskog renomea Zorana Todorovića, baletskog ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda, vokalno-instrumentalnog sastava “In Vijađo”, Hora i simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije, Umetničkog ansambla ministarstva odbrane “Stanislav Binički” kao i nastupi učenika, promocije knjiga, monografija,časopisa, izložbe, master klasi, seminar za dirigente.

Prijem brucoša: Zadatak pravnika da bude častan

Studije prava nisu teške, ali nisu ni lake, a posao pravnika je jedan od najdelikatnijih, poručeno je danas brucošima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu na svečanosti povodom školske 2017.2018. godine. Ministar za rad zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je studentima da u budućnosti svi zajedno treba da doprinesu da zakon bude isti za sve, dok je dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović ukazao da je politika često “tutor” prava, ne samo u Srbiji već i u svetu, a da je zadatak pravnika da nauči da bude častan. “Uvek kažem da je zakon takav kakav jeste, ali je jednak za sve i mora isto da se primenjuje. Srbija to zaslužuje, Srbija zaslužuje vas”, rekao je ministar i poželeo studentima da školovanje završe u redovnom roku. On je podsetio da je to ministarstvo počelo sa prijemom studenata za volontiranje, navodeći da oni najbolji koji pronađu sebe u tom poslu mogu računati da ih čeka posao. Đorđević je izrazio nadu da će i drugi ministri poći tim putem i otvoriti mogućnost da mladi počnu da rade za državu i da zajedno izgrade bolju Srbiju, koja će, kaže, biti na vrhu, a ne na začelju Evrope. Kako je rekao, Vlada Srbije je posvećena izgradnji takve, savremene Srbije.
Dekan Pravnog fakulteta  podelio je sa studentima činjenice koje se tiču Univerziteta u Beogradu, navodeći da je on na među najboljima na svetu. “Od 20.000 univerziteta rangiran je između 201. i 300. mesta i to je ravno olimpijskoj medalji. Uspeh nam je iz godine u godinu sve veći kao univerzitetu, nadam se da će tako ostati i posle Zakona o viskom obrazovanju”, rekao je Avramović i dodao da je beogradski Univerzitet na Šangajskoj listi retki sa ovih prostora koji se tako visoko rangirao. Takav Univerzitet, napominje Avramović, treba podržavati, a ne omalovažavati, kao što, kako kaže, neki čine. (→Press Clipping)

Vremeplov: Milorad Ekmečić

Na današnji dan 4. oktobra 1928 rođen je Milorad Ekmečić, bosanskohercegovački i srpski istoričar, bivši redovni profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu na odseku za istoriju, doktor istorijskih nauka, član ANURS van radnog sastava, redovni član SANU od 1992, bivši redovni član ANU BiH, dopisni član CANU i član Senata Republike Srpske od 1996. godine

Vremeplov: Svetski dan zaštite životinja

UN su proklamovale na današnji dan 1977. opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

Vremeplov: Poslednji dan Julijanskog kalendara

Četvrti oktobar 1582. godine označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19, odnosno 31. januara 1919.

Vremeplov: Rembrant

Na današnji dan 4. oktobra 1669. umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su “Noćna straža”, “Izgubljeni sin”, “Čas anatomije doktora Tulpa”.

Vremeplov: Dženis Džoplin

Od prekomerne doze droge umrla je na današnji dan 4. oktobra 1970. američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.

Vremeplov: Lansiran prvi veštački satelit

Na današnji dan 4. oktobra 1957. SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, “Sputnjik 1”, nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

Mladi u Srbiji misle da jedan šamar nije nasilje

Svaki četvrti mladić u Srbiji veruje da jedan šamar nije nasilje, a svaka treća mlada osoba bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu “sama kriva” ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje AŽC-a među 415 mladih osoba iz 10 gradova u Srbiji. Kako je saopšteno, podaci su deo istraživanja u okviru kampanje “Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” čiji je cilj da nauči mlade ljude, pre svega ženskog pola, da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i ne pristaju na iste. Najveći broj mladih ljudi se ne slaže sa tvrdnjom da ima situacija u kojima je opravdano da mladić udari partnerku (81 odsto), ali na ovu tvrdnju različito gledaju devojke i mladići. Da je opravdano ponekad udariti partnerku, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže 3,2 odsto ispitanih devojaka. Takođe, nalazi istraživanja pokazuju da svaki četvrti mladih i svaka deseta devojka misle da jedan šamar nije nasilje.
Vršnjačka edukatorka na projektu, Sanja Pavlović navodi da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, kao i da postoji razlika na koji način nasilje doživljavaju mladići, a na koji devojke. “Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. To je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje”, navodi Pavlović.
Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se prema LGBT zajednici, pa tako svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka treba da bude pretučen, dok se sa tom tvrdnjom slaže svaka 25. devojčica.  Pavlović dodaje da je jedan od najjačih mitova stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. “Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu”, kaže Pavlović.
AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji kako bi studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, ali i kako bi se, u saradnji sa fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja na ovim ustanovama. Kampanja “Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” deo je projekta “Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje” koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine.

Psihološko savetovalište za mlade dostupno svima

Psihološko savetovalište za mlade, pri Novosadskom humanitarnom centru, zapravo je dostupno svim uzrastima, i to od 2008. godine na Bulevaru vojvode Stepe 1, ali i na društvenim mrežama. Otkako su „Fejsbuk” i „Tviter” sve popularniji, tako je i Savetovalište počelo da ih koristi u svoje svrhe, dok je putem imejla omogućena komunikacija od samog početka, a „Skajp” je najmlađi član. Međutim, novina je da volonteri psiholozi, koji vode te psihoterapije, konačno imaju priliku da to rade uz superviziju, zahvaljujući finansijskoj podršci Gradske uprave za sport i omladinu, odnosno Kancelarije za mlade. „Značajno nam je to što smo uspeli da radimo bez participacije“, objašnjava koordinatorka volontera Dobrila Marković iz NSHC-a, navodeći da svi koji imaju između 15 i 30 godina ne moraju da plaćaju simboličnu participaciju od 300 dinara. „Kada nemamo projekat, imamo participaciju, s tim što i tu izlazimo u susret tako što klijentima ako su nezaposleni ili u teškoj materijalnoj situaciji, kažemo da nam to naglase i oslobađamo ih participacije. Tih 300 dinara smo uveli jer moramo od nečega da plaćamo struju i prostor, tako da taj novac ide u te svrhe, a sve ostalo je volonterski rad organizacije i volontera psihologa.“
Volonteri, osim što svake nedelje rade s po tri klijenta te tako prikupe tri sata, imaju i edukaciju u psihoterapiji, a sad će, uz superviziju, moći i da poboljšaju svoj rad, što im je najvažniji benefit jer bi inače morali sami da obezbede i plate iskusnijeg psihoterapeuta koji bi nadgledao njihov rad.
Ukoliko se terapija odvija preko društvenih mreža, klijent ima opciju da uplati participaciju na račun nakon svake seanse ili nakon seta od deset seansi. Pokazivanje uplatnice volonteru psihologu nije nužno jer NSHC radi po principu poverenja. Svakako je reč o vrsti donacije, a ne o obavezi. „Više klijenata dolazi nam lično jer smo prisutniji na lokalu“, kaže Dobrila.  „Na „Skajpu” za sad imamo pet-šest klijenata, dok nam je dosta zastupljen imejl, pomoću kojeg se zainteresovani informišu kako da zakažu savetovanje ili odmah traže neki konkretan savet. To je ograničeniji vid komunikacije, ne možemo toliko toga da im kažemo, pa ih uvek savetujemo da pokušaju da se organizuju i da dođu kod nas jer je mnogo efikasnije.“ Naša sagovornica ističe da ove godine imaju više klijenata nego inače. Od početka januara pa do sad radili su s više od 150 osoba.

Plaćate li angažovanje obezbeđenja u školi koju vaše dete pohađa?

Sve manje škola angažjuje školsko obezbeđenje zbog lošeg odziva roditelja, koji ne izdvajaju novac za te usluge. “Da li vi dajete đački dinar, osiguranje i obezbeđenje dece u školi?” pitali su anketari “Blica”.  Anketa je završena. Pogledajte rezultate glasanja:

By admin

Leave a Reply