Danas u ministarstvu o Zakonu o javnim službama i … povišicama

Nakon što je Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) dobio iz kabineta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziv na sastanak (sastanku je  tebalo da prisustvovuju predstavnici svih reprezentativnih sindikata, prim. ured.) na kome je planirano „da se razgovara o svim aktuelnim  problemima oko Zakona o zaposlenima u javnim službama kao i o povećanju plata zaposlenima u obrazovanju“ u ponedeljak je stigao i otkaz tog sastanka.. “Zbog velikih obaveza ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića u toku posete predsednikaTurske zakazane za ponedeljak (9.10.) i utorak (10.10.), neće biti pojedinačnih sastanaka sa reprezentativnim sindikatima u prosveti već će se održati jedan zajednički sastanak” obavešteni su sindikati iz ministarstva u ponedeljak.
Nakon toga stiže novi poziv iz ministarstva u kome se kaže: “Ovim putem poziv za sastanak upućujemo GSPRS Nezavisnost, Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikatu obrazovanja Srbije, Sindikatu radnika u prosveti Srbije i Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Sastanak će se održati u sredu, 11. oktobra 2017. godine u 9 časova u sali 37 na 6. spratu u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na sastanku će se razmotriti aktuelne teme vezane za Zakon o zaposlenima u javnim službama i prosvetu kao uvodni sastanak pred najavljeni sastanak sa predsednicom Vlade RS. Na sastanku želimo da zajedno, još jednom, razmotrimo sva pitanja i otklonimo nedoumice.  Očekuje se da jednom delu sastanku prisustvuje ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić” kaže se u  poslednjem pozivu.

Hrnjaz: Svi razgovori o zakonu apsolutno suvišni

Za Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine jedino prihvatljivo rešenje je povlačenje teksta pomenutog zakona, jer je apsolutno suvišan!” rekao je juče Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV i generalni sekretar SRPS-a.  “Taj zakon uređuje oblast koja je već uređena što će za posledicu imati derogiranje prava zaposlenih u obrazovanju, suspenziju Zakona o radu, socijalni dijalog će preneti na nivo Socio-ekonomskog saveta gde predstavnici većinskih esnafskih sindikata u prosveti ne učestvuju, zbog toga što više nećemo pregovarati ni oko cene rada,  zbog cementiranja pitanja plata tj. odluke da nema preraspodele ili novog novca, zbog toga što zakon ne obuhvata sve kategorije zaposlenih u javnom sektoru, zbog “internog tržišta rada” koje produbljuje politizaciju sistema obrazovanja započetu odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a koja će dovesti do potpunog kolapsa sistema obrazovanja …, a posle izjava predsednika Vlade Srbije Ane Brnabić i ministra državne uprave i lokalne samouprave, Branka Ružića da će zakon biti usvojen, smatramo da su dalji razgovori apsolutno suvišni!” kaže Hrnjaz. (→Saopštenja)

Novi Sad: Aplikacija za roditelje dece u vrtiću

Ako ste se pitali kako u svakom momentu možete znati gde vam je dete, kao i koja dešavanja su aktuelna u predškolskim ustanovama, odgovore vam daju novosadski sudenti. My iChild je aplikacija koju je osmislila grupa mladih it-evaca, a koja je namenjena roditeljima i zaposlenima u vrtićima. Tako je stvorena efikasnija komunikacija između njih, jer je napravljen softver koji će to omogućiti. Roditelji bi putem te aplikacije mogli između ostalog da znaju lokaciju svog deteta, kao i da budu upućeni u sva dešavanja i obaveze u predškolskim ustanovama. “Imaju direktnu komunikaciju sa vaspitačem, imaju uvid u svoje finansijske obaveze prema vrtiću. Mogu da gledaju galeriju slika koje vaspitači postavljaju sa nekih ekskurzija ili izleta, mogu da gledaju elektronsku oglasnu tablu gde se nalaze obaveštenja koja vrtić okači, mogu da vide kada su roditeljski sastanci ili ako propuste roditeljski sastanak mogu da znaju o čemu se radilo” objašnjava Jovana Marić, My iChild.
Sa druge strane, na taj način zaposleni u vrtićima lakše će komunicirati sa roditeljima, te imati neophodne informacije o potrebama i zdravstvenom stanju dece. Preuzimanje te aplikacije biće besplatno, kažu naši sagovornici. “Roditelj ima aplikaciju na svom telefonu preko koje pregleda sve te podatke. Može da skine sa playstorea ili sa app stora besplatno kroz različite pakete on dobija različitu količinu informacija u zavisnosti šta on želi. Te informacije vaspitači i vlasnici vrtića popunjavaju u vrtiću da li kroz web aplikaciju, da li kroz mobilnu, to ostavimo njima na izbor šta im je lakše, kaže Miloš Aprelić, My iChild. Aplikacija je još u fazi testiranja, a za nekoliko dana bi kroz prezentacije i razgovore sa vlasnicima vrtića i roditeljima mogla da počne i da se primenjuje.

Zašto srpski bogataši nisu filantropi?

Akademik i profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ustanovio je nedavno program “Stipendija izuzetnosti” za studente master i doktorskih studija i u fond priložio sopstvena sredstva u iznosu od 100.000 dolara. Na taj način, kako je rekao Varadi, pokušava da pomogne drugima onako kako je njemu pomognuto u životu.
Profesorka kulturologije na FPN-u Jelena Ðorđević saglasna je da je gest Varadija izuzetno redak, a smatra da je to, između ostalog, i gest bunta prema svemu što se zbiva i da je to način da se pokaže da je moguće podstaći dobre, pametne i najbolje da rade i nastave da žive u ovoj zemlji. “Dakle, u tom smislu, taj fantastičan gest ima dvostruko značenje, jedinstven je u današnjem društvu i malo je reći da je to gest poštovanja”, rekla je Ðorđević za Tanjug. S druge strane, kako smatra, filantropija u našoj zemlji kod takozvanih bogataša nije razvijena, jer je “svako od njih stigao do bogatstva preko kriminala ili političkih veza”.  Današnji svet predstavlja uglavnom besprizornu borbu isključivo za sebe i svoje pozicije, što je, ističe profesorka, dovelo do potpunog pada moralnosti, empatije, solidarnosti. “Uz to, postoji i jedan težak kritički odnos prema svim oblicima solidarnosti, kao o formi koja je nasleđena iz surove socijalističke prošlosti i to naravno čini da ljudi prosto nemaju ideju o tome šta znači pomoći drugome”, smatra Đorđević.
Profesor Tibor Varadi takođe primećuje, da usled nedostatka filantropije, većina običnih građana nju shvata kao humanitarnu pomoć siromašnima.

Nedostatak filantropije: Nemoguće da Srbija dobije svoga Bila Gejtsa

U ovom momentu, naglašava profesorka kulturologije na FPN-u Jelena Ðorđević, čini se da je potpuno nemoguće da Srbija dobije svoga Bila Gejtsa ili Vorena Bafeta i kaže da možda treba da prođe “jedno pet generacija, koje bi eventualno izgradile moralni lik”, koji bi mogao da odgovori zahtevima humanog ponašanja u društvu. Takođe, problem je, primećuje, da usled nedostatka filantropije, većina običnih građana nju shvata kao humanitarnu pomoć siromašnima i kako kaže, to banalno, prostačko prihvatanje neoliberalne logike koja stiže iz velikih centara moći, shvaćeno na srpski način, podrazumeva da je život jedna surova borba, u kojoj se svako za sebe bori, i, “naravno da filantropija uopšte nema nikakvu ulogu”.  “Štaviše, svaka ideja filantropije, ili činjenja dobrog drugome je nešto što je prezreno i smatra se gestom slabosti, a ne gestom ljudske veličine”, rekla je Ðorđević.

Nova generacija Kriminalističko-policijskе akadеmijе

Potprеdsеdnik Vladе Rеpublikе Srbijе i ministar unutrašnjih poslova dr Nеbojša Stеfanović održao jе u ponedeljak  na Kriminalističko-policijskoj akadеmiji uvodno prеdavanjе na tеmu bеzbеdnosti studеntima prvе godinе tе visokoškolskе ustanovе i sa vršiocеm dužnosti dеkana Goranom Boškovićеm potpisao Ugovor o poslovnoj saradnji koji ćе omogućiti zapošljavanjе najboljih studеnata u Ministarstvo unutrašnjih poslova. “Danas smo imali lеpu priliku da sačеkamo novu gеnеraciju studеnata Kriminalističko-policijskе akadеmijе. Kroz razgovor sa ovim mladim ljudima mogao sam da zaključim da imaju jasnu prеdstavu o značaju bеzbеdnosti i o tomе koliko jе važno da budu dobri studеnti i da kasnijе svojе znanjе upotrеbе u MUP-u za dobrobit naših građana”, rеkao jе Stеfanović. Ministar jе pružio punu podršku nastavnom kadru ovе viskoškolskе institucijе u prеduzimanju aktivnosti kojе za cilj imaju podizanjе nivoa policijskog obrazovanja.
“Žеlim da od ovih mladih ljudi dobijеmo najbolju mogući kvalitеt. Policajcе koji ćе faktički biti okosnica u radu policijе i koji ćе omogućiti da sе građani svakodnеvno osеćaju bеzbеdno i da znaju da zahvaljujući znanju, radu i sposobnostima ovih mladih ljudi živе u sigurnoj i stabilnoj zеmlji”, rеkao jе Stеfanović. Govorеći o potpisanom Ugovor o poslovnoj saradnji, Stеfanović jе istakao da ćе taj dokumеnt omogućiti daljе unaprеđеnjе saradnjе izmеđu Ministarstva i KPA, kao i zapošljavanjе mladih ljudi koji završе ovu viskoškolsku ustanovu u MUP. “U okviru sistеma karijеrnog naprеdovanja, uvеk ćеmo prеdnost, kao što smo to radili i prеthodnе tri godinе, davati studеntima Kriminalističko-policijskе akadеmijе. Potpisani ugovor omogućićе da studеnti ovе viskoškolskе ustanovе budu prvi, mеđu jеdnakima, koji ćе imati prilikе da sе zaposlе u Ministarstvu”, rеkao jе Stеfanović i dodao da ćе vеć ovе nеdеljе 150 mladih ljudi, koji su završili Kriminalističko-policijsku akadеmiju, dobiti posao.

Turnir u strateškoj stonoj igri u Vršcu

U Vršcu je održan drugi po redu pojedinačni turnir u strateškoj stonoj igri sa minijaturama. Domaćin turnira bila je Sekcija maketara i strateških igara Hemijsko medicinske škole Vršac, a učesnici su bili iz Srbije, Rumunije, Hrvatske i Slovenije. Nakon prvog turnira održanog prošle godine, ovogodišnji je okupio više učesnika i bio je znatno posećeniji. Dušan Kostić, profesor biologije i zaljubljenik u istoriju, kaže da igrači prvo čitaju dosta istorijskih knjiga, pa prave makete, pa se igraju. On je počeo kao učenik trećeg razreda. U Srbiji ih je sve više, u Vršcu u okviru Hemijsko medicinske škole postoji Sekcija maketara i strateških igara i ona je organizator turnira. Svake godine se održava ekipno svetsko prvenstvo , a turnir u Vršcu je pojedinačno.stracija (pixabay)
“Postoje svetska prvenstva sa reprezentacijama od po 6 igrača. Među takmičarima koji su došli u Vršac iz inostranstva su trojica iz Rumunije i svi su reprezentativci kao i Slovenac i takmičar iz Hrvatske. Ovde je cela reprezentacija Srbije i mi koji nismo u toj reprezentaciji”, kaže organizator turnira Dušan Kostić. Sama strateška igra, se sastoji od sklapanja, farbanja i upotrebe minijatura. Igrači vode svoju “armiju” sastavljenu od minijatura i pokušavaju da izvrše zadatak zadat misijom pre nego što njihov protivnik uradi to isto. Mehanika igre podrazumeva upotrebu kockica i metra za merenje distanci. Učesnici očekuju dobru zabavu i zadovoljni su što mogu da se oprobaju u igri sa novim igračima.

UNS: Školuju forenzičare

Savremena forenzička ispitivanja su u velikoj ekspanziji. Na takva ispitivanja današnje sudstvo se oslanja u velikoj meri. Da bismo imali odgovarajuće stručnjake, počeli smo i da ih školujemo na novootvorenim studijama na kojima je neophodan multidisciplinaran pristup. Među već dokazanim forenzičarima su i oni iz Centra za forenzička ispitivanja u Novom Sadu. Oni su poslednjih godina radili na najtežim slučajevima u Srbiji, poput ubistva dvojice vojnika na Topčideru, kao i ubistva pevačice Jelene Krsmanović, na kom i još uvek rade. Jedan sasvim običan radni dan za forenzičare uglavnom počinje na neobičnom radnom mestu. A da li u poslu forenzičara ima makar malo glamura koji gledamo u kriminalističkim serijama na televiziji?
Kada po dolasku na mesto događaja, policija završi svoj deo posla, forenzičari su ti koji preuzimaju dalja istraživanja. Istraživanja, preciznost, neverovatna koncentracija, sati pregledanja izjava svedoka, raznih dokaznih materijala i fotodokumentacije, u tom Centru potpomognuti su i upotrebom moderne tehnologije. Naime, 3D rekonstrukciju ubistava, saobraćajnih nezgoda, pa čak i požara, forenzičari rade uz pomoć najsavremenije laserske tehnologije. U međuvremenu, pojavila se potreba i za školovanjem novog kadra u oblasti forenzike, te su na Novosadskom univerzitetu prošle godine, pokrenute Master akademske studije forenzike. Nastavu na tim studijama, izvodi čak osam različitih fakulteta, a studenti se usavršavaju u oblasti forenzičke biologije, hemije materijala, saobraćajne, digitalne, građevinske i takozvane opšte forenzike.
U nacionalnom interesu treba da bude da zemlja koristi sav potencijal forenzičkih istraživanja, a kao potvrdu toga, sagovornik RTV sa Master studija, izdvojio je samo jedan primer gde je to primenljivo – u slučajevima trgovine drogom, jer se Srbija nalazi upravo na toj balkanskoj ruti. “Policija odlično radi svoj posao, u sprečavanju toga, ali uz pomoć stručnjaka iz te oblasti, treba još dodatno da potpomognemo da se te analize i sve ostalo što prati neki sudski proces nakon toga, ili neki profajling, zaplenjenih droga, ili geografska lokacija, odakle potiče i kuda ide, da se pomoću naših stručnjaka to još potpomogne”, kaže prof. dr Slobodan Gadžurić, Master studije forenzike FTN.   A prema tvrdnjama sagovornika RTV, školovane forenzičare po završetku studija ne očekuje baš ništa slično zanimljivoj radnji iz televizijskih serija, već naporan rad koji iziskuje ogromnu preciznost.
U našem bliskom okruženju ne postoji centar na nivou studija sličan ovom u Novom Sadu – prvi najbliži je u Splitu. Primer dobre prakse je Ljubljana, koja na Fakultetu za državnu bezbednost ima upisanih oko 1000 studenata, što govori u prilog tome da su bezbednost i forenzička ispitivanja neophodna i veoma cenjena u zemljama Evropske unije. https://www.youtube.com/watch?v=5ZqD-cjKJ3A

Mladi i posao: Dug put do prve plate

Mladoj osobi u Srbiji prosečno treba dve godine da nakon završetka školovanja nađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao. Pritom, najduže na posao čekaju mladi sa završenom osnovnom školom, gotovo četiri godine, zatim oni sa završenom srednjom školom – dve godine, dok oni sa fakultetom u proseku traže prvi posao godinu dana. Zbog toga što predugo čekaju prvo zaposlenje, svaka peta mlada osoba u Srbiji je prinuđena da prihvati posao za koji je prekvalifikovana, odnosno posao na kom njihov stepen obrazovanja prevazilazi neophodne kvalifikacije, rečeno je na panel diskusiji “Mladi u Srbiji: Od škole do posla”. – Tranzicija od škole do posla u Srbiji je spora, a kvalitet poslova na kojima mladi ljudi rade nije zadovoljavajući. Pored toga, loša situacija na tržištu rada negativno utiče na razvoj društva u celini, jer se mladi kasnije osamostaljuju i odlažu odluku o osnivanju porodice – rečeno je na panel ovoj diskusiji, organizovanoj povodom predstavljanja novog broja i teme na internet platformi za monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS.

Većina nema pravo na godišnji odmor ili bolovanje

Prema rečima Lare Lebedinski, istraživačice Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN, situacija na tržištu rada u trenutku kada mlada osoba završava školovanje je presudna za njenu dalju karijeru. – Nepovoljna situacija na tržištu rada utiče na nivo zarade i mogućnost nalaženja posla i kasnije, tokom celog životnog veka – istakla je Lebedinski.

Stopa nezaposlenosti mladih gotovo 35 odsto

Prema podacima predstavljenim na MONS platformi, u Srbiji je u 2015. godini stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iznosila 34,9 odsto, dok je, poređenja radi, u EU iznosila 16,1 odsto.

Bez prava na godišnji odmor

Čak 20 odsto mladih od 15 do 29 godina koji nađu zaposlenje nema nikakav pisani ugovor, a 45 odsto onih koji imaju posao nemaju socijalno ni zdravstveno osiguranje, kao ni pravo na godišnji odmor ili bolovanje.

Oko 55 odsto mladih radi između 40 i 50 sati nedeljno

Među zaposlenim mladima, njih 40 odsto ima samo ugovor na određeno vreme. Iako je zakonski predviđeno puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, oko 55 odsto mladih u Srbiji radi između 40 i 50 sati nedeljno, dok skoro 20 odsto mladih radi duže od 50 sati nedeljno. Prema podacima iz 2014. godine Srbija za aktivne programe i mere zapošljavanja izdvaja manje od 0,1 odsto BDP, u poređenju sa 0,57 odsto što je prosek u EU. S obzirom na ograničena finansijska sredstva kojima raspolaže, autori MONS-a preporučuju kreatorima politika da se ustanove prioritetne grupe mladih za podršku i da se mere usmere pre svega na one mlade koji su najranjiviji, a to su oni sa niskim nivoom obrazovanja i diskriminisane kategorije mladih poput Roma i mladih sa hendikepom.

Dualno obrazovanje kao rešenje

Govoreći o dualnom obrazovanju u Srbiji Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekla je da je u pitanju jedinstveni sistem prilagođen našoj privredi baziranoj na malim i srednjim preduzećima. Kreirano je 19 novih dualnih obrazovnih profila koji se sprovode u 13 lokalnih samouprava i obuhvataju 60 srednjih stručnih škola u kojima se pored teorijskih znanja u školama, jedan, dva ili tri dana nedeljno đaci provode u kompanijama gde stiču praktične veštine. Prema njenim rečima, na ovaj način se umesto usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada odnosno privrede, uspostavlja veza između obrazovanja i preduzeća. – Ne dualizuje se ceo obrazovni sistem, već samo tamo gde za tim ima potrebe – dodala je Grujić. 

Od školovanja ka zaposlenju:  Dobar primer Bugarske i Nemačke

Kao primer dobre prakse u podršci mladima od školovanja ka zaposlenju, Karol Pulek, Program menadžerka Delegacije EU u Srbiji, pomenula je primer Bugarske, gde su na nacionalnom nivou zaposlili 100 medijatora za zapošljavanje mladih koji su radili sa lokalnim samoupravama da prilagode usluge službi za zapošljavanje mladima, i Nemačke, gde su u pilot gradovima, poput Hamburga, osnovane specijalizovane agencije za zapošljavanje mladih koje su uspele da smanje nezaposlenost mladih za skoro 50 odsto.

Novi SAD: Izložba o  UNICEF-u

Izložba fotografija, povodom 70 godina rada UNICEF-a u Srbiji, otvorena je u ponedeljak  na Trgu slobode. Izložbu su otvorili predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić i zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi, a biće postavljena narednih sedam dana na centralnom gradskom trgu. Predsednik novosadskog parlamenta Zdravko Jelušić, prilikom otvaranja izložbe, istakao je da je Srbija jedan od osnivača UNICEF-a, “organizacije koja je sinonim humanosti”. “Drago nam je da je Novi Sad domaćin ovakve izložbe da bi se podsetilo na to koliko je humanost bitna za razvoj društva, kulture i odnosa među ljudima. Danas, posle 70 godina, možemo da kažemo sa ponosom da smo na ovim prostorima bili jedni od osnivača UNICEF-a i da se na to podsetimo ovakvom izložbom”, poručio je predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić. On je dodao da je, u to vreme Jugoslavija kao država koja je izašla iz Drugog svetskog rata, bila prva evropska država koja je potpisala pristupanje UNICEF-u.
Izložba fotografija 70 godina rada UNICEF-a u Srbiji prvobitno je bila otvorena u Beogradu, a nakon Novog Sada biće izložena u Subotici, Nišu i Pirotu.

70 godina rada UNICEF-a u Srbiji

UNICEF je oranizacija koja deluje od 1946. godine, kako bi odreagovao na najurgentnije potrebe dece nakon Drugog svetskog rata, a zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi podsetila je su godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata prvi paketi humanitarne pomoći počeli da pristižu u tadašnju Jugoslaviju i Srbiju. “Srbija je samim tim sastavni deo istorije UNICEF-a. Slike koje se mogu videti na ovoj izložbi pokazuju takođe da je UNICEF sastavni deo istorije Srbije i da je doprineo razvoju društva u Srbiji”, rekla je Leonardi. Ona je precizirala da je UNICEF tokom 70 godina radio u različitim sektorima, “radili smo na tome da obezbedimo da deca krenu u školu, da se odgovori na humanitarne potrebe, kako u prošlosti tako i danas, kada se suočavamo sa izbegličkom krizom”.
“Ono što posebno treba naglasiti jeste to da je Grad Novi Sad u bliskoj saradnji sa UNICEF-om i da je blizak partner UNICEF-a. Sam grad radi dosta na tome da zadovolji potrebe sve dece i da obezbedi da se poštuju prava svakog deteta, jer ta deca su ona koja u budućnosti treba dalje da rade na razvoju društva i da budu njegovi članovi”, podvukla je Leonardi, podsetivši da se konkretno u Novom Sadu radi na pružanju podrške zdravstvenom sistemu, kako bi pedijatri i medicinske sestre mogle što bolje da posavetuju roditelje kada je reč o imunizaciji, stimulaciji razvoja deteta i ranom uočavanju i otkrivanju evenutalnog kašnjenja u razvoju deteta. Ona je dodala da UNICEF u Novom Sadu pruža podršku i sistemu obrazovanja, kako bi sistem bio inkluzivan: da svako dete, bilo da potiče iz siromašne porodice, da je romske nacionalnosti ili da je dete sa invaliditetom, bude uključeno u obrazovanje.  “Veliki broj škola sarađuje sa nama i one su postale model za inkluzivno obrazovanje, koji treba da posluži kao uzor ostatku Srbije. Sve ovo govori da je UNICEF deo istorije Srbije i da će biti deo njene budućnosti, da će raditi na tome da odgovori na potrebe sve dece u celoj zemlji”, zaključila je Leonardi.

Visoka poslovna škola primila brucoše

Na Visokoj poslovnoj školi u Novom Sadu u ponedeljak je organizovan svečani prijem brucoša, a pored redovnih studijskih programa, od ove školske godine VPŠ uvodi i nove master studije Ove godine Visoka poslovna škola strukovnih studija upisala je 320 studenata. Od toga je 200 na budžetu, 120 samofinansirajućih, a očekuju i akreditaciju master strukovnih studija, te smatraju da će se taj broj znatno uvećati. “Upisala sam preduzetništvo i vidim sebe kao nekog ko može neki biznis da pokrene”, kaže Makuš Eva, brucoš. “Završio sam Ekonomsku i mislim da je ovo dobro za moj nastavak i da ću uspeti nešto sa školom”, dodaje njen kolega Siniša Trbović. “Pored toga mi nudimo pet regularnih, osnovnih, studentskih programa, to su finansije i računovodstvo, trgovina i međunarodno poslovanje, turizam, preduzetništvo i informatika kao i novi master strukovni program Međunarodno poslovanje i finansije”, navodi direktorka VPŠ Jelena Damnjanović Simić.
Jedan od zadataka i obaveza Pokrajinske vlade je unapređenje uslova studiranja u visokoškolskom sistemu: “Ali uopšte u sistemu obrazovanja naša uloga je značajna o tome govore ulaganja u visoko obrazovanje, u srednje obrazovanje, govore ulaganja u objekte, u ljude, u opremu, u sve ono što može da učini kvalitet obrazovanja značajnijim i boljim i čini ga”, kaže potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. “Sve u svemu naša je obaveza ja bih rekao, a ne pravo nego pre svega obaveza, da tu energiju koja nastaje u sinergiji nastavnika i studenata podstaknemo i da finansijski konkretno pomognemo”, kaže pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost Zoran Milošević. Kao novine u školi najavljuje se i učešće na Sajmu zapošljavanja, kao i povezivanje sa preduzetnicima kod kojih bi jednoga dana možda mogli da nađu i posao. https://www.youtube.com/watch?v=SHGgIvxR7RM

Obeležan rođendan Mihajla Pupina

Jedan od naših najvećih naučnika Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine u selu Idvor u Banatu Prigodnim programom u Elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Novom Sadu obeležen je rođendan poznatog naučnika.
Andrej Janka već dve godine svira gajde, a inspiraciju, kako kaže, nalazi u želji da taj instrument sačuva od zaborava. Na današnji dan u čast rođenja velikog svetskog i našeg naučnika Mihajla Pupina, Andrej je gromkim zvukom gajdi ispunio hodnik i učionice Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin” i podsetio svoje vršnjake na značaj današnjeg dana. “Mihajlo Pupin je bio inspirisan za jedan od njegovih najvećih pronalazaka jednom memorijom iz detinjstva koju je zapamtio kada je gledao gajdaše kako se muče da naštimaju svoje gajde, kako nameštaju te piskove, kako pomeraju gumice na njima da usklade frekvenciju na kojoj visak vibrira. I on je sam za sebe rekao da on radi tu istu stvar samo na električnim kolima”, kaže Andrej Janka, učenik.
Veliki naučnik i veliki rodoljub samo su neke od reči direktora škole Milana Vukobrata koji je govorio o Mihajlu Pupinu, čoveku koji nas je sve zadužio. “Mi se trudimo da se kao škola koja nosi njegovo ime odužimo njegovom delu i onome što je uradio za nas i naravno to je neprekidan posao. To morate svake godine za svaki naraštaj i novu generaciju učenika neprekidno spominjati, govoriti tako da ta priča traje i da se ne ugasi u našem sećanju”, kaže Milan Vukobrat, direktor Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin”. Mihajlo Pupin je tokom svog rada dao značajne zaključke u domenu telegrafije i telefonije, a nosilac je i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Dobitnih je brojnih nagrada i priznanja, a bio je i član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18. Univerziteta. https://www.youtube.com/watch?v=Knq1WPJR6rc

Vučić nije došao: Otvorena obnovljena škola u Begaljici

U beogradskom naselju Begaljica u ponedeljak je svečano otvorena obnovljena Osnovna škola “Ivo Lola Ribar”, pa se 250 đaka te osmoletke vraća u svoje klupe. Škola je u aprilu prošle godine izgorela u požaru, a u njenu obnovu uloženo je 67 miliona dinara, koje je izdvojila vladina Kancelarija za javna ulaganja. Svečanom otvaranju škole prisustvovali su ministar prosvete Mladen Šarčević i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Šarčević je rekao da je ove godine oko četiri milijarde dinara uloženo u obnovu 396 škola koje , kako je rekao, sada izgledaju kao i škola u Begaljici, kao potpuno nove, a ne rekonstruisane. To je, dodao je, signal i obaveza da naredne godine bude urađeno još više. “Ovo je samo jedan od uslova da deca u Begaljici imaju iste mogućnosti kao i deca u ostalim drugim delovima Srbije”, rekao je ministar. Kako je rekao, nadležni nastoje da, donoseći adekvatne zakone, uz nove nastavne programe, obezbede kvalitetno i efikasno obrazovanje. “Imate dobar kabinet za informatiku, dobre uslove, nadam se da će vas to motivisati da još bolje učite i radite”, poručio je Šarčević đacima.

Vremeplov: Josif Marinković

Kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike rođen je na današnji dan 11. oktobra 1851. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom (“Kola”, “Narodni zbor”, “Junački poklič”, “Čežnja”).

Vremeplov: Ubijen Mehmed-paša Sokolović

Na današnji dan 11. oktobra 1579 godine u Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš.

Vremeplov: Edit Pjaf

Francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka umrla je 11. oktobra 1963.

Vremeplov: Henri VIII  “Branitelj vere”

Na današnji dan 1521 papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu “Branitelja vere” pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve.

Vremeplov: Žan Kokto

Na današnji dan 11. oktobra 1963. godine   umro je  francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, koji je prošao sve faze moderne umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam… Zbog raznovrsnosti svog opusa i artističkog univerzalizma važi za jednog od korifeja francuskog duha (roman “Strašna deca”, pozorišni komadi “Orfej” i “Antigona”, filmovi “Lepotica i zver” i “Orfejev testament”).

U bačkopalanačkoj opštini procesuirano je 50 slučajeva đačkog nasilja

To piše u Informaciji koju je Odeljenje društvenih delatnosti opštinske uprave dostavilo Opštinskom veću, a potom je upućena odbornicima SO koji će je razmatrati na narednoj sednici. Reč je o bezbednosti učenika u osnovnim, srednjim školama i Predškolskoj ustanovi „Mladost“ u bačkopalanačkoj opštini. Timovi za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemirivanja utvrdili su i procesuirali 46 slučajeva nasilja drugog stepena i četiri slučaja nasilja trećeg stepena između učenika. U jednoj od tri ovdašnje srednje škole Tim  za zaštitu od nasilja je u skladu sa Protokolom pokrenuo disciplinski postupak protiv verbalnog nasilja i pretnje učenika upućenih profesorki.  Interesantno je da se u izveštaju Predškolske ustanove „Mladost“ navedi da su zabeležena tri slučaja sumnje na pojavu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja od strane vaspitača prema deci.
U vođenju slučaja bile su uključene pokrajinske prosvetne savetnice, Školska uprava Novi Sad, kao i pokrajinska prosvetna inspekcija. Dva slučaja su odbačena kao neosnovana, dok je u trećem slučaju konstatovano da je sumnja na psihičko nasilje zlostavljanja dva deteta od strane vaspitača osnovana, te je u skladu sa zakonskom regulativom vaspitaču izrečena mera – otkaz. Za decu koja su bila izložena nasilju od strane vaspitača urađen je plan podrške. Jedan slučaj sumnje na porodično seksualno nasilje vođen je kao slučaj u saradnji sa ovdašnjim Centrom za socijalni rad.  Konstatovano je da je do sredine septembra nadležnima izveštaje dostavilo 12 osnovnih i srednjih škola i ustanova, a tri osnovne i jedna srednja škola to nisu učinile do pomenutog roka. U vođenju postupaka, a po protokolu, pored učenika i roditelja bili su uključeni i  nastavnici, pedagozi i školski pedagozi, Centar za socijalni rad, opština, policija, pokrajinski prosvetnik savetnik i opštinski prosvetni inspektor.
Na sednici Aktiva direktora ovdašnjih vaspitno obrazovnih ustanova komandir Policijske ispostave Bačka Palanka Nebojša Buha naveo je da je broj  izvršenih krivičnih dela manji za 20 odsto, kao i da je broj prekršaja opao u odnosu na prošlu godinu.Buha je istakao dobru saradnju policije i škola, te naveo da je svakog meseca sprovođena operativna akcija „Školarac“ i da je pojačano prisustvo policijskih patrola oko škola koje su u centru grada,kao i da je bilo zaplene narkotika,uglavnom u Tehničkoj školi „9.maj“. Rečeno je da nepostojanje ograde između zgrade Muzeja grada i dvorišta Tehničke škole omogućava da u dvorište ove škole dolaze lica koja nisu učenici.  Policijski službenici su u saradnji sa nastavnicima i direktorima škola organizovali nastavu učenicima 4. i 6. razreda iz oblasti bezbednosti.

Na internetu više od 1.300 ruskih grupa koje teraju decu da se ubiju!

Odeljenje za sajber-kriminal ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova otkrilo je 1.339 grupa na društvenim mrežama u kojima osetljive tinejdžere navode na samoubistvo. Moskovska policija vodi očajničku borbu protiv ovih grupa u kojima deci zadaju različite zadatke, navodeći ih da sebi oduzmu život. U Rusiji, gde je nastala i kobna “igra” Plavi kit, koja je, kako se procenjuje, izazvala smrt stotina dece, takve grupe imaju više od 12.000 korisnika, sa više od 200.000 postova. Kako je saopštio šef odeljenja za sajber-kriminal generalmajor Aleksej Moškov, pokrenuto je 230 krivičnih postupaka i do sada je uhapšeno 19 organizatora, tzv. “kuratora” ili “administratora”. – Ustanovljeno je da su kriminalci uglavnom mladi, od 13 do 25 godina. Oko 42 odsto njih stari su 14-15 godina, 40 odsto odsto 16-8, dok su ostalih 18 odsto odrasli od 18 do 25 godina – rekao je on. Moškov je istakao da iza igara stoje “pretežno deca iz normalnih, srećnih porodica, koja imaju skupe pametne telefone i kvalitetne laptopove, idu u školu i druže se”, ističući da uhapšeni kuratori i administratori takvih grupa ne skrivaju prezir prema svojim žrtvama. Protiv svih uhapšenih biće pokrenuta detaljna istraga. Kuratori će biti ili registrovani u policiji, ili u zdravstvenim ustanovama, ili će otići u zatvor – obećao je on. Upozorenje vlade stiglo u trenutku kada je u Moskvi u toku istraga o ubistvu 14-godišnje učenice, koja se ubila ove nedelje skočivši sa 17. sprata zgrade u kojoj je stanovala. Neposredno pred smrt, dobila je sliku čaja u filter-kesici, žileta i krvavog lista hartije. Policija ne isključuje mogućnost da je njena smrt povezana sa takvom grupom i detaljno analizira njenu komunikaciju na mreži pre tragedije.

Rusija: Poštar navodio decu na samoubistvo

Više od 700 tinejdžera godišnje izvrši samoubistvo u Rusiji, pri čemu je taj broj u porastu. U junu je uhapšen moskovski poštar Ilja Sidorov (26), koji je priznao da je pokušao da navede na samoubistvo članove takve grupe – pretpostavlja se čak 32 dece školskog uzrasta iz siromašnijih porodica.

Osuđen vođa grupe koje podstiče tinejdžere da se ubiju

Prošlog meseca dvadesetdvogodišnji Filip Budejkin osuđen je na tri godine i četiri meseca zatvora u Sibiru. Bila je to prva presuda administratoru grupe koja navodi na samoubistvo u Rusiji. Javnost je bila šokirana zbog “blage” kazne za navođenje dve devojčice na samoubistvo, koje su, srećom, spasene. Protiv njega je bila povedena istraga zbog povezanosti sa 16 samoubistava u različitim oblastima Rusije, a mediji su izveštavali da je bio glavni pokretač bezumne igre “Plavi kit” na društvenim mrežama. On je priznao da je prouzrokovao čak 17 smrtnih slučajeva, ali oni nisu bili obuhvaćeni suđenjem.  Budejkin je okarakterisao žrtve igre kao “biološki otpad” i rekao policiji da su “bili srećni što će da umru” i da je sprovodio “čišćenje društva”, izvestili su istražitelji.

By admin

Leave a Reply