Vesti – 11/12.11.2017.

Srećan Dan primirja

U subotu, 11. novembra, u Srbiji se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradni dan. Ovaj državni praznik se u Srbiji proslavlja od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine. Dan primirja u Prvom svetskom ratu je dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu  1918. godine. Tod dana su, u železničkom vagonu u Kompijentu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožene vrste u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovoga, u amlbemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad dveta. Preporuka je da se amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. 

Jedini akreditovani program na Univerzitetu u Novom Pazaru ipak to nije

Prethodni saziv Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) je napravio propust kada je 2015. akreditovao studijski program osnovnih akademskih studija Engleski jezik i književnost Univerziteta u Novom Pazaru.
U odgovoru koji je list “Danas” dobio iz KAPK-a navodi se da je Komisija “fokusirana ne samo na podizanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa već i na permanentno podizanje kvaliteta sopstvenog rada, te da u tom smislu neprekidno usavršavaju način rada”. – Komisija je u prvoj polovini ove godine ustanovila svoju radnu grupu za visokoškolske diplome, koja konzistentno proverava akademske kvalifikacije nastavnog osoblja u institucijama koje traže akreditaciju. Motivacija za ovo saznanje je da je više visokoškolskih ustanova u Srbiji nezakonito, to jest bez akreditacije, izdavalo diplome za različite nivoe visokog obrazovanja. Često su imaoci takvih diploma bili birani u nastavnička zvanja u visokom obrazovanju, tako|e nezakonito. Ovakva praksa Komisije je osujetila dalje pokušaje visokoškolskih ustanova da na takvim nastavnicima zasnuju svoje studijske programe i predupredila moguće greške Komisije u postupcima akreditacije u budućnosti, koje su se ponekad dešavale u prošlosti. Takav slučaj je studijski program osnovnih akademskih studija Engleski jezik i književnost Univerziteta u Novom Pazaru, koji je akreditovan odlukom prethodnog saziva Komisije – kažu u KAPK-u, napominjući da “jedan propust u radu ne znači da će on postati pravilo za naredne slučajeve”.

Inovacije – velika šansa za zapošljavanje mladih

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao je na konferenciji „Nacionalni dijalog za zapošljavanje mladih: novi pristupi – novi izazovi“ da su inovacije velika šansa za zapošljavanje mladih koji treba da razvijaju preduzetnički duh još od osnovne škole. Oni treba da vide značaj i mogućnost poslovne primene ideja, da se fokusiraju na razvijanje ideja koje pomažu ljudima, a istovremeno imaju ekonomsku dimenziju. Želimo da što više mladih učestvuje u programima radnog staža u preduzećima, jer je veoma teško za mlade studente da započnu kontakt sa industrijom, rekao je Popović.

Najbolji na bilbordima: Milica i Elena

Milica Đerić i Elena Demeter iz Osnovne škole „Dositej Obradović” osvojile su prvo mesto na takmičenju iz srpskog jezika na Međunarodnoj smotri čitalaštva. „Bilo mi je lepo da se takmičim i volim da čitam“, kaže Milica Đerić. „Kad porastem, volela bih da budem glumica.“ Elena Demeter dodaje: „Volim da čitam i bilo mi je zanimljivo takmičenje na kojem smo čitali tekst, pa odgvarali na pitanja. Lepo mi je što ću biti na bilbordu i volela bih ponovo da se takmičim.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za  promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 37 lokacija u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno oko 170 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” će u narednim danima predstavljati laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave. 

Zukorlić sa delegacijom u Kataru

Predsednik Odbora za obrazovanje i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Katarom Muamer Zukorlić predvodio je petočlanu delegaciju parlamenta u dvodnevnoj poseti toj zemlji. Pored susreta sa rukovodstvom Državnog saveta, delegacija je imala susrete u Ministarstvu prosvete, Ministarstvu kulture, Privrednoj komori, kao i sastanke sa drugim visokim zvaničnicima Katara. Cilj posete bio  je podsticaj unapređenju saradnje Srbije i Katara koja je u začetku, a čija je perspektiva obećavajuća, navodi se u saopštenju iz parlamenta. Delegaciju Narodne skupštine Republike Srbije činili su narodni poslanici Marija Obradović, Zoran Dragišić, Ana Stevanović i Nenad Konstantinović.

Ditman: Mladi u fokusu  Vlade Srbije

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da je Srbija u procesu važnih reformi za povećanje standarda i poslovanja u cilju da postane deo EU i da unapredi život građana. Ovo je tema na kojoj možemo da radimo zajedno i drago mi je da smo iz vlade videli da su mladi fokus. Moramo da sarađujemo, a posebno su osetljive grupe mladih koji se još obrazuju i mladi iz ugroženih grupa, takođe, moramo da obrazovanje mladih uskladimo sa potrebama tržišta, rekao je Ditman. Dodaje, da mladi treba više da se edukuju u oblasti preduzetništva, kako bi sami postali poslodavci. Mi ćemo kroz kratkoročne mere podrške pomoći mladima, dok sa vladom radimo i na dugoročnim merama. Podržavamo i sistem dualnog obrazovanja i drago mi je da je zakon došao do skupštine. Takođe, podržavamo start-up kompanije u  Srbiji i važno nam je da sarađujemo, kako sa vlašću tako i sa običnim mladim ljudima koji traže svoj put, rekao je Ditman.

Zrenjaninska škola pobedila na republičkom eko-kvizu

U Pionirskom gradu u Beogradu, održano je finale prvog republičkog takmičenja u eko-kvizu pod nazivom „Prljavo ili čisto – nije isto”, a pobednik je Osnovna škola „2. oktobar” iz Zrenjanina. U finale koje je organizovao Grad Beograd i JKP „Gradska čistoća”, plasirali su se učenici osnovnih škola iz Borče, Zrenjanina, Vranja i Gornjeg Milanovca. Pobednička ekipa je prethodno ostvarila uspeh na području Zrenjanina gde je kviz organizovalo ovdašnje JKP „Čistoća i zelenilo”. Reč je o edukativnom kvizu za učenike čiji je cilj podizanje nivoa svesti osnovaca o značaju životne sredine i nivoa informisanosti o reciklaži i ekologiji.

UNS: Kursevi stranih jezika na Filozofskom fakultetu

U eri apsolutnog primata informacionih tehnologija i tehničkih i tehnoloških nauka uopšte, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, već godinama, polako i uporno, podseća i akademsku, ali i širu javnost na svrhu svog tog, već do neslućenih razmera, ubrzanog napretka – negovanje saradnje i međusobnog razumevanja, nemoguće bez humanističkih nauka i znanja jezika. Svoja vrata, ova visokoškolska ustanova, baš zbog toga, svake školske godine, otvara bar po jednom, u poslednje vreme neevropskom jeziku.
Najnovija prinova je korejski, koje se priključio bogatoj riznici jezika koji se na Filozofskom fakultetu uče: od srpskog, preko mađarskog, slovačkog, rumunskog, pa do rusinskog, te stranih engleskog, nemačkog, ruskog, francuskog, španskog, italijanskog, portugalskog, poljskog, slovenačkog, makedonskog, ukrajinskog, grčkog, japanskog, hindija, turskog, persijskog i kineskog.

Najnovija “prinova” na Filozofskom – korejski jezik

U ovom veku globalnog življenja niko ne zna gde će i s kim raditi, a i politika i ekonomija kao jedno od oruđa traže jezik, jer dublje poznavanje jezika znači i poznavanje kulture naroda koji tim jezikom govori, kaže dekanica Filozofskog fakulteta profesorka dr Ivana Živančević Sekeruš. Prema njenim rečima, sve više će se živeti i raditi u interkulturalnim zajednicama, u multinacionalnim kompanijama, što traži i dublje međusobno razumevanje i zato smo se na Filozofskom fakultetu okrenuli uvođenju, ne samo evropskih, nego i ostalih jezika. To je naš način da se pripremimo za globalni svet, čiji je Evropa tek mali deo, naglašava naša sagovornica. Svaki novi jezik, kaže dr Živančević Sekeruš, jedna je važna alatka, koja uvek ostaje sa onim ko nauči da je koristi. Ta alatka preduslov je za trajni mir, jer njenom upotrebom, koja dovodi do međusobnog razumevanja, izbegavaju se nesporazumi. Zato i ne čudi što je interesovanje za kurseve na Filozofskom uvek veliko, i to ne samo studenata, nego i ostalih građana, počev od osnovaca i srednjoškolaca, pa do onih u poznim godinama.
Za prvi kurs korejskog se već prijavilo 25 zainteresovanih. Malo ko u Srbiji nema nešto što je proizvedeno u Samsungu, Hjundaiu ili Kii, kaže dekanica Filozofskog fakulteta. Prema njenim rečima, neko već radi, a neko će možda sutra raditi u ovim kompanijama ili s nekim ko s njima sarađuje. Pored toga, Korejci imaju sjajne stipendije za razne oblasti i nivoe studija.
Međutim, učenje jezika, ne samo korejskog, mnogo je više od mogućnosti odlaska na studije. Danas na tržištu rada znanje engleskog više nije dovoljno i svaki novi jezik, a naročito neevropski, kojima govore milioni stanovnika naše planete, povećava šanse za zaposlenje. I prikazivanje turskih, španskih ili indijskih serija na televizijama doprinelo je velikom interesovanju građanstva za učenje tih jezika i upoznavanje kultura koje su na taj način ušle u mnoge domove i prestale da budu nepoznate i egzotične, kaže dekanica. Među polaznicima ovih kurseva su i zaljubljenici u jogu, indijsku filozofiju, ajurvedsku medicinu, fado, flamenko, tango…

Popusti i rate za učenje jezika

Dvosemestralne kurseve svih ovih jezika mogu da pohađaju, studenti Univerziteta u Novom Sadu i zaposleni na fakultetu, tako i svi ostali zainteresovani. Predavači su izvorni govornici i univerzitetski nastavnici, koji rade sa grupama od pet do 10 polaznika, dva puta nedeljno po dva školska časa, od 18 do 21 sat, a po dogovoru se časovi organizuju i vikendom. Cena jednog kursa je 17.000 dinara, dok je cena promotivnih, a ove školske godine to su persijski, portugalski, turski, hindi i korejski, 13.000 dinara. Svi kursevi mogu se platiti i u ratama, a Fakultet određenim kategorijama polaznika odobrava i popuste do čak 40 odsto na ove cene.

Mladima zuji u ušima zbog preglasne muzike

Preglasna muzika može oštetiti sluh, upozoravaju stručnjaci, a jedan od simptoma koji ukazuje na tu mogućnost je zujanje u uhu ili stručno tinitus – novi fenomen, karakterističan za mlađu populaciju. Sve je veći broj mladih koji zbog izlaganja visokim nivoima buke imaju zujanje u uhu – zdravstveni problem koji može izazvati otežano spavanje, učenje, a ukoliko dugo traje, čak i depresivno raspoloženje, a na kraju i gubitak sluha, kaže profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, higijenolog Goran Belojević. Reč je o jednom od teško rešivih zdravstvenih problema koji je često neizlečiv, a posebno je izražen među mlađom populacijom i može, ali i ne mora, da bude povezan sa gubitkom sluha”, upozorava on. Belojević skreće pažnju da je istraživanje, rađeno među beogradskim srednjoškolcima pre četiri godine, pokazalo da 13 odsto njih ima povremeno ili stalno zujanje u jednom ili oba uha i da je duplo učestalije kod devojaka nego kod mladiće
Istraživanje je objavljeno 2014. godine u međunarodnoj literaturi i od tada u Srbiji nije bilo novih istraživanja, ali kako navodi Belojević za četiri godine, ne mogu očekivati neke velike promene. “To nije stvar koja se menja iz godine u godinu, tako da su rezultati ovog istraživanja apsolutno relevantni i sada”. Ovaj nov medicinski fenomen, objašnjava on, predstavlja odbrambeni mehanizam unutrašnjeg uha na izlaganje visokim nivoima buke u koje spade muzika, naročito njeno slusanje preko slušalica. “Slusalice se drže u spoljnom ušnom kanalu i za unutrašnje uho tu nema nikakve odbrane pošto je reč direktnom izlaganju akustičnoj energiji.”
Kako objašnjava Belojević, zujanje u uhu je alarmantni znak koji prethodi ozbiljnijim poremećajima i zato savetuje da je i u slušanju muzike, kao i u svemu drugom, umerenost veoma važna. “Slušanju muzike preko slušalica, u proseku jedan sat dnevno sasvim je dovoljno i to slušanje na pola maksimalne snage”, objašnjava on.
Istovremeno upozorava da na zujanje u uhu utiču i psihostimulansi, a posebno amfetamin i ekstazi, ali i duvanski dim koji je prisutan na mnogim bučnim mestima, pa je utoliko i češće zujanje u uhu kod mladih koji posećuju ova mesta On skreće pažnju da se u svakom slučaju kod pojave ovog simptoma odmah treba obratiti lekaru kako bi se utvrdilo da li taj simtom ima veze sa gubitkom sluha . Lečenje je, kaže, uglavnom simptomatsko jer se najčešće ne zna pravi uzrok. “Pošto uzročno ne možemo da delujemo, na smanjenje tih tegoba se deluje ugavnom simptomatski”, kaže on i upozorava da se čulo sluha mora čuvati. “Kada se sluh jednom uništi više se vratiti ne može. Onda se moraju koristiti aparati, a to nije lecenje – to je invaliditet”, kaže Belojević.

Roditeljske dileme – posvećenost i obrazovanje

Da li će imati jedno ili dvoje dece, kako da im obezbede pristojno detinjstvo, školovanje, sačuvaju ih od loših društvenih uticaja, vršnjačkog nasilja ili kontrolišu dostupnost raznih interenet sadržaja i upotrebe mobilnih telefona, tableta i računara, kojih nekada nije bilo, samo su neke od dilema koje muče današnje roditelje. “Velika stavka u odgajanju dece je posvećenost i vreme koje roditelj treba posvetiti svom detetu. Kao društvo, neminovno idemo sa zapadom i ne možemo da se od toga otrgnemo, naročito kada je u pitanju internet. Na roditeljima da uz sve životne okolnosti ostanu normalni i da nađu vremena da kontrolišu svoje dete”, kaže Snežana Nikolić, roditelj. “Toliko je u društvu i dobrih i loših impulsa koji utiču na roditeljstvo. Za roditelje je najveći izazov da odbrane svoju decu od negativnih impulsa društva, kao i interneta sa kojeg svakakve opasnosti vrebaju, a danas je sve to veoma zahtevno”, kaže Robert Pajić, roditelj.
Stariji sugrađani sa kojima smo razgovarali napominju da su svesni da mlađim roditeljima nije lako, jer su vremena drugačija i standard nije isti, ali da upravo iz tih razloga pomažu svojoj deci i unucima, koliko je to u njihovoj finansijskoj moći. “Dete kada dođe u predškolski uzrast traži patike, pristojno odelce, mobilni telefon, ali i ne samo to. Deca, čiji su roditelji skromnih mogućnosti, traže brendirane skupe stvari a to dolazi od spoljašnjeg pritiska koji nameću deca imućnih roditelja. Negde se zaboravilo da su sva deca ista, a da ih u prijateljstvu ne treba deliti standard”, kaže Branko Rajičević, deka. “Danas je teško biti roditelj, a još teže biti baka. Snaja mi je ostala bez posla, a drugi će teško naći.. Imam dva unuka od kojih je jedan završio fakultet zahvaljujući mojoj finansijskoj pomoći”, kaže Marija Grujić, baka. Da je roditeljstvo novog doba prilično stresno, ocenjuju svi sagovornici ankete budući da su u životu današnjih porodica ili samohranih roditeljia, po njihovom mišljenju, presudne ekonomske stavke. “Bio sam sretna generacija kada se dobro živelo, a ni danas se ne žalim jer imam dobru penziju. Ove današnje generacije su u mnogo lošijem položaju, jer je mnogima ni škola ne znači ništa, jer ne mogu da stvore uslove za život kada im je kućni budžet opterećen raznoraznim stvarima”, kaže Dušan Kerkez, deka. “Ranije je bilo mnogo bolje živeti, jer su uslovi života i rada bili daleko drugačiji, jer je zapsolenost bila velika. Današnjoj omladini je to najveći problem, jer kako mogu stvarati porodicu i rađati decu decu ako su nezaposleni”, kaže Sava Vojvodić, baka.
Pitanja i dileme koja muče gotovo svakog roditelja ne odnose se samo na vaspitanje i odgajanje, već i na koji način će im pomoći da steknu samopouzdanje prilikom odrastanja kada se svakodnevno hvataju u koštac sa raznim problemima u savremenom svetu punom izazova širokog spektra.

Volonteri sebe nesebično daju svom gradu

U okviru realizacije projekta „Novosadski volonterski servis”, koji u partnerstvu sprovode Fondacija „Novi Sad 2021” i Udruženje „Omladinska prestonica Evrope Novi Sad – OPENS 2019”, održano je pet okruglih stolova povodom početka procesa kreiranja volonterskog servisa i razmene iskustava u volontiranju s različitim organizacijama i volonterima. Ideja „Novosadskog volonterskog servisa” je da popularizuje volontiranje i uspostavi se kao održiva stvar koja će biti na usluzi svim građanima. Sve uzrasne grupe volontera su dobrodošle, nije reč isključivo o mladima.
“Želimo da „Novosadski volonterski servis” ostane u nasleđe  Novom Sadu i kad obe titule isteknu” – istakao je rukovodilac projekta Vojislav Prkosovački. – U formiranju servisa ima nekoliko koraka, a prvi je realizacija pet okruglih stolova. Tema poslednjeg je „Zaštita životne sredine”, prethodni su bili o sportu, kulturi, zdravlju i socijalnoj zaštiti. Povratne informacije su vrlo zanimljive, a u okviru okruglih stolova imali smo više od 100 ljudi i preko 40 organizacija, što je, po mom mišljenju, dobar indikator pažnje koju volontiranje izaziva i da predstavlja nešto dobro što nas okuplja i povezuje.
Važno je ustanoviti šta je volontiranje i kako ga posmatrati. Trebalo bi da postoji međusektorska saradnja jer se volontiranje ne odnosi samo na jedno polje, a takođe i prilagoditi Zakon o mladima. “Iskustvo aktera na okruglim stolovima pokazalo je da je taj zakon previše normativan, administrativan i ne prepoznaje volontiranje kao stvar srca, nego kao oblik rada i zapošljavanja, što volontiranje nije” – naglašava Prkosovački. – Svako može biti i svako jeste volonter na neki način. Pet okruglih stolova biće nam osnova za konačno definisanje „Novosadskog volonterskog servisa” i njegovog modela funkcionisanja. Postoji potreba, ali i sistemski nedostatak, da se podrži i prepozna volontiranje, kao i izazov promene zakona, zaključak je prethodnih pet okruglih stolova.

Muzej u Bačkoj Topoli posećuju i đaci iz Mađarske

Naš vodič kroz prošlost Bačke Topole, kustos i slikar Ištvan Žaki kaže da se ovde čuvaju nalazi arheoloških iskopavanja sa ovog područja, ali i zaostavština porodice Krai, u čijem je dvorcu sazidanom 1802. godine smešten Muzej Bačke Topole, kao ogranak Gradskog muzeja Subotica od 2002. godine. – Možete videti celu istoriju Bačke Topole. U prizemlju je galerija sa slikama sa kolonije koja se održava od 1953. godine. Imamo i slike koje su date na korišćenje i ukrašavanje zgrade Opštine, a nekada su slike davane na pozajmicu preduzećima, a kako su ona gašena slike su vraćane – kaže Žaki. Izložbe posećuju uvek isti ljudi, tvrdi slikar, ali za muzej su veoma važne đačke ekskurzije iz Mađarske. U izložbenom prostoru  održavaju se razna predavanja. I galerija i muzej su dosta iskorišćeni, čime je obogaćen kulturni život Bačke Topole.

Energetska obnova OŠ “Olga Petrov”

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da su klinike za psihijatrijske bolesti i Osnovna škola “Olga Petrov” deo velikog projekta koji je sprovela Vlada Srbije, Grad Beograd i Vlada Švajcarske. Ukazao je da projekat ima tri segmenta – energetsku obnovu klinike “Dr Laza Lazarević”, energetsku obnovu Osnovne škole “Olga Petrov” u Padinskoj skeli i kombinovane toplane za proizvodnju toplotne i električne energije na bazi biomase. “Švajcarska vlada dala je 7,7 miliona evra i 970 hiljada švajcarskih franka, dok je Grad Beograd projekat finansirao sa 1,5 miliona evra”, rekao je Antić. Dodao je da je škola završena prošle godine i da je u prvoj sezoni napravljena ušteda od 30 odsto. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali istakao je da timskim radom nema problema koji ne može biti rešen, te da Grad posebnu brigu posvećuje onima kojima je najpotrebnije. “Otvaranjem vrtića brinemo o najmlađima, uvođenjem senior kartica o najstarijima”, rekao je gradonačelnik.

Vremeplov:  Završen Prvi svetski rat

Kapitulacijom Nemačke 11. novembra 1918. završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj. 

Vremeplov: Stefan Dečanski

Srpski  kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina umro je 11. novembra 1331. godine. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva. 

Vremeplov: Kneginja Milica

 Srpska  kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića umrla je 11. novembra 1405. godine. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

Vremeplov:  Dostojevski

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika rođen je 11. novembra 1821. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji (“Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi”, “Bedni ljudi”, “Poniženi i uvređeni”, “Zapisi iz mrtvog doma, “Idiot”).

Vremeplov: Anglikanska crkva dopustila ženama da budu sveštenice

Na današnji dan 11. oktobra 1992. godine  engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

Vremeplov: Andra Stevanović

Na današnji dan 12. novembra  1859. rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više značajnih građevina, među kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu. 

Vremeplov: Prva austrijska republika

Na današnji dan 12. novembra 1918. proglašena je prva austrijska republika, dan posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I.

Vremeplov: Ogist Roden

Na današnji dan 12. novembra 1840. rođen je francuski vajar Ogist Roden,jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo (“Mislilac”, “Poljubac”, “Balzak”, “Građani Kalea”, “Vrata pakla”, “Večni idol”).

Vremeplov: Tin Ujević

Hrvatski pesnik Tin Ujević, koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti (“Lelek sebra”, “Kolajna”, “Žedan kamen na studencu”) umro je 12. novembra  1955..

Vremeplov: La Pasionarija

Na današnji dan 12. novembra 1989. godine umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri, legendarna La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije (od 1960). Pripisane su joj reči “No pasaran”, parola pod kojom su republikanci u Španskom građanskom ratu branili Madrid od fašista. Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u SSSR. Vratila se u Španiju 1977. i postala član parlamenta.

Unapređenje bezbednosti dece u saobraćaju

Načelnik Gradske uprave za saobraćaj i puteve Đorđe Basarić prisustvovao je  2. novembra stručnom skupu “Nastavnik kao uticajni faktor na bezbednost dece u saobraćaju” i “Učitelj kao uticajni faktor na bezbednost dece u saobraćaju” koji organizuje Centar za unapređenje bezbednosti saobraćaja i kompanija “Andzor engineering” uz finansijsku podršku Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Novog Sada.  Skupovi su akreditovani od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije i namenjeni su učiteljima i nastavnicima zaposlenim u školama na teritoriji Grada Novog Sada.
“Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja u Novom Sadu, doneo je program za 2017. godinu u kojem je program edukacije kako dece, tako i njihovih edukatora, učitelja i nastavnika veoma zastupljen. Početkom oktobra počela je obuka školske dece od prvog do četvrtog razreda na Novosadskom sajmu, sa preko 16.000 đaka sa teritorije opštine Novi Sad, da bi potom prešli i na edukacije učitelja i nastavnika. Istraživanja su pokazala da veoma veliki broj dece strada u uzrastu od devet godina, i to nije slučajno jer tada samostalno kreću u školu. Samo kvalitetnom edukacijom možemo doprineti rešavanju ovog problema i upravo je zato veoma važno da u nju budu uključeni učitelji i nastavnici”, rekao je Đorđe Basarić.
 Načelnica Gradske uprave za obrazovanje Lidija Tomaš je istakla da je stručno usavršavanje nastavnika i učitelja veoma bitno u procesu unapređenja nastave. “Gradska uprava za obrazovanje podržava ovakve obuke koje imaju za cilj podizanje svesti o bezbednosti naših najmlađih u saobraćaju, a permanentne edukacije dece mlađeg uzrasta doprinose unapređenju saobraćajne kulture i bezbednosti u saobraćaju”, rekla je Lidija Tomaš.
Direktor Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Dragan Jovanović je rekao da je još od sedamdesetih godina prošlog veka jedan od najvažnijih zadataka u okviru društvene zajednice bezbednost dece u saobraćaju. “Ovaj zadatak je još izazovniji i složeniji danas i neophodno je učešće svih subjekata društvene zajednice kako bi se taj cilj i ostvario. Učitelji i nastavnici su svakako najbitniji u prenošenju znanja kod dece o saobraćaju, a cilj ovih stručnih skupova jeste usvajanje novih znanja i metoda u predavanju koji mogu doprineti povećanju bezbednosti dece u saobraćaju”, rekao je Dragan Jovanović.

London: “Lažne vesti” reč godine Kolinsovog rečnika

Kolinsov rečnik engleskog jezika izabrao je termin “lažne vesti” (fake news) za reč 2017. godine s obzirom na njegovu sve veću upotrebu naročito posle predsedničke kampanje u SAD kojom su dominirale optužbe za širenje lažnih vesti. Ovaj termin, koji čine dve reči, biće uvršten u sledeće štampano izdanje rečnika, prenosi AP. Kolins navodi da je upotreba termina “lažne vesti” porasla za 365 odsto prošle godine.  Termin se definiše kao “pogrešna, često senzacionalistička informacija koja se širi pod maskom izveštavanja”. Reč je koristio predsednik SAD Donald Tramp koji u svojim tvitovima često kritičko izveštavanje naziva “lažnim vestima”.
Direktor Kolinsa za jezički sadržaj Helen Njuzsted rekla je da je termin “lažne vesti” bio neizbežan ove godine i da je on doprineo “podrivanju poverenja društva u novinarsko izveštavanje”.

Lajtmen: Kroz 200 godina komuniciraćemo mislima

Američki fizičar i pisac Alen Lajtmen veruje da će ljudi kroz 200 godina komunicirati mislima i sa čipovima u glavi biti direktno povezani sa internetom, a ono čega se pribojava je nuklearni rat, do koga može doći zbog “dvojice ludih vođa koji se ponašaju kao deca”. “Biologija i tehnologija, radeći zajedno, proizvode novu vrstu ljudskog bića i mislim da ćemo u narednih 100 do 200 godina više razumeti kako je memorija skladištena u čovečijem mozgu. Verujem da ćemo svi imati kompjuterske čipove u mozgu koji će nas direktno povezivati sa internetom. Biće dovoljno samo da pomislimo na neku informaciju koja nam je potrebna i ona će se pojaviti u našoj glavi”, rekao je Lajtmen u intervjuu Tanjugu. On veruje da će ljudi moći da komuniciraju međusobno mislima. “Možda će čovek izgledati isto kroz 200 godina, ali će biti potpuno drugačiji. Verujem da ćemo postati polumašine i polukomjuteri i da nas biologija i tehnologija, u sadejstvu, vode ka tome”, istakao je Lajtmen.
Lajtmenm je boravio u Beogradu povodom premijere predstave “Ajnštajnovi snovi” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, rađenoj po njegovom istoimenom bestseler romanu, u kome se kroz snove slavnog naučnika poslednjih meseci pre završetka teorije relativiteta, bavi različitim aspektima vremena. Primećuje da se danas, naročito u razvijenim zemljama, živi previše brzo. “Svi negde žure, brzina komunikacija, protok informacija, pametni telefoni, svi smo non stop povezani, stalno jurimo, ne dajemo sebi vremena da razmislimo ko smo i koje su naše vrednosti. Živimo u jednom ubrzanom svetu i to nas uništava duhovno, nanosi nam veliku štetu”, rekao je Lajtmen.
Kaže da su “Ajnštajnovi snovi” više fikcija i nalikuju romanima Gabrijela Garsije Markesa i Salmana Ruždija, ali i primećuje da moderna nauka zapravo ima mnogo toga fantastičnog u sebi. “U 20. veku smo naučili da je priroda mnogo drugačija od onoga što smo mislili. Ako pogledamo na nivou atoma, vidimo da se priroda ponaša mnogo drugačije, da deo nas može da bude na dva mesta istovremeno. Sada znamo i da naš univerzum nije oduvek postojao i da je začet pre 14 milijardi godina. Moderna nauka nam otkriva nevidljivi svet i u tom smislu nauka je fantastična”, primetio je Lajtmen.
Vlasnik pet počasnih doktorata, prvi koji je dobio dvostruko nameštenje na Masačusetskom institutu za tehnologiju, u oblasti prirodnih i društvenih nauka, bavi se istraživanjem u oblasti astrofizike i ujedno je autor šest romana. Od detinjstva je bio zainteresovan podjednako za nauku i umetnost i kaže da je pravio rakete, imao malu kućnu laboratoriju, ali i pisao poeziju. Smatra da se nauka i umetnost dopunjuju u čoveku i da je samo tako ljudsko biće kompletno. “Verujem da intuicija, osećaj sveta, važna i u nauci i u umetnosti. I nauka i umetnost tragaju za istinom, samo što umetnost traga za unutrašnjom istinom, a nauka za istinom u spoljašnjem svetu”, ističe priznati fizičar.
Nauka i umetnost, smatra on, podjednako izražavaju ono što je ljudsko u nama. “Mi smo racionalna, logična bića, a s druge strane smo spontani sanjari. Kao ljudska bića imamo mnogo aspekata u sebi. Ako smo samo naučnici ili samo umetnici, nismo kompletni. Potrebni su nam mostovi, ali i slike”, objasnio je Lajtmen. Misli da umetnost ima moć i nosi vrednosti koje nauka i tehnologija same po sebi nemaju. “Umetnost izražava ono ljudsko u nama i mislim da moramo biti više ljudi”, kazao je Lajtmen.
Religiju takođe doživljava kao izvor vrednosti po kojima živimo, iz kojih proističu naše moralne ideje i smatra da nas ona sprečava da uništimo sebe. Sličnost između nauke i religije pak vidi u tome što obe mogu da čine i dobro i loše zavisno od načina na koji se koriste. “Kada govorim o religiji ne mislim na institucionalnu religiju, već na individualno, spiritualno iskustvo. Religija je učinila mnogo lošeg u svetu, ali važno je naše verovanje u nešto više od nas samih. Verujem u zlatno pravilo ‘ponašaj se prema drugima, kako želiš da se oni ponašaju prema tebi’. Mislim da to povezuje sve nas”, istakao je on. Ajnštajn je upozorio 1939. godine predsednika SAD Ruzvelta na opasnost od nastanka atomske bombe, a Lajtmen danas kaže da se plaši nuklearnog rata. “Mislim da imamo dvojicu ludih lidera, jednog na čelu Amerike i drugog na čelu Severne Koreje. Obojica su nepodobni da budu vođe, a obojica kontrolišu nuklearno oružje i to me mnogo plaši. Obojica se ponašaju kao deca”, iskren je fizičar.
Pored posvećenosti nauci i pisanju, Lajtmen je osnivač i Fondacije Harpsvel, neprofitne organizacije s misijom da pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji. “Ja sam feminista i verujem da su žene tokom istorije bile diskriminisane i da su isto tako diskriminisane i danas u svim zemljama. Veliki resurs se gubi time što se ne daje prilika ženama i sa Harpsvel fondacijom pokušavamo ne samo da damo priliku ženama već da pronađemo žene lidere i da im pomognemo da to postanu”, objasnio je Lajtmen, koji je i otac dve kćeri.

About the Author

admin