Vesti – 13.11.2017.

Konkursi fonda “Dr Zoran Đinđić”

Univerzitet u Novom Sadu je objavio javne konkurse za predlaganje kandidata za godišnju nagradu “Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača” za 2017. godinu i godišnju nagradu “Dr Zoran Đinđić za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka” za 2017. godinu.
Godišnja nagrada “Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača” dodeljuje se najboljem mladom naučniku i istraživaču sa teritorije AP Vojvodine. Dobitniku Nagrade dodeljuje se diploma i novčana nagrada u iznosu od 1.000.000,00 dinara. Predloge za dodelu Nagrade “Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača” podnose naučne institucije.
Godišnja nagrada “Dr Zoran Đinđić za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka” dodeljuje se autoru odbranjenog diplomskog rada, završnog rada na master akademskim studijama ili magistarskog rada iz oblasti filozofskih i socioloških nauka. Dobitniku Nagrade dodeljuje se diploma i novčana nagrada u neto iznosu od 300.000,00 dinara. Predloge za dodelu Nagrade “Dr Zoran Đinđić za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka”
podnose fakulteti univerziteta čiji su osnivači Republika Srbija ili Autonomna pokrajina Vojvodina. Rok za podnošenje predloga je 30. novembar 2017. godine.

Podrška studentima-roditeljima

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović posetila je 6. novembra Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu i tom prilikom izjavila je da je cilj da bude što više roditelja među studentima, te da je trenutno 140 trudnih studentkinja u Novom Sadu. Ona je navela da će kabinet njenog ministarstva biti spreman da pruži svu potrebnu podršku novosadskom Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, kao i da se u skorije vreme planira potpisivanje Memoranduma o saradnji između njenog kabineta i te ustanove.
Taj zavod bavi se lečenjem svih studenata, a kao posebnu prednost u oblasti pružanja podrške trudnicama u održavanju trudnoće navode činjenicu da poseduju ginekološki sto sa specijalnim namenama, tako da uz pomoć tog sredstva mogu da održavaju trudnoće kod devojaka sa invaliditetom, paraplegičarki i kvadriplegičarki, a žene sa povredom butne kosti ili karlice takođe mogu u toj ustanovi da prate svoju trudnoću. https://www.youtube.com/watch?v=ckPhiD02qsw
https://www.youtube.com/watch?v=g4P0FT7-XqI

Dickov i  Đukić Dejanović u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata

Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu prof. dr Veselin Dickov upoznao je ministarku sa svim onim što ta ustanova čini u poslednje vreme kako bi se u što većoj meri popravila demografska slika Novog Sada i Srbije, a nije krio zadovoljstvo što po prvi put ugošćava jedno republičko ministarstvo. Drago mi je da je u našoj instituciji po prvi put jedan ministar i to zbog jednog izuzetno plemenetog razloga koji se zove “Akademska beba”. Novi Sad je akademski grad, mi smo projektom obuhvatili grupu od 61 hiljade ljudi sa Univerziteta u Novom Sadu, svi akreditovani privatni univerziteti se uključeni i čast mi je što projekat sada ima veliku podršku Vlade Srbije, kazao je dr Dickov Direktor te ustanove napomenuo je da njegova institucija sada ulazi u republičke okvire u vezi sa budućim nacionalnim projektima i zahvalio se Gradu Novom Sadu na svesrdnoj podršci koja je pružana Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata praktično u kontinuitetu od nastanka do danas.

Učim+Znam=Vredim: Uspeh ne sme proći nezapaženo

Projekat Učim+Znam=Vredim, Udruženja za promociju društvene odgovornosti iz Novog Sada, koji se organizuje sa ciljem podsticanja pozitivnih društvenih vrednosti i ohrabrivanja najboljih mladih učenika osnovnih i srednjih škola, naišao je, kao i uvek kada su mladi u pitanju, na veliko razumevanje i podršku predsednika opštine Beočin Mitra Milinkovića. Tako su i učenici sa teritorije opštine Beočin, koji su na međunarodnim i republičkim takmičenjima tokom aktuelne školske godine, ostvarili najveće uspehe, na osnovu predloga svojih škola i saglasnosti roditelja, uključeni u ovaj projekat pa su njihovi rezultati i slike istaknuti na bilbordima. Nagrađeni učenici osnovnih škola po ovom konkursu su u oblasti muzičke umetnosti: Jelena Savković, Anđela Savić, Danijela Jelinić, Milica Veljković, Ema Križan i Katarina Pantelić.
Predstavnici Udruženja za promociju društvene odgovornosti posetili su beočinsku opštinu i u razgovoru sa predsednikom opštine Mitrom Milinkovićem, članicom Opštinskog veća za obrazovanje Nadom Purić i predsednikom Skupštine opštine Zoranom Stokućom zaključili da je projekat izazvao veliku pažnju i da je ovaj vid promocije uspeha naišao na odobravanje sugrađana. Predsednik Mitar Milinković izrazio je zadovoljstvo što se Beočin našao od ove godine u projektu Udruženja za promociju društvene odgovornosti. “Meni je velika čast i zadovoljstvo jer je akcija uspela i na zadovoljstvo građana koji su videli i prepoznali ovu našu akciju i ocenili je najvišom ocenom. Naši najmlađi, najtalentovaniji i najvredniji sugrađani našli su se na bilbordima na prometnim mestima kako bi ih što više ljudi videlo i ova akcija je imala veoma pozitivan odjek”, kazao je Milinković.
Aleksandar Savanović, predsednik Udruženja za promociju društvene odgovornosti zahvalio se predstavnicima opštine što su za potrebe projekta obezbedili pet bilbord pozicija na kojima su promovisani najtalentovaniji učenici sa teritorije opštine i izrazio nadu da će zajednička borba za promovisanje pravih vrednosti i narednih godina biti realizovana u Beočinu kroz projekat Učim+Znam=Vredim.

Više od 9.500 prijavljenih za IT obuku

Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu saopštila je 4. novembra da se do sada za program obuke i prekfalifikacije u IT sektoru prijavilo 9 500 kandidata. Konkurs je  zvanično zatvoren u nedelju 5. novembra u 23.00 sata, a u okviru programa će do kraja godine 900 polaznika šširom Srbije na sveobuhvatan način biti obučeno za rad u najbrže rastućoj industriji u Srbiji, navodi se u saopštenju. Kancelarija poziva sve zainteresovane građane da se prijave na aktuelni konkurs prekvalifikacije u IT sektoru na sajtu IT obuke https://www.itobuke.rs/rs/prijavni-formular/.
Pravo učešća imaju svi punoletni građani sa minimum srednjom stručnom spremom, bez obzira na to da li su zaposleni ili ne. U prvoj pilot fazi do sada je prekvalifikovano prvih 94 građana. Više od 70 odsto njih već je učestvovalo u stručnim praksama u IT kompanijama, sa ozbiljnom perspektivom da se zaposle, dok se preko 10 njih već zaposlilo. Program je pokrenut na predlog Saveta ministara kojim predsedava predsednica Vlade Ana Brnabić. Kreiran je nakon sveobuhvatnog istraživanja koje je pokazalo da 118 IT kompanija planira da u narednih godinu dana zaposli čak 961 junior programera. Već sada je postigao odlične rezultate i pokazao se kao efikasan alat u smanjenju nezaposlenosti i povećanju kompetencija u IT sektoru, kojem u ovom času nedostaje između 15.000 i 20.000 stručnjaka.

Novi Sad: Kuhinja u OŠ „Kosta Trifković” najopremljenija

Za jednu od najopremljenijih kuhinja u Novom Sadu važi ona u OŠ „Kosta Trifković”, koju koristi oko 300 učenika iz produženog boravka i još oko 700 onih iz redovne nastave. Direktor te škole Milan Spasojević, u očekivanju novog pravilnika o školskoj ishrani koji je najavio ministar, kaže da se ta osmoletka prethodnu godinu već fokusirala na obezbeđivanje isključivo zdravih namirnica za svoje osnovce. Međutim, on napominje da to nije jednostavno jer su organske i namirnice koje važe za zdrave, po pravilu skuplje, a, pošto je reč o manjim isporukama, mnogim dobavljačima to ne odgovara. On napominje i da škola ima odličnu saradnju s Higijenskim zavodom, a godinama ih posećuju i studenti kulinarstva s PMF-a, koji zajedno s učenicima spremaju zdrave i kvalitetne obroke. Pomoćna kuvarica u toj školi Zorica Veličković objašnjava da sve veći broj dece u produženom boravku znači da su roditelji, između ostalog, zadovoljni i kuhinjom. „Jelovnik nam je razovrstan, prilagođen uzrastu osnovaca, zastupljeno je voće, supe i uvek ima jedno kuvano jelo, a hrana je sveža i kuva se svakodnevno“, kaže Zorica Veličković, i dodaje da đaci koji dolaze na ručak ne odbijaju kuvana jela. Po njenim rečima, najveća gužva u trpezariji je za vreme velikih odmora, kada se služi ručak. Na užinu, kaže, pođednako dolaze i mlađi i stariji razredi, a tada je u ponudi ili nešto što su kuvarice mesile, ili voćni jogurt s keksom i slično.

Stanić: Okupatori su uvek prvo udarali na ćirilicu

Kada se nezajažljivi globalizacijski apetit svetskih sila, odlučnih da sve male narode očiste od nacionalnih posebnosti i pretvore u svoje klonove, ukrsti sa pomanjkanjem srpske vere u sopstvene vrednosti, rezultat je vidljiv i na ulicama Novog Sada. Grad koji je u 19. veku poneo ime Srpska Atina jer je, kako je govorio Vuk Stefanović Karadžić, bio “najveće srpsko opščestvo na svijetu”, a Jovan Skerlić zabeležio da se “tu pisalo i mislilo za ceo srpski narod”, danas se može podičiti sa svega pet odsto ćiriličnih natpisa na javnim mestima.
Danas, dva veka docnije, sopstveni jezik i pismo, kamen temeljac našeg nacionalnog bića, ponajviše moramo da branimo od nas samih. Ovim, i ne samo ovim povodom, do kraja novembra trebalo bi da se pojavi nacrt Deklaracije za očuvanje srpskog kulturnog identiteta. U tim za izradu Deklaracije su odabrani profesori univerziteta i eksperti za srbistiku. Među njima i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu, koji je u književnim krugovima poznat pod pseudonimom Ivan Negrišorac. – Očekujem da bi Deklaracija mogla da naznači neke važne probleme i da imenuje neka opštija rešenja na osnovu kojih ćemo moći o svemu tome dalje da razmišljamo. Posle izrade Deklaracije predstoji mnogo teži posao, a to je: obezbediti što širi konsenzus oko najvažnijih pitanja celog srpskog društva. U tom domenu je veoma važna valjana izrada raznih tipova nacionalnih strategija. Ako stvari prvo ne raščistimo u glavi, nećemo znati kuda treba da idemo – kaže Stanić u intervjuu “Novostima”.

Jesmo li sazreli da povedemo ozbiljnu politiku očuvanja jezika i pisma?

– Voleo bih da mogu da kažem da jesmo sazreli, ali bojim se da to još nije slučaj. Na tome bi još trebalo uporno raditi: da se podigne nivo kulturne samosvesti svakoga od nas. Jer da u svakome od nas postoji takva samosvest, mnoga pitanja bi bila rešena krajnje spontano, bez velikih reči i bez velikih akcija. Ukoliko znamo da su, tokom istorije, okupatori srpskoga naroda redovno, u javnom prostoru, ukidali pravo korišćenja srpskoga jezika i ćiriličkog pisma, zabranjivali delatnost Srpske pravoslavne crkve i čak ubijali sveštenstvo, likvidirali viđene i uticajne intelektualce, onda bismo sami morali da postanemo svesni koliko upravo te tekovine srpske istorije treba da čuvamo u našem pamćenju i u našoj svakodnevici. Bez posebnih opomena i prekora, trebalo bi da negujemo srpski jezik, da pišemo ćirilicom, da nam je stalo do naše crkve uprkos tome što nisu svi vernici u pravom smislu reči, da pamtimo važne stvaraoce od Svetih Kirila i Metodija i Svetoga Save pa do naših dana…” kaže prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu
“Ukoliko sebi i drugima jasno stavimo do znanja da tvrdo držimo do identitetskih fenomena, onda će to biti jasna poruka da nećemo lako odustati od sebe samih. Ukoliko, pak, u javnom prostoru pišemo mahom latinicom (što se dobro vidi na ulicama srpskih gradova), mi time šaljemo poruku da smo spremni da se odreknemo sebe, te da smo na putu da u kulturološkom smislu postanemo nešto sasvim drugo” kaže prof Stanić.

Mališani učili da plivaju

Gradska uprava za sport i omladinu, u saradnji s Plivačkim klubom „Vojvodina” i uz podršku Saveza za školski sport Grada Novog Sada, na zatvorenom bazenu SPC „Vojvodina” organizovala je besplatnu obuku neplivača za učenike drugog razreda osnovnih škola s teritorije grada. Tokom prvog polugodišta, od septembra do decembra, programom je obuhvaćeno šest škola, a u narednom polugodištu planirano je da se uključe i ostale.
„Grad Novi Sad i Gradska uprava za sport i omladinu nastavljaju program besplatne obuke neplivača“, istakao je v. d. načelnika Uprave Vlastimir Mastilović. „Do sada su obuku završile četiri osnovne škole. Nadamo se da će svi učenici biti uključeni i pozivamo roditelje da omoguće svojoj deci da iskoriste priliku i nauče da plivaju jer to je jedan od bazičnih sportova i doneće dobrobit.“ U zavisnosti od organizacije škola, broj polaznika obuke je između 500 i 650. „Program se realizuje kroz tri kursa u trajanju od četiri nedelje“, objasnio je koordinator programa Aleksandar Rosić.
“Svaki dan su na obuci učenici druge škole, a nakon desetog časa sledi polaganje, pri kojem svaki polaznik dobija sertifikat sa savladanim nivoom znanja. SPC „Vojvodina” stvara dobre uslove, maksimalno se angažuje i vodi računa o organizaciji programa, kao i o bazenu, a Grad je izuzetno podržao ideju. Nadam se da će to biti praksa i u budućnosti te da će sva deca tog uzrasta dobiti neka osnovna znanja. Naš grad je prepoznatljiv po vodenim sportovima i nadam se da će u nekom narednom vremenu plivanje postati još bolji brend. Cilj je da deca dobiju osnovu, ne samo za plivačke sportove nego i za ostale sportske grane. To će umnogome olakšati njihov sportski razvoj, ali i svest roditelja i nastavnika o deci u sportu.“ „Znala sam da plivam i pre obuke, a ovde sam došla da naučim još bolje“, priča Dunja, učenica drugog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin”.

“Bambi” donirao 50 interaktivnih tabli

Kompanija Bambi je povodom 50 godina brenda Plazma donirao 50 interaktivnih tabli osnovnim školama širom Srbije, što je jedna od najvećih donacija poslovnog sektora u obrazovni sistem u poslednjih nekoliko godina.
Prema rečima Bojana Raduna, generalnog direktora kompanije Bambi, ovo je jedna od najvrednijih donacija koje je ta kompanija dala  u 50 godina postojanja. On je dodao i da je kao jedan od najomiljenijih domaćih brendova, Plazma uvek bila deo svake porodice i da na ovaj način uzvraća zahvalnost svima koji su uz nju sve ove godine. Želim da svi učenici u 50 škola ovu tablu iskoriste za ostvarenje svojih potencijala, jer će oni jednog dana biti snaga i energija na koju ćemo se svi oslanjati. A Plazma će biti tu da im uvek pruži podršku,  istakao je Radun.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež čestitao je kompaniji  Bambi na uključivanju u bitku za budućnost i pripremanje mladih generacija za izazove koji su pred njima. Svaka kompanija koja odluči da se uključi u ovu bitku je pobednik, poručio je Čadež.

Učionice iz snova ne postoje samo u u Skandinaviji

U medijima često čitamo o lepim primerima iz školskih učionica – nažalost uglavnom su to škole i vrtići daleko od naše zemlje, a vlada uverenje da u Srbiji to nije moguće. Deca i nastavnici iz tri domaće škole, dokazali su da je uz pomoć kreativnosti, mašte i odgovarajuće podrške društveno odgovorne kompanije i u Srbiji moguće učiti u „učionici iz snova“! Tokom maja i juna ove godine, pokrenut je konkurs „Učionica iz snova“ , koji već drugu sezonu realizuje Tarkett iz Bačke Palanke, a na sajtu www.ucionicaizsnova.rs učenici i nastavnici škola i vrtića širom Srbije davali su predloge kako da prostor u kome rade, uče i druže se, postane udobniji i lepši. Preko 270 kreativnih ideja našlo se u galeriji, a od 20 ideja sa najvećim brojem glasova, odabrane su 3 najbolje. Tako su Osnovna škola „21.oktobar“ iz Kragujevca, Osnovna škola „Triva Vitasović Lebarnik“ iz Laćarka, kao i niška Prehrambeno-hemijska srednja škola izabrane da svoje ideje i ostvare.
Tri najbolja predloga nagrađena su opremanjem učionica savremenim Tarkett podovima za škole. To će nastavnicima i učenicima omogućiti prijatniji i lepši boravak tokom školskih dana, a sve fotografije koje su objavljene tokom konkursa ostaju kao inspiracija svima i dokaz da zajedno nastavnici i učenici mogu mnogo da promene. Nadamo se da će ova akcija poslužiti kao inspiracija svima da se potrude da i naša deca dobiju uslove za život i rad kakav imaju njihovi drugari u nekim bogatijim državama.

Nikad i nigde nije lako bilo biti mlad u Srbiji

Da li su problemi naše omladine isti sada i pre 20 godina? Doživljaj usamljenosti, neprihvaćenosti, poljuljano samopouzdanje, konflikti sa vršnjacima – uobičajeni su za ovo doba. Bez njih nema napretka. Oni su naša budućnost. Menjaju svet, pokreću ga, daju mu energiju. Hvalospevima o mladima i njihovom značaju za jedno društvo nikad kraja. Ali, kakva nam je ta “budućnost”? O čemu razmišlja, čega se plaši, šta želi? Nikad i nigde nije lako biti mlad. “Posao” mladih je da se bune, da izlaze na kraj sa vršnjacima i roditeljima dok hormoni bujaju, da se bore da budu shvaćeni ozbiljno, da preispituju svet i utvrde njegove i sopstvene granice. A sve to nije nimalo lako. Da li se u Srbiji mladi suočavaju sa dodatnim egzistencijalnim teškoćama sa kojima se njihovi vršnjaci u drugim zemljama ne nose? Šta muči mlade generacije u našoj zemlji danas? Jesu li njihovi problemi teži ili lakši u odnosu na one koje je imala omladina pre 10, 20 godina? Odgovore na ova pitanja potražili smo u Psihološkom savetovalištu za mlade u Domu omladine koje skoro pola veka pruža besplatnu pomoć korisnicima.

Šta je nekad najviše mučilo mlade

Psiholog Jadranka Radovanović već dve decenije pomaže mladima da izađu na kraj sa teškoćama koje ovo osetljivo životno doba nosi. Prema rečima naše sagovornice, ima razlike u problemima koji su mučili mlade nekad i sad, a čak i kad su isti, uzroci su drugačiji. “Značajan problem u ovom uzrastu je neadekvatan uspeh u školi i na studijama koji proizilazi iz nedostatka motivacije, slabog rada, nejasnih ciljeva, oslabljene koncentracije i slabih radnih navika. Takođe, često im je potrebna pomoć u rešavanju konfliktnih situacija”, govori o opštim problemima mladih Radovanovićeva.
Doživljaj usamljenosti, neprihvaćenosti i neshvaćenosti, poljuljano samopouzdanje, problemi u odnosima sa vršnjacima i pripadnicima suprotnog pola, emocionalne i seksualne teškoće, razočaranost u ljubav, konflikti sa roditeljima – glavni su problemi sa kojima su se mladi nekad suočavali. “Najčešće su to prolazne reaktivne smetnje vezane za psihičko, fizičko i socijalno sazrevanje ili one koje su odgovor na neku nepovoljnu životnu situaciju. Uglavnom su se javljali studenti i mladi u trećoj deceniji života”, objašnjava psiholog.

Današnji problem mladih

Starosna granica se pomerila, pa je danas sve više mladih koji se javljaju pre 20. godine. Srednja škola, pa i kraj osnovne – period je kada mladi, sami ili uz pratnju roditelja, počinju da se obraćaju za pomoć Savetovalištu. Uz probleme standardne za ovaj period života, danas se javljaju dodatni koji su posledica globalnih dešavanja. Promena društvenog uređenja i tehnološka dostignuća odrazili su se i na mlade. “Nekada se sigurnije živelo, danas se mladi žale da ne mogu da se zaposle ako nemaju vezu. Propada i obrazovni sistem, pa su mladi danas manje obrazovani nego njihovi vršnjaci nekada. Porodica je mnogo stradala zbog svega što nam se događa. Gubi na značaju, odnosi u porodici su loši i to na svim relacijama: braća-sestre, roditelji-deca. Nema razgovora, deljenja emocija, a ni nasilje nije retkost”, upozorava sagovornica.
Doživljaj usamljenosti na prvi pogled nije toliko izražen, ali je zapravo prikriven. Zbog društvenih mreža, mladi imaju utisak da nisu usamljeni, iako se posledice tehnologije već osećaju. “Nastupio je cunami virtualnog komuniciranja. Mladi ne razgovaraju direktno, već preko posrednika, Fejsbuka, interneta, a čovek ima potrebu da oseti drugog. Čini im se da nisu usamljeni jer misle da komuniciraju, ali to nije prava komunikacija. Takođe, prisutno je sajber nasilje jer se sve češće devojčice u završnim razredima osnovne škole slikaju nage, a kad se te fotografije prošire internetom, nastaju ozbiljne posledice”, izjavila je Radovanovićeva.
Naša sagovornica ističe da veze takođe trpe, a među najčešćim problemima su ljubomora i generalizacije u ljubavnim odnosima koje se manifestuju ocenama da su sve devojke “ovakve” ili momci “onakvi”. Ni mlade nije zaobišla bolest modernog doba – anksioznost, pa sve češće prijavljuju panične napade, opsesivne misli i uznemirenost koja je uzrokovana strahom od budućnosti. Odlazak iz zemlje i strahovi koje on sa sobom nosi česta su tema razgovora sa psihologom u Domu omladine. Poremećaj spavanja takođe je izražen problem jer mladi idu na spavanje u jutarnjim satima, a onda preko dana spavaju što dovodi do mnogih poteškoća.

Put ka rešenju problema mladih

Do danas, kroz Savetovalište je prošao 5621 klijent i održano znatno više seansi jer neko dođe samo jednom, a neko i po 20-30 puta. Nekad mladi dolaze godinu, dve, pa naprave pauzu i sa novom prekretnicom u životu ponovo dođu. Metode koje stručnjaci primenjuju su psihološko savetovanje i psihoterapija – individualna, u parovima ili sa porodicom. “Učimo ih da gledaju stvari iz drugog ugla, svako dobije nešto, to se nekad i ne vidi, ali sebe gleda na drugi način. Geštalt pristup i podrazumeva osvešćivanje, usmeravanje pažnje na ovde i sada, a to se izgubilo. Na primer, jedan od čestih problema je bes. Mladi ne znaju kako da se izbore sa tim osećanjem, a često nisu ni svesni da su besni, pa im pomažemo da izbace tu emociju iz sebe, ali tako da ne povrede drugog”, objašnjava psiholog dodajući da je na rad motiviše saznanje da je nekom pomogla.
Nekad to, naravno, nije moguće, pa se mladi sa dubljim poremećajima upućuju u odgovarajuće institucije. Ostali su uvek dobrodošli jer je savetovanje besplatno, nije potreban uput, a tajnost je zagarantovana i sve ostaje u četiri zida nevelike prostorije na 1. spratu Doma omladine. Nakon svih ovih godina i druženja sa zbunjenim, razočaranim, povređenim mladim ljudima, naša sagovornica je u jedno sigurna – nije im lako. “U našoj zemlji je teško svima, a pogotovo mladima. Imamo pametne mlade ljude čije znanje država ne koristi, a samo znanje i rad mogu da unaprede sve, pa i državu”, podseća sagovornica.

Vremeplov: Petar Petrović Njegoš

Na današnji dan 13. novembra 1813. godine u Njegušima je rođen Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladika, filozof i državnik, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela “Gorski vijenac”. Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep “Luča mikrokozma”, dramu “Lažni car Šćepan Mali”, pesme.

Vremeplov: Vladislav Ribnikar

Vladislav Ribnikar, osnivač, prvi direktor i glavni urednik lista “Politika” (1904) rođen je 13.  novembra 1871 godine. Jedan je od osnivača TANJUG-a i prvi direktor te agencije (1943). Bio je ministar prosvete FNR Jugoslavije 1945. i predsednik Komiteta za kulturu i umetnost 1946.

Vremeplov: Ežen Jonesko

Na  današnji dan 13. novembra 1912 godine rođen je francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko, koji se svojom antidramom suprotstavio klasičnom pozorištu odbacivši svaku akciju, uzročnu povezanost i tradicionalne šeme klasičnih dramskih dela (“Ćelava pevačica”, “Lekcija”, “Stolice”, “Nosorog”, “Makbet”).

Vremeplov: Vladimir Petković

Na današnji dan 13. novembra 1965 godine umro je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, upravnik Narodnog muzeja u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog grada.

Vremeplov: Vitorio de Sika

Italijanski  filmski režiser i glumac Vitorio de Sika, jedan od tvoraca neorealizma (“Kradljivci bicikala”, “Stanica Termini”, “Ćoćara”, “Vrt Finci Kontinijevih”) umro je 13. novembra  1974. godine.

U Srbiji 41 slučaj malih boginja, među njima i beba od tri meseca

Male boginje posebno su opasne po malu decu, a komplikacije kojima su najpodložniji oboleli uzrasta od pet do 20 godina mogu biti veoma teške pa je vakcinacija izuzetno važna, ocenjuju stručnjaci za “Blic” Beba od tri meseca najmlađa je osoba obolela od malih boginja na teritoriji Srbije i srpskih enklava na Kosovu, dok najstariji oboleli ima 43 godine. Od početka oktobra 2017, zaključno sa 3. novembrom, na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovan je ukupno 41 slučaj malih boginja, kažu u Zavodu za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”. Njihovi podaci dokazuju koliko je vakcinacija važna, pošto 93 odsto obolelih nije primilo MMR vakcinu koja štiti od zauški, rubeola i malih boginja. Među obolelima koji su registrovani u Srbiji i srpskim enklavama na Kosovu, njih 73 odsto je na bolničkom lečenju, a dve osobe su dobile upalu pluća. Podsetimo, od komplikacija usled zaraze malim boginjama jedno dete na Kosovu je preminulo.

U Bujanovcu dezinfikuju škole, proveravaju zdravlje dece…

Pojačane mere nadzora sprovode se u vrtićima i školama u Bujanovcu zbog epidemije malih boginja, koju je 1. novembra prijavio Zavod za javno zdravlje iz Vranja. Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje dr Slađan Stanković kaže da su zaposleni u Domu zdravlja, vrtićima, osnovnim i srednjim školama svakog dana u obavezi da prate situaciju i preduzimaju mere za sprečavanje širenja zaraze. Pooštren epidemiološki nadzor usledio je kada je nedavno otkriveno da su dvoje studenata, mladić (24 ) iz Končulja i devojka (21) iz Bujanovca oboleli od morbila.
Direktorka OŠ “Branko Radičević” u Bujanovcu Gordana Zlatković kaže da je obavljena dezinfekcija đačkih klupa i podova u zgradi. Roditeljima predškolaca naloženo je da dostave potvrde o zdravstvenom stanju deteta. Direktor Doma zdravlja u Bujanovcu dr Lela Jovanović kaže da medicinske ekipe redovno kontrolišu 250 dece u 45 predškolskih grupa u Bujanovcu i selima. Urađena je revizija kartoteka i utvrđeno je da 779 dece uzrasta od jedne do 14 godina treba prvi put da primi MMR vakcinu ili da se revakciniše.
Koordinato za imunizaciju bujanovačkog Doma zdravlja dr Afrodita Mustafa rekla je da je najviše nevakcinisane dece rođene 2007. godine. Osim što su upućeni pozivi za vakcinaciju, dogovoreno je da u vrtićima ne mogu da budu deca koja nisu primila vakcinu.

Šta su najopasnije komplikacije?

Zapaljenje mozga – Svaka hiljadita osoba zaražena virusom malih boginja dobije zapaljenje mozga. Zapaljenje pluća – svako 20. dete dobije zapaljenje pluća zbog kog završi u bolnici. Opasnost po život – Nije isključen ni smrtni ishod usled komplikacija. Jedan u 5.000 slučajeva završi u vegetativnom stanju ili podlegne komplikacijama

Imigranti problem u berlinskoj školi: “Prvi hitac pitanje vremena”

Situacija u redovima berlinske policijske škole je loša, rekli su tamošnji predavači anonimno novinarima nemačkog lista “Velt” i izjavili da probleme stvaraju muslimanski imigranti i da je “samo pitanje vremena kada će biti ispaljen prvi hitac”, prenosi “Dojče vele” (DW). Navodi se da se već nekoliko poslednjih nedelja, u lokalnim medijima mogu pročitati kratke vesti o problemima sa obukom policajaca u Berlinu. Najpre se pisalo samo o “nesuglasicama” ili “svađama”, bez konkretnijih napomena o tome šta je posredi. DW navodi da je sada, međutim, jasno da je problem vrlo veliki i da se tiče imigranata u redovima policijske škole. To je informacija koju je juče prvi objavio “Velt”, pozivajući se na pismo neimenovanog službenika berlinske policije svom glavnom šefu Klausu Kantu.
Prema navodima tog službenika, pre svih muslimanski đaci policijske škole ispoljavaju do sada neviđenu neposlušnost. Udeo imigranata među pitomcima je između 30 i 40 odsto. Mnogi među njima, prenosi se u pismu, loše govore nemački jezik i bahato se ponašaju, posebno prema ženama, bilo da su u pitanju ženske osobe koje nemaju direktne veze sa njihovim poslom, poput čistačica, ili njihove pretpostavljene. “Velt” navodi da poseduje tonski snimak na kojem se jedan drugi policajac žali da u razredima u kojima ima mnogo stranih pitomaca vladaju “atmosfera mržnje, odbijanje učenja i – nasilje”.
“U pitanju su neprijatelji u našim redovima”, čuje se na snimku. DW navodi da prema izveštajima dvojice policajaca, mnogi strani đaci policijske škole ne znaju za učtivost, društvena pravila i korektno ophođenje sa drugima, kao i da mnogi vrše opstrukciju nastave na druge načine, na primer, odbijaju da uđu u bazen za plivačku obuku zato što su u istom bazenu pre toga bile žene. “Ako ne prihvataju žene kao svoje pretpostavljene zato što su žene, ako neće da uđu u bazen zato što je pre njih u bazenu bio neko ‘nečist’, onda to znači da više nema ni tolerancije, ni multikulturalnosti”, piše u pismu policajca upućenom berlinskom šefu policije.
Policajac dodaje da “je samo pitanje vremena kada će između rivalskih etničkih grupa u policijskoj školi, između dvojice kolega, biti ispaljen prvi hitac”. DW navodi da se sve ovo dešava u jeku velike društvene debate o imigraciji i policiji koja je počela još pre tri godine, a povremeno se prebacuje na naslovne strane i u udarne vesti. Navodi se da je tako ovih nedelja veliku pažnju medija izazvalo otkazivanje predavanja koje je u Frankfurtskom istraživačkom centru za globalni islam trebalo da drži šef Sindikata nemačke policije, Rajner Vent.
Predavanje je otkazao sam Centar, sa obrazloženjem da postoji realna opasnost od napada “alternativnih levičarskih grupacija”, te da su takve grupacije “već počele da pozivaju simpatizere da osujete tu manifestaciju”. DW navodi da je Vent postao veoma sporan funkcioner, otkako otvoreno kritikuje nemačku vladu tvrdeći da je njena politika promašena. Nedavno je morao da se brani i od optužbi da se policija prilikom odabira lica koja kontroliše koristi rasističkim kriterijumima. Sam Vent je rekao da žali zbog otkazivanja predavanja, a smatra da je žrtva čitavog postupka – sloboda mišljenja.

UN: Uspeh u smanjenju smrtnosti među decom

Tokom poslednjih 25 godina, svet je načinio značajan napredak u spasavanju života male dece a prvi put broj smrtnih slučajeva među decom niži je od šest miliona na globalnom nivou, navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija. Dodaje se, ipak da je većina tih slučajeva mogla da bude sprečena, prenosi Glas Amerike. Tokom 1990. godine, 35 hiljada dece umiralo je svakoga dana. Prošle godine, 15 hiljada dece i beba umiralo je svakoga dana, što je značajno smanjenje broja koje je usledilo zahvaljujuci velikim globalnim naporima. “Napredak je veoma dobar i nastavlja se, ali nije dovoljno brz i moram da naglasim da je te smrtne slučajeve moguće sprečiti. Sa naučnim znanjem koje imamo, sa mogućnostima intervencije, sa sredstvima koja su nam dostupna, ti smrtni slučajevi mogu da se spreče”, kaže Flavija Bustreo iz Svetske zdravstvene organizacije.
U najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija o smrtnosti dece i novorođenčadi navodi se da svake godine milioni dece mlađe od 5 godina umru, većinom zbog uzroka koje je moguće sprečiti, kao što su malarija, upala pluća i dijareja. U skoro polovini broja slučajeva smrti dece, neuhranjenost ima uticaja. Zdravstveni radnici mere obim dečje nadlaktice kako bi ustanovili koliko su neuhranjena. Iako više dece sada doživi svoj peti rođendan, UN navode u izveštaju da se 46 procenata smrtnih slučajeva dece dogodi ubrzo posle rođenja. “A te smrti u prvim mesecima života izazvane su prevremenim rođenjem. Izazvane su zbog nedovoljne telesne mase, značajno zbog sepse, ozbiljne infekcije koja se javlja tokom porođaja, a takođe i gušenjem”, navodi Bustreo.

Dobra vest: Džinovska ozonska rupa se najzad smanjuje

Iz američke  svemirske agencije NASA stigla je retko dobra klimatska vest, a to je da se džinovska rupa u Zemljinom ozonskom omotaču  smanjuje i najmanja je od 1988. Ove godine rupa je bila najveća u septembru, kada je bila široka oko 20 miliona kvadratnih kilometara, što je dva i po puta veća površina od Sjedinjenih Država, preneo je “Vašington post”. Tada je, ipak, bila za 3 miliona kvadratnih kilometara manja od prošle godine, a od tada se još smanjila. Ova dobra vest pojavljuje se 30 godina nakon što je otkrivena ozonska rupa, čije otkriće je dovelo do Montrealskog protokola 1987.
Vremenski uslovi u stratosferi zaslužni su za ovo smanjenje ozonske rupe, a oni  su topliiji nego ikad. Naučnici navode da topao vazduh odbija hemikalije poput hlora i broma koje uništavaju ozonski omotač. Vremenski uslovi iznad Antarktika bili su slabiji, što je dovelo do toplijih temperature koje su usporile gubitak ozona. Pol Njumen, šef naučnog tima za Zemlju u NASA-inom Centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu u Merilendu kaže da je to poput uragana – nekih godina ima malo onih koji dođu do obale a ovo je godina u kojoj vremenski uslovi dovode do poboljšanja formacije ozona.
Naučnici Ujedinjenih nacija pripisali su oporavak ozonskog omotača 2014. izbacivanju iz upotrebe hemikalija koje se koriste za frižidere i klima uređaje krajem ’80-tih. Hloroflourougljenik, međutim, ima dug vek i moći će se naći kako pluta u atmosferi 100 godina od sada, kažu naučnici, prenosi Blic. Oni su predvideli da se ozonski omotač neće vratiti na stanje pre ’80-tih do 2070.
U junu su naučnici identifikovali moguću pretnju oporavku ozona a to je dihlorometan, industrijska hemikalija čije se prisustvo u atmosferi tokom proteklih 10 godina udvostručilo.  Ako njena koncentracija nastavi da raste, to bi moglo odložiti oporavak ozona iznad Antarktika za 30 godina. Uništenje ozonskog omotača uglavnom se odvija iznad Antarktika i posebno ugrožava stanovnike južne hemisfere. Ozon, bezbojni gas, štiti Zemlju od štetnog ultraljubičastog zračenja koje uzrokuje rak kože, ometa rast biljaka i drugo, podsećaju naučnici. 

Devojčica pisala tatinom šefu da mu da slobodan dan

Devojčica, čiji otac radi u Googleu u Kaliforniji, napisala je pismo tatinom šefu i zatražila da mu da slobodan dan. Pismo je napisala zelenom bojicom, piše Independent. “Dragi Google, možete li molim vas omogućiti da moj tata, kada dođe na posao, dobije slobodan dan u sredu s obzirom da je slobodan samo subotom?”, napisala je malena Kejti koja je još dodala da je tati tada rođendan te još dodatno naglasila i da je leto. Možda je presudila zelena boja ili naglasak da je leto, ali Google je devojčicu poslušao. Na pismo je devojčici odgovorio tatin šef Daniel Šiplakof koji je pohvalio njenog oca i čak mu dao celu nedelju slobodno. Portparol Googlea je potvrdio da je pismo autentično.

About the Author

admin