Svečano obeležen Svetski dan nastavnika 2017.
„Podučavanje u slobodi, osnaživanje nastavnika“

Naš Sindikat je, i ove godine, aktivno učestvovao u događanjima vezanim za 5. oktobar –  Svetski dan učitelja. Na taj način NSPRV i dalje, nakon 18. godina ostaje usamljen, možda čak i jedini sindikat prosvetnih radnika u Srbiji koji je uporan u obeležavanju ovog nastavničkog Velikdana, solidaran sa milionima kolelega iz sveta. Između ostalog  tog dana Sindikat je organizovao prigodnu Svečanu sednicu posvećenu Svetskom danu nastavnika. Sednica je održana u Staroj gradskoj kući u Somboru sa početkom u 11 časova. Učesnicima su se obratili prof. Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV i prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSV, emitovani  su tematski filmovi vezani za Svetski dan učitelja, održane prezentacije: „Ciljevi održivog razvoja“,  „Obrazovanje za sve – najvažniji među ciljevima održivog razvoja“ i „Finansiranje budućnosti“  i  priređen koktel za sve učesnike. Rukovodstvu Sindikata i gostima na Svečanoj sednici  obratili su se  predstavnici  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – ŠU Sombor i predstavnici lokalne samouprave.
„Svakog dana naš svet je definisan nekim novim otkrićem. Od momenta kada smo otvorili oči počinje naš put učenja. Staza obrazovanja je univerzalno ljudsko pravo. Ali u vreme razvoja bez presedana, promena, nažalost  i neizvesnosti  mnogi su isključeni. Danas 758 miliona odraslih širom sveta ne znaju pisati ili čitati. Većina njih su žene. 263 miliona dece i omladine ne ide u škole. „Obrazovanje za sve“ je u srcu svetskog ambicioznog programa da se izbriše siromaštvo kroz održivi razvoj do 2030. Program „Obrazovanja 2030“ se zasniva i na činjenici da obrazovanje vodi razvoju otključavajući potencijale, osnažujući živote i transformišući zajednice. Da bismo iskoristili ove potencijale i samo obrazovanje mora biti promenjeno. Moramo obezbediti pravedno, kvalitetno  obrazovanje i priliku za celoživotno učenje za sve. Jer samo na ovom „univerzalnom putu“ možemo oblikovati  zaista inkluzivnu i održivu budućnost gde niko nije izostavljen“ rekao je između ostalog prof Hadži Zdravko M. Kovač, govoreći o transformaciji Milenijumskih razvojnih ciljeva u Svetske razvojne ciljeve, apostrofirajući Cilj 4. kao  cilj svih ciljeva. „Obrazovanje je toliko važno za postizanje održivosti života, prosperiteta i jednakosti na planeti da bi neuspeh u postizanju tog posebnog cilja ugrozilo mogućnost ostvarivanja svih 17 Razvojnih ciljeva u celini. Dobro je poznato da obrazovanje ima ključnu ulogu u iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju vizije održivog razvoja. Kao što će pokazati i Izveštaj o svetskom razvoju, koji je u pripremi, obrazovanje je temelj gotovo svakog drugog razvojnog cilja – obrazovanje spasava živote, unapređuje zdravlje i podstiče međusobno razumevanje i opšte ljudske vrednosti. Postizanje Razvojnog cilja 4 će, dakle, biti od najvećeg značaja za ostvarivanje širih težnji u okviru UN agende, a međunarodna zajednica će značajno morati da ulaže u postizanje tog neophodnog uslova za iskorenjivanje siromaštva i očuvanje održive planete za sve“, rekao je prof Kovač.
“2000. godine 98 653 576 dece osnovnoškolskog uzrasta nije se školovalo, 2015. godine 59 255 376 , a 2030. godine  sva deca trebalo bi da  su u mogućnosti da završe osnovno i srednje obrazovanje“, rekao je Kovač. „Imamo samo 13 godina da postignemo sve ovo“ upozorio je on.
Prof Kovač je posebno naglasio potrebu za „proizvodnjom“ i distribucijom visokokvalitetnih statističkih podataka o sektoru obrazovanja. „Od suštinskog je značaja za efikasno planiranje i praćenje napretka prema Cilju 4, pri čemu je specifično za oblast obrazovanja neophodno da to bude kombinacija podataka iz administrativnih izvora, iz anketa među stanovništvom  i na osnovu ocena rezultata učenja. Ipak, za mnoge od 43 pokazatelja, koji se odnose na Cilj 4, podaci su nepotpuni, pa je praćenje napretka teško ili nemoguće. To bi moglo da rezultira loše osmišljenim politikama i da dovede do neefikasnog korišćenja resursa. Ostali problemi, koje države treba da rešavaju ukoliko žele da ispune novu obrazovnu agendu, uključuju neadekvatno finansiranje statističkih aktivnosti, slabe institucije, ograničene tehničke kvalitete, nedovoljnu usklađenost sa međunarodnim normama i standardima, kao i nedovoljnu koordinaciju, kako na nacionalnom nivou tako i među unutardržavnim i sa međunarodnim akterima“ rekao je govoreći o „revoluciji“ u prikupljanju obrazovnih podataka Kovač. On je pohvalio  program koji je pripremio  Uneskov institut za statistiku (UIS) „Data Revolution“ kao korisnu dopunu dosad glavnog sakupljača i distributera obrazovnih podataka – „Izveštaj OECD-a“ godišnjak: „Education at a Glance“ (Obrazovanje ukratko).
“Bez podataka ne može da se zna koliko ljudi je rođeno i u kojoj godini su umrli. Koliko muškaraca, žena i dece još žive u siromaštvu. Koliko dece se ne školuje, koliko škola treba izgraditi, kako se troši budžetski novac, i sa kakvim efektima; da li se emisija gasova staklene bašte povećava; da li se riblji fond u okeanima smanjuje; koliko ljudi je zaposlene o na kojim poslovima rade; čime kompanije trguju i da li je privreda u ekspanziji“, rekao je prof. Zdravko  Kovač.
„Podaci su žila kucavica procesa odlučivanja i osnovna sirovina za građenje odgovornosti. Bez kvalitetnih podataka, koji pružaju prave informacije o pravim temama u pravo vreme, osmišljavanje, nadgledanje i evaluacija efikasnih politika gotovo da nisu mogući. Nove tehnologije dovele su do neverovatnog povećanja obima i vrste dostupnih podataka, stvorivši mogućnosti bez presedana za informisanje i transformaciju društava i za zaštitu životne sredine. Vlade,  kompanije, istraživači i grupe građana neprestano eksperimentišu, inoviraju i adaptiraju se na novi svet podataka, svet u kome su podaci „krupniji“ brži i detaljniji nego ikad pre. Sve je to deo „revolucije“ u prikupljanju podataka“ , rekao je prof. Kovač.
Deo prezentacija prof. Kovač je posvetio finansiranju obrazovanja i programa  „Obrazovanje za sve“ i značaju Fonda za budućnost  rekavši da  „kvalitetnijim finansiranjem obrazovanja ustvari finasiramo sopstvenu budućnost“. „Kad bi se iznos novca koji se u svetu potroši na naoružanje samo tokom jedne sedmice (32 milijarde $) preusmerio u globalno obrazovanje, sva siromašna deca na planeti mogla bi da dobiju besplatno osnovno i srednje školovanje, odnosno postigla bi se  realizacija najvažnijeg Razvojnog cilja UN za 2030. godinu – kvalitetno obrazovanje za sve ljude na planeti“ rekao je Kovač. Prof Kovač tvrdi da postoji napredak pošto su lideri  G20 na svom julskom Samitu u Hamburgu (7. i 8. jula 2017.) prvi put su podržali ideju dodatnog finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja u najsiromašnijim zemljama sveta, a slično se dogodilo i na  visokom skupu pod nazivom „Finansiranje budućnosti: Obrazovanje 2030“, koji je nedavno održan na marginama 72. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku (19. do 23. septembra 2107.),  kao i u činjenici da su predsednici Francuske i Senegala – Emanuel Makron i Maki Sal, na njujorškom obrazovnom skupu najavili su da će 8. februara 2018. biti domaćini Finansijske konferencije Globalnog partnerstva za obrazovanje (GPE).
Umesto zaključka emitovan je film „Education transforms lives“ (Obrazovanje transformiše živote), a prisutni su aplauzima ispratili završne kadrove i poruke na kraju filma; “Nastavićemo da se borimo za jednake mogućnosti u učionicama i svim drugim obrazovnim ambijentima za sve devojčice i dečake širom sveta. Zajedno, oblikujemo građane sutrašnjice osposobljene na stazi Obrazovanja da izgrade održivu budućnost. Budućnost bez siromaštva i nepravde. Budućnost koja pripada svima nama” i zaključak da “Zajedno, možemo promeniti živote kroz obrazovanje”.
Nakon radnog dela usledio je opušteniji deo – koktel i druženje vojvođanskih nastavnika i njihovih gostiju uz muziku.
Novi Sad, 05.10.2017.god.
prof. Hadži Zdravko M. Kovač

2017-10-05 hzmk Svečano obeležen Svetski dan nastavnika 2017

 

By admin

Leave a Reply