Erazmus+:
Sr
bija vodeća u regionu po projektima za obrazovanje

Po broju odobrenih projekata koje univerziteti u Srbiji dobiju od Evropske unije kroz Erazmus plus program , ali i po količini novca koji se povlači, Srbija je na prvom mestu među zemljama Zapadnog Balkana. Reč je o projektima koji se odnose na razmenu studenata i profesora, opremanje obrazovnih ustanova, ali i projektima koji se tiču mladih i sporta. U protekle tri godine institucijama u Srbiji koje se bave obrazovanjem odobrena su 602 projekta, koja podrazumevaju razmenu zaposlenih i studenata sa zemljama EU. U Fondaciji Tempus, koja vodi Erazmus plus program, kažu da je ukupno za te projekte odobreno 26 miliona evra, što je najviše u regionu Zapadnog Balkana. Prva sledeće zemlja uspela je da povuče nešto više od 13 miliona evra, što je duplo manje od Srbije.
“Oko osam miliona evra dolazi u Srbiju svake godine za projekte međunarodne razmene studenata i nastavnika. Jedan broj studenata i nastavnika odlazi na univerzitete u EU, a jedan broj nastavnijka iz EU dolazi u Srbiju, kaže upraviteljica Fondacije Tempus Marija Filipović Ožegović.Osim razmene studenata kroz program Erazmus plus sprovode se projekti koji imaju za cilj modernizuju nastave u obrazovnim ustanovama i godišnje se odobri oko deset takvih projekata, vrednosti oko deset miliona evra.”Srbija je pokazala do sada da ima dobar kapacitet za konkurisanje za projekte, što znači da možemo da pišemo projekte koji se obobravaju za finasiranje. U poređenju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana Srbija pokazuje najbolje rezultate kako u pogledu povlačenja sredstava za studentske razmene, tako i u pogledu opremanja obrazovnih ustanova”, rekla je Ožegović za Tanjug.

Popović:Visokotehnološka industrija stvara 4,6 odsto BDP

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović ističe da najveće šanse za brži ekonomski napredak, rast izvoza i zapošljavanje leži u potpunoj digitalizaciji industrije. Kako kaže, sa premijerkom Anom Brnabić je pokrenuo razgovore u uspostavljanju institucionalnog okvira za digitalnu inovaciju industrije i instrumenata koji bi mogli da sprovode politiku Vlade za razvoje Industrije 4.0. što podrazumeva potpunu digitalizaciju industrije. Popović je ukazao i na značaj izgradnje industrijskog parka u Borči.
“Visokotehnološka industrija stvara oko 4,6 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije i sedam odsto BDP-a EU, a izgradnjom industrijskog parka u Borči ta razlika će se prilično smanjiti”, naveo je Popović. Popović ukazuje da o značaju te investicije svedoči i činjenica da će u njega biti uloženo 300 miliona evra, što je četvrtina stranih investicija koje su u Srbiju stigle u prvih sedam meseci ove godine.
Prema preliminarnim procenama kineskih partnera, kada kompleks bude gotov, u njemu će moći da posluje više od 1.000 preduzeća koja bi od pet do sedam godina mogla da povećaju BDP Srbije više od 2,2 milijarde evra ili čak sedam procenata, kazao je on. Popović naglašava da će u tom parku direktno biti otvoreno 10.000, a indirektno 15.000 novih radnih mesta, što će doprineti da se stopa nezaposlenosti odbori ispod 10 odsto.

UB i UNS imaju najviše projekta

Najveći univerziteti – Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu imaju najviše projekta, ali pozitivnih primera uspešno realizovanih projekata ima na svim univerzitetima u Srbiji.Ožegović je kao primer navela Univerzitet u Nišu gde je kroz projekat nabavljena meteorološka stanica koja je na raspolaganju studentima u praksi, ali i primer Visoke škole gde je na isti način nabavljena oprema za laboratoriju i računarske učionice gde studenti izvode vežbe.”Zahvaljujući ovakvom pristupu može se unaprediti zapošljivost mladi kada završe fakultete jer imaju teorijsko i praktuično iskustvo”, pojasnila je naša sagovornica.Pojašnjava da nije reč o kreditima već o bespovratnim sredstvima i da je važno da se opravda poverenje i sredstva namenski potroše.Srbija je lider u regionu Zapadnog Balkana i po projektima namenjenih mladima za koje je ove godine izdvojeno 1,7 miliona evra, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu kada su organizacije u Srbiji bile najuspešnije na Zapadnom Balkanu, sa odobrenih 1,5 miliona evra za realizaciju projekata namenjenih mladima.Erazmus plus je program Evropske unije koji finansira projekte iz oblasti obrazovanja mladih i sporta.

Akreditacija Zukorliću izdata greškom!

Prethodni saziv Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) je napravio propust kada je 2015. akreditovao studijski program osnovnih akademskih studija Engleski jezik i književnost Univerziteta u Novom Pazaru.Uverenje o akreditaciji tog studijskog programa je izdato, iako su među nastavnicima bili profesori koji su doktorirali na Univerzitetu u Novom Pazaru, koji nije imao akreditovane doktorske studije. To je “Danas-u” potvrđeno u Komisiji za akreditaciju, povodom izjave osnivača Univerziteta u Novom Pazaru Muamera Zukorlića da “kada se akreditovao engleski i književnost, nisu bili problem profesori iz inostranstva i profesori koji su doktorirali na tom univerzitetu, a sad jeste problem”. Engleski jezik je inače jedini akreditovan program ovog univerziteta.

Zukorlić: Nepriznat i nije akreditovan, potpuno različite stvari

Zukorlić je, gostujući na N1 pre nekoliko dana, rekao da nije istina da je Univerzitet u Novom Pazaru nepriznat, već da nije akreditovan, dodajući da su to potpuno različite stvari. “Kad se kaže nepriznat, znači ilegalan, ako se kaže neakreditovan, to znači da je u procesu akreditacije. Univerzitet je u procesu akreditacije, odbijali su neke programe. Ima 15 smerova i svi su legalni jer su u procesu akreditacije. Postoji opstrukcija pojedinih ljudi prema univerzitetu – rekao je Zukorlić, koji očekuje da će Univerzitet u Novom Pazaru dobiti akreditaciju, nakon što je novim Zakonom o visokom obrazovanju promenjen način izbora i sastav akreditacione Komisije.
U Komisiji kažu da je trenutno u postupku akreditacije 13 studijskih programa Univerziteta u Novom Pazaru – devet osnovnih akademske studije i četiri master programa. Od 13 podnetih programa, pet je razmatrano na Komisiji u prvom stepenu. Odluke o njima će biti saopštene na internet stranici Komisije nakon završetka postupka, kažu u KAPK-u. U Komisiji nisu želeli da potvrde nezvanična saznanja našeg lista da su na poslednjoj sednici odbijeni studijski programi osnovnih i master studija psihologije zbog niza manjkavosti, uključujući i nekompetentne nastavnike. Među njima su i profesori koji su doktorirali na Univerzitetu u Novom Pazaru, koji nema akreditaciju za doktorske studije. Univerzitet u Novom Pazaru je u martu 2009. podneo zahtev za akreditaciju ustanove, koji je rešenjem Komisije 2011. odbijen.

Poverenica: Ravnopravnost nije svakodnevnica

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković održala je predavanje o rodnoj ravnopravnosti u okviru završnog modula “Škole demokratije”, istakavši da ka tome vodi samo promena svesti i edukacija svih. Obraćajući se polaznicima, poverenica je istakla da su mehanizmi zaštite rodne ravnopravnosti definisani brojnim domaćim i međunarodnim zakonskim propisima, ali da, uprkos tome, rodna ravnopravnost još uvek nije deo svakodnevnog života, jer su preovlađujući modeli odnosa i dalje bazirani na patrijarhalnim obrascima i stereotipima o ulogama žena i muškaraca u društvu. “Žene se svakodnevno suočavaju sa ogoljenim i prikrivenim formama omalovažavanja, isključivanja, ponižavanja, pa i nasilja, i to samo zato što su žene, a diskriminaciji su posebno izložene žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kojih gotovo da uopšte nema u javnom životu, posebno na mestima na kojima se odlučuje”, navela je Janković.
Nijedan propis, ma koliko savršen bio, neće dovesti do faktičke rodne ravnopravnosti, konstatuje ona. “Jedino promena svesti i edukacija svih aktera u društvu može razbiti ove prepreke i omogućiti nam da zaista imamo jednake mogućnosti, bez obzira na pol u kojem smo rođeni”, naglasila je poverenica Janković. Poverenica je takođe upoznala polaznike i polaznice Škole demokratije sa ulogom i nadležnostima institucije i ukazala da praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da je pol jedan od dva najčešća osnova zbog kojih građani i građanke podnose pritužbe zbog diskriminacije.
Učesnici i učesnice skupa bili su studenti i studentkinje, mladi aktivisti i aktivistkinje političkih partija i predstavnici i predstavnice organizacija civilnog društva. “Školu demokratije” organizuju Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Inicijativa Otvoreni parlament, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

Bačkopalanački đaci perspektivni inovatori

Učenici Tehničke škole ”9. maj” iz Bačke Palanke, predstavili su tri inovatorska patenta na nedavno završenom Tesla festu.Brojna priznanja za naučno-istraživački rad i razmena iskustva i znanja sa mladim naučnicima iz celog sveta, dokaz su da je pred ovim mladim ljudima blistava budućnost.Aleksandra Radošević, Zorica Petrović, Saša Erdeg i Milan Stevanović, učenici četvrte godine Tehničke škole ”9. maj” u Bačkoj Palanci, na Tesla festu predstavili su tri svoja projekta.Posebno su, kažu ponosni na priznanje koje im je dodelila Ruska Federacija, za najbolji mladi projekat.”Pokazali smo maketu semafora sa raskrsnice. Zatim smo predstavili mašinu koja sortira lešnike po težini, namenjenu proizvođačima čokolade, još joj nismo dali naziv, a prezentovali smo i PLC programator, koji omogućava školama da četiri računara istovremeno, programiraju jedan PLC”, priča maturant Milan Stevanović.
”Na Tesla festu, bilo je puno inovatorskih radova iz celog sveta. Iz Hrvatske, Egipta, Kine… Bilo je veoma zanimljivo, objašnjavali smo na koji način funkcionišu naši patenti. Dosta smo bili zapaženi i ponosni smo što je naš rad prepoznala čak i Ruska Federacija”, navodi Saša Erdeg, učenik škole.”Ova deca imaju perspektivu. Nakon što diplomiraju u našoj školi, vrata će im biti otvorena za dalje školovanje na mnogim prestižnim fakultetima. Retko koja stručna škola može da se pohvali da recimo, u ovoj školskoj godini imamo 40 učenika više nego lane”, naglašava profesor Petar Savić, direktor Tehničke škole ”9. maj”.Pored naučno-istraživačkog rada, đaci i profesori Tehničke škole ”9. maj”, izuzetne rezultate postižu i na brojnim sportskim takmičenjima.

Matematički poduhvat sa 1.800 zadataka

Dugo godina, učenici Matematičke gimnazije učili su i spremali se za takmičenja uglavnom iz knjiga ruskih autora. Od sada imaju i dvotomno izdanje “Analiza sa algebrom – zbornik rešenih zadataka” profesora Miloljuba Albijanića i Dobrila Tošića. Zbornik je namenjen učenicima gimnazija koji izučavaju matematiku po posebnom programu, studentima matematičkih i tehničkih nauka.
Profesorima Miloljubu Albijaniću i Dobrilu Tošiću, bile su potrebne dve godine da njihova “Analiza” dobije konačan oblik. U tom periodu rešili su i objasnili 1.800 zadataka koje su radili učenici Matematičke gimnazije na završnim pismenim zadacima i maturskim ispitima u proteklih 20 godina.  “Mislim da je to jedinstven poduhvat u Srbiji da toliki broj zadataka rešimo i objavimo. To do sada nije postojalo, i evo sada u dve knjige u izdanju “Zavoda za udžbenike” objavljujemo te zadatke, na dobrobit naših đaka, studenata, profeosra i svih koji žele neki napredni kurs matematike”, kaže Miloljub Albijanić, autor knjige.
Da bi razumeli metematiku, zadatke ne treba samo rešavati, već treba i čitati knjige, opominje profesor Tošić. Dodaje da knjige takođe treba da čitaju i pofesori i recenzenti. “Đaci imaju više predmeta. Jedan predmet gde se najviše mora učiti napamet, to je upravo matematika. Mnogi kažu ne, matematika to je samo logika, ne. Mora dosta činjenica prvo da se sazna. E, zbog toga je matematike teška”, rekao je profesor Tošić. Kvalitet ove knjige, kao urednik, potvrdio je profesor Vladimir Dragović, prethodni direktor Matematičke gimnazije, najmlađi doktor matematičkih nauka u nekadašnjoj Jugoslaviji, i šef katedre na Univerzitetu Teksas u Dalasu.

Najbolji na bilbordima:Nikola i Vanja

Nikola Santrač, Tehnička škola  „Mileva Marić Ajnštajn”, osvojio je nagradu na republičkom takmičenju iz geodezije „Taj predmet mi je dobro išao dok smo svi zajedno radili u školi i video sam da znam i da mogu“, kaže Nikola. „Nastavio sam da izučavam tu nauku na studijama geodezije, pa ćemo videti šta će budućnost doneti.“ Vanja Todorović, Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn”, osvojila je nagradu na republičkom takmičenju iz oblasti fotografije: „Najveći motiv mi je bila moja lična volja, a i od profesora sam dobila veliku podršku“, rekla je Vanja. „Želela sam da osvojim to prvo mesto i osvojila sam ga. Posle fakulteta ću odlučiti čime želim da se bavim.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za   promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 37 lokacija u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi   bilbordi. Na njima je predstavljeno oko 170 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj  sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” će u narednim danima predstavljati laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave. 

Sportske i edukativne aktivnosti u cilju prevencije rizičnih ponašanja kod dece

Pilot-projekat „Do uspeha, zajedno“ predstavljen je 31. oktobra u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Vrčinu.  Reč je o zajedničkom projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  Ministarstva zdravlja i Ministarstva omladine i sporta, koji se sprovodi uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Ambasade Izraela.Ideja je da se sport koristi kao prevencija upotrebe droga i sprečavanje rizičnog ponašanja dece, rekla je ambasadorka. Ona je dodala da je projekat počeo pre 8 godina u 8 škola, a danas u njemu učestvuje više od 3.000 učenika iz 300 škola.
Da bismo uspeli, najvažnija reč u nazivu projekta je reč zajedno, istakao je  Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji. Oricio je izrazio zadovoljstvo što je projekat uspešno adaptiran na uslove  sredine, i naglasio da je to zasluga dobre saradnje tri ministarstva. Osnovni cilj projekta je da se kroz sportske i edukativne aktivnosti kreira sredina u kojoj se neguje poštovanje i razumevanje, kao i savest o značaju učenja i zdravih životnih stilova, čime se preveniraju različita ponašanja kao što su zloupotreba psihoaktivnih  supstanci, nasilje, alkoholizam i razni oblici anti-socijalnog ponašanja. Projekat podrazumeva dve komponente, sportsku (dva puta nedeljno besplatno treniranje fudbala) i edukativnu (podrška učenju kroz izradu domaćih zadataka, podizanje motivacije, ali i sticanje korisnih veština koje su od značaja za sticanje veština nenasilne komunikacije i razvoj samopouzdanja).
Projektom su obuhvaćeni učenici petog razreda četiri osnovne škole u Srbiji. Osim škole u Vrčinu projekat se realizuje  u OŠ „Ivo Andrić“ u Nišu, OŠ „Jovan Popović“ u Kragujevcu i OŠ „Dušan Radović“ u Novom Sadu. Misija OEBS-a u Srbiji finansira Pilot- projekat i pruža organizacionu podršku.

Mladi čine 22,5 odsto nezaposlenih

Mladi čine 22,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, što je za 14,5 odsto manje u odnosu na prošlu godinu, rekao je ministar za rad Zoran Đorđević na konferenciji „Nacionalni dijalog za zapošljavanje mladih: novi pristupi – novi izazovi“. Kako je naveo, najveći broj nezaposlenih u Srbiji, 57,9 odsto, ima srednje stručno obrazovanje koje ne odgovara potrebama tržišta rada, a više od 20 odsto mladih nezaposlenih pripada kategoriji nestručnih, nekvalifikovanih radnika sa osnovnom školom ili bez ikakve škole.
Ministar je rekao da su prema Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011 – 2020. mladi kategorija teže zapošljivih lica, ali da je stopa zaposlenosti za mlade između 15 i 24 godine porasla u odnosu na 2016. godinu. Najranjivija grupa mladih su oni koji nisu zaposleni i ne nalaze se ni u jednom programu obuke ili obrazovanja, u ukupnom broju mladih oni imaju udeo od 15,3 odsto, što je manje nego pre, ali je više od proseka EU gde je njihov udeo 11,5 odsto, rekao je Đorđević. On je dodao da je zapošljavanje mladih fokus vlade Srbije, kao i da je Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za te svrhe iz budžeta ove godine opredeljeno 2,8 milijardi dinara i dodatnih 550 miliona dinara za uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja. Dodaje, da će vlada Srbije i dalje biti usmerena na osnaživanje mladih, kreiranje programa stručne prakse, podsticanje samopreduzetništva, prekvalifikacija i drugih aktivnosti koje će doprineti boljem pozicioniranju mladih na tržištu rada. Vlada će ove godine imati pilot projekat za 100 mladih koji će se prekvalifikovati u  IT, a planirano je da još njih 900 bude prekvalifikovano za ovu industriju. Procene su da će do 2020. biti 50.000 mladih koji će raditi u IT oblasti, ima prostora za mlade i treba raditi na strategijama koje će povezivati obrazovanje mladih sa profesijama budućnosti, rekao je Đorđević.
“Nacionalni dijalog za zapošljavanje mladih“ pokrenut je pre dve godine sa ciljem da se unapredi praksa zapošljavanja mladih kroz nove modele i da se analizira njihova uspešnost. 
  1. Mitrovica: Obnova podova u OŠ “Pinki”

Dotrajale podne obloge u OŠ “Boško Palkovljević Pinki” u Sremskoj Mitrovici biće zamenjene novim. Radovi bi trebalo da budu završeni ovog meseca. Projekat finansira Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. Radovi u “Pinkijevoj” školi podrazumevaju zamenu dotrajale podne obloge, ali i molersko farbarske radove koji su neophodni u pojedinim učionicama. Radi se na prvom spratu i time je obuhvaćeno pet učionica. Radovi su vredni oko milion i četiristo hiljada dinara.
Sredstva za radove su obezbeđena od strane resornog sekretarijata sa pokrajinskog nivoa vlasti, po konkursu, na kom su i škole “Jovan Jovanović Zmaj” u Jarku i “Dobrosav Radosavljević Narod” u Noćaju dobile sredstva za fasadu, odnosno krov. Radovi, iako je planirano da traju do kraja decembra, biće završeni krajem novembra, s obzirom da su obezbeđeni za izvođača adekvatni uslovi, što ide u korist i školi.https://www.youtube.com/watch?v=PrmKQeNc0eE

Najčešće jesenje bolesti kod dece

Pedijatar prim. dr Milijana Simonović objašnjava koje su najčešće bolesti u ovom periodu kod dece, šta ih izaziva i kako se leče. Procenjuje se da dete u prve tri godine života ima prosečno četiri do šest infekcija gornjih disajnih puteva godišnje. Učestalost se smanjuje kod starije dece. U nastajanju pomenutih infekcija važnu ulogu imaju kako imunološki faktori dečjeg organizma, tako i faktori sredine.Oko 90 odsto infekcija respiratornog trakta kod dece su virusne etiologije (porekla), a među njima su najčešći rinovirusi – oko jedne trećine.
Velika sposobnost opstanka virusaSvi respiratorni virusi nemaju sposobnost opstanka kod određene osobe duže vremena – većina infekcija je kratkotrajna, ali su razvili sposobnost opstanka u populaciji uopšte. Oni mogu ponavljano da inficiraju veliki broj osoba, obezbeđujući opstanak virusa.Respiratorni virusi se prenose vazdušnim putem od inficirane osobe – kašljem i kijanjem, ili direktnim kontaktom sa inficiranim materijalom sa kože. Oboljevanje zavisi od imunološkog statusa dečjeg organizma i epidemiološke situacije u kući ili u kolektivu.
Faktori koji pomažu infekcijePušenje u stanu ili prostoru gde borave deca – povećava učestalost respiratornih infekcija, posebno kod dece ispod pet godina.Aerozagađenje takođe ima potencirajući efekat, dok boravak u kolektivima, suprotno verovanju, nema značajnijeg uticaja. Naime, utvrđeno je da deca iz obdaništa nisu češće bolesna od dece koja se neguju u kući – osim, možda, u prvih nekoliko meseci po ulasku u kolektiv.Takođe, suprotno popularnom verovanju, izlaganje hladnom vazduhu ne povećava rizik od respiratornih infekcija izazvanih virusima.
Od faktora vezanih za organizam deteta, najvažniji su:Uzrast – deca mlađeg uzrasta su češće bolesna (u prve tri godine, respiratorne infekcije su ubedljivo najčešće bolesti kod ovih mališana). Pol – dečaci mlađi od šest godina češće oboljevaju od ovih infekcija. Stanje uhranjenosti – gojaznija deca su češće bolesna. Atopija – deca sa atopijom (sklonost ka alergijama) češće oboljevaju. Deca sa urođenom srčanom manom – sklonija su ovim bolestima. Važno je istaći da dojenje štiti decu od čestog razboljevanja: dojena deca oko tri puta ređe oboljevaju od infekcija gornjih disajnih puteva.
Bakterija kao uzrokPored virusa, kao najčešćih izazivača, i bakterije mogu da budu uzročnici infekcija gornjih disajnih puteva. Međutim, teže je proceniti da li su nađene bakterije izazivači infekcije, jer su neke od njih (posebno pneumokok i hemofilus) često prisutne kod zdravih osoba u gornjim disajnim organima.Iako deluje logično da bi prethodna virusna infekcija mogla da stvori uslove za kasniji nastanak bakterijske infekcije – kao mešovite infekcije, dokazi za ovo su dosta oskudni.
PrehladaInfekcije gornjih disajnih puteva u svakodnevnom životu nazivamo prehlada.Nema precizne definicije prehlade, iako svi znamo o kakvom se oboljenju radi. U najlakšem obliku, javlja se zapušenje nosa, kijanje i sekrecija, dok u težim oblicima postoji febrilnost (povišena telesna temperatura) i poremećaj opšteg stanja.Tipično, bolest traje nekoliko dana, mada pojedini simptomi mogu da budu i duže prisutni. Sekret iz nosa, koji je bio bistar, posle nekoliko dana postaje mukopurulentan (gušći, žućkasto-zelenkast) što, najčešće, suprotno verovanju, nije bakterijska infekcija.Bolest je praćena i kašljem. Suv, nadražajan kašalj može da potraje i do dve nedelje posle gubitka simptoma prehlade.
Infekcije ždrelaInfekcije ždrela su izuzetno česte i obično su udružene infekcije ždrela i tonzila (krajnika). Najčešći izazivači su virusi, a ređe – u oko 20 odsto slučajeva bakterije – najčešće se u brisu javlja beta hemolitički streptokok.Beta hemolitički streptokok grupe A se u brisu ždrela može naći u oko 15 do 20 odsto slučajeva – zavisno od uzrasta deteta, doba godine i klimatskih faktora. Kod najvećeg broja dece ne dovodi do nastajanja bilo kakvih kliničkih manifestacija, pa te mališane nazivamo “kliconoše”.Streptokok je visoko zarazan (kontagiozan), a prenošenje je posebno brzo i lako u kolektivima. Osim kapljičnim putem, značajno je i prenošenje preko predmeta: maramica, peškira, itd. Pacijente sa blagim simptomima ili asimptomatske – ne treba lečiti, iako je ponekad pritisak roditelja ili vaspitača veliki, jer dete ne može da pohađa obdanište ili školu.
Bez antibiotikaPre nego što se započne sa lečenjem deteta, treba uzeti bris.Inače, prehlade i virusne infekcije disajnih organa nije potrebno lečiti antibioticima. Nepotrebna primena antibiotika kod dece sa virusnim faringitisom dovodi do uništavanja saprofitne flore u ždrelu (bakterije koje su tu normalno nalaze). Ovo se posebno odnosi na alfa hemolitične streptokoke. Deca nepotrebno lečena penicilinom, a bez dokaza o postojanju BHS – beta hemolitički streptokok, imaju češće recidive streptokoknog faringitisa (povratak tog oboljenja) od nelečene dece.
Terapija posle brisaSa započinjanjem terapije bi uvek trebalo sačekati do rezultata brisa – 48 do 72 časa, što ne povećava rizik od mogućih komplikacija. Naprotiv, to omogućava nastajanje imunog odgovora u ždrelu i onemogućava reinfekciju istim serotipom BHS. Deca lečena penicilinom u prvom danu bolesti – imaju veći procenat recidiva oboljenja od onih mališana kod kojih se čekalo na rezultat brisa.Da još jednom istaknemo – prehlade su najčešće bolesti kod dece, izazvane virusima. Ali, značajnije od boravka u kolektivu, kao štetan faktor na njihovo nastajanje utiče pušenje u prostorima gde borave deca, posebno ona najmlađeg uzrasta.
Dojenje kao zaštitaVeoma važan faktor, koji u velikom procentu štiti decu od nastanka ovih oboljenja je dojenje, ako se sprovodi dovoljno dugo. U svakom slučaju, na neke druge faktore možda ne možemo da utičemo, ali na navedene sigurno možemo.

Prof. Lukić: Strogo zabranjena dosada    

Malo šta bitno za Šid i atar u novija vremena moglo je proći bez učešća profesora Dušana Lukića. Rodio se 1948, završio osmoljetku i Gimnaziju „Sava Šumanović”, pod uticajem svog profesora zavoleo jugoslovensku književnost pa ju je u Novom Sadu na fakultetu diplomirao. Prvi posao dobio je u OŠ „Milorad Lučić” bosanskom gradiću Vlasenici, da ne bi u zavičajnom Šidu čamio na Birou rada. Vratio se nakon godinu i zaposlio u srednjoj stručnoj školi. Ubrzo odatle odlazi u JNA i Školu rezervnih oficira u Bileći, koju je i priželjkivao. – Danas sam rezervni potpukovnik i ponosan što sam služio svojoj domovini – priča Lukić. – Nakon vojske, položio sam stručni ispit za profesora i postao direktor OŠ „Sremski front” s 1.200 učenika i 150 zaposlenih.  Nedugo zatim, preuzeo ga je opštinski partijski komitet i tri godine tu provedene bile su prvi i poslednji angažman u politici. Prijalo mu je devet godina provedenih u gradskoj Teritorijalnoj odbrani Šida, ali ipak mu je nedostajala profesura i izabran je za čelnika Gimnazije koju je pohađao. – Nakon prvog mandata, radio sam u nastavi, ali su me kolege ponovo  izabrale za rukovodioca. Opet sam se vratio đacima, pa direktorisao. I tako tri puta po četiri godine. Iz učionice sam otišao u penziju – kaže Lukić.
Ni njegova supruga Vojka, s kojom je već 44 godine u braku, inače  profesor istorije, takođe, nije mogla bez katedre. Dve ćerke su im udate i prosvetari-veterani jedva čekaju unuke, da im se porodica zaokruži. A Dušan već ima onu „proširenu”, svoje učenike. – Uvek me je interesovalo šta su postigli u životu. Radovali smo se kad dobro guraju na studijama i vrlo često su nam dolazi da ih posavetujemo i pozajmimo knjige potrebne za neke ispite. Postali smo prijatelji, pa i mlade kolege savetovali da ne drže strogo akademsku distancu prema svojim đacima. Ako pitaju nešto što profesor ne zna, moraju im sutra dati odgovor. To im diže autoritet, a đacima znanje – savetovali su Lukići.
Ni u penziji popularni profa nije zaludan. – Najviše čitam klasike, Andrića, Njegoša, Tolstoja, Dostojevskog jer od njih se može naučiti, bez obzira na to u kojoj ste dobi, pišem recenzije i lektorišem, a moja tri eseja ostavljam deci da štampaju kasnije. Često me pozivaju da nastupam na promocijama knjiga u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Bijeljini i drugim gradovima. Ni priznanja me nisu zaobilazila pa sam u prosveti dobio Svetosavsku nagradu, a za društveno-politički rad Decembarsku nagradu Šida.

Vremeplov:Bitka kod Varne

Na današnji dan 10. novembra 1444 godine u bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.

Vremeplov:Katarina Velika           

Ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika) umrla je na današnji dan 10. novembra 1796.  godine. Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75). 

Vremeplov:Paracelzus

Švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicinirođen je 10  novembra 1493. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

Vremeplov:Šiler

Na  današnji dan 10. novembra 1759 godine rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije “Razbojnici”, “Don Karlos” i “Vilhelm Tel”, imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti (“An die Freude”) Betoven je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.

Vremeplov:Ataturk

Na današnji dan 10. novembra 1938. godine  umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk (“otac svih Turaka”). Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

Vremeplov:Norman Majler

Američki pisac Norman Majler dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom umro je  10. novembra 2007  godine . Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman “Goli i mrtvi” smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine. 

Vremeplov:Počelo  rušenje Berlinskog zida

Desetog  novembra  1989. godine počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

Ako se nastavi otpor prema MMR vakcini, preti epidemija!

Pojava manjih epidemija u gradovima u kojima nije zadovoljavajući obuhvat MMR vakcinom, scenario je koji je za epidemiologe najrealniji da će se desiti u Srbiju, ukoliko pojedini roditelji i dalje budu odbijali da zaštite decu. – Do velike epidemije malih boginja neće doći, ali do razvijanja manjih, lokalnih epidemija je moguće da će doći. Međutim, trenutno nam situacija ide u prilog jer u poslednjih mesec dana, povećao nam se broj vakcinisanih. Tako na primer, u Gračanici je bilo samo 46 odsto vakcinisane dece, a za mesec dana lekari su uspeli da taj procenat zaštićenih podignu na čak 93 odsto, koliko sada ima vakcinisanih. I u Nišu se situacija malo popravila. Za 15 do 20 odsto se povećao obim vakcinisanih, pa sad imamo oko 60 odsto dece koja su primila prvu dozu MMR vakcine, a čak 80 odsto revakcinisanih. Slično je i u Beogradu. Ipak, to nije 95 odsto, koliko nam je potrebno da bi se sačuvao kolektivni imunitet, ali u svakom slučaju se popravljamo – objašnjava za “Blic” epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
Epidemija malih boginja na Kosovu i Metohiji uplašila je roditelje širom Srbije, naročito one koji nisu vakcinisali decu. Primetan je broj i onih koji su konačno promenili mišljenje i doveli dete da primi ovo važno cepivo. Pooštren je i nadzor kod lekara, pa svako dete koje dobije bilo kakav osip i temperaturu moraće dodatno na laboratorijsku analizu za male boginje.

Koliko su male boginje opasne?

Morbile su tri puta zaraznije od velikih boginja, a osam puta od sezonskog gripa, otkriva za “Blic” epidemiolog Zoran Radovanović, koji tvrdi da je jedina prava zaštita protiv ove bolesti MMR vakcina. – Male boginje su jedna od najzaraznijih bolesti. U sredini u kojoj niko nije primio MMR vakcinu, koja štiti od malih boginja, rubeola i zaušaka, jedan bolesnik zarazi od 12 do 17 osoba! Poređenja radi, jedan bolesnik zaražen velikim boginjama zarazi od pet do sedam osoba, a bolesnik od gripa zarazi manje od dvoje. A grip se kao plamen širi, a zamislite tek koliko se brzo šire male boginje, koje su neuporedivo zaraznije. Ova bolest se prenosi kapljicama, ako neko kine, vi to udišete i tako se zarazite – objašnjava Radovanović. Zbog niskog obuhvata imunizacije MMR-om, stručnjaci upozoravaju da smo u opasnosti od epidemije. U Kraljevu je već prijavljena epidemija u porodici nakon što su majka (26) i tromesečna beba obolele posle posete rođacima u Prištini, dok je epidemija u Bujanovcu prijavljena na osnovu dva slučaja kod studenata medicine.

Imunitet stvaran 40 godina, a sada preti ozbiljan problem

Epidemija malih boginja prijavljena je u Pčinjskom okrugu, a majka i beba obolele su od morbila u Kraljevu! Još tri slučaja ove zarazne bolesti u Srbiji poslednja su opomena svima da vakcinišu svoju decu. Da bi se postigao kolektivni imunitet, potrebno je da bude vakcinisano preko 95 odsto stanovništva, a u Srbiji je taj procenat prošle godine iznosio 81 odsto, dok je u Beogradu prema pristiglim podacima za ovu godinu vakcinisano tek 43 odsto dece. U najvećem riziku od komplikacija su deca do pet godina i stariji od 20, a posebno oni koji već boluju od neke bolesti. – Morbili su posebno opasni za malu decu. Svaka hiljadita osoba zaražena ovim virusom dobije zapaljenje mozga, svako dvadeseto dete zapaljenje pluća zbog kog završi u bolnici ili na ozbiljnom lečenju, a jedan od 5.000 slučajeva završi kao biljka i izgubi život od komplikacija koje se manifestuju tek nakon nekoliko godina od prvih simptoma bolesti – upozorava Radovanović. Znajući da su male boginje trostruko zaraznije od velikih boginja, potrebno je da se nevakcinisani hitno zaštite radi sprečavanja epidemije. Podsetimo, sredinom marta 1972. godine na Kosovu je otkrivena epidemija velikih boginja. U to doba procenat vakcinisanih je iznosio oko 80 odsto. Tokom epidemije se u celoj Srbiji razbolelo 175 ljudi, na Kosovu je preminulo 25, a u Beogradu šestoro.

Porno zvezda i profesor – učionice na njegovim časovima pune 

Ruđero Fredi, profesor matematike na Univerzitetu u Rimu, do 2013. godine bio je porno glumac u San Francisku. Fredi ima diplome dva fakulteta, Matematičkog i Organizacionih nauka, radi kao docent na Univerzitetu u Rimu, ali i prošlost porno zvezde pod pseudonimom Karlo Mazi.
Nedavno je na Fejsbuku objavio snimak na kojem trenira u teretani, a odatle je krenula i priča o njegovoj nekadašnjoj porno karijeri, što su otkrili njegovi studenti, i koja se odmah proširila mrežama.
Fredi je nedavno bio gost i televizijskih emisija u kojima je objasnio da je u mladosti u potrazi za poslom dobio ponudu da bude porno glumac u Kaliforniji “Pomislio sam, zašto da ne… Kasnije sam zarađeni novac uložio u svoje školovanje”, rekao je.
Njegovi studenti uglavnom su sa simpatijama primili ovu priču, zadovoljni, kako kažu, što imaju profesora koji ima i “mišiće i pamet”, pa i dalje u velikom broju prate njegova predavanja, piše italijanska štampa.

By admin