NSPRV svečano obeležio Međunarodni dan nastavnika

Širom sveta prosvetni radnici 5. oktobra, još od 1994. godine, redovno obeležavaju Svetski dan učitelja. Ovogodišnji moto ove, sve masovnije, akcije u kojoj učestvuje više od 30 miliona nastavnika sveta i više od 400 sindikalnih organizacija iz 173 zemlje jeste: „Podučavanje na slobodi, osnaživanje nastavnika“, čime se delom ponavlja tema koja je postala aktuelna nakon usvajanja novih Ciljeva održivog razvoja u septembru 2015. godine, kada je osnaživanje nastavnika bilo ponovo potvrđeno kao prioritet u svim obrazovnim i razvojnim strategijama. Prema UNESCO-vom Institutu za statistiku, svetu će biti potrebno čak 69 miliona nastavnika, ako želimo postići univerzalno osnovno i srednje obrazovanje do 2030. godine.
Nezavisni sindikat prosvetnik radnika Vojvodine i ove godine aktivno učestvuje u WTD  i organizovao je  u četvrtak prigodnu svečanu sednicu. Svečanoj sednici prisustvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Školske uprave Sombor i Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora. Zaključak je jedinstven, boriće se i dalje za vraćanje pripadajućeg statusa svim prosvetnim radnicima, od najnižeg do najviših nivoa obrazovanja. (→Saopštenje) (→Galerija)   https://www.youtube.com/watch?v=z93aksixhXY&feature=youtu.be

U subotu  veliki  protest sindikata javnih službi

Nekoliko sindikata javnih službi, među kojima su  Policijski sindikat Srbije, Vojni sindikat Srbije, NSPRV i NSJSV kao i članovi više građanskih i nevladinih organizacija protestovaće u subotu, 07. oktobra (na Svetski dan dostojanstvenog rada, prim. ured.)  u 14.00 časova ispred zgrade Predsedništva Republike Srbije (ulica Srpskih vladara) u Beogradu, protiv  izmena Zakona o radu i  za njegovo suvereno pravo da uređuje područje rada i radnih odnosa. Traži se i zabrana donošenja Zakona o zaposlenima u javnim službama! Osim toga traži se da  sve zarade u javnom sektoru, svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika,  zaposlenih u javnim preduzećima i agencijama, moraju biti definisane jedinstvenim zakonom,  te promovisanje kolektivnog pregovaranja sa poslodavcem kao instituta koji jedini treba da   dodatno uredi oblast radnog prava. Osim toga protestanti traže izmene Zakona o štrajku i definisanje esencijalnih delatnosti u skladu sa  međunarodnim konvencijama (pravo na štrajk totalnom obustavom rada koje je temeljno pravo zaposlenih u obrazovanju u drugim državama Evrope i sveta),  te besplatno školstvo i zdravstvo, kao i sprečavanje privatizacije istih i na kraju smanjenje maksimalnog broja učenika po odeljenju.
Protest podržavaju udruženja ratnih veterana Srbije, Građanske inicijative i pokreti, studenti, zaposleni u poštama, javnim komunalnim preduzećima, prosvetari, rudari, seljaci, radnici…
Pridružite se i Vi!

Svetski dan borbe za dostojanstven rad: Smanjite profite, povećajte plate

NSJSS podržava globalnu akciju borbe za dostojanstven  rad i pristojan život i zahteva da se građanima omogući da žive od svog rada. “Vlada,  kao najveći  i  ostali poslodavci u Srbiji moraju da shvate da je dostojanstven rad osnova dostojanstvenog života,  i da moraju stvoriti  mogućnosti da se zaradi plata od koje se može živeti i doprinositi društvu” – saopštio je Sindikat povodom 7. oktobra – Svetskog dana dostojanstvenog rada. Dostojanstven rad mora biti u centru pažnje svih, posebno vladinih akcija usmerenih na obnovu ekonomskog rasta i novu globalnu ekonomiju koja stavlja ljude na prvo mesto. NSJSS ukazuje da bi se životi radnika značajno promenli nabolje ako bi poslodavci neznatno smanjili svoje ogromne profite u korist zaposlenih zbog čega je slogan ovogodišnjeg Dana dostojanstvenog rada “Stop korporativnoj pohlepi – svetu je potrebno povećanje plata”.
Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC, kod nas MKS, prim ured.), koja zastupa 181 milion radnika širom sveta, ukazala je, ovom prigodom, da jedan odsto najbogatijih poseduje više bogatstva nego ostatak planete, dok 80 odsto ljudi prima minimalne zarade u svojim državama od kojih ne može dostojanstveno da živi, navodi se u saopštenju MKS-a.

Povećanje plata: Lekarima, nastavnicima, vojsci i policiji povišica 10 odsto

Plate zaposlenih u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji biće od 1. januara iduće godine povećane 10 procenata, dok će oni u javnoj upravu dobiti povišicu između pet i 10 odsto, piše u petak  Blic. Pozivajući se na izvore iz Vlade Srbije list navodi da razgovori o povećanju plata u javnom sektoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nisu bili nimalo laki. U Ministarstvu finansija Blic nije mogao da dobije zvanične informacije o tome koliko će plate i penzije biti povećane.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je najavila da će 14. oktobra, kada bude saopštavala rezultate rada Vlade Srbije u prvih 100 dana, objaviti koliko će biti povećane zarade u javnom sektoru i penzije.

Svetski dan učitelja

U četvrtak je u više od 100 zemalja sveta obeležen Svetski dan nastavnika. Proglasio ga je UNESKO u znak sećanja na isti datum 1966. kada je potpisana Preporuka o statusu nastavnika. Ovaj dan je prilika da se pokaže da je rad učitelja posebno važan za razvoj društva i da ga kao takvog treba ceniti. Sanja Stanković nije samo učiteljica u OŠ “Prva Vojvođanska brigada”. Osim redovne nastave, vodi i lutkarsku sekciju, izviđački odred, aktivista je Crvenog krsta i zbog toga je, kako kažu njeni đaci, najbolja učiteljica na svetu. Iako su njihovu učiteljicu zamenili nastavnici, petaci ne zaboravljaju životne i školske lekcije učiteljice Sanje. Profesija učitelja je specifična, ali pre svega treba jep voleti. A koliko su oni bitni u našim životima govori činjenica da se retko ko ne seća svog učitelja. 05. oktobar.  https://www.youtube.com/watch?v=5pV5kktwoEM

Da li je rangiranje univerziteta garant uspeha studenta?

Da li je rangiranje iniverziteta važno? Da li bi to trebalo da uzme u obzir neko ko upisuje fakultet? Sedamnaesta međunarodna konferencija “Industrijski sistemi” okupila je stručnjake u nauci iz Srbije, Evrope i sveta, a između ostalog, bavila se i temama pozicioniranja univerziteta. Jedna od glavnih poruka izrečenih na konferenciji održanoj na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka je da je za jedno društvo bitno da stepen učenja bude veći od stepena promena. Takođe i fakultetima treba da bude primarno da obrazuju studente koji će na promene moći da reaguju. Pozicioniranje fakulteta na visokom mestu na međunarodnim listama nije garant kvalitetnog obrazovanja i uspeha, kažu stručnjaci, već je važnije tačno odrediti šta tačno želi student od svog obrazovanja i budućeg rada.

Uskladiti rad i roditeljstvo kroz podršku države

Za usklađivanje rada i roditeljstva zaposlenih poslodavci očekuju od države poreske olakšice i finansijsku stimulaciju, izjavila je u četvrtak  ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona je za RTS naglasila da je urađeno istraživanje o usklađenosti rada i roditeljstva i da je ono pokazalo da ta usklađenost nije na zavidnom nivou u Srbiji, ali da ni zaposleni ni poslodavci ne poznaju zakonske mogućnosti. Zakonom je već definisano da radno vreme može biti varijabilno, da se može raditi od kuće, da postoji skraćeno radno vreme.
Ministarka je dodala da je u završnoj fazi izrada Zakona o finansijskoj podršci porodicama i da se očekuje da se u Skupštini Srbije nađe do kraja godine. Taj zakon će, kako kaže, pomagati porodice na jedan drugačiji način sa većom sumom novca, ali da novac neće biti jedina mera za stimulaciju porodica da imaju više dece. Upitana za probleme roditelja koji imaju decu uzrasta sedam do 10 godina i koji imaju problem jer nema ko da ih čuva tokom letnjeg raspusta Dejanović odgovara da je jedna od mogućnosti da predškolske institucije povećaju svoje kapacitete, prime tu decu, sa sa povećanim brojem onih koji brinu o deci.

Dečja nedelja  u Torku

Dečja nedelja održava se od 2. do 8. oktobra pod sloganom “Gradimo mostove među generacijama na radost svakog deteta”. Dečja nedelja obeležena je i u selu Torak naomak Zrenajanina. https://www.youtube.com/watch?v=vGrHj8ZY4-Y

Spomen-zbirka “Beljanski”: Dečja nedelja u znaku likovne radionice

U subotu, 7. oktobra od 13-14.30 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće obeleženo 30 godina Dečje nedelje kroz dečju likovnu radionicu: Bik ili oblak? Obeležavanje Dečje nedelje, koja ove godine slavi 30 godina od ustanovljenja, u Spomen-zbirci biće posvećeno svetovima stvarnosti i mašte, koji se stalno prepliću u dečijoj svakodnevici. Kao inspiracija poslužiće jedna od osobenosti Lubardine umetnosti – zadivljujuća sposobnost da ono što postoji u prirodi prikaže kao svoj slikarski doživljaj, a da posmatrač u njegovom delu i dalje prepozna predstavu iz stvarnosti. “Đački” period Petra Lubarde vezan je za period između dva svetska rata, u čijoj završnoj fazi je naslikao delo Fazan iz kolekcije Beljanskog. Više od dvadeset godina kasnije nastaje Bik i oblak, sada u vlasništvu Kuće legata u Beogradu. Dok gledamo ovu sliku, kao da se bik pretvara u oblak i oblak u bika…
Deca će na izložbi videti oba ova remek-dela, na čijim primerima će od kustosa saznati šta je to realizam, a šta asocijativno i apstraktno slikarstvo. Zatim će se uz pomoć mašte udaljiti od stvarnosti, praveći svoje asocijativne crteže inspirisane Lubardinim slikama. U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u toku je izložba koja predstavlja deo zajedničkog projekta Spomen-zbirke i Kuće legata iz Beograda, povodom obeležavanja 110 godina od rođenja umetnika. Postavka u Novom Sadu obuhvata dela iz dva legata, iz Umetničke Zbirke SANU (Beograd), Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, Muzeja srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske, iz somborske Galerije “Milan Konjović” i iz privatne kolekcije.

Čupić: Srpski bogataši nisu filantropi?

Primer profesora Tibora Varadija, koji je ličnih 100.000 dolara priložio za program podrške izuzetnim studentima, fantastičan je gest i odličan primer kako intelektualci imaju veliko razumevanje kada je u pitanju razvoj jednog društva, kažu svi koje je Tanjug zamolio da prokomentarišu ovaj lep gest. Slažu se i da je to, na žalost, veoma redak primer, jer naši bogataši i tajkuni i kada pokažu neku vrstu filantropije ona se uglavnom tiče kompanijskog, a ne ličnog novca i vezana je za oslobađanje od poreza.
Sociolog Čedomir Čupić smatra da naši ljudi, koji su zaradili ogroman novac, praktično nisu ni svesni kako su ga zaradili, jer su, smatra, do njega došli na razne načine, koji često nisu bili legalni i, ističe, “naravno da oni to bogatstvo ne mogu ni da nose”… Iz tih razloga, kaže Čupić, ne znaju prioritete, niti mogu da ih naprave, kada je u pitanju budući razvoj jednog društva.  Čupić ukazuje i da je ulaganje u ljude, posebno u obrazovanje, danas najisplativija institucija, jer, to je u stvari pitanje opstanka, posebno malih naroda.  “Oni toga nisu svesni. U stvari, oni se bave logikom – kako još više svoje bogatstvo da uvećavaju, a da što manje gube, pa i kada pokažu neku vrstu filantropije, ona je vezana za oslobađanje od poreza, što zakon omogućava, a ne zbog toga što su oni po svojoj prirodi filantropi”, ističe Čupić. Prvenstveno, podvlači, filantrop ne može da bude čovek koji je na sumnjiv način stekao bogatstvo, te tu vidi razlog zašto mi nemamo takve ljude i podseća na primer Bila Gejtsa, koji je najveći deo svog ogromnog bogatstva opredelio za filantropske ciljeve. Čupić naglašava da Gejts tada nije razmišljao samo kao Amerikanac, već kao čovek planete, te da ga to čini čovekom svesnim svoje misije, koji ima određeni odnos prema životu, hoće da ga održava i na najbolji način podržava. Primer profesora Tibora Varadija, kaže Čupić, odličan je primer kako intelektualci, ljudi koji su stekli najveća zvanja, a posebno on, koji je studirao na Harvardu, najprestižnijem univerzitetu na svetu, upravo to je čovek koji ima veliko razumevanje kada je u pitanju razvoj jednog društva.  “Znači, on je svoj lični novac, koji je zaradio u svetu, nije ga zaradio ovde, nego je novac doneo ovde, a razmišlja o budućnosti Srbije, građana Srbije, posebno onih koji se pripremaju za naučne, elitne poslove, da upravo, preko tog ulaganja stvara i omogućava sutra jedan bolji rast i razvoj ovoga društva i najboljih pojedinaca. Naravno, to je redak primer i mislim da o njemu treba što više govoriti”, rekao je Čupić za Tanjug.

Mladi: Od završetka školovanja  do zaposlenja dve godine

Mladoj osobi u Srbiji prosečno treba dve godine da nakon završetka školovanja nađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao. Pritom, najduže na posao čekaju mladi sa završenom osnovnom školom, gotovo četiri godine, zatim oni sa završenom srednjom školom – dve godine, dok oni sa fakultetom u proseku traže prvi posao godinu dana. Zbog toga što predugo čekaju prvo zaposlenje, svaka peta mlada osoba u Srbiji je prinuđena da prihvati posao za koji je prekvalifikovana, odnosno posao na kom njihov stepen obrazovanja prevazilazi neophodne kvalifikacije, rečeno je na panel diskusiji “Mladi u Srbiji: Od škole do posla”. – Tranzicija od škole do posla u Srbiji je spora, a kvalitet poslova na kojima mladi ljudi rade nije zadovoljavajući. Pored toga, loša situacija na tržištu rada negativno utiče na razvoj društva u celini, jer se mladi kasnije osamostaljuju i odlažu odluku o osnivanju porodice – rečeno je na panel ovoj diskusiji, organizovanoj povodom predstavljanja novog broja i teme na internet platformi za monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS.

Završeni “Dani Teodora Pavlovića”

„Dani Teodora Pavlovića” otvoreni su 29. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu nastavljeni su programima u Novom Miloševu koji su potrajali do juče –  5. oktobra. Organizator je Banatski kulturni centar, a pokrovitelji Opština Novi Bečej i Mesna zajednica Novo Miloševo. Manifestacija neguje sećanje na Teodora Pavlovića (1804-1854), obnovitelja i reformatora Matice srpske, njenog prvog sekretara i urednika „Letopisa”. Osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Crtež mlade Somborke među najboljim na svetu

Asja Suvajdžić, petnaestogodišnja Somborka, dobitnica je likovne nagrade na 19. Međunarodnom bijenalu dece umetnika održanom u japanskom gradu Kanagava. Asji i njenoj nastavnici Renati Cvetkov, čestitala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Čestitajući Asji na nagradi, gradonačelnica je istakla da njen uspeh potvrđuje da ima talentovane dece, te da je Sombor zaista grad kulture i umetnosti. O kakvom uspehu je reč govori podatak da je Asjin rad “Moj san” izabran među 24.000 radova iz 87 zemalja sveta. Asjin rad će, sa još 19 radova, do marta 2018. godine biti izlagan na izložbama u 40 gradova Japana. Glavni “krivac” što je Asja učestvovala na konkursu je Renata Cvetkov, nastavnica likovnog u OŠ “Nikola Vukićević” u Somboru, čija je učenica bila i Asja. Asja je sada srednjoškolka, pohađa prvi razred Srednje muzičke škole “Petar Konjović” u Somboru.

I Kikinda ima Zmajeve dečje igre

Bogat i raznovrstan program 24. „Zmajevih dečijih igara“ privukao je proteklog vikenda u Kulturnom centru i na gradskom trgu puno dece i njihovih roditelja. Pored Novog Sada, jedino se još u Kikindi svake godine održava najstarija dečija manifestacija u našoj zemlji. Otvarajući centralnu priredbu pomoćnica gradonačelnika Kikinde, Stanislava Hrnjak, podvukla je da će ova manifestacija i dalje biti od prioritetnog značaja za lokalnu sredinu, Kulturni centar i ceo grad. „Privilegovani smo što godinama organizujemo „Zmajeve dečije igre“. Ta manifestacija uvek je odlično posećena. Uzimajući i obzir da tokom čitave pedagoške godine naša deca kroz igru stiču znanja, ovo je divna prilika da pokažu šta su naučili. Kulturni centar već godinama, sa puni ljubavi i pažnje, organizuje Zmajeve dečije igre“, konstatovala je ona. Tanja Nožica, v. d. direktorica Kulturnog centa, navela je da je dvodnevni program okupio više od 1.000 mališana, dok je direktor „Zmajevih dečijih igara“, Dušan Pop Đurđev, predložio da se od naredne godine u Kikindi održavaju „Rašine dečije igre“.

Obnovljeni toaleti u osnovnim školama na Savskom vencu

Sve osnovne škole na opštini Savski venac dobile su nove, kompletno renovirane toalete u akciji koju je pokrenula ova opština krajem 2016. godine. Prve na listi sanacije mokrih čvorova bile su osnovne škole “Petar Petrović Njegoš”, “Vojvoda Mišić”, “Stefan Nemanja” i “Vojvoda Radomir Putnik”, a akcija je nastavljena tokom leta 2017. kada je renovirano još šest toaleta u ovim školama. Škole “Radojka Lakić” i “Isidora Sekulić” dobile su nova vrata, a zamenjeni su vodokotlići i slavine. Ukupna vrednost svih radova iznosila je 6,5 miliona dinara.

Kragujevački studenti đacima drže besplatne časove matematike

Grupa studenata drži godinu dana besplatne časove matematike osnovcima u Centru za razvoj usluga socijalne zaštite u Kragujevcu. Grupa studenata drži godinu dana besplatne časove matematike osnovcima u Centru za razvoj usluga socijalne zaštite u Kragujevcu. Reč je o humanim akademcima Prirodno-matematičkog fakulteta koji su samoinicijativno organizovali nastavu u Centru „Kneginja Ljubica“. Sve je počelo u oktobru 2016. kada je studentkinja matematike Ljubica Milević okupila kolege i s njima krenula u humanu misiju. – Dobila sam informaciju od studenata koji su pomagali u centru „Kneginja Ljubica“ da je deci od drugog do osmog razreda iz raznih osetljivih grupa potrebna pomoć oko matematike. Poslala sam mejl kolegama i ubrzo se okupilo nas 12, pa smo, uz dogovor sa ljudima iz Centra, počeli da držimo časove deci. Tu su uglavnom studenti od druge do četvrte godine, ali ima i onih koji su na masteru – priča Ljubica. Ubrzo se broj dobrovoljaca povećao na čak 25 studenata. Oni su, priča Ljubica, sve do juna ove godine pomagali deci. Nastaviće i tokom oktobra kada se vrate na fakultet jer nisu svi iz Kragujevca.

Vremeplov: Branislav Nušić

Na današnji dan rođen je 8. oktobra 1864. Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas na pozorišnim repertoarima.

Vremeplov: Ultimatum NATO-a  Slobodanu  Miloševiću

Savet NATO-a usvojio je  8. oktobra1998. detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu  Miloševiću dato 24 časa da ispuni zahteve iz rezolucije UN. Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO-a.

Vremeplov: Vili Brant

Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov bliski saradnik istočnonemački špijun umro je 8. oktobra 1992.. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi. 1970. se poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971.

Vremeplov: Solženjicin

Na današnji dan 8. oktobra 1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
Vremeplov: Prvi srpski ustanak
Padom Beograda 7. oktobra 1813 godine u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.

Vremeplov: Edgar Alan Po

Američki pisac Edgar Alan Po umro je 7. oktobra 1849 godine. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu “Filozofija kompozicije” analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme “Gavran”. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana.

Vremeplov: Jovan Soldatović

Jovan Soldatović, jedan od najpoznatijih srpskih vajara umro je 7. oktobra 2005. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, među kojima se ističu monumentalni spomenici, biste znamenitih ličnosti i skulpture. Poznat je i po velikom broju skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

Vremeplov: Nils Bor

Danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istraživanja strukture atoma, jedan od osnivača atomske fizike rođen je 7. oktobra 1885.

Vremeplov: Dezmond Tutu

Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, rođen je  7. oktobra  1931. borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, prvi crnac nadbiskup u Južnoj Africi.

Vremeplov: Mihailo Lalić

Mihailo Lalić, jedan od najistaknutijihjugoslovenskih autora ratne proze (“Hajka”, “Lelejska gora”, “Svadba”, “Zlo proljeće”) rođen je 7. oktobra 1914.

Matić: Digitalna bezbednost jedan o prioriteta

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, pozdravila je održavanje Foruma “Privatnost u digitalnom dobu: iluzija ili nacionalni izazov” i istakla da izbor teme i definisani ciljevi skupa, potvrđuju da je i na najvišem naučnom nivou digitalna bezbednost prepoznata kao jedan od prioritetnih nacionalnih izazova. Ona je ovom prilikom podsetila da je Ministarstvo nadležno za telekomunikacije izradilo niz zakonskih akata koji su doprineli pravnom i strateškom uređenju digitalnog prostora i kojima je omogućeno uspostavljanje održivih mehanizama za zaštitu informacija i informacionih sistema, ali i za jačanje digitalne bezbednosti građana i zaštitu njihove privatnosti.
Državni sekretar je navela da su tokom prošle godine doneti Zakon o informacionoj bezbednosti i podzakonska akta kojima su definisani informacioni sistemi od posebnog značaja, mere zaštite, incidenti i načini njihovog prijavljivanja. Zatim, da je usvojena Strategija razvoja informacione bezbednosti u Srbiji kojom je obuhvaćen javni, privredni, akademski sektor, ali i celokupna nacionalna informaciona bezbednost, radi zaštite podataka sistema i radi zaštite građana od zloupotreba novih tehnologija. Kao primer snažnog nacionalnog odgovora na problem zaštite privatnosti i digitalne bezbednosti, navela bih rešavanje ovog pitanja kod najmlađe populacije, koja je, iako familijarna sa digitalnim okruženjem, najugroženija. Na predlog Ministarstva za telekomunikacije usvojena je Uredba za zaštitu i bezbednost dece prilikom korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija, na osnovu koje je uspostavljen Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu”, rekla je Matić.

Trovanje đaka: Sud odredio 30 dana pritvora za Paunovića

U Prvom osnovnom sudu večeras je određen pritvor do 30 dana vlasniku ketering-firme koja je snabdevala hranom četiri beogradske osnovne škole u kojima je došlo do trovanja đaka, rečeno je agenciji Beta u tom sudu. Sudija za prethodni postupak tog suda odredio je osumnjčenom pritvor zbog opasnosti da bi sa slobode mogao da utiče na svedoke, naveli su u sudu. Pritvor je određen na predlog Prvog osnovnog javnog tužilaštva. Branislav Paunović, vlasnik firme “Ketering end bejk” koji je uhapšen zbog sumnje da se 149 đaka iz šest osnovnih škola otrovalo špagetama koje im je ova firma dostavila, dao je juče iskaz u tom tužilaštvu u kom je negirao svoju krivicu, saznaje “Blic”. Prema nezvaničnim informacijama, on je izneo odbranu u kojoj je objasnio zašto smatra da nije kriv za krivično delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih namirnica. Nakon saslušanja, tužilaštvo je predložilo da se Paunoviću odredi pritvor do 30 dana, kako ne bi uticao na svedoke protiv njega. Podsećamo, Paunović je uhapšen u utorak uveče, nakon što su inspektori zapečatili prostorije njegove firme “Ketering end bejk”. On je, u razgovoru za ”Blic” pre hapšenja, rekao da hranu od koje se jelo sprema dobavlja legalno od dobavljača koji imaju Hasap standard, te da veruje da su zaražene neke od namirnica koje se ne obrađuju termički već se pripremaju sveže. U međuvremenu, Gradski zavod za javno zdravlje je uradio analizu hrane, u kojoj je utvrđeno prisustvo stafilokoka, bakterija koje izazivaju dijareju i povraćanje.

Direktor Ljuba o 27 dana roditeljskog protesta i svom odlasku

Razrešeni direktor OŠ “Svetozar Miletić” Miroljub Mosurović, u razgovoru za BIRN, objašnjava da je dan uoči sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Gradskog sekretarijata za obrazovanje, na kojem je doneta odluka o prekidu protesta, zabeleženo smanjenje broja roditelja koji su za to da deca i dalje ne idu na nastavu. – Procenat roditelja koji podržavaju protest pao je sa 85 na 56 odsto, i to ne zato što roditelji ne podržavaju protest, nego zato što ne znaju šta će sa decom. Nije vam problem čak ni to što dete ne uči, nego fizički boravak dece, i tako već 27 dana. Taj dan (sreda 27. septembar) je bilo 56 odsto, za dva dana bi bilo 38 – rekao je Mosurović. On objašnjava da su neki roditelji predlagali da deca krenu na nastavu, a da roditelji i nastavnici nastave sa protestima, ali da je on mislio da od toga nema ništa. – Ja razumem roditelje, ali i dalje se okupljati, a stanje u školi normalno, to nema nikakvog efekta – smatra Mosurović.
Druga stvar koja je uslovila ovakvo rešenje jeste to što je tog dana izglasan Zakon o obrazovanju. Mosurović kaže da po tom zakonu, ministar ima pravo da postavlja i razrešava bez obrazloženja. – Usvojen je i Zakon o osnovama obrazovanja u Skupštini koji stupa na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku. I mi izračunamo, imamo osam dana, opada nam broj roditelja. Nema više okupljanja, nema više štrajka, jer to je zakon. Prema tome, hajde bar nešto da dobijemo. Savet roditelja i sve kolege dogovorimo se ovako: hajde da ja odem, da spasavamo školu. Ja odem, ja sam pregovarao i ja kažem u redu, ja ću da odem, ali ne može ministrov čovek da bude v.d. direktora, nego će njega kolektiv da bira, i ne može ministrov Školski odbor koji je on postavio. I oni to prihvate. To je cela istina – kaže Mosurović.
Bivši direktor smatra da je jedini cilj Ministarstva bio skloniti ga sa čelne pozicije škole.  Mosurović kaže da je na razgovoru u vezi sa realizacijom dogovora, u Ministarstvu prosvete u petak 29. setpembta bilo troje kolega koje je predložio kolektiv. Trebalo je dogovoriti poništavanje odluke o postavljenju v.d. direktora Miloša Gačića i da za novog v.d. direktora bude postavljen Zdenko Tošić, profesor istorije, koji je dobio najviše glasova kolektiva škole.  Novi v.d. direktor po zakonu, to može ostati najduže šest meseci do kada bi trebalo da bude raspisan i okončan konkurs za novog direktora škole.
Miroljub Mosurović, koji ima još dve godine do penzije, kaže da neće ponovo konkurisati za direktora škole, a nakon 11 godina obavljanja ovog posla, sad odlazi na listu „tehnoloških viškova“, odakle će čekati da se u nekoj školi ukaže potreba za nastavnikom fizičkog. Posle svega što se događalo u „Miletiću“, smatra da su protesti imali smisla i da će imati pozitivnog efekta na buduće odluke nadležnih institucija, iako je cilj, kako on kaže, postignut njegovim odlaskom sa mesta direktora te škole. (→Press Clipping)

Porast digitalne agresije među đacima

SOS telefonu Ministarstva prosvete za pet meseci za pomoć se javilo 310 učenika. Svaki četvrti  mališan žrtva nasilja. Stupio na snagu stroži zakon.

Alarmantni podaci

Svaki četvrti mladić veruje da jedan šamar nije nasilje, a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu “sama kriva” ako je neko napadne. Ovi podaci deo su istraživanja o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima koje je u 10 gradova sproveo Autonomni ženski centar.

Brazil: Čuvar spalio šestoro dece i vaspitačicu 

Čuvar jednog vrtića u gradu Žanaubu, na istoku Brazila, spalio je šestoro male dece i vaspitačicu, a i sam je stradao od opekotina u vatri koju je izazvao. U zločinu počinjenom u četvrtak, čuvar za koga se tvrdi da je bio mentalno bolestan, spalio je šestoro dece i vaspitačicu nakon što ih je isprskao alkoholom. Čuvar je umro od posledica opekotina, a u zapaljenoj zgradi povređeno je desetine ljudi. Oko 10 ljudi nalazi se u kritičnom stanju, a 50 je ukupno hospitalizovano, rekao je direktor lokalne bolnice Bruno Atajde Santos. Incident se dogodio u gradu Žanauba, čiji gradonačelnik je proglasio sedam dana žalosti, prenosi AFP. Oko osamdesetoro dece se nalazilo u vrtiću u vreme incidenta, a roditelji su pojurili prema ustanovi i ustanovili da je jedna učionica spaljena do zemlje.
Policijski nadzornik Renato Nunjes rekao je za portal “Hohe em đia” da je čuvar, identifikovan kao Damjao Soares, od 2014. godine imao mentalnih problema.

Štrajk nastavnika u Holandiji, traže veće plate

Hiljade nastavnika osnovnih škola u Holandiji održali su 5. oktobra jednodnevni štrajk i protestovali u glavnom gradu Hagu, zahtevajući veće plate i bolje uslove rada. Mnoge škole širom Holandije juče su bile zatvorene, a na protestu u Hagu okupilo se, prema procenama, više od 50.000 ljudi. Štrajk je održan uprkos navodima da četiri političke stranke koje pregovaraju o novoj vladajućoj koaliciji planiraju da upumpaju u prosvetu 500 miliona evra.
Sindikalna liderka Lizbet Verhegen rekla je da je za poboljšanje plata holandskih nastavnika potrebno još 900 miliona evra. – Znaćemo da novac sigurno stiže kada to vidimo crno na belo u koalicionom sporazumu – dodala je Verhegen.

Škola “Branislav Nušić” u Banjaluci proslavlja jubilej

Ogroman ponos, ali i doza treme obuzima nastavnike i učenike škole u Srpskim Toplicama zbog velikog jubileja koji proslavljaju ovog meseca. OŠ “Branislav Nušić” u Banjaluci 20. oktobra zvanično će proslaviti 120. godina rada, pa đaci i radnici škole uveliko pripremaju svečanu akademiju povodom ovog značajnog rođendana. Praznična atmosfera primeti se i u celom naselju, euforični su čak i roditelji učenika, jer su mnogi i sami nekada pratili nastavu u ovim učionicama. Škola je prešla dug put od Druge dečačke škole osnovane 1897. godine, kasnije nazvane “Muhamed Kazaz”, pa do 1993. godine, od kada nosi ime srpskog pisca. Učenici i nastavnici složno kažu da su ponosni što su u školi čiji se rad prožima kroz tri veka i koja jedina u Srpskoj ima Nušićevo ime.

Ruska vaspitačica dobila otkaz u zbog fotografija na Instagramu

Atraktivna Ruskinja Viktorija Demeškina dobila je otkaz u predškolskoj ustanovi u kojoj je radila kao vaspitačica, a razlog je njen “provokativni Instagram profil”. Naime, lepa Viktorija je na društvenoj mreži objavljivala mnoštvo fotografija koje su pojedini roditelji smatrali “neprikladnim” i “neukusnim”, zbog čega su je prijavili upravi vrtića. Poslodavci su od Viktorije zahtevali da obriše fotografije, a kada je odbila da to uradi, pokušali su da je primoraju na to smanjenjem plate za 30 procenata. Međutim, Ruskinja je odbijala da obriše fotografije, rekavši da je to njena privatna stvar id a ni na koji način ne utiče na njen posao i profesionalnost. Ubrzo je dobila otkaz, nakon čega se požalila ruskim medijima koji su, u velikom delu, stali na njenu stranu.

Učiteljica svakog dana na posao putuje 80 kilometara

Učiteljica Sanja Bajić svakog dana na posao putuje skoro 80 kilometara: od Banjaluke, gde živi, do udaljenog sela Bočac u kojem radi. U Bočac je premeštena iz područne škole Vojislav Ilić u Ledenicama na Manjači, gde je u kombinovano, ili kako učitelji kažu u šali „komplikovano odelenje“, sa osam đaka i šest različitih nastavnih programa,decu podučavala na način do tada ne viđen na ovom području. Na časovima su učenici gledali filmove i powerpoint prezentacije, improvizovali lutkarsko pozorište, slušali muziku i listali dečje enciklopedije. Skoro svi su bili odlikaši i često pobeđivali na takmičenjima, iako ne idu u elitnu školu u centru grada, nego u malu školicu.
Pre četiri godine, dok je službovala u tom selu, učiteljicu Sanju i njene đake, posetila je i ekipa „EuroBlica“. Povodom Međunarodnog dana učitelja podsećamo čitaoce na tu priču. – Nama ovde nikad nije dosadno – kazala je, uz široki osmeh, energična učiteljica Sanja Bajić (39), ponosno predstavljajući svoje đake. Iako ih je samo osmoro, neupućenom gostu nije lako da ih popamti: njih troje su prvačići, jedan ide u drugi razred, dvoje u treći i dvoje u peti. Šestoro ih pohađa redovni nastavu, jedan dečak sa posebnim potrebama uči po specijalnom programu, a drugi je, u vreme naše posete, bio u procesu kategorizacije.

By admin

Leave a Reply