Vesti – 03.11.2017.

Hrnjaz Društvu sudija:
Nezakonito postupanje ministra školskog

Ranko Hrnjaz predsednik NSPRV uputio je Društvu sudija Srbije dopis u kome podseća na nedoslednost u postupanju ministra Šarčevića i Vlade Srbije po pitanju naknade za troškove godišnjeg odmora u kojem kaže: “Smatrali smo da kada je, posle pravosnažnih presuda pred nekoliko Osnovnih sudova, država priznala grešku u načinu obračuna naknade za godišnji odmor prosvetnih radnika za 2015. godinu, i koja je ispravljena naknadnim računom zasnovanom na prosečnoj satnini pomoženom sa brojem sati godišnjeg odmora u mesecu, kako i Ministarstvo rada i socijalne zaštite i tumači da treba raditi  da će po istoj metodologiji i na isti način se to uraditi i za 2014. Pogotovu što je Ministar prosvete i tehnološkog razvoja i javno i u razgovorima sa predstavnicima sindikata i sam prihvatio da je obračun naopak. Po njegovim rečima, greška je nastala u Minstatrstvu finansija i Trezoru, pa shodno tome je i naložio da se izračuna i iznos, za koji su prosvetni radnici zakinuti”.

“I sada se najednom ministar sve pobija pozivajući se na zaključak Vlade  i neverovatnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu, presudu kojom se, suprotno Zakonu o radu, tumačenju nadležnih ministarstava, ali i suprotno metodologiji koju je sama država koristila obračunavajući naknadu za 2016. i 2017. godinu (manji broj sati u julu pa joj je obračun išao u korist), vrši pritisak na sve škole u Srbiji protiv kojih je, zbog propusta nadležnih ministarstava, pokrenut pojedinačni sudski postupak od velikog broja naših kolega. Tu presudu, bez zaštite bilo kog podatka, ministar Šarčević uputio je na adrese preko 1.700 osnovnih i srednjih škola u Srbiji” kaže Hrnjaz.

“Od vas kao lica i Društva sudija, koji se kao i mi zalažu za vladavinu prava kako stoji u misiji vašeg društva, očekujemo da nam pomognete i date odgovore na sledeća pitanja, pa i uputite nas na moguća dalja postupanja” kaže Ranko Hrnjaz. (→Saopštenja)

Dualno (ne)razumevanje

„Šta mogu da vide đaci kada odu u fabriku u Srbiji? Kako se motaju gajtani u „Juri“, kako se pakuju špagete u „Infofudu“ ili šiju bluze u „Tibetmodi“? na ovaj način se stvara armija mediokriteta  koji misle da nisu sposobni ni za šta drugo nego da služe kao fizička snaga. Veliki je broj visokoobrazovanih koji svoj intelekt ne mogu da stave u službu ekonomskog razvoja, jer za njim jednostavno ne postoji tražnja. Država koristi radnu snagu u potpuno neproduktivne svrhe. Problem se nastavlja jer su deca takvih radnika manje sklona da se obrazuju, pa se tako stvaraju generacije „prosečnih“. U situaciji kada je od ukupnog broja nezaposlenih više od 30 odsto visokoobrazovanih i kada se država neretko ruga nauci svojim kadrovskim rešenjima, danas imamo đake koji, sasvim očekivano, uopšte ne vide smisao obrazovanja“ kaže Uroš Delević sa Ekonomskog instituta „Džon H. Daning“ iz Velike Britanije.

„Neosnovano je usmeravati đake da se obučavaju usko za one poslove koje nudi tržište rada, jer je već napravljeno tržište rada koje ne traži veliko znanje. Ako budemo podilazili jeftinim potrebama trenutnog tržišta rada, uskoro ćemo morati da ukinemo visoko obrazovanje u potpunosti – biće neisplativo“, kaže Uroš Delević. (→Press Clipping)

Ko god došao, (ni)je dobrodošao

„Politika povlađivanja stranim investitorima po principu „ko god došao, dobrodošao“ i upodobljavanje obrazovanja niskom zahtevima poslodavaca ima smisla samo u duboko nerazvijenim privredama, koje su u prvoj fazi (od pet) takozvanog „investicionog razvojnog puta“. To je faza u kojoj države nemaju ni elementarnu putnu i energetsku infrastrukturu (Honduras, Haiti i sl.)“ kaže Uroš Delević sa Ekonomskog instituta „Džon H. Daning“ iz Velike Britanije.  „Srbija se nalazi na samom početku treće faze, u kojoj država mora biti nosilac inovacija i glavni investitor u nove tehnologije. Ako neko misli da će izgradnjom „pametnih zgrada“ rešiti ovaj problem, vara se. Poslednje što privredi trea u ovom veku su  zgrade. Ljudska pamet je ta koja proizvodi tehnološki i naučni napredak“ kaže  on. Ali, vlada ekonomska politika koja spušta nivo ljudskih kapaciteta, koja šuruje robovlasničkom sistemu za radnike u sklapačnicama. Nije nikakav problem ako ostanemo bez zavarivača, za to se čovek može obučiti preko noći. Problem je što ostajemo bez inženjera, lekara i naučnika, jer oni nemaju šta da rade u trenutnom „dualnom“ konceptu“ kaže Delević.

Ministar uručio nagrade Kros RTS-a

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević uručio je 1. novembra nagrade predstavnicima školskih uprava, pojedincima i organizacijama koji su dali poseban doprinos u okviru ovogodišnjeg Kros RTS-a.  13. maja kroz cilj je prošlo više od 390.000 predškolaca i đaka, dok je u dijaspori u 15 zemalja u Krosu učestvovalo oko 6. 000 dece. Ministar Šarčević je istakao zadovoljstvo što je i ove godine Ministarstvo bilo deo akcije koja promoviše sport i zdrave stilove života. Prvi put uručene su i specijalne povelje i zlatno znamenje sa imenom Dobrila Dobrić, a nagrade su uručene i novinarima i Sportskom savezu Srbije.

SANU: Izbori za besmrtnike

Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je 30.10.2017. poziv zainteresovanima da predlože kandidate za članstvo u ovoj instituciji, čime započinje višemesečni izborni ciklus. Ubrzo će krenuti i nagađanja u javnosti o tome ko će ovog puta biti među kandidatima i ko ima ili nema biografiju na osnovu koje bi mogao da uđe u prestižno društvo srpskih akademika. Posebno će biti diskusije o tome ko je kompetentan da odlučuje ukoliko se mišljenja onih spolja, koji ne mogu da biraju ali mogu da prosuđuju, i onih iznutra, koji se pitaju, ne slažu. Šta će na kraju izbornog dana, zakazanog za 8. novembar 2018, smatrati uspehom, a šta neuspehom, Vladimir Kostić, predsednik SANU, čovek koji je, od kada je izabran, postao poznat po tome što je o kući na čijem je čelu govorio otvorenije, često i oštrije, od bilo kog svog prethodnika? Pretresajući sa nama u jedno subotnje prepodne nedoumice i kontroverze koje su uvek pratile predizbornu trku, Kostić je odgovorio na ovo pitanje. Kao i na brojna druga, ističući da Akademija ne traži nikakvu eksteritorijalnost. „Posmatrajte, dajte primedbe, radikalno kritikujte, ali argumentovano”, kaže naš sagovornik.

Rok za dostavljanje predloga za izbor članova, koje mogu podneti tri člana SANU, odbor SANU i ustanova van SANU, ističe 31. januara 2018. Do 31. aprila traje rok za održavanje skupova odeljenja na kojima se tajnim glasanjem i najmanje polovinom broja glasova prisutnih članova određuju kandidati i imenuju tročlane komisije za pisanje referata o svakom kandidatu ponaosob, pri čemu dva člana komisije moraju biti iz odeljenja za koje se kandidat predlaže. Do 31. maja odeljenja imaju vremena da odluče o podnetim referatima, odluka da se predlog uputi Izbornoj skupštini SANU doneta je kada se za nju, tajnim glasanjem, izjasni većina prisutnih članova, pri čemu dvotrećinska većina znači da je kandidat dobio podršku odeljenja. Predsedništvo SANU 5. juna utvrđuje konačnu listu kandidata, a od 31. avgusta do 20. septembra Predsedništvo obaveštava javnost o odlukama i referate i mišljenja stavlja na uvid javnosti, što ne može trajati manje od 20 dana. Od 21. septembra do 28. septembra ustanove, udruženja i građani mogu, u pisanoj formi, da podnesu prigovore na referate, koje razmatra komisija za praćenje izbora SANU, a Predsedništvo obaveštava Izbornu skupštinu i daje mišljenje o njima na osnovu predloga komisije. Tokom oktobra održava se jedna ili više konferencija članova SANU, na kojima se podnose izveštaji i donose zaključci. Predlozi za izbor novih članova pojedinačno (redovnih, dopisnih i inostranih) dostavljaju se svakom članu SANU najmanje 21 dan pre sednice Izborne skupštine.

SANU: Skandal ako opet u Odeljenje društvenih nauka
ne bude primljen niko

Vratimo se Odeljenju društvenih nauka. Prošli put od predloženih sedam dopisnih članova nije izabran niko. U međuvremenu je došlo i do promene na mestu sekretara odeljenja, što je propraćeno polemikom akademika upravo u listu kojem dajete intervju. Šta se dešava unutar tog odeljenja?

Ako se opet dogodi ista situacija u ovom i u nekim drugim odeljenjima, to će biti ne samo skandal, već i tragedija. Pazite, pri tome biram reči. Nadam se da ćemo u tom odeljenju primiti četiri do šest novih članova. Ne može niko da me ubedi da u Srbiji nema filozofa, pravnika, ekonomista, sociologa i drugih o kojima bi vredelo diskutovati, koji zaslužuju članstvo. Žao mi je zbog određenih nesporazuma u samom odeljenju. Iako moram da kažem da dubinu i suštinu tih sukoba ne razumem dovoljno, niti želim da kao Pontije Pilat perem ruke, situacija je jednostavna. Ukoliko dve trećine članova odeljenja ne želi nekog na nekom mestu, to je razlog da taj čovek, čak i ako je potpuno u pravu, prihvati volju većine, koja je statutarno definisana. Niko u tom odeljenju nije izgubio, niti bi se tako nešto dozvolilo, pravo članstva i prava koja iz toga proističu.

Akcija za čistije škole u Vojvodini

Kada pogledamo oko sebe, na zgradama, mostovima, putevima često možemo videti grafite koji najčešće niknu preko noći. Ne tako često i školske učionice postale su mesto gde đaci pišu raznorazne poruke na mestima koja nisu za to predviđena. Akcija “Za čistije škole u Vojvodini” ima cilj da ukloni grafite iscrtane markerima u vojvođanskim školama i time usmeri i edukuje đake da školske klupe, table i toaleti nisu pravo mesto za to. “Mislim da svaka žena zna koliko su mrlje od markera uporne, i koliko ih je teško ukloniti, a u školama ih ima. Polazim od sebe kao đaka, od sad ovih đaka sa kojima smo pričali, nažalost ostaju te neke poruke čak i one najlepše ali opet ružno je videti ih, kada neka nova generacija dolazi dolazi u ižvrljane klupe, stolice, toalete, pa smo smislili eto da pozovemo škole koje imaju te problem da nam se jave u narednom periodu”, kaže Sandra Zekić iz Udruženja građana “Novi Sad”.(→Press Clipping)

Iz Udruženja kažu da na ovaj način žele da poboljšaju školovanje dece u Vojvodini, a da je od velikog značaja saradnja sa zrenjaninskom kompanijom “House ZR” koja će svojim proizvodima za skidanje markera u velikoj meri doprineti ovoj akciji. “Ukoliko i vi želite da ulepšate vašu školu i da ona dobije novo ruho, preuzmite inicijativu i pošaljite fotografije do 10. novembra na imejl adresu ugnovisad@gmail.com  ili putem fejsbuk stranice Udruženje građana Novi Sad i House Zrenjanin. https://www.youtube.com/watch?v=l8UYc1RxWyQ

Pokrajina će pomoći digitalizaciju građe Arhiva SANU
u S. Karlovcima

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, u utorak je održan sastanak predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zorana Miloševića, sa predsednikom SANU akademikom Vladimirom Kostićem, članovima Izvršnog odbora SANU i upravnicima akademijskih jedinica SANU. Centralna tema razgovora odnosila se na nameru o otvaranju trajne podjedinice novoformiranog Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU pri Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima. Takođe, govorilo se i o trajnom rešavanju smeštaja Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima. “U Akademiji postoji tradicija brige o naučnoj, kulturnoj i umetničkoj baštini. To je jedan kontinuirani napor da se ona sačuva. U toj borbi, ne bih rekao da gubimo, ali posustajemo. Mi smo sad napravili ozbiljan iskorak, u čemu nam je Vlada Republike Srbije pomogla, a to je da se ovde, u Beogradu, napravi Audiovizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju naučne, kulturne i umetničke baštine Srbije. Tu se otvara i prostor za našu saradnju u procesu digitalizacije vredne građe Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima”, izjavio je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU.

Na sastanku je bilo reči i o trajnom rešavanju smeštaja Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, koji radi u neodgovarajućim uslovima i ukazano je na potrebu saradnje SANU i Pokrajinske vlade sa Srpskom pravoslavnom crkvom, čija se vredna arhivska građa čuva u tom objektu. “Mi doživljavamo kao svoju dužnost i obavezu da Akademiji pomognemo u obimu u kojem možemo, jer Akademija baštini najviše vrednosti našeg društva i države. To činimo kroz podršku programima Ogranka SANU u Novom Sadu i kroz zajednički angažman oko uređenja Platonuema. Što se tiče procesa digitalizacije arhivske građe Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, otvoreni smo da već u narednoj godini ustanovimo šta su naše obaveze”, kaže predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Tajlanđanka u kikindskoj Gimnaziji

Kikindsku Gimnaziju ”Dušan Vasiljev” od ove školske godine pohađa učenica prvog razreda prirodno – matematičkog smera, šesnaestogodišnja Tajlanđanka, koja će preko programa razmene učenika u Kikindi boraviti narednih godinu dana. Do tada će, nada se, naučiti srpski jezik, a svoje drugove upoznati sa kulturom i tradicijom svog naroda. Dok ne prođe predviđenih godinu dana, nova sugrađanka Kikinde, Tajlanđanka Rinrada Punsiri, već je zavolela grad, ljude, naš odnos prema tradiciji, sladoled i sarme. “Ljudi u Kikindi su veoma društveni, ljubazni i u svakom trenutku žele da mi pomognu kako bih što pre savladala srpski jezik. Kada imam bilo kakav problem, obratim se njima i uvek mi pomognu. To je jako lepo”, rekla je Rinrada Punsiri, učenica iz Bangkoka. Za svega dva meseca koliko je na razmeni učenika, šestaestogodišnja Tajlanđanka unapredila je znanje engleskog jezika, dok joj kod srpskog pravi izazov predstavljaju glasovi č, đ, š i dž. Tada na scenu stupaju njeni prijatelji.

Svega nekoliko dana njenog boravka u kikindskoj Gimnaziji bilo je dovoljno da se predstavi kao dobra matematičarka, zadatke rešava logički, a ”vatreno krštenje” pred tablom imala je već na prvim časovima. “Na opšte iznenađenje, učenica je izašla pred tablu, besprekorno rešila matematički zadatak, bez ikakve pomoći. Tako da smo naučili da je matematički jezik, najuniverzalniji jezik na svetu”, izjavio je Dragan Ivetić, profesor matematike. Kada prođe godinu dana, Rinrada planira da nastavi školovanje u rodnom Bangkoku, a potom tamo i upiše studije. Inače, Gimnazija ”Dušan Vasiljev” u Kikindi već nekoliko godina sprovodi program razmene, tako da su se ovdašnji srednjoškolci već upoznali sa Norvežanima, Rusima i učenicima iz drugih zemalja.

Sporazum Fonda za inovacionu delatnost i Univerziteta odbrane

Univerzitet odbrane u Beogradu 31. oktobra je, putem zaključenja Sporazuma sa Fondom za inovacionu delatnost Vlade Srbije, dobio podršku za komercijalizaciju rezultata njegovih inovacionih projekata, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Nakon potpisivanja Sporazuma, Popović je ukazao da se na ovaj način Univerzitet odbrane i zvanično priključio Programu za transfer tehnologija za podršku naučno istraživačkoj zajednici u Srbiji, koji je vredan skoro sedam miliona evra, a sprovodi ga Vlada Srbije preko Fonda za inovacionu delatnost. “Program za transfer tehnologije pomaže mladim stručnjacima na univerzitetima, fakultetima, inovacionim centrima da inovacione proizvode koje razvijaju plasiraju na tržište”, istakao je ministar tom prilikom.

Takođe je naglasio da Vlada Republike Srbije na ovaj način pruža snažnu podršku zapošljavanju i ostanku mladih inženjera u Srbiji. “Spojem nauke, industrije i inovacija dolazimo da većeg BDP-a, novih radnih mesta pogotovo visoko tehnoloških i zardžavamo mlade visoko obrazovane kadrove u Srbiji, ocenio je Popović.

Sporazum su potpisali rektor Univerziteta odbrane general-major Mladen Vuruna, i Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost Vlade Srbije. Vuruna izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma ocenivši da će on značajno doprineti razvoju naučno-istraživačke delatnosti na Univerzitetu. “Naučno istraživačka delatnost je veoma važna za univerzitet odbrane. Nama je veoma bitno da i u budućem vremenu sačuvamo kvalitet u oblasti naučno istraživačke delatnosti jer ćemo na taj način sačuvati kvalitet Univerziteta odbrane”, rekao je Vuruna.

Irig: U Prvu srpsku čitaonicu i žene ulazile

Direktorka Biblioteke u Irigu Vera Novković sa ponosom pokazuje prostorije gde se nekada nalazila Prva srpska čitaonica, otvorena još davne 1842. godine. Na samom ulazu u ustanovu stoji prvi statut Čitaonice koji je monah Grigorije iz Grgetega prepisao rukom, kako bi krasio zidove biblioteke. – Još sredinom 19. veka možemo pročitati da je pisalo u članu 4. statuta da mora da se poštuje nacionalna i verska tolerancija, kao i da svako može biti i član čitaonice. Već u sledećem članu stoji da je otvorena i za žene, što je u ono vreme bio presedan. U drugim gradovima koji su decenijama nakon Čitaonice u Irigu, dobili svoje biblioteke, ovo je bilo dozvoljeno tek vek kasnije. Toliko je Irig bio ispred vremena – kaže Vera Novković.

Irižani su ponosni na ustanovu koja poseduje 50.000 knjiga, ali mogli bi više da čitaju, potvrđuje direktorka Biblioteke i dodaje da nisu velika, ali su značajna ustanova za ovu sredinu. Neočekivano, u prostoru među knjigama, ođekuje zvuk gitare. Dečak sluša profesora i vredno ponavlja akorde. -U saradnji sa muzičkom školom u Rumi, kada nemaju prostora u školi, mi im ustupamo deo za časove i svima drugima kojima je potrebno – kaže Vera Novković.  U ovom prostoru imaju izložbu „175 godina Čitaonice“, ali i stalnu postavku slika. Nedavno je ovde održan 53. Sabor bibliotekara Srema, koji se i održava toliko godina. Ovaj put skup je bio posvećen jubilejima: 175 godina Čitaonice i 125 godina od rođenja Ive Andrića. Na skupu je predstavljen bibliotekar-pisac, ovog puta titulu je ponela Olga Subotić iz Pazove, koja je objavila roman. Kulturni poslenici i svi žitelji Iriga posebno se ponose uspomenom na pisca Borislava Mihajlovića Mihiza, rođenog Irižanina. Nedavno je Irig posetila i Mihizova ćerka Mila, koja je Čitaonici poklonila dva njegova portreta da budu deo stalne postavke.

Dečji film podelio srpske roditelje

Jedan dečji film holandskog autora nije još ni prikazan, a o njemu se već uveliko govori, jer glavni junak osmogodišnji Džek živi sa dve mame. Zato je preko društvenih mreža već krenula kampanja da se film “Džekova rođendanska želja” koji treba da bude prikazan u sklopu “Kids festa” (održava se u nekoliko gradova Srbije, od 1. do 7. novembra) bojkotuje. Mnogo toga u Srbiji negativno utiče na decu, od rijalitija, jeftinih televizijskih serija, do slika nasilja, koje mogu da vide, a na žalost i osete, u sopstvenim porodicama. Ipak, pojedincima je toliko zasmetao film o dečaku koji ima dve mame da su ostale roditelje pozvali na bojkot, ako već ne mogu, kako su rekli, da spreče njegovo prikazivanje.

Konkretno, reč je o Udruženju građana “Ko nam kvari decu”, koje preko društvenih mreža apeluje na mame i tate da zaštite mališane od “perfidnih i bolesnih podmetanja kroz ‘kulturne i obrazovne festivale'”, koje bi, navode oni, trebalo bojkotovati. – U želji da dete odvedem na dečiji filmski festival “Kids” koji se organizuje u više gradova u Srbiji vidim u programu film “Džekova rodjendanska želja”. Naime, dečak Džek ima DVE MAME! – stoji u upozorenju jedne mame, koje je pomenuto udruženje podelilo na Fejsbuku.

Ispod toga posta ređali su se komentari. Tako su neki naveli da preko tog filma “bolesni Zapad promoviše svoje bolesti”, pojedini da su “propagandisti uvek ispred nas”, a zanimljivo je da je sličan stav imala i nastavnica u jednoj školi, koja svoje učenike već 13 godina vodi na “Kids fest”. – Slažem se da je potrebna cenzura. Neprijatno smo se iznenadili prošle godine kad smo u poslednjem delu “Pingvina sa Madagaskara” primetili da forsiraju lik gej pingvina koji je u prethodnim filmovima bio samo pingvin. I roditelji i nastavnici treba da prate šta deca gledaju i zajedno komentarišu šta je dobro, a šta ne – navela je ona.

Psiholozi: U redu je imati svoje mišljenje, ali samo ako ne ugrožava druge

Nikolina Milosavljević, koja je i savetnik za roditelje, smatra da dete treba da bude upoznato sa određenim društvenim promenama u svetu, a na koje može da naiđe u svakodnevnom životu. – Činjenica je da i kada nam se nešto ne sviđa, ne možemo u potpunosti iskontrolisati da dete ne dođe u dodir sa tim. Roditelji su ti koji imaju najveći uticaj na formiranje vrednosti i stavova kod deteta, a samim tim i najveću ulogu u edukaciji dece šta je dobro, a šta nije, kao i šta je moralno, a šta nije. Naravno pod uslovoma da imaju kvalitetan odnos sa detetom – navodi ona za “Blic”. Milosavljevićeva kaže da “ukoliko dete živi u porodici gde oseća sigurnost i prihvaćenost, lakše će mu biti da pita da mu se objasne neke pojave”. – Lakše će onda i da objasni i zašto neki junak iz crtaća ima dve mame, a ne jednu. To je onda prilika da roditelj izrazi svoje mišljenje i stav u vezi sa tim. Neki roditelji će biti otvoreniji za gej brakove pa će u tom svetlu objašnjavati detetu zašto glavni junak ima dve mame, a ne jednu, dok će roditelji kojima se to ne dopada onda imati osnovu da objasne zašto to ne podržavaju. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali pod uslovom da ne ugrožava druge – dodaje ona.

Zrenjanin: Interesovanje za volonterski rad

Zrenjaninski Crveni krst trenutno ima oko 40 mladih volontera, a kako kažu u ovoj organizaciji interesovanje je sve veće. Oni učestvuju u realizaciji programskih ciljeva Crvenog krsta, koji je najstarija volonterska organizacija. Isidora Arvai volonterka Crvenog krsta je tri godine, a najviše je interesuju prva pomoć i rad sa decom. “Ovde sam došla preko osnovne škole. Radila sam prvu pomoć, tu sam zavolela rad cele Omladinske terenske jedinice i posle sam se uključila u druge programe Crvenog krsta kao što su prevencija trgovine ljudima i prevencija gojaznosti kod mladih”, kaže Isidora Arvai, volonterka Crvenog krsta. Gimnazijalka Srđana Tucić volonterima se pridružila pre dve godine. “Volim rad sa decom i želela bih negde u budućnosti time da se bavim. Mnogo mi je pomoglo da prevaziđem blokadu u predavanjima, pošto sam predavala i svojim vršnjacima, i sada mi je laše kada odem da ispredajem neku temu”, kaže Srđana Tucić, volonterka Crvenog krsta.

Mladi Zrenjaninci pokazuju interesovanje za volontiranjem. Zrenjaninska organizacija Crvenog krsta trenutno ima 40 mladih volontera starijeg osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta. “Ja sam ovde već 15 godina. Volonteri su jako bitni za bilo koju sredinu za bilo koji tip lokalne zajednice, zato što oni unapređuju rad lokalnih zajednica. Kroz neformalno obrazovanje se uče još mnogim stvarima koje ne mogu da nauče u školi, tako da gledamo da ih usavršavamo. Mnogima od njih koristi to što nauče ovde kasnije i na fakultetu”, kaže Boris Vojinov, stručni saradnik Crvenog krsta Zrenjanin. Kaže i da se rad Crvenog krsta ne može zamisliti bez volontera, te da je volonterska organizacija u Crvenom krstu jedna od najstarijih u Srbiji, a u Zrenjaninu najstarija.       https://www.youtube.com/watch?v=KbnX5HOLics 

Psihološko savetovalište: Moderno i pre pola veka

Psihološko savetovalište za mlade u Novom Sadu počelo je sa radom 1969. godine i već tada je, po tzv. antipsihijatrijskom pristupu koji podrazumeva približavanje službi korisnicima, bilo savremeno. Cilj je pružanje pomoći zdravim mladim ljudima da se izbore sa teškoćama i problemima koji se javljaju u periodu adolescencije. Kako kaže naša sagovornica, i stručnjaci van Srbije su upoznati sa radom Savetovališta.

U razvijenim državama, problemi su drugačiji, a sociolozi izdvajaju sledeće: prebrzo odrastanje jer su mladi tokom sazrevanja bombardovani seksualnim sadržajem, nasilje u školama, gojaznost, zanemarivanje dubljih vrednosti i sklonost materijalizmu jer su naučeni da je važno imati što više, manjak kritičkog mišljenja jer su “navučeni” na internet. U nerazvijenim zemljama najveći problemi mladih su siromaštvo i nepismenost.

Vremeplov: Karađorđe

Na današnji dan 3. novembra 1768. godine rođen Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Po slomu ustanka 1813. pobegao u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817, kada se vratio u Srbiju.

Vremeplov: Ivan Stojmenović

Ivan Stojmenović, matematičar preminuo je na današnji dan 3. novembra 2014. Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: “Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing” (2002), “Mobile Ad Hoc Networking” (2004), “Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures” (2005), “Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific”, “Engineering and Practical Problems” (2008).

Vremeplov: Osnovan Vojnotehnički institut

Na današnji dan 3. novembra 1948 godine osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

Vremeplov:  Kolumbo otkrio ostrvo Dominika u Malim Antilima

Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je 3. novembra 1493. godine ostrvo Dominika u Malim Antilima.

Vremeplov: Abdicirao japanski car Hirohito

Na današnji dan 3. novembra  1946. godine japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla na izborni parlament.

Vremeplov: U Tant izabran za generalnog sekretara UN

Na današnji dan 3. novembra 1961. U Tant izabran za generalnog sekretara UN po pogibiji Daga Hamaršelda.

Vremeplov:  Matis

Francuski slikar i vajar Anri Matis, najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara XX veka umro je na današnji dan 3. novembra 1954. godine. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

Vremeplov: Prvi satelit sa živim bićem

Na današnji dan 3. oktobra 1957. SSSR lansirao prvi satelit sa živim bićem “Sputnjik 2” u kom je bio pas Lajka.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar anglikanske crkve

Engleski parlament usvojio je 3. novembra 1534. povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome prethodio sukob s papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.

150.000 potpisa da ubice dece nikada ne izađu na slobodu

Zasad je prebrojano oko 93.000 građana Srbije koji su potpisali peticiju za uvođenje doživotne robije za ubice dece, a ukupno će biti verovatno oko 150.000 potpisa! Ma kolika konačna brojka bila, bez sumnje se može konstatovati da je zajednička akcija Fondacije „Tijana Jurić“ i „Blica” prikupljanja potpisa za uvođenje doživotnog zatvora počiniocima najtežih krivičnih dela u Srbiji – završena više nego uspešno.

Igor Jurić, osnivač Fondacije, za „Blic” prenosi svoje utiske. – Izuzetno sam zadovoljan odzivom naših građana. Do sada je obrađeno 93.000 potpisa, ali očekujemo još puno formulara da nam stigne i moja realna pretpostavka je da će biti više od 150.000 potpisa. Ponosan sam na akciju i odziv, s obzirom na to da smo od sedam imali četiri dana sa izuzetno lošim vremenom. U sredu ćemo imati realnije, preciznije podatke, a definitivan broj sakupljenih potpisa mogu da saopštim u petak – kaže Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koja je skupljala potpise. Jurić se nada da će Skupština Srbije prepoznati važnost inicijative i da će ubicama dece do 14 godina, maloletnika do 18 godina i trudnih žena dosadašnja maksimalna kazna od 30 do 40 godina zatvora biti zamenjena doživotnim zatvorom. – Obećali smo da ćemo organizovati narodnu inicijativu jer Skupština nije reagovala kada smo uručili predlog promene Krivičnog zakona, i to smo i ispunili. Sada je na državi da dalje radi. Zahvalan sam svim volonterima koji su bili deo naše inicijative. Pokazali su veliku odlučnost i požrtvovanost, koju mi znamo da cenimo i poštujemo. Zahvalan sam i roditeljima nastradale dece koji su takođe volontirali, pokazali su neverovatnu snagu time što posle svega što im se desilo žele da se bore za drugu decu. To je ta odgovornost o kojoj neprestano govorimo – kaže Jurić za „Blic“.

Izmene Krivičnog zakona: “Blic” “rame uz rame” sa Jurićem

“Blic” je u borbu za izmene Krivičnog zakona ušao rame uz rame sa Jurićem. Od začetka ideje, u martu ove godine, neumorno smo radili na animiranju laičke i stručne javnosti, a glavni urednik „Blica” Predrag Mihailović je zajedno sa Jurićem inicijativu predao predsednici Narodne skupštine Maji Gojković. – Kada je gospodin Igor Jurić došao kod mene i predložio inicijativu, trebalo mi je otprilike trideset sekundi da kažem da je to nešto što bismo mi podržali ne samo zato što smatram da je to važno – već zato što znam da bez ozbiljne podrške medija on i njegova fondacija ne bi mogli da izguraju ovakav predlog. I ja sam roditelj i mislim da je ovo jedna od onih stvari gde ne bismo smeli da stojimo sa strane, već da se uključimo koliko god možemo. „Blic” kao društveno odgovoran medij mora da radi na ovakvim stvarima – rekao je Mihailović.

Posle lične tragedije, kada je njegovu ćerku Tijanu (15) Dragan Đurić 2014. godine oteo i ubio, Igor Jurić je osnovao fondaciju, a odluku da će učiniti sve da Srbija izmeni član Krivičnog zakonika doneo je posle ubistva male Anđeline Stefanović u Vratarnici kod Zaječara. – Ubistvo trogodišnje Anđeline Stefanović izazvalo je u meni ljutnju, bes, strah, neverovatnu nemoć. Nisam mogao da shvatim da svi oni izgubljeni, oduzeti životi dece pre Anđelininog nisu bili kraj i da se uopšte može dogoditi još monstruozniji slučaj. Shvatio sam da se ubice ne plaše, da ne postoji razlog zbog kog bi oni odustali od svirepih namera. Imamo primer Darka Kostića, koji je najpre ubio stariju ženu, za to bio osuđen i nakon sedam godina izašao iz zatvora. Onda je ubio Ivanu Podraščić (15). Molim Srbiju da ne zaboravi ni Dušicu Ilić koju je aprila 2001. godine ubio Goran Ilić. To je monstrum koji je bio u popravnom domu, ubio jednu osobu, a zatim ju je mrtvu silovao. Tada je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu, ali mu je ona amnestijom smanjena za petinu. Nakon izlaska iz zatvora ubio je i silovao devojčicu. To je bila njegova šansa, a naš poraz. Zbog svega toga takve osobe, psihopate, ubice ne smeju da se vraćaju u društvo i tako dobiju priliku da još jednom ubiju – apeluje Jurić.

Epidemija malih boginja u Bujanovcu

Zavod za javno zdravlje u Vranju proglasio je 1. novembra epidemiju malih boginja u bujanovačkoj opštini, javlja RTS. Naložena je kontola kartona vakcinacije i hitna vakcinacija onih koji nisu vakcinisani i potpuno vaksinisani. Potvrđeno je da je da je još jedna studentkinja obolela. Kako prenosi RTS, to je drugi slučaj oboljevanja, a oboje su zaraženi u Prištini gde studiraju medicinu. 

Ako se potvrdi, majka i beba iz Kraljeva prvi slučajevi zaraze u centralnoj Srbiji

Majka stara 26 godina i njena šestomesečna beba smeštene su u izolaciju u Opštoj bolnici “Studenica” u Kraljevu, jer su primljene sa simptomima malih boginja. Njih dve su pre petnaestak dana bile u kontaktu sa zaraženima u okolini Prištine, iako nisu vakcinisane. Ako se potvrdi da imaju male boginje, ova majka i ćerka biće prve osobe koje imaju taj virus, a žive na teritoriji Centralne Srbije. Naime, prethodni slučajevi malih boginja evidentirani su na Kosovu i Metohiji, a nekoliko njih lečeno je i u gradovima u centralnoj Srbiji. Zаvоd zа јаvnо zdrаvljе iz Kraljeva priјаviо je 30. oktobra Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје “Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” slučај sumnjе nа mаlе bоginjе kоd dve оsоbе sа tеritоriје Kraljeva. U pitanju su majka i beba kојe su оstvаrile kоntакt sа оbоlеlima u okolini Prištine.

Bile u poseti zaraženima na KiM

Kako smo saznali, njih dve su boravile na Kosovu u poseti rođacima, od kojih je jedno dete već bilo zaraženo malim boginjama. Zbog toga što nisu bile vakcinisane, simptomi malih boginja su se pojavili kod njih pre nekoliko dana. Zato su smeštene u karantin. Beba je smeštena u izolaciju odeljenja pedijatrije, a majka na infektivno odeljenje bolnice. – Ispitujemo slučaj. Simptomi ukazuju da su u pitanju male boginje, ali dok ne stignu rezultati iz Instituta “Batut”, ne možemo tvrditi da su zaražene. Njih dve, majka i ćerka jesu bile u kontaktu sa obolelom osobom kada su boravile na Kosovu i Metohiji, a pri tom nisu vakcinisane – kaže Vladan Šaponjić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu.

Analize se očekuju već u sredu, i tada će se sa sigurnošću znati da li su majka i beba zaražene malim boginjama, kojih inače u Kraljevu nije bilo u poslednjih dvadesetak godina. S obzirom da u Kraljevu ima dosta raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih većina često odlazi na prostor Kosova i vraća se, prema rečima epidemiologa Vladana Šaponjića, postoji određeni problem sa romskom populacijom koja je vrlo mobilna i neregistrovana u zdravstvenom sistemu.

Velika opasnost od nevakcinisanja

Obuhvat osoba koje su primile MMR, koji štiti od rubeola, morbila i zaušaka, veoma nizak u poslednjih osam godina. Morbili ili male boginje su posebno opasne za malu decu. Svaka hiljadita osoba zaražena ovim virusom dobije zapaljenje mozga, svako dvadeseto dete dobije zapaljenje pluća zbog kog završi u bolnici i na ozbiljnom lečenju, a jedan od 5.000 slučajeva završi kao biljka i izgubi život od komplikacija koje se manifestuju tek nakon nekoliko godina od prvih simptoma bolesti. U Srbiji je od početka godine, inspekcija ministarstva zdravlja podnela 305 prekršajnih prijava protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu.