Vesti – 27.10.2017.

Srpsko obrazovanje na nizbrdici

“Zahvaljujući” novim “školskim zakonima” koji su nedavno doneti, ali i onima koji  su u postupku usvajanja će tek biti usvojeni, srpsko obrazovanje ide nizbrdicom, smatraju u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine.U sindikat u objašnjavaju da je greška što se obrazovanje smatra troškom, jer upravo, sve zemlje su tokom kriza, ulagale u obrazovanje i razvoj, a ne kao kod nas, štedeli na prosveti, rekli su  Ranko Hrnajz i Dušan Kokot gosti  emisije “Otvoreni ekran” novosadske TV K9. https://www.youtube.com/watch?v=8OJQHZ3g7PQ&feature=youtu.be
“Cilj svih reformi u oblasti obrazovanja jeste centralizacija”, rekao je Kokot, navodeći da će nakon čitavog ovog reformskog procesa ministar prosvete biti jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji, jer će ministar birati 2000 direktora škola, što je uspostavljeno novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
“Školski odbor sad ima jedino funkciju da utvrdi liste kandidate i šta se može desiti? Imamo već takvih situacija, imamo pet kandidata i peti je neko ko je dobio nula glasova od kolektiva i zaposlenih, dobio je nula glasova od školskog odbora, a njega imenuje ministar, odnosno u Vojvodini pokrajinski sekretar za obrazovanje”, rekao je Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV.  Ovakvim postupcima vrši se potpuna politizacija obrazovanja, kažu u ovom sindikatu, navodeći da će jedino merili, prema njihovim sumnjama ubuduće za izbor direktora biti partijska knjižica. ( Press Clipping)

NSPRV protiv Zakona o zaposlenim u javnim službama

“NSPRV se oštro  protivi i donošenju Zakona o zaposlenim u javnim službama, koji se odnosi na prosvetu, zdravstvo, socijalu i kulturu, jer smatraju, da će on vremenom poništiti Zakon o radu” rekao je za TV K9 Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV . “Inače, Zakon o radu nije pravilo Ministarstvo rada, već Ministarstvo privrede i tako je i napravljen jer je od radnika stvorio robove, a zaštitio krupan kapital. Ali ni takav zakon ovakvoj vlasti neodgovara – cilj je da se taj zakon suspenduje. Evo vam primer. Taj Zakon o radu kaže ‘Za isti rad – ista plata’. Mi smo postavili pitanje da li je normalno da recimo direktor škole ima 50 000 platu, a pripravnik sa srednjom školom u Agenciji za prekomorske nesreće 111 000 dinara. E ovaj zakon će to legalizovati i na nas se više ne odnosi zakon o radu i kad budemo postavili takvo pitanje oni će reći pa šta biste vi hteli, Zakon o radu se ne odnosi na vas, već Zakon o zaposlenima u javnim službama”, objašnjava Hrnjaz.  Ovaj zakon će promeniti i način funckionisanja socijalnog dijaloga, koji ni sada nije na zavidnom nivou, rekao je Kokot, navodeći da će sve biti podignuto na nivo socioekonomskog saveta u kome su predstavnici samo dva prosvetna sindiakta – UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat, dok će drugi sindikati faktički biti obespravljeni i neće moći više da pregovaraju ni o ceni rada, naveo je on.

Skupština i juče o obrazovanju

 Skupština Srbije nastavila je  juče sednicu raspravom o zakonima iz oblasti obrazovanja, a posle podne će premijerka Ana Brnabić i članovi vlade odgovarati na pitanja poslanika. Poslovnikom o radu predviđeno je da poslednjeg četvrtka u mesecu premijer i ministri od 16 do 19 sati odgovaraju na pitanja poslanika, na sednici koja je u toku.
Početak sednice u utorak, 24. oktobra obeležila je višečasovna žustra polemika tokom utvrđivanja dnevnog reda, javljanje poslanika po povredama Poslovnika, kraće pauze i konsultacije. Poslanici na novoj sednici razmatraju 12 tačaka, među kojima su Predlog zakona o dualnom obrazovanju, kao i o izmene zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Dok su u raspravi poslanici vladajuće koalicije isticali da će dualno obrazovanje omogućiti mladima da brzo nađu posao, opozicija je oštro kritikovala predložena rešenja.( Press Clipping)

Šarčević: Mekši model dualnog obrazovanje nego u Nemačkoj

Skupštinski Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatio je u ponedeljak u načelu Predlog zakona o dualnom obrazovanju, a resorni ministar Mladen Šarčević rekao da se Srbija opredelila za “mekši” model dualnog obrazovanja u odnosu na one koji postoje u Nemačkoj i Švajcarskoj. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naveo je da se novom mrežom neće na silu zatvarati škole. Ministar kaže da učenici neće imati tvrde obaveze prema kompanijama u kojima će se obučavati za rad, te da su Predlogom zakona o dualnom obrazovanju predviđene i varijacije u slučaju da učenik napušta jednog i prelazi kod drugog poslodavca tokom školovanja. Šarčević je odbacio navode da će se kroz dualno obrazovanje izrabljivati deca i istakao da je cilj da se zakonom zaštite interesi učenika. Na sednici Šarčević je rekao da je pravo izbora da li će se učenik opredeliti za dualno obrazovanje i da niko neće nikome ništa nametati. Naveo je i da će se učeniku koji je posle trogodišnjeg dualnog obrazovanje dve godine radio posao za koji se školovao priznati kao da je završio i četvrti razred srednje škole, a za nastavak školovanja moraće da polaže stručnu maturu. Dok su u raspravi na odboru poslanici vladajuće većine ocenili da je uvođenje dualnog obrazovanja pedagoško reformski iskorak koji će zacementirati reformu srednjih škola i još brže dovesti do modernizacije Srbije, opozicija je oštro protiv predloženog zakona.

Ministar o dualnom obrazovanju: Mladi će brže do posla

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je 1.800 kompanija zaintresovano za uključivanje u sistem dualnog obrazovanja koji će omogućiti mladima da steknu kompetencije i uključe se u tržište rada, dok je opozicija kritikovala Predlog zakona o dualnom obrazovanju navodeći da se tako stvara jeftina radna snaga za strane kompanije. Obrazlažući Predlog zakona o dualnom obrazovanju, Šarčević je rekao da je nezaposlenost mladih jedna od najvećih u Evropi, te da će im novi zakon omogućiti da dobiju posao tokom školovanja i da se odmah uključe u proces rada. Precizirao je da će se dualno obrazovanja odvijati u dva ciklusa – teorijska nastava i praktična nastava u kompanijama, a da će taj sistem obrazovanja obuhvatiti i treći i četvrti stepen.
“Uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje ima za cilj da ispunimo realnu potrebu privrede”,  kaže Šarčević i navodi da se taj nov vid obrazovanja za sada primenjuje u 21 stručnoj školi i u 60 kompanija, a da uključuje manje od 1.300 učenika. Predviđeno je, kaže ministar, i polaganje stručne mature za one koje posle dualnog obrazovanja žele da nastave školovanje, uključujući i studiranje. Ministar je rekao da će biti sačuvane dosadaššnje radionice, a da će u saradnji sa privredom biti napravljeno nekoliko centara za obuku učenika, te da se takav projekat trenutno završava u Valjevu. – Kompanijama su potrebni dobro obučeni radnici, a ne jeftina radna snaga koja se dobija kroz neformalno obrazovanje – kaže ministar.

Opozicija: Dualno obrazovanje – izrabljivanje učenika

Poslanici opozicije kritikovali su Predlog zakona o dualnom obrazovanju, navodeći, između ostalog, da je taj model zakona neprihvatljiv za Srbiju, kao i da je reč o izrabljivanju učenika. Poslanica DJB Branka Stamenković rekla je a je Srbiji potrebna reforma obrazovnog sistema koja proizvodi preduzetništvo, a ne jeftinu radnu snagu za korporacije. – Uvodimo sistem koji postoji u zemljama u kojima postoji razvjena domaća industrija, to su Austrija, Nemačka, Švajcarska, a mi domaću industriju nemamo. Uvođenjem dualnog obrazovanja, mi ćemo praviti jefitnu radnu snagu, ali ne za domaće, nego za inostrane korporacije koje plaćamo da dođu – rekla je ona.
Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Nemanja Šarović da je ta partija uputila veliki broj amandmana.  – Nismo mi a priori protiv dualnog obrazovanja, ali da bismo uveli na taj način, kako oni pričaju, dualno obrazovanje mi moramo imati privredu koja je u stanju da to podržži. U Srbiji privrede nema – kazao je Šarović. Veliki broj amandmana uložile su i Dveri, a šef poslaničke grupe Boško Obradović kaže da će taj pokret biti kritičan prema ministru prosvete Šarčeviću i “njegovim ekperimentima”. On je rekao da Predlog zakona o dualnom obrazovanju smanjuje broj opšte obrazovnih predmeta i svodi učenika isključivo na stručnu praksu koja je zapravo priprema za jeftinu i nepismenu radnu snagu koja će raditi “kod stranog gazde”.

Žarko Obradović: Priča o izrabljivanju učenika neutemeljena!

Žarko Obradović, bivši ministar prosvete i poslanik SPS kaže da priča o izrabljivanju učenika nema svoju utemeljenost u praksi, jer zakon utvrđuje koliko đak treba da provede kod poslodavca i koje su im obaveze. Poslanici su i juče  raspravljali  o setu prosvetnih zakona među kojima je i Predlog zakona o dualnom obrazovanju.

“Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju”

Rešenje pitanja bezbednosti na radu je pre svega u interesu poslodavaca, ocenjeno je u sredu  na konferenciji o “BezbednostI i zdravlju na radu u dualnom obrazovanju”, na kojoj su, međutim, predstavnici sindikata saopštili da su nezadovoljni pojedinim delovima predloženog Zakona o dualnom obrazovanju o kojem raspravlja parlament i da bi ga trebalo dopuniti. Učesnici skupa su saglasni da je unapređenje bezbednosti na radu oblast koja zahteva saradnju svih uključenih strana. Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da sindikati nisu zadovoljni nivoom bezbednosti na radu u firmama u Srbiji, kao i da postoji problem kada poslodavci ne prepoznaju ulogu sindikata po tom pitanju. “Nismo potpuno zadovoljni sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, jer ima manjkavosti i mogućnosti zloupotrebe i nisam siguran da možemo na pravi način da zaštitimo mlade od poslodavaca”, rekao je Mihajlović. Sindikat, dodao je, polaže velike nade da će bezbednost i zdravlje napredovati to se, kaže, i dešava svake godie, ali ima još preduzeća koje ne dozvoljavaju ni sindikalno organizovanje i samim tim smo nemoćni da u ovoj oblasti delujemo. To su, kazao je, najčešće preduzeća stranih investitora koji za svoje takvo poslovanje imaju podršku države.

Sindikati traže dopunu Zakona o dualnom obrazovanju

Potpredsednik sindikata Nezavisnost Tomislav Živanović rekao je da dualno obrazovanje ima za cilj da obrazovanje i priprema za rad bude što jeftinija, “što ne znači da je to najbolji sistem”. “Mi nemamo privrednu strategiju, ne znamo šta školujemo, a zahtevamo reforme.”, rekao je Živanović. Dodao je da u zakonu o dualnom obrazovanju nije jasno ko kontroliše poslodavca, nisu jasno definisani ishodi učenja, nije dovoljno aktiviran nivo pedagoške podrške, radno mesto nije jasno definisano, kao ni socijalna zaštita. “Sistem dualnog obrazovanja bi se prvenstveno mogao koristiti kod zemalja koje imaju ekspanziju privrednog rasta, što mi nažalost nismo”, rekao je Živanović. On je dodao da sindikati pozivaju da se kroz amandmane izvrši izmena i dopuna zakona. “Reforma je potrebna, ali bez strategije plašim se na osnovu iskustva da je to osuđeno na propast”, zaključio je Živanović.

UPS: Bezbednost i zdravlje  u dualnom obrazovanju – interes poslodavaca

Predsednik Unije poslodavca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je ministarstvo rada do sada bilo veoma aktivno u sprovođenju mera bezbednosti na radu, kao i da je rešenje tog pitanja pre svega u interesu poslodavaca koji snose materijalnu i zakonsku odgovornost ako do povreda dođe. “Imamo problem sa povredama na radu, jer ljudi koji nisu prošli edukaciju u svom profesionalnom bavljenju ne znaju da se zaštite, ne koriste sredstva zaštite i ne znaju gde su opasnosti. Samo uvođenje dualnog obrazovanja će više uticati na poboljšanje uslova rada i zaštite nego što bi to bilo da nemamo dualno obrazovanje”, rekao je Atanacković.

Ministarstvo: Mladi nakon srednje škole biće stručnjaci za neku od oblasti

Pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje Gabrijela Grujić rekla je da je najveća prednost dualnog obrazovanja što će mladi nakon srednje škole biti stručnjaci za neku od oblasti, kao i da će njihova znanja biti usaglašena sa tehnološkim razvojem. “Mi smo zatekli sistem gde je srednje stručno obrazovanje bila teorijska nastava i malo prakse nekoliko nedelja pred kraj godine, u tom periodu se nije vodilo računa o bezbednosti dece na tim praksama. Kroz naš zakon se vidi da je bezbednost veoma važna komponenta i vidi se jasna odluka da se poštuje zakon i da se poštuje bezbednost”, rekla je Grujić. Važno je, istakla je, da deca steknu sve kompetencije koje su potrebne za savremeni inovacioni napredak, da budu preduzimljivi, da razvijaju timski duh, razmišljaju proaktivno.
“Obrazovanje jeste kvalitet, ali je znanje moćan resurs ispred svake titule”, zaključila je Grujić.

Đorđević: Ulaganje u bezbednost na radu je investicija

Ulaganje u bezbednost na radu predstavlja miran san, a bezbednosti i zdravlje svih učesnika u procesu rada nema cenu, rekao je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević na otvaranju konferencije “Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju”. Đorđević je u izlaganju na konferenciji istakao da je ulaganje u bezbedne uslove za rad investicija, a ne trošak i da su poslodavci obezbeđivanjem radnika dugoročno na dobitku. Ministar je rekao da su ovakve konferencije prilika da ministarstvo izrazi svoj jasan stav da su život i zdravlje učenika najbitniji, ali ne samo učenika koji tokom srednje škole imaju i praktičan rad već i studenata i onih koji se nalaze na prekvalifikaciji i svih drugih.

Za i protiv dualnog

Poslanik SNS Marko Atlagić kaže da predloženi zakon napada stranka bivšeg režima koja je za vreme dok je bila na vlasti školstvo dovela do najnižih grana.
Aleksandra Jerkov iz DS kaže da je ta stranka protiv koncepta dualnog obrazovanja jer je duboko nepravedan. Ona navodi da nisu predviđene nikakve garancije da će se učenici nakon dualnog obrazovanja zaposliti kod poslodavaca kod kojih su se školovali, te da će zapravo predložena rešenja kompanijama omogućiti ekstremno jeftinu radnu snagu bez ikakvih obaveza.
Sa njom se saglasio i poslanik DJB Ratko Jankov. Nakon rasprave odbor je u načelu prihvatio Predlog zakona o dualnom obrazovanju koji će biti na dnevnom redu sutrašnje sednice parlamenta. Pred poslanicima će biti i izmene zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kao i o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koje je takođe skupštinski odbor danas prihvatio u načelu.

Šarčević: Finansijska pismenost sprema decu za život

Finansijska pismenost je važna za decu jer ih sprema za dalji život, treba da se uči kroz razne predmete i zato smo morali da smislimo “maštovite” načine da je uvedemo u sistem obrazovanja, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je učestvovao na 17. Ekonomskom samitu, gde je prisustvovao predstavljanju projekta “FinPis, a neposredno pred početak obratio se novinarima rekavši da je u Srbiji još pre godinu dana uočeno da u oblasti obrazovanja nema oblasti koja se bavi finansijskom pismenošću. Budući da je to neophodno znanje za život, smatra Šarčević, moralo se naći načina da se “ono uvede. “Mi smo morali da smislimo veoma maštovite i lucidne načine da to ugradimo jer nismo to imali ni u budžetskim sredstvima, tako da smo se obratili kompanijama”, rekao je ministar prosvete i istakao da je kompanija Visa pokazala posebnu spremnost da učestvuje u tome. “Visa je tu kao odgovorna kompanija našla svoj interes i pokazala društvenu odgovornost da nam bude partner”, ističe on. On je dodao i da su partneri u poslovima ugrađivanja finansijske pismenosti u sistemski zakon, posebno u Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, bili Ekonomski fakultet i Narodna banka Srbije. Ideja je, kaže Šarčević da se finansijska pismenost uči kroz razne predmete, posebno kroz razne vidove nastave matematike, ali i kroz video igrice. Na 17. Ekonomskom forumu, danas je predstavljen projekat “FinPiS” koji podrazumeva uključivanje finansijskog opismenjavanja u sistemu obrazovanja i vaspitanja u Srbiji.

U subotu na pet novosadskih fakulteta: Dođi, vidi, studiraj!     

Pod motom “Dođi, vidi, studiraj!” u subotu će se ovogodišnjim maturantima predstaviti pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Od 9 do 14 časova poslednje subote u oktobru potencijalnim brucošima biće široko otvorena vrata Prirodno matematičkog, Fakulteta tehničkih nauka, Poljoprivrednog, Tehnološkog fakulteta i Akademije umetnosti. Zainteresovani srednjoškolci imaće tada priliku da vide uslove na ovim fakultetima, upoznaju se s predavačima i sadašnjim studentima, ali i pitaju sve što ih interesuje.
Prirodno matematički fakultet predstaviće zanimanja koja su perspektivna i kojima diplomirani studenti mogu da se bave nakon završetka studija, kroz radionice iz biologije, ekologije, hemije, biohemije, zaštite životne sredine, geografije, fizike, matematike i informatike u holu “Plave zgrade”, a zainteresovani će obići i naučne laboratorije i kabinete. Na Fakultetu tehničkih nauka maturanti će moći da se upoznaju s načinom rada i savremenom opremom na kojoj se, tokom studija na ovom fakultetu priprema za rad u najprestižnijim kompanijama na 30 akreditovanih programa, kroz interaktivne prezentacije, radionice i obilaske laboratorija. Na tradicionalnoj „kafi sa studentima” u Klubu Mašinac, o studijama će moći da popričaju i sa studentima FTN-a.
Uz pomoć profesora i asistenata Poljoprivrednog fakulteta budući studenti imaće priliku da se upute u svet inženjera koji se brinu o proizvodnji zdrave hrane za ljude i životinje. Na ovom fakultetu biće organizovane i interaktivne radionice. Na Tehnološkom fakultetu, uz druženje s profesorima, apsolventima i studentima, predviđene su i posete laboratorijama i učestvanje u zabavnim eksperimentima, a zainteresovani će dobiti i informacije o studijskim programima, uslovima upisa, besplatnoj pripremnoj nastavi koju organizuje ovaj fakultet, kao i o Tehnologijadama i sportskim takmičenjima.
Akademija umetnosti svoje potencijalne studente dočekaće u Multimedijalnom centru u ulici Đure Jakšića 7. Tu će im saradnici i studenti Akademije predstaviti studijske programe i dati detaljne informacije o prijemnim ispitima, ali i o planovima za naredni period.

Problemi sa automatskom overom knjižica

Automatsko overavanje zdravstvenih knjižica počelo je ovog meseca. Ta olakšica, odnosila se pre svega na velike firme, državne organe i ustanove s većim brojem zaposlenih, a zatim je obuhvatila poslodavce, penzionere, žrtve nasilja u porodici, socijalno ugrožene kategorije, osiguranike koji primaju novčane nadoknade preko nacionalne službe za zapošljavanje, Rome. Deca od 18 do 26 godina, koja su na redovnom školovanju, za koje je potrebno dostaviti potvrdu da su na redovnom školovanju kao i poljoprivrednici i osiguranici samostalne delatnosti još uvek ne mogu da overe svoje knjižice automatski.
 “Zato što još poreska uprava nema te podatke ažurirane na dnevnom nivou o plaćenim doprinosima. Na tome se radi tako da se nadamo da će vrlo brzo poreska uprava obezbediti te podatke na dnevnom nivou i da ovi osiguranici dobiju automatsku overu svojih kartica”, rekla je Verica Lazić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Automatska overa knjižica funkcionise zahvaljujući umreženosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Poreske uprave i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Svako dvadeseto dete ima poteškoće u govoru

Statistike pokazuju da poteškoće u govoru, kao što su mucanje ili nepravilan izgovor pojedinih glasova, pogađaju svako dvadeseto dete. Kod mnoge dece to bude samo faza u razvoju govora i radom sa logopedom se brzo otkloni, ali se kod izvesnog broja dece nastavlja, te ova deca i odrastaju sa ovim problemom, najčešće zbog neredovne posete logopedu. Ovako izgleda deo vežbi koje Nikola radi sa logopedom. On ima poteškoće u izgovoru pojedinih glasova, i čitanjem i pisanjem reči odnosno rečenica koje sadrže slova koja ih označavaju, uči da ih prepoznaje i pravilno artikuliše. “Ranije je bilo S, Z i C, a sada je Č, Đ i Š. Pomaže mi što radim sa ovom tetom, iako meni i nije puno smetalo što nisam umeo pravilno da izgovaram neke glasove. Dolazio sam ovde i sa pet godina”, priča nam osmogodišnji Nikola Maksimović.
Razvoj govora kod dece, objašnjava nam logoped, treba stimulisati od najranijih uzrasta. Beba ne razume značenje reči kojima joj se obraćamo ili joj pevušimo, ali prepoznaje njihovu melodiku i ritam, što je baza za kasnije pravilno usvajanje govora. Oko prve godine života već se javljaju prve reči, a vrlo brzo i prve rečenice: “Ukoliko roditelji primete da beba do šestog meseca ne proizvodi pojedinačno glasove, da nema usmeren kontakt pogledom, nema vokale i slogove, najčešće BA, TA i PA, ako do prvog rođendana ne izgovori prvu reč (mama, tata, baba), ili nema do godinu i po – dve razvijenu rečenicu, to je siguran pokazatelj da bi trebalo da se jave logopedu ili stručnjaku koji se bavi govorno-jezičkom patologijom”, navodi logoped Ljiljana Ćirović.
Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce. “Naravno da nije dobro da im previše tepamo ili umekšavamo reči, jer ih tako vraćamo na fazu ranijeg razvoja, umesto da unapređujemo njihove govorno-komunikativne sposobnosti”, dodaje Ćirović.
Teškoće u izgovoru glasova kakve ima Nikola, njihova zamena ili nepostojanje, i šuškanje, najčešće su upravo u mlađim uzrastima, kao i mucanje i drugi poremećaji fluentnosti govora. Kada dete već krene u školu, javlja se druga problematika, uglavnom vezana za čitanje, pisanje i računanje. “Važno je da se roditelji ne ustručavaju da dođu kod nas, jer najčešće i najjednostavniji savet može da reši naizgled veliki problem”, ističe za kraj naša sagovornica.

Vremeplov: Slobodan Selenić

U Beogradu je na današnji dan 27. oktobra 1995  umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu (“Prijatelji sa Kosančićevog venca”, “Očevi i oci”, “Ubistvo s predumišljajem”). 

Vremeplov: Teodor Ruzvelt

Na današnji dan 27. oktobra 1858 godine rođen je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

Vremeplov:  Spaljen Serveto

Na današnji dan 27. oktobra 1553 na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto. Spisima “Christianismi restitutio”, u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osuđen na smrt spaljivanjem.

Vremeplov: U prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi

Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je 27. oktobra  2004  da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, što je tri puta više nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih žrtava došlo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.

Vremeplov: Nikolo Paganini

Na današnji dan 27. oktobra 1782 godine rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini, virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći (violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika).

Vremeplov: Ivan III

Ruski vladar Ivan III Vasiljevič, veliki knez moskovski od 1462. i “svih Rusa” ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara umro je 27. oktobra 1505. Izdao je prvi ruski zbornik zakona “Sudebnik” (1497). Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnog rimskog carstva i tada se prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja. 
 Vršnjačko nasilje nedopustiv način komunikacije
Vršnjačko nasilje postaje nedopustiv način komunikacije, izjavio je u sredu  ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, dodavši da to Ministarstvo ne sme ostati po strani. On je na dvodnevnoj konferenciji “Unapređenje prava deteta kroz jačanje sistema pravosuđa i socijalne zaštite u Srbiji”, rekao da postoji opravdana zabrinutost da se neka deca i omladina nalaze u nedopustivom položaju. “Prisutna je i pojava napuštanja školovanja i to ne samo od strane romske dece kako se to misli u javnosti već i druge dece. Takođe, prisutni su i prisilni maloletnički brakovi i sve učestalije digitalno nasilje. Ministarstvo niti može niti sme ostati po strani i ne reagovati, već mora angažovati sve svoje kapacitete i pozvati i motivisati centre za socijalni rad kako bi se zaustavile negativne tendencije”, rekao je Đorđević.
On je u izjavi novinarima istakao da deca predstavljaju jednu od najosetljivijih društvenih kategorija kojoj se posvećuje posebna pažnja. “Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine predstavlja međunarodni sporazum sa najvećim brojem ratifikacija i pokazuje globalni konsenzus o neophodnosti ozbiljnog i temeljnog tretmana deteta u njegovom najboljem interesu. Srbija predstavlja deo tog mišljenja i dosledno primenjuje odredbe konvencije u svim društvenim oblastima okrenutim deci”, rekao je on.
Đorđević je dodao da porodica predstavlja najzdraviji ambijent za razvoj deteta, a kako je naglasio, resorno ministarstvo će intenzivno raditi na socijalnoj podršci i zaštiti dece u svim oblastima društvenog života. “Najvećem broju dece nije potrebna intervencija države. Nažalost, jednom broju dece je potrebna naša pomoć”, rekao je on.

Krenula sezona virusa, na udaru đaci

Sezona virusnih infekcija je u jeku, a sve više mališana ima respiratorne tegobe praćene temperaturom. Sezona virusnih infekcija je u jeku, a sve više mališana ima respiratorne tegobe praćene temperaturom. Dr Radmila Kosić, načelnica pedijatrije beogradskog Doma zdravlja Zvezdara, kaže da je virusnim infekcijama sada vreme, a da su njima najviše pogođena deca koja su krenula u vrtiće. – Deca su krenula u septembru u vrtiće, te oni najmanji od godinu dana, koji još nemaju izgrađen imunitet ne mogu da se odbrane kada iz jedne sterilne sredine krenu u vrtić i susretnu se sa mnoštvom virusa i bakterija. Njihov organizam ne može da se izbori i oni su stalno bolesni. Virusne infekcije praćene su visokom temperaturom, kijavicom, kašljem – objašnjava dr Kosić.
Miholjsko leto, koje je pred nama, treba iskoristiti u borbi protiv virusa i prehlada, jer boravak u prirodi jača imunitet. Kada ponovo krenu hladniji dani, virusi će početi brže da se šire po javnom prevozu i kolektivima. Zato evo na koje sve načine možemo da se odbranimo od respiratornih infekcija. Prema njenim rečima, tegobe traju oko nedelju dana, a detetu sa prvim simptomima treba pomoći. – Ova stanja uglavnom idu bez komplikacija, ali sa visokom tepmeraturom. Čim se pojavi povećana temperatura, detetu treba dati sirup, bez obzira da li će ga lekar pregledati odmah ili za tri sata. Mališana treba napojiti domaćom bistrom supom, razblaženim sokom od jabuke ili čajem koji dete voli da pije i istuširati ga. Kućna nega je neophodna, a ako stanje traje duže od dva-tri dana, dete treba odvesti lekaru, ili odmah ukoliko je promenjeno njegovo opšte stanje, odbija da jede, povraća ili je malaksalo – kaže pedijatar.

Bolesna deca da ne idu u vrtić ili školu

Bolesni mališani ne bi trebalo da idu u vrtić ili školu do potpunog ozdravljenja, i zbog sebe, ali i zbog druge dece. – Kada je dete bolesno, mora da bude kod kuće dok se ne izleči, kako se situacija ne bi zakomplikovala, a i da se druga deca ne bi zarazila. Kada pošaljete u kolektiv mališane koji nisu potpun o zdravi, oni mogu da prime i nov virus te da dobiju i upalu uva, bronhitis ili upalu pluća – tvrdi naša sagovornica.
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, od 16. do 22. oktobra, 16.472 osoba obolelo je od akutnih respiratornih infekcija. Broj obolele dece starosti do četiri godine iznosio je 4.401 (što je 26,72% obolelih), a od pet do 19 godina 6.616 (40,17%). Osoba starosti od 20 do 64 godina obolelih od akutnih respiratornih infekcija bilo je 4.351 (26,41%), a starijih od 65 godina 1.104 (6,7%).

Istina: Ako dete dobije male boginje, može izgubiti sluh, dobiti zapaljenje mozga, ali i … umreti

Tokom 2015. godine 134.200 osoba je umrlo zbog morbila u svetu, 367 ljudi svаkоg dаnа, оdnоsnо 15 svаkоg sаtа. Ako nevakcinisano dete dobije male boginje može izgubiti sluh, dobiti upalu plućа, ali i zapaljenje celog mozga, pa čak i da umre. A epidemija malih bognja samo što nije zadesila i Srbiju! Ovo su potpuno činjenice o malim boginjama, o kojima bi trebao da bude informisan svaki roditelj koji odbija da vakciniše svoje dete, jer takvom odlukom ugrožava i zdravlje tuđe dece. Ali ne samo i dece – ispostavilo se da su u riziku i svi oni koji su rođeni pre 1993. godine!
Zato vam predstavljmo sve o MMR vakcini, istinama i velikim zabludama koje prate ovu vakcinu, kao i šta znači “kolektivni imunitet”, koliko je on važan i kako se narušava. Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine dovela je do toga da roditelji sumnjaju u njene pozitivne efekte, a kao rezultat svega toga su epidemije koje se polako razbuktavaju u mnogim evropskim zemljama.
MMR vakcina štiti protiv tri virusne bolesti – malih boginja (morbilli), crvenke (rubele) i zaušaka (mumpsa). Prve dve bolesti spadaju u grupu osipnih groznica, gde se pored povišene temperature, kašlja, javlja i različita ospa na koži. Zauške se pojavljuju u vidu otoka pljuvačnih žlezdi ispod uva i u donjem delu vilice, javlja se povišena temperatura i otežano gutanje. Sve tri bolesti imaju svoj klinički tok, ali ono čega se svi plašimo su komplikacije.

Komplikacije: Zapaljenje mozga, upala pluća, gubitak sluha…

Komplikacije zauški su zapaljenje moždanica (meningitis) ili mozga (encefalitis), kao i testisa i jajnika, što može imati za posledicu sterilitet kod muškaraca, kao i gubitak sluha. Rubeola takođe ima komplikacije u vidu zapaljenja pluća ili encefalitisa, a ukoliko žena nije preležala ovu bolest ili nije vakcinisana, u toku trudnoće može dovesti do pobačaja. Ipak su komplikacije najčešće kod malih boginja, gde su kod čak 30 odsto obolelih prisutne komplikacije, posebno kod dece uzrasta do pet godina. Tada se javljaju pneumonija, gubitak sluha i zapaljenje celog mozga (panencefalitis) koji se uglavnom završava fatalno.

Zašto je važan kolektivni imunitet i kako ga sačuvati

Odbijanjem vakcinacije dece narušava se kolektivni imunitet, koji se postiže kada je najmanje 95 odsto stanovništva vakcinisano. A prema poslednjim podacima epidemiologa, taj broj sada iznosi tek 50 odsto! Roditelji koji odbijaju da vakcinišu dete, ne samo da njega dovode u rizik, nego i mališane sa kojima se to dete druži. S obzirom na to da epidemije kreću u dečjem uzrastu, u školama i vrtićima, upravo vakcinisana deca su ta koja prave kolektivni imunitet i na taj način štite i svoje roditelje, bake i deke, koji ili nisu vakcinisani ili su primili samo jednu dozu cepiva koja ih ne štiti u potpunosti, što je slučaj sa svima rođenima pre 1993. godine.

Ko je sve ugrožen ako dođe do epidemije

Zabluda je da su ugrožena samo nevakcinisana deca. Šansu da dobiju male boginje imaju i vakcinisana deca ukoliko dođe do epidemije. Pored njih rizik od infekcije ovim virusom imaju i svi koji su rođeni pre 1993. godine, koji su od virusa zaštićeni samo sa jednom dozom cepiva. Naime, oni mogu da obole, a da im se uopšte ne pojave simtomi! U tom slučaju su takođe zarazni i virus mogu da prenesu na druge. Druga solucija je da im klinički tok bolesti bude blaži. Međutim, postoji i kategorija stanovništva koja je rođena pre 1971. godine i koji uopšte nije zaštićena, ukoliko nije preležala male boginje, jer tada nije ni postojalo cepivo protiv morbila.

Neželjenih efekata ima, ali autizam to svakako nije

Svaki lek, pa i vakcina ima neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata: Prvi su standardni, koji podrazumeva otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan, dva od davanja. Drugi efekti su kasni. Nastupaju nedelju do dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana, nekad i duže, a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku novu infekciju i nepotrebno se leči. Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve prođe.

Kako je nastala zabluda o autizmu

MMR vakcinu bije loš glas zbog navodne povezanosti ove vakcine i pojave autizma. A sve je počelo još u februaru 1998. godine kada je Endrju Vejkfild, inače abdominalni hirurg, sa saradnicima u časopisu “Lanset” objavio članak o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i tako je počeo lanac straha i nove pojave bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene, što se pre svega odnosi na male boginje. Mnogi autori kasnije su na osnovu tog rada pokušavali da potvrde korelaciju morbila i autizma, ali nisu uspeli. Pored toga, novinar “Sandej Tajmsa” 2004. godine otkrio je da “Lanset” nije proverio sve navode u članku pre nego što je objavljen, kao i to da je Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih trvdnji, koje nije mogao da obrazloži. Epilog cele priče je da se časopis “Lanset” u potpunosti ogradio i odbacio tvrdnje Vejkfilda, koji je izbačen iz Lekarske komore Engleske.

Kada dete može da primi vakcinu, a kada se ona može odložiti

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije). Dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete zakorači u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se preterano odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše. Odlaže se ukoliko dete ima visoku temperaturu preko 38 stepeni, stomačnu infekciju s povraćanjem i kada imunitet deteta može da oslabi i kada dete ima crvenilo po koži. Vakcinacija se do daljeg odlaže kada se ustanovi da je dete alergično na jaje. Tada se alergijske probe rade ponovo kada dete napuni tri godine. Lažne kontraindikacije, na koje se roditelji najčešće izvlače, jesu curenje nosa, kašalj, dete pije antibiotik, inhalacija.

Kazne za odbijanje vakcine

Za one roditelje koji ne žele da vakcinišu svoje mališane postoje kazne za odbijanje vakcinacije. Nekada su iznosile 50.000 dinara, a sada kad je zakon promenjen, mame i tate moraju da plate čak i do 150.000 dinara ako neće da vakcinišu dete.

About the Author

admin