U srednjim školama nova matura, zaštita od nasilja,
nastava na daljinu, …

Skupština Srbije 8. novembra je usvojila četiri zakona iz oblasti obrazovanja, među kojima je i Zakon o  srednjem obrazovanju. Nime će u  srednjim školama u Srbiji biti uveden novi koncept državne mature koji treba da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogući prohodnost učenicima na sledeće nivoe obrazovanja, utvrđeno je izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Precizirano je da se srednje obrazovanje završava polaganjem ispita na državnom nivou, a vrste tih ispita su opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit. Učenik koji završi trogodišnje srednje stručno obrazovanje po modelu dualnog obrazovanja ima pravo na polaganje stručne ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature i to posle najmanje dve godine po završetku srednjeg obrazovanja.
Predviđeno je da učenik koji je završio četvrti razred srednje škole po internacionalnom program može da polaže internacionalnu mature, a definisana je i nastava na daljinu. Propisana je obaveza škole da učestvuje u nacionalnim i međunarodnim testiranjima (nacionalna testiranja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, PISA i TIMS). Izmenama zakona se redefiniše vreme koje je predviđeno da učenici provode u školi, a škola je dužna da realizuje slobodne aktivnosti kroz rad u sekcijama i vannastavnim aktivnostima.
Školski programi uključiće i programe zaštite od nasilja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja i program zaštite od diskriminacije.

Fondacija “Tempus”: Konkursi do februara i marta 2018.

U Skupštini Vojvodine nedavno je Fondacija Tempus koja se 15 godina bavi učešćem Srbije u programima Evropske unije vezanim za obrazovanje i koja je od 2014. nadležna za praćenje projekata Erazmus plus, predstavila nove mogućnosti za visokoškolske institucije, opšte, stručno i obrazovanje odraslih i mladih. Konkursi Fondacije Tempus su otvoreni do februara odnosno marta sledeće godine, a u okviru ovog konkursnog roka, budžet za visokoškolske institucije sa Zapadnog Balkana je preko 36 miliona evra. “Novosti su da je više sredstava odobreno ove godine za projekte koji se odnose na škole, na osnovno obrazovanje, srednje, obrazovanje odraslih. Prošle godine je kroz projekte koji su odobreni finansirana mobilnost oko 1000 prosvetnih radnika, učenika, omladinskih organizacija, tako da očekujemo da će kroz projkete biti podržano više od hiljadu ljudi”, kaže Marija Filipović Ožegović, Fondacija Tempus.
Od početka Erazmus plus programa 2014. obrazovne institucije i omladinske organizacije u Srbiji dobile su preko 55 miliona evra bespovratnih sredstava, a Srbija je lider u regionu zapadnog Balkana i u omladinskoj komponenti Erazmus plus programa. “Prošle godine je otvoren prvi put u istoriji konkurs gde su mladi mogli direktno da podnose prijave za finansiranje najrazličitijih projekata, a od 60 projakata koje smo dobili u okviru tog konkursa 13 je finansirano, a od toga pet iz Vojvodine”, kaže Srđan Mitrović, koordinator za mlade Fondacije Tempus.
Podsetimo, ukupna sredstva namenjena Erazmus plus programa Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekta za saradnju u oblasti obrazovanja, mladih i sporta za ceo period iznose 14,7 milijardi evra, a planirano trajanje programa je do 2020. godine.

“Medeni doručak” za subotičke đake

Mališani svih subotičkih osnovnih škola prošle godine imali su, makar na jedan dan, “Medeni doručak”. Subotički pčelari služili su ih medom i upoznavali s njegovom proizvodnjom, a u cilju što veće zastupljenosti meda u ishrani. Akcija postaje tradicija, jer je novi krug “Medenog doručka” u Subotici počeo u utorak 14. novembra. Med je u utorak bio na trpezi za doručak mališana Osnovne škole “Kizur Ištvan”. Ovim je počela akcija “Medeni doručak” subotičkog udruženja pčelara u cilju približavanja ove poslastice osnovcima. “Rekao bih da je nedovoljno zastupljen med u ishrani dece. I ova akcija sama podstiče i roditelje i decu da ga što više koriste. Naša iskustva iz prošle godine su vrlo pozitivna, deca ovo jako rado i jako lepo prihvataju, tako da mislim da ćemo imati uspeha”, rekao je Dragoljub Matić, predsednik Udruženja pčelara Subotice.
Akcija propagiranja zdravog doručka u okruženju je tradicionalna, a u planu je da postane i u Subotici, jer je ovo udruženje “Medeni doručak” organizovalo prošle godine u svim osnovnim školama. A sve u cilju da prirodna zameni brzu hranu kojom su škole okružene. “Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da ovu inicijativu uvedemo u škole i da ovo postane sastavni deo obroka naših đaka. Tačnije, od Predškolske ustanove, pa škole srednje i osnovne jer, moramo priznati, svi vole ovaj doručak, samo je nekako postao zaboravljen, a verujem da ćemo sa ovom akcijom uspeti da ga vratimo na tanjire naše dece”, rekla je Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje. A pre degustacije, mališani su mogli da se upoznaju sa načinom proizvodnje meda i potrebnom opremom. Do raspusta, “Medeni doručak” će biti serviran u još pet osnovnih škola u gradu.

Novi konkurs Hemofarm fondacije za studentske stipendije

Fondacija Hemofarm raspisala je konkurs za dodelu 10 stipendija studentima osnovnih/integrisanih akademskih studija na fakultetima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Na ovogodišnji konkurs mogu da se prijave studenti treće i viših godina studija koji su u dosadašnjem studiranju ostvarili prosek ocena ne manji od 8,50, a stipendije su namenjene studentima određenih studijskih programa medicinskih i farmaceutskih, tehnoloških i tehničkih fakulteta, saopšteno je iz Hemofarm fondacije.
Konkurs je  otvoren do 21. novembra 2017. godine, a budući stipendisti Hemofarm fondacije u školskoj 2017/2018. godini imaće priliku da budu deo “Mentorskog programa” i da u kontaktu sa ekspertima kompanije Hemofarm unaprede svoja znanja i veštine neophodne za dalji lični i profesionalni razvoj. Hemofarm fondacija stručno i finansijski podržava akademski razvoj mladih u Srbiji, a od svog osnivanja, pre 24 godine, do danas stipendirala je 3.300 studenata širom zemlje.
Detaljne informacije o konkursu i načnu prijave dostupne su na veb sajtu www.fondacijahemofarm.org.rs .

Vršac: Đaci Poljoprivredne škole dobili svlačionicu

U Poljoprivrednoj školi Vršac od pre nedelju dana se nastava fizičkog vaspitanja odvija mnogo lakše. Završeni su radovi na uređenju jedne od svlačionica, a u školi se nadaju da će uskoro obezbediti i sredstva za radove na drugoj prostoriji. Učenici Poljoprivredne škole dobili su konačno novu savremenu svlačionicu za časove fizičkog vaspitanja. Za sredstva za preuređenje zapuštenog podrumskog prostora kod Divac omladinskih fondova konkurisao je Đački parlament, i Fondacija Divac kroz projekat je obezbedila nova PVC vrata, pločice, lepak, boju, i klupe, dok je škola sopstvenim sredstvima finansirala izvođenje radova. “To će nama biti vrlo korisno i značajno, jer konačno možemo da stvarno radimo fizičko kao predmet, jer imamo gde da se presvučemo. A i kad budu završili tuševe u svlačionicama to će biti super, jer nekim danima imamo fizičko drugi ili treći čas, i posle nije baš prijatno sedeti tako oznojan na osztalim časovima. Mislim da je ovo jedan od najboljih projekata koji smo do sada uradili”, kaže Danica Jovanović, učenica IV-4 i predsednica Đačkog parlamenta.
Da će im nove svlačionice biti od velikog značaja, potvrđuje i Uroš Petrović, učenik II-6. “Najviše će nam značiti posle letnje prakse, da imamo gde da se okupamo, jer je tada jako toplo, oznojimo se i isprljamo, a sada više nećemo morati takvi da idemo kući”, objašnjava Uroš.
Za postavljanje tuša i lavaboa u završenoj prostoriji, a zatim i sređivanje druge svlačionice škola tek treba da obezbedi sredstva. “Pored druge svlačionice, koja bi u prvoj fazi izledala isto ovako, i koja bi koštala otpilike 160 hiljada dinara, treba postaviti i bojlere i tuševe, tako da bi čitava investicija iznosila oko 250 do 300 hiljada dinara, koje evo sada pokušavamo da obezbedimo i završimo i te radove”, navodi direktor Poljoprivredne škole Srđan Kliska.
Podsećamo, do sada su se đaci pred časove fizičkog presvlačili u maloj prostoriji koja je nekada bila spravarnica, pa su sve sportske sprave i rekviziti stajali u sali, što je dodatno otežavalo normalno odvijanje nastave. https://www.youtube.com/watch?v=HEBIVu7RDLc

Akademac: “Panika me hvata”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila panika. Emisija je počela u 12.35 časova na prvom programu RTV. U 185.emisiji serijala Akademac , govorilo se o panici čiji simptomi su najčešće društveno prihvatljivi. Iako je to svojevrsna zamka, iako se o panici ne govori mnogo, njeno prisustvo ometa kvalitet života mladima i umanjuje šansu za uspešnost. Pogledajte koliko su studenti spremni da otvoreno govore o raznim oblicima i uzrocima panike u svom životu. Govorilo se i o mogućnosti pojave panike kao pokazatelju da se u našem biću ona manifestuje kao rezultat neke možda dublje emoscije ili straha. Sa studentima je razgovarala, psihološkinja Anđelija Simić a vreme rezervisano za rubriku posvećeno je studentskim stipendijama. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Odnos prema trudnim studentkinjama:
Različito od fakulteta do fakulteta

Jedino što naši fakulteti nude svojim studentkinjama kada ostanu u drugom stranju je zamrzavanje godine, što uostalom može da učini i bilo koji drugi akademac. Nakon izjave Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za populacionu politiku, da će država dati punu podršku studentkinjama koje ostanu u drugom stanju, anketirali smo fakultete širom Srbije na koje sve načine oni izlaze u susret studentkinjama koje ostanu u drugom stanju, odnosno da li postoje i koje su olakšavajuće okolnosti za njih. Ono što je svima bio odgovor – mogu slobodno da zamrznu godinu. Poslednjih godina postao je prilično često i sa simpatijama propraćeno da na fakultetima u Americi studentkinje sa bebama dođu na predvanje, što se posle pretvorilo u viralne vesti na internetu. Tako nešto kod nas ne prolazi, a studentkinja iz Novog Sada podelila je sa nam i jedno neprijatno iskustvo.

Došla sa sa bebom na fakultet i zažalila

Nevena Reljin koja završava master studije u Novom Sadu ispričala nam je da za vreme trudnoće nije naišla na razumevanje zaposlenih na fakultetu, naprotiv. – Prvog sina rodila sam na završnim godinama studija, dala sam sve u roku, ali nikakvih posvlastica nisam imala, čak su me savetovali profesori da je bolje da zamrznem godinu nego da se “patim” sa stomakom. Nisam htela – priča nam Reljin. Ona je sada na master studijama i ponovo je trudna. – Imala sam čak neprijatne situacije kada sam kod jedne profesorice povela malu bebu, trebalo je da obavim samo neku papirologiju. Nisam imala kome da ostavim dete, muž radi, a babe i dede nam nisu u Novom Sadu. Profesorica mi je tada napomenula da ovo nije socijalna ustanova i da beba nema šta da traži na fakultetu. Osećala sam se očajno, bez izbora, a neko vam nabija osećaj krivice – ispričala nam je Reljin.

Trudne studentkinje: Kako je zvanično

“Studentkinjama koje očekuju bebu i koje su u drugom stanju na Akademiji umetnosti zagarantovana su sva prava kao i svim drugim studentim u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i nesmetano mogu da ih ostvaruju. One takođe, imaju puno pravo da na lični zahtev zamrznu godinu i nakon porođaja nastave školovanje u istom statusu u kom su i zamrzle godinu, a takođe mogu na lični zahtev da zamrznu status zbog nege i lečenje deteta – saopštili su sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Identičan odgovor dobili smo i od drugih ustanova poput Fakulteta tehničkih nauka ili Prorodno-matematičkog fakulteta u ovom gradu, ali i na drugim fakultetima u Beogradu i Nišu. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu “Blicu” su rekli da među studentkinjama trenutno nema trudnica, kao i da ih je do sada bilo sporadično. – Za njih nema nekih posebnih povlastica. U slučaju da neka studentkinja zatrudni ima pravo na status mirovanja na fakultetu i to za održavanje trudnoće i negu deteta do godinu dana – kažu na Matematičkom fakultetu. Sličan su nam rekli i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Bez povlastica za smeštaj u studentski dom

Iz Službe smeštaja Studentskog centra u Beogradu i Novom Sadu kažu da studentkinje u drugom stanju imaju iste uslove za rangiranje kao i drugi studenti koji su konkurisali za smeštaj u studentske domove. Na smeštaj trudnica u domove utiče jedino obavezan lekarski pregled na kom se ocenjuje da li je student sposoban za život u studentskom domu.

Poneko ipak “progleda kroz prste” studentkinjama – trudnicama

Ono što saznajemo mimo zvaničnih odgovora jestem, barem prema iskustvu Jovane Rakić sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, da se trudnicama pomaže tako što im se “gleda kroz prste”, pogotovo kada je reč o administrativnim obavezama. Ona je mnogo bolje prošla nego njena koleginica Nevena Reljin. – Ostala sam trudna u četvrtoj godini. Iako je zakon jednak za sve, ipak smo ljudi i zaposleni na fakultetu vrlo dobro znaju u kakvoj ste situaciji. U studentskoj službi su mi rekli da poslednju ratu fakulteta mogu da platim i posle roka, kada budem stigla, odnosno dok ne diplomiram. Sa druge strane i profesori su pažljiviji, neću da kažem da vas puštaju na ispitima, ali vam izađu u susret, jasno im je da morate više da odsustvujete sa predavanja i da imate više od tri minusa posle kojih ne bi trebalo da izađete na ispit. Ili, ako vam fali jako malo da dobijete prolaznu ocenu, ipak će vam je dati – ispričala nam je Jovana Rakić sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu. Na Univerzitetu u Novom Sadu inače trenutno ima oko 140 trudnih studentkinja.

“Ja biram”: Nova emisija za mlade na RTV

Ja biram, ti biraš, svi smo mi smo nekada birali, a mnogi tek treba da izaberu-zanimanje za ceo život! To je osnovni motiv nove emisije Programa za decu i mlade pod nazivom “Ja biram” je počeo sa emitovanjem 11. novembra. Osmakinja Mila vodi nas kroz zanimljivi svet izbora budućeg zanimanja, od stručnih škola, novih oglednih smerova, gimnazija, pa do vrlo neobičnih poziva. Da li treba slušati roditelje, nastavnike, drugare ili isključivo sebe pri takvom izboru, potražićemo odgvoore od pedagoga i naravno, osmaka. Svojevrsno olakšanje malim maturantima doneće i ekranizacija pitanja i zadataka koji su se tokom proteklih godina pojavljivali na završnim ispitima i to iz svih sedam predmeta koliko mali maturanti treba da polažu. Da čuveni testovi za malu maturu ne budu noćna mora potrudili su se predavači koji će im jednostavno i pristupačno objasniti pojmove, podsetiti ih onoga što već znaju ili su možda malo tokom školovanja “preskočili”. U svemu tome vizuelnu podršku tim emisije ima od kolega koji uz pomoć kreativne grafike i animacija sve te naizgled teške zadatke čine vedrijim i lakšim. Svaka emisija poručiće na kraju da život ne teče pored nas iako se sprema mala matura, može se razmišljati i o uređenju sobe, raznim vidovima rekreacije, muzike, svega onoga što tinejždere u tom uzrastu privlači. Osnovna ideja jeste pametan izbor, sa mnogo informacija koje će verujemo okupiti kraj malog ekrana ne samo male maturante, već i nastavnike, roditelje i njihove starije drugare… Emisija je emitovana na prvom programu RTV-a 11. novembar u 9,25 časova.

“Časovničar”: Prva opera sa osobama ometenim u razvoju

Izvođači su ono što na prvi pogled čini nesvakidašnjom beogradsku operu “Časovničar”, koja je u prošlu sredu izvedena na međunarodnom festivalu “Igre bez maski” u Skoplju. Glumci i pevači u prvom inkluzivnom operskom delu u Srbiji i regionu su članovi udruženja osoba sa smetnjama u razvoju “Živimo zajedno”, koji su dobili priliku da u “Časovničaru” iskažu kreativnost i talenat i pokažu da njihova „neobičnost” ne zna za prepreke i postavljene granice. Osnivač udruženja “Živimo zajedno” Dejan Kozić, kojeg smo sa izvođačima zatekli na probi u studiju Fakulteta dramskih umetnosti, rekao je Tanjugu da je ideja o operi nastala 2001.godine kada je formirana dramska sekcija. “Na našim muzičkim radionicama pojedinci su pokazali interesovanje za pevanje. S druge strane, istraživanje u evropskom projektu DAJS pokazalo je da ometene osobe koje imaju javne nastupe i bave se pozorištem tako unapređuju svoje kompetencije, lakše završavaju školu i zapošljavaju se”, objasnio je Kozić motiv nastanka opere.
On dodaje da su dve godine zaredom sa svojim predstavama osvojili prve nagrade u Skoplju, a da ove godine nastupaju u revijalnom delu festivala “Igre bez maski”, na kojem učestvuju osobe sa hendikepom, ali i oni koji nemaju smetnje u razvoju. “Zamolili su nas da pružimo priliku i drugim učesnicima da osvoje nagradu. Sem toga, opera je još u fazi stvaranja, a nama će značiti da je prvi put izvedemo na jednoj velikoj sceni”, kaže Kozić.
U operi, čiji je autor njegov brat Đorđe Kozić, učestvuje 15 osoba ometenih u razvoju, a ono što delo čini posebnim je i to što im glumačku i pevačku pomoć pružaju i dve slabovide osobe i autistični mladić. “Ovo što radimo ima i inkluzivni karakter, jer uključuje i osobe bez smetnji u razvoju, dok će nam se u Skoplju pridružiti ometeni u razvoju iz makedonskih udruženja”, naveo je Kozić. On ističe da su projektima kao što je opera “Časovničar” značajan podsticaj za članove udruženja koji će, kako kaže, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture, dobiti i simbolične honorare za uloge. “Ideja je da operu izvodimo po mnogim gradovima što će biti prilika da i u drugim mestima uključimo ometene u razvoju, ali i da podstaknemo ostale stvaraoce da komponuju za takve osobe”, rekao je sagovornik Tanjuga.

Sremska Mitrovica: Bazeni na radost i zdravlje i najmlađima

Simbol nove epohe u razvoju Sremske Mitrovice, jeste svakako bazen “Pinki”. Savremen, zatvoreni bazen je dimenzija 25 x 13 metara.  Opremljen je za potrebe raznih takmičenja, dok je drugi, manji svega 90 cm, namenjen najmlađim sugrađanima. Svega četiri dana nakon otvaranja, Mitrovčani su pokazali veliku radost, zadovoljstvo i interesovanje. To pokazuje i činjenica, da je u toku vikenda, koji je za nama, bazen u Sremskoj Mitrovici posetilo više stotina građana. Svi ljubitelji sporta na vodi mogli su da uživaju, da se druže i da se rekreiraju u odličnim uslovima.
Gradski bazen “Pinki” otvoren je za sve građane sedam dana u nedelji i to u dva termina dnevno. Pored dnevnih, tu su i termini za noćno kupanje, i to: sredom, petkom i subotom od 21 do 23 časa. Kada je reč o ceni, ona je raspoređena u nekoliko kategorija, pa tako deca do sedam godina plaćaju 100 dinara, grupne ulaznice su 150, a za odrasle cena ulaznice iznosi 200 dinara. Noćno kupanje košta 300, dok je za mesečnu ulaznicu, u trajanju od 30 dana, potrebno izdvojiti 2.500 dinara.

SANU: Mentalno zdravlje ljudi –  nacionalni kapital

Mentalno zdravlje predstavlja nacionalni kapital, a mentalni poremećaji su na samom vrhu uzroka nestabilnosti i narušenog kvaliteta života zbog čega je SANU odlučila da svojim naučnim znanjem pomogne u prevenciji tog zdravstvenog problema, poručeno je  u ponedeljak 13. novembra sa foruma o mentalnom zdravlju ”Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja” održanog u SANU. Predsednik SANU Vladimir Kostić naveo je da je ideja petog sastanka pod nazivom Problemi javnog zdravlja u Srbiji fokusiranje na teme koje potresaju društvo dramatičnije nego, kako je naveo, političke međuigre. – Ovde se radi o pitanju života i smrti, kvaliteta života, konačno i mentalnog stanja u jednom društvu. Pre dve godine započeli smo nešto što smo želeli da postane tradicija iza koje ostaju monografije koje će svedočiti kako smo u jednom vremenu ocenjivali svet oko nas – rekao je Kostić. On je dodao da posle svakog takvog skupa izlaze određene teze koje, kako kaže, pokušavaju da podele sa vladinim i nevladinim organizacijama s ciljem da se usaglasi njihovo zajedničko delovanje.
Osim akademika i stručnjaka iz Srbije, na forumu koji je organizovan u saradnji sa Udruženjem psihijatara Srbije gosti predavači bili su direktor Programa za mentalno zdravlje Regionalne kancelarije SZO Danijel Kišolm iz Kopenhagena i predsednik Udruženja za poboljšanje programa za mentalno zdravlje iz Ženeve. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije jedna od četiri osobe u toku života oboli od nekog mentalnog poremećaja kao što je depresija, anksioznost, zlopupotreba supstanci, poremećaji ishrane…

Kosovska Mitrovica: Pomoć deci sa smetnjama u razvoju stiže iz RSp

Kosovska Mitrovica dobila je udruženje roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Pomoć u osnivanju, opremanju prostorija, kao i lečenju dece stigla je iz Republike Srpske. https://www.youtube.com/watch?v=JH3-olZiK80

Vremeplov: Sovjeti  lansirali “Veneru III”

Na današnji dan 16. novembra 1965. SSSR je lansirao svemirski brod “Veneru III”, koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

Vremeplov: Počeo let “Skajlab-a 4”

Trojica američkih astronauta počeli su 16. novembra 1972.svoj 84. dnevni let u svemirskoj letelici “Skajlab 4”.

Vremeplov: Počeo period krstaških ratova

Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj na današnji dan 16. novembra 1095. papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.

Vremeplov: Rođen Rudolf Krojcer

Na  današnji dan 16 novembra 1766. rođen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošću, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.

Vremeplov: Umro Klark Gejbl

Američki filmski glumac Klark Gejbl umro je na današnji dan 16. novembra  1960.. Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu “Prohujalo s vihorom”. Dobitnik je Oskara za film “Dogodilo se jedne noći”. 

Vremeplov: Pisaro zauzeo Kahemarku

Na današnji dan 16. novembra 1532. španski osvajač Fransisko Pisaro zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

Ministarstvo rešava probleme nasilja u školama

Narednih dana biće formirana ministarska grupa koja će na operativnom nivou raditi više i dublje na rešavanju problema nasilja u školama, najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. On je, gostujući na TV Pink, rekao da ministarstvo koje vodi ne može samo da izađe na kraj s tim problemom, već da u rešavanje moraju da se uključe i druga ministarstva – za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, unutrašnjih poslova i pravde, ali i porodica. Šarčević je naglasio da su novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđene oštrije kazne za roditelje, jer se, kako kaže, ne vidi samo dete kao problem, već i roditelji, koji su češto nezainteresovani. – Nisu male kazne u Srbiji ako je 100.000 dinara kazna, a do sada bila 5.000. To drastično povećana kaznu. I ne može neko da se izvuče iz priče – rekao je Šarčević. On je kao jedan od problema naveo i to što je prethodni saziv ministarstva “desetkovao” stručne saradnike po školama, pedagoge, psihologe…

Devojčica – žrtva: “Ispiši me iz škole ili će me oni ubiti”

“Strahovi ostaju i kada se đačka klupa napusti”, priča Zorana A., majka devojčice koja je i u osnovnoj školi bila žrtva vršnjačkog nasilja. Priča o strašnom napadu troje đaka na učenicu aranđelovačke Tehničke škole, mnoge je roditelje uznemirila, naorčito Zoranu A., čija je ćerka, kako tvrdi, od petog razreda ugledne beogradske osmoletke prolazila kroz pakao. – Sve je bilo potpuno normalno do tada, a onda su odjednom krenule priče da je ona šugava. Grupica od petoro-šestoro đaka, sa devojčicama na čelu, počela je da je omalovažava, da dezinfikuje ruke nakon što ih ona dodirne. Uskoro, niko iz odeljenja nije želeo da se druži sa njom, a kada su išli na izlet, sedela je sama u autobusu – priseća se Zorana sa gorčinom u glasu. Kako kaže, prvo je pokušala da razgovara sa roditeljima te dece. – Uveravali su me da je to samo šala. Međutim, to je otišlo toliko daleko, da ni deca iz susednog odeljenja nisu želela da se druže s njom. Obavestila sam i razrednog starešinu, pedagoga, psihologa, direktora… molila da imamo roditeljski sastanak sa ovom temom. Ali, niko nije reagovao, iako su svi znali za problem – priča Zorana u neverici.

Inspekcija: Slučaj  zastareo

Pošto sam ispisala dete i prijavila sve prosvetnoj inspekciji, rekli su mi da je slučaj vršnjačkog nasilja zastareo, tvrdi majka Zorana A. Kako kaže, njena ćerka se iz škole vraćala toliko izmučena, da se čak i gušila, a morale su da idu i kod kardiologa. – Kupovala sam i knjige o vršnjačkom nasilju i delila ih po školi u nadi da će deca shvatiti da je to što rade ružno. Umesto toga, jednog dana grupa devojčica ju je nabila u ćošak fiskulturne sale i toliko vređala, da mi je ćerka jednostavno rekla “ispiši me iz škole ili će me oni ubiti” – priča Zorana, i dodaje da je ćerku ispisala. – Kada sam obavestila prosvetnu inspekciju, rekli su mi da je kasno. Tada sam shvatila da me je kolektiv škole upravo i zavlačio dok to ne zastari. Mi smo možda učinile pogrešnu stvar, pobegle od svega toga, ali verujte mi, kada vršnjačko nasilje počne, nemoguće ga je zaustaviti – ističe Zorana. Kako ona kaže, iako je prošlo nekoliko godina od tada, vreme nije uspelo da obriše sve rane.” Ona je nesigurna, misli da će drugarice prestati da se viđaju sa njom ako ih nekada odbije da se vide. Kada je birala srednju školu, izabrala je onu u koju niko od tih devojčica koje su se maltretirale ne ide. Znate, njoj se niko nikada nije izvinio zbog svega, a čak je i direktor, koji je saslušavao tu decu, priznao da je sve što su joj radili jezivo. Moj apel svim roditeljima koji proživljavaju isto je da budu uz svoje dete i da ne veruju školi – ističe Zorana.

Smena za direktore koji ne prijave nasilje

– To je resorski strašno degradirano, a to su ljudi koji mogu da primete neku nevolju pre nego što se nešto desi. Oni moraju da znaju svu decu, sastav porodice, da je očekivati da se tako nešto desi. Prevencija je u ovom slučaju strašno bitna – podvukao je ministar. Kako je istakao, za godinu dana došlo je do promena u sistemu, tako da ministar može da postavi i razreši direktore. – Sada smo napravili proceduru, u jednom danu, škola mora da prijavi nasilni incident školskoj upravi i inspekciji na lokalu. Istog trenutka oni moraju da jave republičkoj inspekciji, nadležnim pomoćnicima i timu za nasilje, a ko to ne uradi, sledi smena, bez pardona i to piše u zakonu – naznačio je ministar.
Ukazao je i da se govori samo o slučajevima koji “isplivaju” u javnost, dok se mnogo toga ne prijavi, u nameri da se zataška. – Sada ćemo na ovome raditi intenzivno i pokušati da to na naeki način dovedemo na razumnu meru – podvukao je ministar prosvete. On je rekao da zaposleni u školi moraju da znaju koja su to “kritična mesta u školi” i moraju da budu među decom. – Nijednog trenutka neću opravdati školu i njenu krivicu tamo gde je ona kriva, ali istovremeno nastavnicima su vezane ruke – ne smeš ovo, ne smeš ono, svi su u pravu sem onih koji rade u nastavi. Sad smo stvari postavili na svoje mesto i sada sistem mora da deluje efikasno”- rekao je Šarčević.

Kikinda: Policajac i pedagog u školi – manje nasilja

Kako bi sprečilo sve češću pojavu vršnjačkog nasilja, Ministarstvo prosvete planira da angažuje znatno veći broj stručnog kadra po osnovnim i srednjim školama. U obrazovnim ustanovama u Kikindi, u kojima su angažovani pedagozi, psiholozi, ali i školski policajci, situacija je znatno bolja, u odnosu na period kada je takav vid prevencije bio znatno slabiji. Na području grada Kikinde postoji 19 osnovnih i srednjih škola u kojima nastavu pohađa oko 6.000 učenika. Samo u dve osnovnoškolske ustanove angažovani su školski pedagog, psiholog i školski policajac, uz instaliran video nadzor, pa je tamo i drastično bolja situacija u odnosu na prethodni period. U drugim školama angažovani su pedagozi ili psiholozi, dok je u seoskim sredinama stručni kadar angažovan svega pola radnog vremena.
“Činjenica je da ja kao pedagog nisam stručna u svemu i ne mogu da pokrijem sve oblasti, jer u našoj školi fali psiholog. Što se tiče javljanja učenika, srećna sam kada dolaze sami, mada ima i onih koji dolaze na predlog roditelja ili starešina, ali me uvek raduje činjenica da se deca sama jave”, kaže Ljiljana Gavrilov, školski pedagog.
Svi stručnjaci imaju isti stav, a to je da je ključna uloga škole pre svega u prevenciji. Dakle, treba učiniti sve da do nemilih događaja i nasilja ne dođe. Zato je neophodno da u životu škole učestvuju svi, od roditelja i učenika do stručnog kadra, koji je, kako je vreme pokazalo, veoma neophodan. “Naši učenici kao i roditelji imaju kulturu ponašanja koju smo godinama gradili kod njih, a to je da se i samonicijativno javljaju i ne samo na prepopruku kolega, odnosno učitelja ili nastavnika, tako da zaista imamo lepu saradnju sa učenicima i roditeljima”, kaže Snežana Mirić Dejanović, školski psiholog.

Nasilje u školama: Ministarstvo predlaže više stručnjaka

Kako bi sprečio povećan broj vršnjačkog nasilja, resorno ministarstvo je kao vid pomoći, predložilo veći broj stručnog kadra po školama od sledeće godine. “Mi se za sada snalazimo tako što uvek imamo nekog roditelja ili nekoga kome možemo da se obratimo za stručnu pomoć psihologa. Treba u školi da postoji tim koji bi pratio učenika i porodicu kako bi bio upoznat sa situacijom i blagovremeno reaguje”, kaže Ksenija Petrović, direktorka OŠ “Đura Jakšić”.
“Škola je jedan od šrafova u našem sistemu i naravno da ne može sve da spadne na školu. Tu moraju da se uključe sve druge institucije, a pre svega policija i Centar za socijalni rad. Naravno, i roditelji koji su nezaobilazni faktor”, kaže Tihomir Farkaš, direktor OŠ “Žarko Zrenjanin”. U skladu sa preporukama resornog ministarstva, od sada je obaveza da direktor škole, predsednik Saveta roditelja, predsednik školskog odbora i svaki odeljenski starešina ponaosob zakažu sednice kao i roditeljske sastanke na kojima će posebna tačka biti prevencija nasilja, posebni rizici i mere zaštite kao i reagovanja u slučaju kada se nasilje desi.

Ove godine 28 dece lečeno o trošku Budžetskog fonda

O trošku Budžetskog fonda ove godine lečeno je 28 mališana u inostranstvu, a odobreno je i slanje 58 uzoraka na analize u laboratorije u inostranstvu, kako bi se utvrdila dijagnoza. Iz Budžetskog fonda odobrena su i sredstva za dolazak u Univerzitetsku dečju kliniku ortopeda iz Rusije, koji je lečio sedam bolesnika sa složenom ortopedskom patologijom, kao i još nekih stručnjaka. Za lečenje dece ima dovoljno sredstava na računu: od sredstava koja su izdvojena iz budžeta na računu ima 120. 477. 576 dinara, dok od donacija kompanija i pojedinaca na dinarskom računu ima 11. 300. 050 dinara, a na deviznom 5. 815 evra. Od kazni za verbalne ili fizičke sukobe u Skupštini Srbije u Budžetski fond decembra 2017. godine slilo se 73.420 dinara, dok je 8. juna ove godine pristiglo još 145.132 dinara.

Zabluda: To što su “svi bez problema preležali u detinjstvu”
nisu male boginje!

Mnogi građani ne razlikuju male boginje (morbili) od ovčijih (varičele). Često ih mešaju i misle da su preležali male boginje, koje, međutim, nisu mogli čak ni studenti medicine da vide poslednjih decenija, jer je kao bolest potpuno potisnuta i danas vrlo retka. “Nije mi jasno zasto se digla prašina oko malih boginja. Većina nas je ih je preležala u dečjem uzrastu. Roditelji su nas vodili kod obolelih da bi ih i mi što pre dobili”, česti su komentari građana na tekstove koji se bave mogućom epidemijom malih boginja i problemom niskog obuhvata vakcinisane dece.
Epidemiolozi ističu da su poslednjih desetak godina male boginje pojavljivale u pojedinačnim slučajevima i manjim ograničenim epidemijama, da su te boginje najopasnije, jer za sobom nose veoma ozbiljne komplikacije pa čak i smrtni ishod, što varičela nije slučaj, i da je jedina prava zaštita MMR vakcina. Dakle, one koje smo “svi mi preležali u detinjstvu i nije bilo ništa strašno” su varičele, nikako male boginje! Inače, postoje tri vrste boginja – male boginje (morbile), crvenka (rubeola) i ovčije boginje (varičele).

By admin