Brnabić: Plate više nego pre 2013.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u utorak 10. oktobra da se nada da će u subotu 14. oktobra, nakon okončanja pregovora sa MMF, moći da saopšti procenat povećanje penzija, kao i plata zaposlenima u javnom sektoru i naglasila da će ova primanja biti veća nego pre 2013, ali “po prvi put na zdravim osnovama”. Brnabićeva je tokom sednice Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje slovenačkog evroparlamentarca Ive Vajgla da li je smanjenje penzija u Srbiji bilo neophodno, kazala da je to  “bilo neophodno, zato što su pre izbora, pre nego što je vlada iz 2012. i 2013. došla na vlast, penzije podizane političkom odlukom, to nije bilo održivo, morali smo da ih smanjimo kako bismo mogli da ih isplaćujemo, a da ne odvedemo zemlju u bankrot”, naglasila je srpska premijerka.
Ona je dodala da su “međutim, od tog trenutka do sada, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, dvaput povećane penzije”. “Ne baš mnogo, ali u procentu koji smo mogli. Danas razmatramo povećanje penzija od više odsto, do 13. oktobra mi privodimo kraju pregovore sa MMF oko toga i nadam se da ću u subotu biti u prilici da objavim to. Ovim povećanjem ćemo po prvi put imati više penzije u Srbiji nego što su bile pre krize, pre 2013. godine, više penzije, ali sada na stabilnim osnovama, to je dakle važno”, rekla je Brnabićeva. Predsednica srpske vlade je dodala da će “uz to, između ostalog biti povećane plate i zdravstvenim radnicima i zaposlenima u obrazovanju”.”Po prvi put će posle konačnog povećanja, za koje se nadam da ću objaviti u subotu, one biti više nego pre krize, ali po prvi put na zdravim osnovama”, zaključila je Brnabićeva.

U zakonu o javnim službama uvažena većina primedbi sindikata!

“Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić razgovarali su  u sredu 11. oktobra sa predstavnicima pet reprezentativnih sindikata zaposlenih u obrazovanju o Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama. Na sastanku je konstatovano da je 70 odsto primedbi i sugestija koje su uputili sindikati zaposlenih u prosveti usvojeno i istaknuto da će šifre delatnosti biti usaglašene sa katalogom zanimanja” saopštilo je ministarstvo prosvete.
“Inače, današnji sastanak u Ministarstvu prosvete bio je deo redovnih aktivnosti tokom rada na zakonu i predstavlja pripremu za sastanak sa predsednicom Vlade Republike Srbije, koji bi trebalo da bude održan naredne nedelje.Tokom sastanka ministar Šarčević je rekao da će na konferenciji povodom 100 dana Vlade premijerka saopštiti koliko će biti povećanje plata i naglasio da će prosveta biti među onima koji će dobiti najviše” kaže se u saopštenju ministarstva.
U taboru sindikata ne dele mišljenje ministra školskog, kao ni ministra državne uprave i lokalne samouprave i uporno zahtevaju povlačenje spornog zakona “jer je nepotreban i neustavan”. Od najavljenih razgovora sa premijerkom ne očekuju previše jer se i ona u više navrata decidno izjasnila da Vlada ne odustaje da se  pomenuti Zakon usvoji.(→Saopštenja, Press Clipping)

Vlada usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 9. oktobra Predlog zakona o dualnom obrazovanju i predloge zakona o izmena i dopunama zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Predlogom zakona o dualnom obrazovanju unapređuje se srednje stručno obrazovanje u pravcu prilagođavanja potrebama privrede, kroz  precizno definisanje uloga svih učesnika. Time se omogućava efikasnije obrazovanje u kojem će učenici sticati znanja i veštine koji će ih  učiniti zapošljivim odmah nakon formalnog školovanja i smanjiti stopu nezaposlenosti mladih do 25. godine. Istovremeno, jača se konkurentnost privrede Republike Srbije na regionalnom i globalnom nivou. Predlog zakona precizno uređuje prava i obaveze škola, kompanija i učenika srednjih stručnih  škola, koji do sada nisu postojali. Na taj način se obezbeđuje poštovanje prava i bezbednost učenika, kao i motivacija za učenje kroz rad u vidu stipendije. Obrazovanje učenika u dualnom sistemu prate nastavnik praktične nastave iz obrazovnog sistema i licencirani instruktor koji ima sertifikat o položenim didaktičko pedagoškim veštinama. Predviđeno je modernizovanje i kreiranje obrazovnih profila koji su usklađeni sa tehničko-tehnološkim razvojem 21.veka i koji će kompanijama omogućiti da imaju kompetentne mlade ljude. Ukupan nadzor uključujući i nadzor poslova koji su povereni Privrednoj komori Srbije vrši Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Slede i izmene i dopune ostalih “školskih zakona”

Predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju u vaspitanju odnose se pre svega na usaglašavanje za predlogom sistemskog prosvetnog zakona koji je nedavno usvojila Narodna skupština. Njima se redefiniše se vreme učenika provedeno u školi, čime se gradi drugačija slika škole koja treba da bude mesto za učenje i razvoj učenika, ali se i oslobađa prostor za vannastavne aktivnosti koje su ranije bile zapostavljene.
Proširuju se mogućnosti za obrazovni turizam – škole i specijalizovane ustanove za decu i učenike koje imaju odgovarajuće uslove mogu postati centri za realizaciju nastave u prirodi čime bi se pojeftinili troškovi ovakvih aktivnosti a ujedno bi se potpomogao i razvoj na lokalnom nivou. Uvodi se novi koncept državne mature koja treba da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogući prohodnost učenicima na sledeće nivoe obrazovanja.

I “večiti” direktori škola moraju u penziju

Ministar prosvete Mladen Šarčević uputio je nalog svim školama u Srbiji da odmah postupe po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izdaju rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenima koji su napunili 65 godina života i time ispunili uslov za penzionisanje, piše Danas. Ministarstvo prosvete procenjuje da će se time osloboditi oko 900 radnih mesta, i da će zakon “poslati” u penziju veliki broj direktora škola. Iako je Zakon nedavno stupio na snagu ministar je sekretare i direktore škola podsetio da ga primenjuju, kako bi se stalo na put eventualnim zloupotrebama.

Umrežiti sve resurse

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u sredu sa Branislavom Ranđelovićem, direktorom Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zlatkom Grušanovićem, direktorom Zavoda za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o aktivnostima u narednom periodu očekuju u cilju podizanja kvaliteta obrazovanja u Republici Srbiji.Ministar je ukazao na važnost timskog rada i umrežavanja svih raspoloživih resursa kako bi se započeti reformski proces nastavio. Šarčević je naglasio da predstoje važni zadaci, poput izrade novih nastavnih planova i programa, novih dualnih profila i obuke nastavnika za nove programe i metode rada. Na sastanku je prezentovana analiza završnog ispita i diskutovano o načinima unapređenja male mature.

Profesorka PMF-a na vrhu Evropskog matematičkog konzorcijuma

Profesorka PMF-a dr Nataša Krejić imenovana je za potpredsednicu Evropskog matematičkog konzorcijuma (ECMI). Ona će nove dužnosti preuzeti od 1. januara naredne godine, saopštio je PMF. Krejić je redovna profesorka Departmana za matematiku i informatiku i prodekan za organizaciju i finansije PMF-a. ECMI – Europian Consortium for Mathematics in Industry je konzorcijum akademskih institucija iz Evrope i industrijskih kompanija koji deluju u kooperaciji, prvenstveno sa ciljem da promovišu i podrže matematičko modeliranje u aktivnostima koje su od društvene i ekonomske važnosti.

“Stazama zavičaja” dogodine u Sremskoj Mitrovici

Sremska Mitrovica će sa Fondom za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima naredne godine organizovati manifestaciju “Stazama zavičaja”. Bogato kulturno nasleđe izbegličke populacije čuvaće se i unapređivati kroz manifestaciju “Stazama zavičaja”. Naredne godine ova manifestacija biće održana u Sremskoj Mitrovici, dogovoreno je na sastanku gradonačelnika Vladimira Sanadera sa direktorom Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duškom Ćutilom. Po njegovim rečima, Pokrajinski fond je osnovan sa ciljem da prvenstveno pomaže stambeno zbrinjavanje izbeglih lica, da im pruža pomoć za ekonomsko osnaživanje i daje podršku kroz druge programe kao što je podrška najboljim učenicima srednjih škola u vidu jednokratne novčane pomoći od 40.000 dinara. “Osim toga, želimo i da organizovanjem kulturnih dešavanja i manifestacija omogućimo integraciju te populacije u naše društvo i sačuvamo i unapredimo bogato kulturno nasleđe sa tih prostora. Prva takva manifestacija “Stazama zavičaja” je organizovana u septembru u Novom Stazu i naša ideja je da se ova manifestacija organizuje u više vojvođanskih gradova. Sremska Mitrovica bi bila centar dešavanja za ceo Sremski okrug. Drago mi je što imamo pozitivne signale iz gradskog rukovodstva da organizujemo jednu takvu manifestaciju”, rekao je Ćutilo.

Vrbas: Briga za najmlađe

Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Mira Nedić kaže da se roditelji sve više interesuju za besplatan smeštaj u jaslicama i vrtićima. “Mi smo u toj odluci predvideli određene povlastice za sve one porodice koje imaju četvrto, peto i svako naredno dete. Povlastice se odnose na korišćenje besplatnog smeštaja u predškolskim ustanovama, u predškolskoj ustanovi „Boško Buha” u 12 naših objekata,” istakla je Nedić.
U Vrbasu sve četiri osnovne škole imaju organizovani produženi boravak za učenike prvog i drugog razreda. Osnovna škola „20. oktobar” obezbeđuje besplatan produženi boravak za đake iz višečlanih porodica. Radenko Šimun, direktor ove škole kaže da se nekada mora izaći izvan okvira normi kako bi pomogli porodice koje se odluče na troje i više dece. “Pokušavamo da porodice sa većim brojem đaka pomognemo kroz užinu, topli obrok, nabavku pribora, svesaka, knjiga i vidim da su roditelji izuzetno zadovoljni,” rekao je Šimun.
Produženi boravak u ovoj školi nekad ima i više od 30 đaka, ali profesor razredne nastave Jelena Višnjić naglašava da se svi slažu i da ovo odeljenje u potpunosti opravdava svoju svrhu. “Produženi boravak služi uglavnom za decu čiji roditelji rade, koji su na poslu verovatno do pet, šest sati, tako da deca ovde mogu da nauče i da ručaju, da urade domaći i sve svoje aktivnosti. Čak se i druže, igraju i to je velika pomoć i deci, a i roditeljima.”
Kad je o osnovnoškolcima reč, pomoć za porodice je i besplatna užina koju je lokalna samouprava prošle godine obezbedila za 350 učenika, dok je njih šest stotina plaćalo samo deo mesečne cene. Iz odeljenja za društvene delatnosti opštinske uprave Vrbas ističu da su vrata ovog odeljenja otvorena za sve građane i njihova pitanja i nedoumice u vezi sa novčanim i materijalnim davanjima koja roditelji mogu da ostvare tokom ove školske godine.    https://www.youtube.com/watch?v=PdV1rF0ciss

Sportske igre mladih: Prijem u Kikindi za kraj sezone

Svečanim prijemom u Kikindi, gradu u kojem su počele ovogodišnje Sportske igre mladih (SIM), stavljena je tačka na uspešnu sezonu tokom koje su učešće u takmičenju uzeli mnogobrojni mališani iz škola širom Srbije. U prepunoj sali Opštine, deci učesnicima i medijima obratili su se gradonačelnik Pavle Markov, predsednica SIM Srbije Ivana Jovanović, predsednik Saveza za školski sport Srbije Željko Tanasković i najbolja mlada stonoteniserka Kikinde Ivana Mršić. “Kada smo odlučili da se uključimo u Sportske igre mladih, iskreno nismo očekivali da će to biti toliko popularno. Na kraju smo dobili spektakl, sa preko 5.000 dece na otvaranju. O Kikindi se zbog SIM pričalo i u regionu. Pokazali smo i definitivno da smo grad sporta, a naših pet mališana stiglo je i do regionalnog finala u Splitu, osvojivši medalje. Učinićemo sve da sledeće godine budemo još bolji i obaramo rekorde”, istakao je Markov.
Ivana Jovanović bila je puna reči hvale za Kikinđane. “Sam podatak o broju dece na otvaranju Igara u maju ove godine govori o velikoj pozitivnoj energiji koju su učesnici dali celokupnim Igrama. Čestitam i gradonačelniku Markovu, njegovim saradnicima i koordinatorima iz ovog grada na sjajnoj organizaciji. Već pregovaramo da i naredne godine svečano otvaranje Igara bude u Kikindi”.
Posebne zahvalnice od SIM Srbije dobili su grad Kikinda i koordinatori Svetlana Mirčić Vukobrat i Jelena Krvopić.

Vučević posetio osnovnu školu u Gračanici 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević posetio je Osnovnu školu “Kralj Milutin” u Gračanici i tom prilikom podelio učenicima prvog razreda “Prvarice” i bojanke. “Iz Novog Sada smo doneli deci osnovnoškolskog uzrasta sa Kosova i Metohije skromne poklone čime im želimo uspešan uvod u školovanje, odrastanje, upoznavanje i učenje maternjeg jezika i ćiriličnog pisma. Bilo je zadovoljstvo upoznati ovu sjajnu decu iz četiri prva razreda Osnovne škole “Kralj Milutin”. Ta deca, koja predstavljaju našu budućnost, najbolji su pokazatelj puta kojim treba dalje da idemo”, rekao je Vučević. On je izrazio zahvalnost ljudima iz Gračanice, direktoru Osnovne škole i direktorima srednjih škola na srdačnom gostoprimstvu i poželeo učenicima srećan početak nove školske godine.

Predavanje o klimatskoj krizi u SANU

Profesor Štefan Ramštorf sa Instituta za istraživanje klime u Potsdamu održano je predavanje “Posle Pariskog sporazuma: Da li možemo da kontrolišemo klimatsku krizu?” 10. oktobra u 18 sati, u Svečanoj sali SANU. Na predavanju su, između ostalog, bili prikazani nedavni klimatski podaci, a  bilo je reči i o motivaciji za Pariski sporazum i granici od 2 stepeni celzijusa i o tome šta je potrebno da bi se ovaj cilj ostvario. Od početka industrijskog razvoja, sadržaj ugljen dioksida u atmosferi porastao je na vrednost veću od bilo koje za poslednjih milion godina istorije Zemlje, popevši se nedavno na više od 400 delova na milion. Istovremeno, srednja temperatura na Zemlji pri tlu porasla je za oko 1 stepeni celzijusa. Ovo zagrevanje nesprečeno raste: 2016. je po podacima bila najtoplija godina sveukupno, prevazišavši 2015 i 2014. Tokom poslednjih 130 godina merenja, tri najtoplije godine jedna za drugom nikada se nisu dogodile. Kako pokazuju satelitska merenja, ledeni pokrivač Arktičkog okeana se brzo smanjuje, a ogromne mase leda na Grenlandu i Antarktiku ubrzano gube masu. To doprinosi povećanom porastu nivoa mora.
U protekloj deceniji bili smo svedoci niza vremenskih ekstrema koji se pre nisu događali, uključujući ekstremne temperature u Rusiji 2010, poplave u Pakistanu iste godine i letnji talas visokih temperatura 2012. u SAD. Analize pokazuju da se dramatično povećao kopneni deo površine Zemlje koji je pod uticajem ekstremnih temperatura, i to za oko 0,1 do 0,2 procenta tokom 1950-tih do 1970-tih, do oko 10 procenata tokom poslednjih godina. Sirija je bila pogođena najvećom sušom u svojoj istoriji pre nego što je započeo sukob 2011. godine i nekoliko studija nalaze vezu između suše i izbijanja tog građanskog rata.
Ovo je samo nekoliko primera već prisutnih ali rastućih posledica globalnog zagrevanja. Decembra 2015. godine u Parizu se 195 država jednoglasno složilo da je neophodno zaustaviti globalno zagrevanje vidno ispod 2 stepeni celzijusa. U predavanju će biti prikazani nedavni klimatski podaci, motivacija za Pariski sporazum i za granicu od 2 stepeni celzijusa i šta je potrebno da bi se ovaj cilj ostvario.  Predavanje je održano na engleskom jeziku.

Kreiranje (nove) istorije na osnovu „pouzdanih” glasina

Prema rečima profesora Radića, pseudoistorije su dosta razvijene u regionu, ali je motiv najčešće isti – dokazati starije poreklo od ostalih naroda. U Bugarskoj je možda i gore nego kod nas kada je u pitanju rasprostranjenost takve “alternativne” istorije, dok recimo kod Grka postoje neki autori koji tvrde da su Egipćani ustvari – Grci!
Nije lako objasniti taj fenomen, a nije se lako ni boriti protiv njega jer to su autori čije se knjige dobro prodaju, takva istorija je prilagođena onome što bi čitaoci voleli da čuju, zasniva se više na mitologiji i poluinformacijama ili potpuno izmišljenim događajima, a ne na istorijskim činjenicama i preoverenim podacima. U tome učestvuju i učeni ljudi, ređe jer zaista veruju u ono što govore ili pišu, a češće iz nekih manje romantičnih razloga,  pa se može reći da tu ima i zanesenjaka i pokvarenjaka“, kaže dr Radić. „Ali bez obzira na to što pseudoistoriju nije teško opovrgnuti, važno da je se klasična istoriografija bori protiv protiv tog fenomena kako se ne bi još više razvio i primio jer su društvene mreže već prepune mistifikacija, a osim toga pseudoistorija je ušla i u tradicionalne medije, pa u poslednje vreme možemo čitati feljtone u “ozbiljnim” novinama za koje stručnjaci kažu da nemaju mnogo veze sa istinom“, kaže Radić.

Radić: „Nauka ne sme da ćuti na fenomen paranauke“

Prema njegovim rečima, jedna od teza pseudoistoričara u Srbiji jeste da su Srbi postojali 19. vekova pre Hrista i to na osnovu gotovo neverovatnog tumačenja natpisa na jednoj tabli.    „Onda se takva teorija dopunjuje drugom, da su Etrurci takođe bili Srbi, opet na osnovu imena jednog od njihovih lidera i bez ijednog drugog dokaza ili traga. S druge strane, u klasičnoj istoriografiji ima mnogo proverenih podataka koji svaki ponaosob ruši ovakve tvrdnje, ali bez obzira na to, te priče o Srbima kao najstarijem narodu se neverovatno “dobro drže”, pogotovo što ih najčešće povezuju sa današnjim  dnevnopolitičkim okolnostima, pa se dobija dodatna intriga i navodna potvrda tvrdnji o našem “prastarom poreklu”“, kaže dr Radić.
Radić smatra da se teze o Srbima od kojih su, prema nekim našim pseudoistoričarima, nastali svi ostali narodi, gradi na lingvistici pa se onda sve što se na starim kartama nađe, a da u sebi ima slova u spojci srb u nekim varijantama, odmah povezuje sa Srbima i Srbijom i nudi kao nekakav dokaz. Ako nema takve prilike onda se u “pomoć” pozivaju i druge nauke, a u poslednje vreme je popularna recimo arheogenetika, pa se neki rezultati arheogenetičara proizvoljno tumače kako bi se navodno dokazalo (naj)starije poreklo srpskog naroda.
Prema njegovim rečima tako upakovane priče, gde se uz potpuno izmišljene podatke kombinuju i drugi navodni izvori iz drugih nauka, vrlo prijemčivo zvuče, međutim ko god bi posegnuo za istorijskim činjenicama vrlo brzo bi video da su te priče neodržive. (→Press Clipping)

Medalja na grudima mališana obolelih od raka

“Milena nam je donela zlatnu i srebrnu medalju i motivisala nas da se i mi borimo do pobede.” Ovo su reči dece koja se leče od raka na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije nakon posete Milene Rašić, zlatne odbojkašice Srbije. Zlatna medalja sa Evropskog prvenstva u Azerbejdžanu i srebro sa Olimpijskih igara iz Rija u rukama mališana imali su još veći sjaj, a emocije prilikom ovog druženja nije krila ni odbojkašica. Ona je mališanima pružila podršku da se bore, da veruju u sebe i budu iznad svih izazova koje im život nameće, jer su oni jedan jak tim koji će sigurno zajedničkim snagama stići do pobede.
Vetar u leđa koji je Rašićeva pružila deci mnogo znači, a kako kažu, uz ovakve trenutke se hemoterapije lakše podnose. – Milena je divna osoba i mnogo nam znači što je došla u posetu! Savetovala nam je da se borimo za ozdravljenje kao što su se ona i njen tim borili za zlato na Evropskom prvenstvu – priča trinaestogodišnji Andrija Jelenić. Osmesi su ovom prilikom preplavili dečje odeljenje na Institutu za onkologiju, pozitivna atmosfera i vedri duh male družine ostavili su jak utisak na našu odbojkašicu. Svi su se slikali sa medaljama, a mala Maša Mladenović (4) koja je baš tog dana primala hemoterapiju, sa braunilom u ruci i osmehom na licu poslala je poruku da se u svima njima nalazi pobednik. (→Press Clipping)

Srpski i hrvatski naučnici pokreću auto na vodonik

Vožnja automobila na vodonik ili sijalica koja se pali na vodoničnu energiju do nedavno je zvučalo kao daleka budućnost, ali na tome da to uskoro postane realnost osim svetskih, angažovani su i srpski naučnici. Naime, istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju “Vinča” u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta “Ruđer Bošković” i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dve godine rade na projektu vodonične energetike pod nazivom “Novi materijali za skladištenje energije”. U okviru istraživanja, koje je bilo povod okupljanja istraživača iz Srbije, Hrvatske i Francuske na dvodnevnom seminaru u Institutu “Vinča”, razvijaju se metode skladištenja vodonika kako bi on imao širu primenu kao pogonsko gorivo i izvor energije o čemu je pisao i časopis “Chemistry – European Journal”.
Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta “Ruđer Bošković” iz Zagreba, rekao je za Tanjug da se u okviru projekta vrednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika s ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače kao što su repetitori ili slične sprave. “Konkretno, razvijamo tzv.kompleksne hidride koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi” Prema njegovim rečima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a gotovo svi vodeći proizvođači automobila imaju bar jedan model koji se pokreće na vodonik.
O saradnji sa kolegama iz Instituta “Vinča” hrvatski naučnik ima samo reči hvale. “U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz “Vinče”, rekao je Biliškov. (→Press Clipping)

To je Duda: Prihod od oproštajne utakmice – deci

Legendarni košarkaški trener Dušan – Duda Ivković sav prihod od svog oproštajnog meča, koji je nedavno održan u Atini, doniraće Dečjoj klinici u Tiršovoj i jednoj dečjoj organizaciji iz glavnog grada Grčke. Duda je u karijeri osvojio čak 28 trofeja, a ovim potezom dokazao je da jednako velik i kao trener i kao čovek. Na poslednjem meču u karijeri pre nepune tri nedelje okupio je sve zvezde s kojima je radio, ispostavilo se zbog srpskih i grčkih mališana. – Humani karakter je bio osnovna zamisao oproštajne utakmice i zato je određena cena karte od pet evra kako bi došlo što više gledalaca. Takođe, pre utakmice organizovano je donatorsko veče gde su slavni igrači i treneri doneli ponešto od opreme na aukciju. Sva prikupljena sredstva od meča i aukcije odlučio sam da podelim Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i organizaciji “Dečji osmeh” u Atini – ističe Ivković za “Blic”.(→Press Clipping)

Prve dame Srbije i Turske deci podelile paketiće

Tamara Vučić i Emina Erdogan, supruge predsednika Srbije i Turske, otvorile su 10. oktobra obnovljeni Dom za nezbrinutu decu Dragutin Filipović Jusa, na Vračaru, i mališanima podelile poklone. Ovo je prvo pojaviljivanje prve dame Srbije u javnosti od inauguracije njenog supruga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prve dame Srbije i Turske obišle su obnovljeni Dom na dva sprata, a mališani, štićenici doma izveli su za njih kratak program. U Domu Dragutin Filipović Jusa smeštena su deca bez roditeljskog staranja i deca kojima je potrebna podrška, uzrasta između tri do 7 i 9 do 15 godina. Turska agencija za saradnju i koordinaciju, TIKA, realizovala je obnovu Doma i obezbedila potrebnu opremu.

Koncerti za decu u Filharmoniji do 20. oktobra

Muzički program za decu, “Putovanja miša Mije”, Beogradska filharmonija izvodiće za decu predškolskog uzrasta od 10. do 20. oktobra radnim danima od 10 i 12h u Sali BGF. Glumica Milena Moravčević prikazivaće avanture miša Mije prema stihovima Laze Lazića, a filharmoničari zajedno sa dirigentom Aleksandrom Kojićem muzikom će voditi klince u različite evropske zemlje, poručuju iz Beogradske filharmonije. Dok predškolci zajedno sa Mijom “obilaze” Španiju, Veliku Britaniju, Italiju, Francusku, Nemačku i Srbiju, imaju priliku da čuju i zapamte najpopularnije melodije iz Bizeove “Karmen”, Betovenovih simfonija, Rosinijevog “Sevljiskog berberina”, Verdijevog “Rigoleta”, ali i Konjovićeve “Velike čočečke igre” i Hristićeve “Grlice”. Mijin putopis deca prate i kroz živopisne ilustracije umetnice Jelene Kosovac Savić.
– Nastupe svakog petka pred našom publikom na Kolarcu može da zaseni samo osećaj koji imamo u periodima kada dva puta godišnje po 15 dana posvetimo najmlađoj publici. Tada u Filharmoniju ulaze veseli, mali ljudi da slušaju naše dečje koncerte koje pripremamo sa velikom pažnjom, svesni da su oni već sutra naša verna publika – kaže Ivan Tasovac, direktor Beogradske.   Na koncertima koji se dva puta godišnje organizuju za klince predškolskog uzrasta i za mlađe školarce, više od 4000 mališana upozna Filharmoniju i klasičnu muziku na njima prilagođen način.

Alarmantno, biće i gore: Umesto pedijatra lekari opšte prakse

Beogradski Dom zdravlja “Palilula” dva puta je raspisivao konkurs za prijem pedijatara, ali se na njega niko nije javljao. Zbog toga su bili primorani da u školskom dispanzeru decu pregledaju lekari opšte medicine, jer pedijatara nema. I ovo je slika u većini domova zdravlja i bolnica u Beogradu, gde se očigledno najviše kuburi sa specijalistima koji leče najmlađe. Decu školskog uzrasta mogu da prate i lekari opšte medicine pa u školskim dispanzerima ima oko 63 odsto pedijatara, a ostatak su lekari opšte medicine, pokazuju podaci Udruženja pedijatara Srbije. Pre nekoliko godina imali smo alarmantnu situaciju u jednoj dečijoj bolnici u Beogradu, koja je u samo nedelju dana ostalao bez 10 lekara koji su otišli u penziju ili na specijalizaciju. Sve to je epilog višedecenijskog odsustva kadrovske politike u zdravstvu, a posledice su gužve, dugo čekanje na preglede, iznurivanje zdravstvenog kadra… Prosečna starost pedijatara u Srbiji je preko 55 godina i ukoliko se nešto ne preduzme za nekoliko godina naša zemlja bi se mogla suočiti sa ozbiljnim nedostatkom ovih specijalista. Oni koji sad upišu specijalizaciju iz pedijatrije mesto u ordinacijama moći će da popune tek za četiri godine.
Direktor DZ Paliluila, dr Aleksandar Stojanović objašnjava za “Blic” da im nedostaje oko 11 pedijatara, da su morali brzo da se snalaze, zbog čega im sada školsku decu pregledaju lekari opšte medicine, uz budno oko pedijatra. Uopšte, starosna struktura u zdravstvu Srbije je vrlo loša, svaki šesti specijalista je pred penzijom, a veliki problem je i odlazak stručnjaka u inostranstvo.

Novosadski pedijatri imaju i do 1.500 malih pacijenata

Novosadski Dom zdravlja raspolaže sa 62 pedijatra raspoređena u 22 objekta te zdravstvene ustanove, a prema rečima načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu dece dr Vesne Vuleković dobrom organizacijom i zdravstvenim vaspitanjem rešen je problem malog broja kadrova na zadovoljstvo roditelja i malih pacijenata. – Činjenica je da kadrova ima malo, ali smo dobrom organizacijom i edukacijom roditelja uspeli da predupredimo sve eventualne probleme prilikom pružanja zdravstvene zaštite deci i omladini – kaže za “Blic” dr Vuleković. Objašnjava nam da pedijatri više nisu podeljeni na lekare koji su zaduženi samo za školsku ili samo za predškolsku decu, već svi rade sve, tako da su gužve smanjene. – Naš trud se isplatio, odnosno edukacija roditelja kroz savetovališta i drugi vidovi zdravstvenog vaspitanja očigledno su urodili plodom, jer naši mali pacijenti ne čekaju dugo, redovi su smanjeni, a samim tim i mogućnost zaraze raznim virusima u čekaonicama je svedena na minimum – priča nam dr Vuleković. Dodaje i da je zakazivanje pregleda preko pedijatrijskih sestara izabranih lekara dalo odlične rezultate zato što su one upoznate sa problematikom pacijenata te znaju da li deca moraju hitno da dođu na pregled ili se pregled može odložiti za nekoliko sati ili za jedan dan. – Novosadski pedijatri imaju ponaosob i do 1.500 malih pacijenata i naravno da bi bilo bolje da imamo više lekara ali preventivnim radom uspeli smo da nadomestimo sve nedostatke tako da trenutno dobro funkcionišemo” – zaključila je dr Vuleković.

Vremeplov: Stevan Todorović

Na današnji dan 13. oktobra  1832. Rođen srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

Vremeplov: Marija Kiri

Marija Kiri Sklodovska otkrila je  element koji je 13. oktobra  1898. dobio naziv radijum. Tim otkrićem postavljeni temelji nauke o radioaktivnosti.    

Vremeplov: Đerđ Lukač

Na današnji dan 13. oktobra 1885. Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imrea Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

Vremeplov: Samjuel Beket

  U Dablinu je 13. oktobra 1906. rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov: Vartolomejska noć

Na današnji dan 13. oktobra 1519. rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata, poznat kao Vartolomejska noć.

Vremeplov: Protestantima ista prava kao i katolicima

Francuski kralj Anri IV potpisao je 13. oktobra 1598. Nantski edikt, kojim se protestantima priznaju ista prava kao i katolicima. Edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo Luj XIV 18. oktobra 1685.

Vremeplov: Lafonten

francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima, ali je u istoriju književnosti ušao delom “Basne” objavljenim u 12 knjiga umro je 13. oktobra 1695. godine. 1684. izabran za člana Francuske akademije.

Roditelji ne poštuju propise – mališani stradaju

Čak 14 dece poginulo je u saobraćajnim nesrećama od početka godine, a među njima osmoro u automobilima. I pored toga, samo dvoje od 10 mališana se vozi u posebnom auto-sedištu, koje je obavezno, jer roditelji i dalje ne shvataju da ono može da spase život njihovom mališanu. Crna statistika pokazuje da se ništa ne menja u pogledu bezbednosti dece na putevima, jer je od 2012. do 2016. godine u saobraćaju poginulo 63 mališana do 14 godina, a svaki drugi je bio putnik u vozilu. Surove brojke ukazuju da svake godine više od 1.500 dece biva povređeno.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je ključno preduzimanje mera kako bi se povećala upotreba zaštitnih sistema za decu, kao što su korišćenje dečjih sedišta i vezivanje pojaseva. – Potrebne su i mere za smirivanje saobraćaja u naseljima, u zonama škola, i mere za povećanje uočljivosti dece pešaka i biciklista. Neophodno je uticati i na decu i na roditelje, ali i na obrazovne institucije ne bi li se konačno uvelo saobraćajno obrazovanje u vrtiće i škole – ističe Okanović. (→Press Clipping)

Mališani stradaju jer roditelji veruju u zabludu

Kada je reč o korišćenju auto-sedišta, najveći problem predstavlja zabluda roditelja da im je dete najsigurnije u naručju. – Ljudi ne znaju da prilikom čeonog sudara deluju telom na svoje dete ako ga drže u krilu ili u rukama. Ako nismo vezani, mi nemamo snage da se zadržimo na mestu, jer na naše telo deluju jake sile i pretvaraju nas u lutku ili projektil u vozilu. Prilikom udarca u zaustavljeni autobus pri brzini od 60 kilometara na sat, na telo deluje ubrzanje 20 puta veće od gravitacije (20g) što znači da postajemo 20 puta teži. U takvom sudaru, majka koja je teška 50 kilograma dobija težinu od čak jedne tone, kojom pritiska svoje dete – kaže Okanović. On upozorava da u sudaru roditelji mogu proći bez ijedne povrede, a da dete koje nije u svom sedištu izleti kroz šoferšajbnu.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja objašnjavaju kako i do kada se obavezno koristi auto-sedište. – S obzirom na telesne karakteristike dece, sve dok ne dostignu 36 kg ili visinu od 150 cm, deca treba da se prevoze u odgovarajućem auto-sedištu. Auto-sedište, osim što mora da odgovara masi deteta, mora biti homologovano, odnosno da ispunjava bezbednosni standard. Pored toga, važno je da auto-sedište bude ispravno postavljeno u automobilu, i da dete bude ispravno vezano u njemu. Pojasevi moraju da prelaze preko ključne kosti deteta i karličnog pojasa, a nikako ne smeju prelaziti preko stomaka, niti preko glave deteta ili njegovog vrata – ističu u agenciji.

By admin