Šarčević: Zakon školama daje široku autonomiju

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević poručio je 16. oktobra da je vreme da direktori škola uzmu učešće u promenama koje su neophodne u obrazovnom sistemu. Postavili smo zakonodavni okvir i sada nas čeka još mnogo posla, rekao je Šarčević u Vrnjačkoj Banji na konferenciji “Odgovornost direktora u obrazovnom sistemu Republike Srbije”. On je naglasio da je novi zakon školama dao široku autonomiju i slobodu da kreiraju u cilju da se učenicima pruži što kvalitetnije obrazovanje.
Ministar je obišao Fakultet za hotelijerstvo i turizam i tom prilikom istakao da je Srbiji zbog razvoja turizma, pre svega zdravstvenog, potrebno više kadrova upravo te struke. Dekan Drago Cvijanović izrazio je podršku kreiranju Nacionalnog modela studentske prakse, ukazao da fakultet u Vrnjačkoj Banji radi na principima dualnog obrazovanja i sarađuje sa 100 kompanija. Da bi upisali narednu godinu studija praksa je obavezna, a većina naših studenata po završetku fakulteta se zaposli upravo u kompanijama u kojima su pohađali praksu. Tokom posete Vrnjačkoj Banji ministar je obišao školski restoran Ugostiteljsko turističke škole, u čiju nadogradnju je Ministarstvo uložilo 26 miliona dinara.

Profesorima povišica 4.500 dinara, a ćatama 2.550

Više nema nagađanja: plate u javnom sektoru od januara naredne godine biće veće pet, odnosno deset odsto. Dobri fiskalni rezultati u ovoj godini omogućavaju povećanje plata i penzija, a sudeći po procentima koliko će biti uvećane, to je više nego što je Fiskalni savet Srbije izračunao da je ekonomski opravdano, a manje od onoga što su mnogi zaposleni priželjkivali, s obzirom na to da im je novembra 2014. godine zarada smanjena deset odsto. Pošto su tokom prošle i ove godine ipak dobijali nekoliko procenta veće plate, i najavljeno povećanje značiće da će od januara naredne godine ipak imati više nego što su imali novembra 2014, a deo javnog sektora će biti na nivou te zarade.
Ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da povećanja plata nisu mogla biti veća jer su dogovorena u skladu s projekcijama BDP-a za narednu godinu, a da se pri tom ne dovedu u pitanje ključni parametri makroekonomske stabilnosti. Povišicu od deset odsto dobiće zaposleni u školstvu, zdravstvu, socijalnim službama, predškolskim ustanovama, sudovima i tužilaštvima, Vojsci, policiji, bezbednosnim službama, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kulturi i Poreskoj upravi. U isto vreme, zaposleni u državnoj administraciji i ministarstvima od početka naredne godine imaće plate uvećane pet odsto.
Kada se procenti povećanja plata pretvore u novac, to znači da će zaposleni u javnoj administraciji od početka naredne godine imati 2.550 dinara veću platu: sada je 51.000 dinara, a biće 53.500. Lekar-specijalista će umesto sadašnjih 68.000 dinara, od Nove godine imati zaradu od 74.800. Medicinske sestra od januara naredne godine zarađivaće 38.500 dinara, umesto sadašnjih 35.000. Profesori, koji sada imaju platu između 45.000 i 50.000 dinara, zarađivaće između 49.500 i 55.000. Profesionalne vojnike od Nove godine čeka povećanje plate od 3.582 dinara pa će tako zarađivati 39.508 dinara umesto sadašnjih 35.826. Podoficirima slede 4.720 dinara veće plate pa će imati 52.497 dinara, umesto sadašnjih 47.725. Policajci će dobiti plate uvećane 4.000 dinara pa će od januara naredne godine njihova osnovna zarada biti 44.000 dinara, umesto sadašnjih 40.000. U isto vreme, policijski oficir dobiće 5.000 dinara veću platu jer će umesto sadašnjih 50.000, od januara naredne godine dobijati 55.000 dinara.

Čistačice u školama imaće 26.400 dinara

Čistačice u školama dobiće 2.400 dinara veću platu, što znači da će umesto sadašnjih 24.000 dinara zarađivati 26.400. Carinici će od Nove godine dobijati 33.600 dinara umesto sadašnje 32.000, dok će inspektori zarađivati 56.283 umesto 53.603 dinara.
Dakako, da bi najavljeno povećanje plata od januara naredne godine bilo i ozvaničeno, potrebno je da se do kraja ovog meseca završi osma i poslednja reizvija s MMF-om, kada će biti dogovorena povećanja plata i penzija, ali i osnovni parametri budžeta za sledeću godinu. Nakon toga, Vlada Srbije poslanicima Skupštine Srbije treba u decembru da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim bi se povećanje plata od pet do deset odsto i zakonski sprovelo.

Lekaru specijalisti 74.800 dinara

Odgovarajući na pitanje šta je uticalo na to da zaposleni u administraciji dobiju povećanje od pet odsto, dok je lekarima, učiteljima, nastavnicima, policiji, vojsci povećanje deset procenata, ministar Vujović je odgovorio da su pri odlučivanju o visini povaćanja uzeti u obzir svi faktori koji se odnose na složenost posla, njegovu rizičnost i obim, kao i kvalifikacije, te da je zato predloženo „nijansirano” povećanje plata u javnom sektoru. – Detalji o tome biće saopšteni konkretnim merama i odlukama Vlade, koje će biti sastavni deo budžeta za narednu godinu – ukazao je Vujović.

“Mrka kappa”: Šta čeka javne delatnike, sudeći po novim zakonima?

Svetski dan dostojanstvenog rada u Srbiji 7. oktobra obeležili su protesti prosvetara, vojnog i policijskog sindikata, sindikata zdravstva, studentskih pokreta i građanskih inicijativa. Povod za ovaj skup ispred Vlade Srbije je neobičan pritisak vlasti da što pre progura novi Zakon o zaposlenima u javnim službama kao i na brzinu doneti novi zakoni o obrazovanju (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju).
Dušan Kokot, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine objašnjava detaljnije zašto je jedan od glavnih zateva sindikata da Zakon o zaposlenima u javnim službama ne bude usvojen: – Mi već imamo postojeći Zakon o javnim službama koji posebnim zakonima uređuje taj miks raznorodnih delatnosti, a na sva druga opšta pitanja primenjuje se Zakon o radu. Vlast sada gura ovaj sumanuti Zakon koji će za zaposlene u javnim službama praktično suspendovati Zakon o radu, on za nas više neće važiti, njime postajemo legalizovani nadničari. Dalje, ovaj Zakon suspenduje socijalni dijalog. Prema novim odredbama, esnafski, granski sindikati se neće pitati čak ni o ceni rada, već će o tome odlučivati Vlada na predlog Socijalno-ekonomskog saveta. Zatim, kolektivni ugovori gube smisao, budući da zakon navodi da kolektivnim ugovorom mogu biti definisana prava, ali samo ukoliko nisu utvrđena ovim zakonom. Problem je što sva prava već jesu uvrđena ovim zakonom, pa tako nećemo imati o čemu da pregovaramo, naš kolektivni ugovor će moći da stane na papir A4 formata.
Još mračniji deo ovog Zakona je, kako Kokot navodi, to što Zakon o zaposlenima u javnim službama predviđa preuzimanje radnika iz jedne javne službe u kojoj je proglašen tehnološkim viškom, u drugu javnu službu, sa zanimljivim detaljem da pritom zadržava platu koju je imao: – Tako ćemo imati na primer prevodioca iz ambasade sa platom od 100.000 dinara koga preuzima škola kao profesora jezika, i on će raditi isti posao kao njegov kolega, ali za dvostruko više novca, što je suprotno Zakonu o radu koji garantuje jednaku zaradu za isti rad. Tu je zapravo reč o formiranju internog tržišta rada. Svake godine iz prosvete nekoliko hiljada ljudi ode u penziju. Do sada smo mi definisali redosled preuzimanja zaposlenih u okviru prosvete, prioritet je imao neko ko nema pun fond časova ili je u nekoj školi postao tehnološki višak. To, međutim, neće više biti pravilo, budući da prema novom Zakonu o obrazovanju ministar prosvete postavlja direktore škola, a direktori odlučuju ko će se gde zaposliti. Jasno je da sada ministar dobija moć da diriguje i uređuje kadrove u sistemu koji ima preko 100.000 ljudi. Još kada tome dodate odredbu zakona po kojoj direktor ima diskreciono pravo da kažnjava i nagrađuje zaposlene po nekom za sada nepoznatom mehanizmu, jasno je da su mogućnosti za manipulaciju i ucenu ogromne. Do sada vlastima ovo Ministarstvo nije bilo toliko zanimljivo, ali siguran sam da će se u nekoj sledećoj raspodeli karata otimati za to mesto. Međutim, čak ni to nije primarni efekat ovih promena. Primarni efekat će biti namerno derogiranje kvaliteta obrazovanja” kaže Kokot. (→Press Clipping)

Javni poziv „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ u šk. 2017/18. godini

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je Javni poziv za učešće u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ u školskoj 2017/2018. godini. Ovaj Program treba da doprinese da deca budu prepoznata kao ključni činilac promena i snaga budućnosti u oblasti životne sredine i odživog razvoja.
Pravo učešća u Programu imaju sve predškolske ustanove, osnovne i srednje škole (uključujući i muzičke, baletske, umetničke, škole za decu sa smetnjama u razvoju i škole za obrazovanje odraslih) sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, koje se prijave za učešće do utorka, 31. oktobra 2017. godine. Najuspešnije ustanove/škole će biti nagrađene. Prijave za učešće u Programu zajedno sa planom aktivnosti ustanove dostavljaju putem pošte Pokrajinskpm sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (sa napomenom: za „Čistije i zelenije škole u Vojvodini“), 21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16. Realizacija programskih aktivnosti u ustanovi/školi je planirana za period 01. novembar 2017. – do 15. maj 2018. godine, a izveštaji o realizaciji u elektronskoj formi ustanove/škole šalju Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice do 20. maja 2018. godine. Rezultati izbora najuspešnijih ustanova/škola biće objavljeni do 05. juna 2018. god

Zarada direktora 300 puta veća od prosečnog radnika

Na panelu o borbi protiv nejednakosti, održanom prošle sedmice u Beogradu,  govornici su došli do zaključka da je ona sveprisutna kako u Evropi, tako i globalno, a da je u periodu oporavka Evrope skoro 91 odsto svog novčanog priliva otišlo u najbogatijih jedan odsto. Moderator panela, nezavisni novinar Dejv Kiting, izneo je statistku za koju je rekao da je “užasna” dodajući da nejednakost brzo raste. Kao primer toga naveo je da je sada direktori zarađuju preko 300 puta više od prosečnog radnika što je višestruko uvećanje u odnosu na period od pre 30 godina. “Bogati se sve više bogate, dok siromašni postaju sve siromašniji”, zaključio je Kiting.
Dekan Škole međunarodnih odnosa Univeziteta IE (Aj – I) rekao je da je u poslednjih dve do tri hiljade godina u društvu zabeležen linearan rast, dok je rast od industrijske revolucije eksponencijalan. “Živimo na vrhu tačke eksponencijalnog rasta”, navodi Munjiz.On je izneo stah od stagnacije plata u društvu, dok produktivnost raste. “Globalizacija se dogodila na tržištu, ali ne u drugim poljima i taj neregulisani kapital podrio je društveni ugovor”, rekao je Munjiz, dodajući da je došlo do kraha društvenog ugovora i da je stagnacija srednje klase u srži političke dinamike.
Postoje mnoge vrste nejednakosti, između država na severu i jugu, regionalna nejednakost, nejednakost među ljudima unutar jedne države, ocenjuje profesor javnih politika Univerziteta Džordž Mejson, Džek Goldstoun. “Nejednakost je dovela do promene u kulturi. Ljudi misle da više nisu bitni i to ih čini besnima, a taj bes ne upućuju prema bogatima, već prema političarima, ekspertima, migrantima i strancima za koje smatraju da su postali uspešni na nefer način”, rekao je Goldstoun. On navodi da je globalizacija trebalo da svima pruži jednaku priliku, gde god se oni nalazili, međutim, izgleda da je pružila priliku samo nekolicini.

Stara Pazova: Mini tini fest-Gran pri Ivi Katić

Tradicionalni muzički festival “Mini tini fest” održan je  u subotu 14. oktobra 16. put u pozorišnoj sali staropazovačkog Centra za kulturu koji je i organizator ovog muzičkog takmičenja. Festival koji se održava u kontinuitetu okupio je po 11 vokalnih solista u mini i tini kategoriji. Mini tini fest svečano je otvio načelnik društvenik delatnosti u Opštini Stara Pazova, Željko Šolaja. Gran pri za najsolistu festivala dodeljen je Ivi katić, učenici 8. razreda Osnovne škole “Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi za interpretaciju pesme “Ljubav je ko kocka”. Prva nagrada za interpretaciju pripala je Kseniji Radivojević, učenici 4. razreda Osnovne škole “Boško Palkovljević Pinki” u Staroj Pazovi, dok je u tini kategoriji najbolji bio Dejan Medić, učenik Osnovne škole “Nikola Tesla” u Novim Banovcima. Za muzički ugođaj dece i mnogobrojnih posetilaca bio je zadužen Minja Subota. 

Udžbenici za decu sa smetnjama ogromni, loše povezani, sa odbleskom, …

Prilagođene udžbeničke komplete na poklon od države dobiće više od 14.000 učenika koji osnovno obrazovanje stiču po individualnom obrazovnom planu u tipičnim školama i više od 3.000 njihovih vršnjaka koji se obrazuju u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, saznajemo u Ministarstvu prosvete. Komplet od prvog do četvrtog razreda sastoji se od udžbenika za predmete matematika, srpski (maternji) jezik, svet oko nas, priroda i društvo i strani jezik kao obavezni predmet. Stariji osnovci dobijaju prilagođene knjige za matematiku, srpski (maternji) jezik, prvi strani jezik, geografiju, istoriju, hemiju, fiziku i biologiju. Udžbenički kompleti za decu su besplatni, a za nabavku tih knjiga izdvojeno je 27.300.000 dinara iz republičkog budžeta. Prilagođeni udžbenici urađeni su na Brajevom pismu, sa uvećanim fontom, u elektronskom i audio formatu. – Poslednji udžbenik pre ovih prilagođenih urađen je 1997. godine, a ni on nije zadovoljavao sve tiflopedagoške principe, dakle, nije bio sasvim adekvatan za nastavu za učenike oštećenog vida. Jedini valjani udžbenik, za drugi razred osnovne škole, koji kao ugledan primer čuvamo, datira iz sedamdesetih godina prošlog veka – ukazuje Silvana Plavšić, direktorka škole „Dragan Kovačević” u kojoj uče đaci oštećenog vida.
Knjige su obradovale učenike ove kuće znanja, kažu da im je lakše da čitaju bez lupe, kad je tekst odštampan uvećanim fontom, ali i da velike knjige ne mogu da spakuju u školsku torbu, pa će ih uglavnom koristiti za učenje kod kuće. To raduje i roditelje, koji su dosad morali da čitaju deci lekcije, a sada će ona samostalno moći da uče iz prilagođenih udžbenika, iako nisu najbolje urađeni.  “Zahvalni smo izdavačima na trudu, iako moramo priznati da su udžbenici mogli biti urađeni bolje. Najvažnije je da je napravljen prvi korak. Deca su dobila prilagođene knjige, kakve-takve, što kažu, rodilo se pa ćemo ga ljuljati dok ne izraste u najbolje moguće”, komentariše direktorka.

Izdavači se nisu pridržavali Pravilnika o prilagođavanju udžbenika

Izdavači su imali Pravilnik o prilagođavanju udžbenika, u kome je jasno propisano kako oni treba da se urade u skladu sa potrebama dece, ali se, izgleda, toga gotovo niko nije pridržavao, pa ni najbolje prilagođen udžbenik urađen u ovoj prvoj seriji – ne valja. – Prvi put je urađen pravilnik. Prvi put su opredeljena sredstva za prilagođene udžbenike. Prvi put je za to raspisana javna nabavka. Prvi put su se odazvali izdavači, i sve to čini veliki pomak na putu da deca sa smetnjama u razvoju dobiju knjige prilagođene mogućnostima i potrebama – naglašava Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete. Za slabovide učenike pravilnik preporučuje format B5, to jest 17,5 puta 25 centimetara. Samo jedna izdavačka kuća pridržavala se tog pravila. Hartija na kojoj se štampa treba da bude mat, bez sjaja, blagog žućkastog tona, a povez i korice dovoljno kvalitetni da bi udžbenik moglo da koristi više generacija. Poželjan obim je 150 stranica, odnosno da se jedan udžbenik, zbog specifičnosti izrade, štampa u više delova. Te propisane standarde prilagođeni udžbenici koje su deca sad dobila uglavnom ne zadovoljavaju. Ipak, velike su šanse da će izdavači biti motivisani zakonom da ubuduće i ove udžbenike rade kako je pravilnikom predviđeno.
“Zadovoljni smo saradnjom sa izdavačkim kućama, s obzirom na to da je ovo veliki poduhvat, koji se kao sistemska mera prvi put sprovodi na ovaj način. Svih 14 izdavača, u skladu sa odredbama Zakona o udžbenicima, tokom leta su intenzivno radili na tehničkom prilagođavanju udžbenika. Zbog ograničenih resursa, najviše problema bilo je oko prebacivanja udžbenika na Brajevo pismo i u audio-zapis, posebno udžbenika za prirodne nauke, koji sadrže formule – navode za naš list u resornom ministarstvu i posebno zahvaljuju izdavačkoj kući „Akronolo”, koja je jedina odlučila da prilagođene udžbenike za ovu školsku godinu pokloni školama.

Ulaganje u decu dobrobit za svu decu:
Roditeljski dodatak za prvo dete 100.000 dinara

Roditeljski dodatak za prvo dete od sledeće godine biće 100.000 dinara, dok će dečiji dodatak za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom biti uvećan za 50 odsto, najavio je 12. oktobra ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević zakonske izmene u Nacrtu zakona o finansiranju porodica sa decom čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Đorđević je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom “Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu” rekao da su uvedene i mere koje podstiču rađanje dece, a koje propisuju da će nadoknadu za porodiljsko bolovanje u trajanju od godinu dana moći da ostvare i žene koje nisu u radnom odnosu, kao i one koje obavljaju samostalnu delatnost ili su angažovane ugovorom o delu ili autorskim ugovorom.
“Država je izdvojila dovoljno sredstava za realizaciju prava koja proističu iz novog zakona, a u narednim godinama videćemo da to povećavamo u skladu sa finansijskim mogućnostima države”, rekao je Đorđević i dodao da država na godišnjem nivou za decu izdvaja 52 milijardi dinara. On je istakao da je u skladu sa politikom pridruživanja Evropskoj uniji Srbija posvećena borbi protiv siromaštva dece i povećanju novčanih izdvajanja za porodicu. Ministar je najavio da će se ubuduće više voditi računa o kategorizaciji novčanih dodataka kako bi se finansijska sredstva pravično raspodelila. “Nekim porodicama treba više, nekima manje, a želimo da budemo odgovorni i da se novčana sredstva koja izdvaja država raspodeljuju na najpravičniji način”, rekao je Đorđević.

Priroda kao inspiracija

Internet-radio za decu „Kerefeke” raspisuje konkurs za najlepše dečje pesme na temu prirode među učenicima osnovnih škola, koji traje do 30. oktobra. Rezultati će biti objavljeni u decembru na sajtu www.kerefeke.org.rs. Najkreativnije radove očekuju nagrade: diplome, knjige, pretplate na dečji ekološki časopis „Čuvari ravnice”, a najbolje pesme biće štampane u knjizi „Kerefeke poezija 2017”. Odabrani stihovi će tokom konkursa biti objavljivani na stranici internet radija za decu i emitovani u njihovoj radio-emisiji subotom od 8 do 17 sati. Po pravilima konkursa petrovaradinskog udruženja „Izbor”, koje je osnivač pomenutog radija, treba poslati do tri pesme s najviše 12 stihova u „vordu”, fotografiju i lične podatke učenika s imenom mentora na imejl-adresu kerefekepoezija@gmail.com.

Ruma: Osnovne škole  će dobiti ormariće za učenike

Treću godinu za redom Opština Ruma je uspešno sprovela projekat “Participativno budžetiranje”. Veliki broj kako stanovnika grada tako i iz sela se uključilo i glasalo za projekte koji će se finansirati iz budžeta opštine u narednoj godini. Među projektima koji su osvojili veliki broj glasova je izgradnja lifta u Domu zdravlja i nabavka školskih ormarića za učenike u osnovnim školama. Ukupno 1.634 stanovnika iz opštine Ruma glasalo je da Dom zdravlja dobije lift što će olakšati pristup ovoj ustanovi ne samo invalidnim licima nego i pacijentima koji su stari ili koriste ortopedsko pomagalo. Stariji građani su sa radošću primili vest o izgradnji lifta ističući da će im to omogućiti češće odlaske do lekara.
Osnovne škole “Ivo Lola Ribar”, “Dušan Jerković” i “Zmaj Jova Jovanović” će dobiti ormariće za učenike kao što je to u ovoj godini takođe iz participativnog budžetiranja od prošle godine ostvarila OŠ “Veljko Dugošević”. Posle predstavljanja budžeta za 2018.godinu već početkom godine kreće se u realizaciju svih pet projekata koji će se finansirati iz participativnog budžetiranja. Tim koji je radio na ovom projektu svakodnevno je obilazio glasačka mesta po gradu i selima noseći kutiju gde su građani ubacivali svoje glasove i odlučivali koji projekat će biti realizovan.

Novosađanka među matematičkom elitom   

Redovna profesorka Departmana za matematiku i informatiku Prirodno matematičkog fakulteta UNS-a i prodekanka za organizaciju i finansije na ovom fakultetu dr Nataša Krejić, od 1. januara naredne godine preuzeće dužnost potpredsednice Evropskog matematičkog konzorcijuma (ECMI – Europian Consortium for Mathematics in Industry). Profesorka Krejić, koja se bavi istraživanjima iz numeričke matematike i optimizacije sa primenama , više puta  bila je gostujući istraživač na prestižnim univerzitetima u svetu, objavila je više od 60 naučnih radova i pet uybenika, a o njenom radu svedoče i domaće i međunarodne nagrade, mentorstva, rukovođenje naučnim projektima, uređivanje međunarodnih matematičkih časopisa…
(ECMI – Europian Consortium for Mathematics in Industry) je konzorcijum akademskih institucija iz Evrope i industrijskih kompanija koji deluju u kooperaciji,  prvenstveno sa ciljem da promovišu i podrže matematičko modeliranje u aktivnostima koje su od društvene i ekonomske važnosti.  Takođe, edukuju matematičare za rešavanje realnih problema i na taj način povećavaju broj matematičkih eksperata u odgovarajućoj oblasti primenjene matematike.

Deca učila kako su se nekada pravile kuće

Uz asistenciju vrsnog stručnjaka za zemljanu arhitekturu Dragane Kojičić, 11. oktobra su se đaci Osnovne škole „Ivan Gundulić” oprobali u pravljenju čerpića, cigala od zemlje, u okviru radionice koju su u Istorijskom arhivu grada Novog Sada organizovali mesna zajednica Podbara i ta ustanova. Osim što su uz Draganu Kojčić, od zemlje i vode s dodatkom slame rukama pravili osnovni materijal za gradnju kuća koje su nekada na prostoru Podbare, ali i drugim krajevima bile dominantne, učenici su i crtali kuće. A da su uživali u tome što rade moglo se videti po izrazima njihovih lica. Dragana Kojčić kaže da  deca doživljavaju sve kao igru i vrlo brzo ulaze u materiju.
„Decu od malih nogu treba animirati i da je to što će roditeljima kod kuće pričati šta su pravila od zemlje, dobar način da se pokrene razmišljanje o prednostima takve gradnje“, kaže Dragana Kojičić. „Poselednje tri-četiri decenije u Evropi shvataju dobrobit zemlje kao materijala i ona ponovo dobija svoje mesto u gradnji. Od zemlje se grade moderni objekti koji fantastično izgledaju. Kod nas se poslednjih desetak godina takođe menja svest o zemljanoj arhitekturi, a posebno je popularna balirana slama. Na Fruškoj gori ima dosta kuća tako urađenih. Oseća se tendencija porasta interesovanja za zemljanu gradnju i ljudi se polako vraćaju tome.“

Fakulteti gde im mesto nije!

Kada neko hoće da dokaže da je Novi Pazar izrastao u veliki i moderan grad, obično naglasi da je to i univerzitetski centar. I ne misli samo na postojanje Državnog univerziteta otvorenog 2006. godine i nešto starijeg Internacionalnog, zvanično vakufa (zadužbine) vernika i Islamske zajednice u Srbiji, a nezvanično u vlasništvu osnivača tadašnjeg muftije ove verske zajednice Muamera Zukorlića. Jer, u ovom gradu postoji još nekoliko visokoškolskih ustanova koje u svakom upisnom roku pozivaju buduće studente da se baš kod njih upišu. Razlika između dva univerziteta, sem u studijskim programima, jeste u tome što je Državni odmah akreditovan, a Internacionalni ni posle 15 godina od osnivanja nije dobio zvaničnu i trajnu potvrdu države da su diplome koje izdaje važeće.
Osnivač Internacionalnog univerziteta, sadašnji predsednik ove ustanove, narodni poslanik i predsednik Odbora za obrazovanje u Narodnoj skupštini Muamer Zukorlić ne miri se sa zvaničnim obrazloženjima Komisije za akreditaciju da univerzitet ne ispunjava uslove. Smatra da je tu reč o „srbijanskoj akreditacionoj mafiji” i njenoj nameri da uništi visoko obrazovanje u Sandžaku. Zato se na portalima i u medijima bliskim Zukorliću tvrdi da Novi Pazar i Tutin pretenduju da postanu sandžački Oksford i Kembridž, jer, kako se kaže, fakulteti i više škole niču po kancelarijama, privatnim stanovima i kućama. I svi brzo dobijaju akreditaciju, koju nema jedino Internacionalni univerzitet.
Zato je Zukorlić na jednu beogradsku televiziju došao naoružan dvema vrstama snimaka. Na jednom je njegov Internacionalni univerzitet u velelepnoj beloj zgradi, sa prostranim učionicama i kabinetima, sav u sjaju i mermeru. Na drugom snimku su isturena odeljenja ostalih privatnih, ali akreditovanih univerziteta, u okruženju koje je teško spojivo sa sticanjem visokih akademskih zvanja.Kao najupečatljiviji primer Zukorlić navodi selo Bajevica kod Novog Pazara, gde, daleko od grada i asfaltnog puta, među plastenicima, kućama i šumom, postoji akreditovani fakultet. Strelica na putokazu to i potvrđuje, ali ne i vlasnik i osnivač te ustanove Šaban Muratović.– Ja sam ovde osnovao elitnu osnovnu i prvu privatnu srednju školu, koje su i po opremljenosti i po uspesima đaka u rangu evropskih škola – s ponosom ističe vlasnik i osnivač ove ustanove.– A što se visokih škola tiče, ovde nema studenata, jer reč je o konsultativnom centru, koji omogućava studiranje na daljinu. Studenti ovde dobijaju samo stručne savete za pripremu pojedinih ispita i izradu seminarskih radova, a na ispite idu na fakultete sa kojima imamo saradnju – kaže Muratović. On dodaje da je vlasnik deset odsto Univerziteta u Brčkom, pa njegov konsultativni centar radi na promociji uglavom fakulteta sa tog univerziteta, ali i sa ostalima sa kojima postoji ugovor o saradnji. – Isuviše dugo, oko četiri decenije sam u ovom poslu, znam propise i nikako se ne bih igrao sa tako ozbiljnim stvarima. Nama akreditacija za konsultativni centar nije ni potrebna – dodaje.
Slična priča dočekuje nas i u konsultativnom centru univerziteta „Union” u Novom Pazaru. Ovu ustanovu Zukorlić je optužio da nema dovoljno prostora za studente. Koordinator konsultativnog centra ovog univerziteta Birsena Numanović Duljević takođe objašnjava da ova ustanova ne podleže ni obavezi akreditacije niti propisima o kvadraturi prostora po glavi studenta. – Nama je važno da su studenti zadovoljni kvalitetom znanja koje dobijaju, ali i roditelji, koji u ovo krizno vreme ne moraju da decu šalju na školovanje u druge gradove, da im plaćaju stanarinu, hranu, prevoz… Ovako, studenti ovde dolaze na konsultativnu nastavu uglavnom vikendom, a sve ispite polažu u Beogradu. Zašto Zukorlić priča to što priča, ne znam. Verovatno ima svoje motive koji nemaju veze sa interesom studenata”, kaže Numanović Duljević.
Istureno odeljenje Univerziteta „Alfa” nalazi se na drugom spratu dvospratnice u Novom Pazaru, a ispod studentskih učionica je radiološki centar. Zukorlić ukazuje da su studenti sve vreme dok su na predavanjima izloženi štetnom zračenju. “Radimo sve po propisima, imamo sve dozvole, boravak u ovim prostorijama nije štetan, dokazali su u Institutu u Vinči – žurno, zbog drugih obaveza, kaže koordinatorka „Alfe” Aferdita Crnišanin.
“Razumem ja muftiju (Zukorlića) što na ovaj način pokušava da reši svoj problem akreditacije Internacionalnog univerziteta”,  kaže Nail Zornić, koordinator Univerziteta „Edukons” u Tutinu. On je saglasan da bi trebalo da se zatvore svi kvazifakulteti koji rade u neadekvatnim uslovima i raznim garažama i navodi da oni ovde imaju samo Učiteljski fakultet u savršenom prostoru, da profesori dolaze iz Novog Sada da drže predavanja, a studenti odlaze tamo da polažu ispite i, kao najvažnije, ističe da imaju akreditaciju.

Šta imate od tih fakulteta?

Na društvenim mrežama izuzetno je popularan video-klip jedne novopazarske glumice koja, posle brojnih saznanja kako da se doškoluje, ulazi na jedan univerzitet da kupi diplomu. Pita „šta imate od tih fakulteta”, ne bira mnogo – pravo, ekonomiju, arhitekturu, svejedno, samo da stigne tog istog dana jer putuje u Nemačku.

Vremeplov: Visarion Pavlović

Visarion Pavlović, episkop bački umro je na današnji dan 18. oktobra 1756. Rodom je bio iz Sent-Andreje. Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je 1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj ulici. Pavlović je važio za energičnog pa i prekog čoveka, ali je bio i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije Putnik.

Vremeplov: Edison

Na današnji dan 18. oktobra  1931. umro je američki izumitelj Tomas Alva Edison. Patentirao više od 1.000 izuma, među njima električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, kinetoskop. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali “prvim dobrotvorom čovečanstva”. U njegovoj laboratoriji u Menlo Parku, blizu Njujorka, 1884. radio i Nikola Tesla.

Vremeplov: Jovan Žujović

Na današnji dan 18. oktobra  1856 godine rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član niza naučnih društava. Osnovao je Srpsko geološko društvo i Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis “Geološki anali Balkanskog poluostrva”. Autor je brojnih radova iz oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: “Geologija Srbije I i II”, “Topografska i petrografska geologija”, “Opšta geologija”.

Vremeplov: Počela gradnja Petrovaradinske tvrđave

Izaslanik cara Leopolda I Habzburškog knez Kroj postavio je 18. oktobra 1692 godine kamen temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave, na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom Novi Sad.

Vremeplov: Kanaleto

Italijanski  slikar Đovani Antonio Kanal, poznat kao Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita rođen je 18. oktobra 1697 . Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.

Dečji brakovi česta pojava kod Roma

Dečji brakovi retka su pojava u opštoj populaciji u Srbiji, ali su veoma česti u romskoj populaciji, gde 57 odsto devojčica stupa u brak pre navršene 18 godine, a gotovo svaka peta pre navršene 15 godine.  Savetnica potpredsednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Brankica Drašković ukazala je da pet odsto romskih devojčica rode dete pre 15 godine života, dok 38 odsto devojčica pre 18 godine. Ona je na skupu povodom Međunarodnog dana devojčica, naglasila da romska zajednica i društvo u celini moraju da prepoznaju taj problem, da se devojčice i dečaci osnaže, da se radi na njihovoj edukaciji i većem uključivanju u obrazovni sistem.
Prema podacima Unicefa, rani, ugovoreni brakovi u romskoj zajednici u Srbiji u stalnom su porastu, pa je tako 2005. godine 46 odsto devojčica pre 18 godine bilo u braku, 2010. godine 54 odsto, dok se 2014 godine blizu 60 odsto devojčica udalo pre 18 godine.
Srbija nije jedinstvena po dečjim brakovima. Procenjuje se da će u svetu do kraja godine 150 miliona devojčica stupiti u brak pre 18 godine. Zamenica direktora Unicefa u Srbiji Severine Leonardi naglasila je da se ranim brakovima devojčicama oduzima detinjstvo, da ranije napuštaju obrazovni sistem, ranije rađaju decu, te da su i veće verovatnoće da će živeti u siromaštvu. Ona je poručila da je Unicef spreman da pomogne kako bi se prekinulo sa praksom dečjih brakova.

Siromaštvo najčešći motiv za rane brakove

Nedavno istraživanje o dečjim brakovima u Srbiji pokazalo je da je zatvoreni krug siromaštva najčešći motiv za rane brakove. “Tu je i kult nevinosti, što uslovljava da se romske devojčice udaju mlade”, rekao je naučni saradnik Etnografskog instituta SANU Ivan Đorđević. Romske žene, kako kaže, u podređenom su položaju, obrazovanje je za njih poželjno, ali smatraju da im neće doneti boljitak te da je stoga nepotrebno u životu. Đorđević je rekao i da su tokom istraživanja na terenu imali priliku da vide devojčicu koja se udala sa 11 godina, a sa 11,5 godina rodila dete.
Predstavnica Romske ženske mreže Bibija Slavica Vasić kaže da loša obrazovna struktura Roma i izolovanost iz zajednice nije ništa novo, te da je čak 89 odsto radno sposobnih Roma nekvalifikovano, a da svega 0,4 odsto završi fakultet. “Osnaživanje žena u romskim zajednicama je važno i daje rezultate. Mi već godinama radimo u Rakovici, slale smo žene na razne kurseve i smanjeni su rani brakovi”, naglasila je Vasić. Ona je dodala da romski lideri nisu zainteresovani za tu temu i da se tom problematikom danas bave samo ženske romske organizacije.      https://www.youtube.com/watch?v=sRqqogAFEls

“Mislio sam da se jelen pomera u polju, ali to je bila oteta devojčica”

Pre nešto više od mesec dana, tačnije 5. septembra, Erl Melčert (65) iz Minesote se vratio kući s posla, kako bi uzeo kanister koji je zaboravio da ponese sa sobom, ne bi li posle radnog vremena natočio benzin koji mu je bio potreban za kosilicu za travu. Taman kad je uzeo karnister i spremao se za povratak na posao, kroz prozor je spazio da se nešto pomera na obližnjoj livadi, oko 800 metara od njegove kuće. – Prvo sam mislio da je jelen, ali se ispostavilo se da je reč o 15-godišnjoj Džasmin Blok koja je 8. avgusta nestala iz svog doma u Aleksandriji u Minesoti, udaljenoj oko 50 kilometara od kuće gospodina Melčerta, piše Jutarnji list. – Čim sam prepoznao njeno lice shvatio sam da je to devojka iz Aleksandrije koja je nestala pre 29 dana. Video sam to na vestima, na internetu, bila je to nacionalna vest. Njeno lice bilo je na posterima, u gotovo svim prodavnicama.  Džasmin je do kuće gospodina Melčerta došla tako što je pobegla iz napuštene kuće u blizini u kojoj su je proteklih dana držali njeni otmičari, inače mlađi muškarci. Nakon bega kucala je na nekoliko vrata, ali nije dobila odgovor , pa je na kraju preplivala jezero u blizini Erlove kuće pre nego došla na njegovo imanje.
Čim je primio nesrećnu devojku i alarmirao policiju, ona je ispričala detalje svoje otmice. Bila je kod kuće kad je srela 32-godišnjeg Tomasa Barkera van svog doma. Barker joj je rekao da treba pomoć u vezi “porodične situacije”, objasnio je šef policijske stanice u Aleksandriji, Ričard Vajfels, tokom kasnije pres konferencije. Kako je Barker bio porodični poznanik, mlada Džasmin je pristala da pođe s njim u njegov auto. Kada su stigli do njegove kuće, Barker je gospođicu Blok vezao i tokom sledećih 29 dana ju je uz pomoć dva pomagača, Džošue Holbija (31) i Stivena Pauersa (20), seksualno i fizički zlostavljao. Pritom su devojku nekoliko puta premeštali s različitih lokacija, konačno u ranije spomenutu napuštenu kuću. Čim su je 5. septembra prvi put ostavili samu jer su otišli po hranu, devojka je iskoristila priliku i pobegla.
Usprkos tome što je bila u teškom stanju, Džasmin je pomogla policiji da pronađu njene otmičare. Pritom su policajci imali i malo sreće – naime, taman kad su došli do kuće gospodina Melčerta pored nje je prošao auto Stivena Pauersa koji je nesrećna devojka odmah prepoznala. Nedugo zatim policija je uhapsila prvog otmičara, a uskoro i preostalu dvojicu.Šef policije gospođicu Block nazvao je “neverojatnom i snažnom mladom damom”, dok je Erl rekao da je ona “pravi heroj”.

By admin