Vesti 18/19.11.2017.

Reforma gimnazije

Radna grupa za izradu smernica razvoja opšteg srednjeg obrazovanja usaglasila je  redefinisani nastavni plan za sva tri tipa (opšti, društveno-jezički i prirodno-matematički) gimnazija, saopštilo je u petak ministarstvo.

Delegacija Ministarstva počasni gost u Torinu

Državni sekretar Vladimir Džamić i pomoćnica ministra Gabrijela Grujić sastali su se u petak  u Torinu sa predstavnicima Evropske komisije i specijalizovane agencije Evropske unije ETF koja se između ostalog bavi unapređenjem dualnog obrazovanja u evropskim državama.

Za unapređenje IT i naučne infrastrukture 20 miliona €

Predsednica Vlade Ana Brnabić prisustvovala je  u sredu 15. novembra  potpisivanju ugovora za realizaciju tri projekta, ukupne vrednosti veće od 20 miliona evra, čiji je cilj unapređenje informaciono-tehnološke i naučno-istraživačke infrastrukture u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Ugovore za izgradnju lamele Elektronskog fakulteta u Nišu, Naučno-tehnološkog parka u Nišu i zgrade za projekat Verokio Instituta za fiziku u Beogradu, potpisaće ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, gradonačelnik Niša Darko Bulatović i direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević. Radovi na izgradnji lamele Elektronskog fakulteta i NTP u Nišu i projekta Verokio, deo su podrške Vlade Srbije i Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT razvoju IT i naučne infrastrukture u Srbiji.
Pored ta tri projekta, planirana je realizacija još četiri projekta, od kojih su dva već započeta – izgradnja NTP u Novom Sadu i raspisan je tender za izradu projekta za novu zgradu Naučno-istraživačkog instituta BioSens u Novom Sadu. Dva projekta koja će biti pokrenuta su izgradnja nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i zgrade za visoko obrazovanje IT inženjera u Beogradu. Ukupna vrednost svih sedam projekata je veća od 50 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

Formirati Fond za nauku!

Četvrti u nizu okruglih stolova posvećenih temama od krucijalnog značaja za razvoj naše zemlje, koje su u Novom Sadu 14.11.2017. godine zajednički organizovali  Univerzitet u Novom Sadu, Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti, pokušao je da osvetli uticaj projektnog finansiranja na razvoj nauke u Srbiji. – Ovakvi skupovi prilika su da čujemo jedni druge, ukažemo na prbleme i ponudimo moguća rešenja – rekao je rektor UNS-a profesor dr Dušan Nikolić. – Mislim da bi državni univerziteti, već povezani u zajednicu, trebalo čvršće da se organizuju i pokušaju da utiču na projektne cikluse. Kao primer ovakvog udruživanja rektor Nikolić je naveo Ligu evropskih istraivačkih univerziteta, u koju su se udružila 23 najuticajnija univerziteta iz 12 evropskih zemalja,kako bi lobirali za sredstva kod Evropske komisije, ali i sarađivali s najboljim univerzitetskim asocijacijama sa drugih kontinenata.
– Ogroman potencijal leži u snažnoj vezi nauke s privredom, ali niko ko učestvuje u kreiranju društvene dobrobiti ne misli da sve treba da ishoduje na tržištu – rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost profesor dr Zoran Milošević. – Činjenica je da bez razvijanja istraživanja u privredi nećemo imati održivu ekonomiju, ali dok se to ne ostvari, moramo osnaživati nauku. Dobre primere snažne veze nauke i privrede već imamo, ali nam treba više prostora za tržišno vrednovanje onog što se radi u nauci. Mada su danas retka društva koja nauku i obrazovanje ne vide kao prioritete, po mišljenju potpredsednika Matice srpske profesora dr Branka Bešlina, pripadnike naučne zajednice tište kako naći dugoročna i održiva rešenja kada je u pitanju s jedne strane odgovornost za davanje ličnog doprinosa, a s druge ostvarivanje strateških opredeljenja.

Sistem projektnog finansiranja  pretvoren u kvaziprojektno finansiranje!

Uz podsećanje na to da je poslednji projektni ciklus nasilno prekinut, predsednik ogranka SANU u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović najavio je najpozvaniju osobu da govori o budućnosti finansiranja nauke u Srbiji – državnog sekretara Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja profesora dr Vladimira Popovića. – Zakonska osnova za finansiranje nauke u Srbiji je ista od 2007. godine i do ovog poslednjeg ciklusa taj okvir nije dovođen u pitanje – rekao je dr Popović. – Međutim, sistem projektnog finansiranja pretvoren je u kvaziprojektno finansiranje jer država praktično finansira 11.500 istraživača, to jest skoro sve koje imamo, a kojih je.nažalost, manje nego što je blo nekad, jer su mnogi otišli. Mi u Ministarstvu danas smo u prilici samo da gasimo požar, a tako nećemo daleko stići. S malo raspoloživog novca za nauku, po rečima državnog sekretara, neophodna je sveobuhvatna reforma u ovom segmentu, a uz predloge nekoliko modela finansiranja, razmišlja se i o formiranju fonda za nauku, koji bi bio na nivou Vlade, i u koji bi se slivala sredstva iz različitih ministarstava.

Bjelaković: Nauku u čitavom svetu muče isti problemi

Govoreći o iskustvima i perspektivama projektnog finansiranja u humanističkim naukama docent dr Isidora Bjelaković s Filozofskog fakulteta UNS-a, predložila je ulaganje u kapitalne nacionalne projekte i iznela brojne primedbe na sadašnji način. Po njenim rečima, trebalo bi preispitati relevantnost bodovanja publikovanja radova iz oblasti srpskog jezika i književnosti u međunarodnim časopisima, jer većina ih je s anglosaksonskog jezičkog područja. – Nauku u čitavom svetu muče isti problemi, od gubljenja poverenja u nju, preko sve manjeg novčanog izdvajanja, transparentnosti rezultata istraživanja, pa do inflacije doktora nauka i nužnosti unapređenja rezultata istraživanja – rekao je profesor dr Sergej Ostojić s Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja UNS-a, govoreći o izazovima u prirodnim naukama i medicini u ovoj godini. – Poslednjih godina izdvajanja za nauku stangniraju i u Evropi i u Americi, ali rastu u Aziji. Naša zemlja je u Evropi pri samom dnu lestvice i, mada su izdvajanja povećana, samo je BiH iza nas. U svetu je trend osnivanje fondova za istraživanja mladih i žena i za osnovna istraživanja, a prisutna je još jedna novina, koja nauku vraća njenoj suštini – arhiviranje podataka, pre objavljivanja, u danas precenjenim, naučnim časopisima, što utiče na transparentnost.Govoreći o budućnosti osnovnih istraživanja i zamkama komercijalizacije, profesor dr Srđan Rončević s Prirodno matematičkog fakulteta UNS-a, baš komercijalizaciju naveo je kao problem koji dovodi do napuštanja osnovnih istraživanja, bez kojih nema ni primenjenih.

Mali migranti se zbližili sa vršnjacima u Šidu

Početkom školske godine u pojedinim naseljima šidske opštine bilo je nekoliko okupljanja građana koji su što iz roditeljske brige, što zbog neinformisanosti izražavali bojazan zbog uključivanja dece migranata u nastavu u školama. Bilo je i političkih neodgovornih koji su zloupotrebili roditeljsku zabrinutost. „Strasti su uglavnom smirene, ali postoji jedna grupa građana u Adaševcima, koja i dalje smatra da je nepotrebno uključivati decu migrante u zajednička mešovita odeljenja po školama, i da bi bilo dobro da se ta deca odvojeno obrazuju. Međutim, kako vreme prolazi, pokazuje se sve jasnije, opravdanost uključivanja dece migranata u nastavu“, kaže Nebojša Ilić, poverenik za izbeglice i migrante opštine Šid. Deca migranata iz prihvatnog centra „Adaševci” raspoređena su na nastavu u školama u Moroviću, Adaševcima i Vašici, dok iz prihvatnog centra „Principovac” pohađaju nastavu u područnim odeljenjima OŠ „Sremski front” u Sotu i Bikić Dolu, kao i OŠ „Branko Radičević” u Šidu. U škole je uključeno ukupno 95-oro dece migranata, starosti od sedam do 14 godina, za koje su roditelji ili staratelji iz prihvatnih centara dali saglasnost da idu u školu. „Uključenje dece migranata iz prihvatnih centara u osnovne škole opštine Šid je projekat Vlade Srbije, odnosno Ministarstva prosvete, po preuzetim i potpisanim međunarodnim dokumentima, vezanim za migrantsku krizu“, kaže Ilić. Dodaje da je UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete tokom leta napravio niz aktivnosti preko Školske uprave, kao i Komesarijat za izbeglice i migrante, kako bi škole i zaposleni u njima što spremnije dočekali početak uključenja dece u nastavu.
Sva deca su u Domu zdravlja Šid pre uključenja u škole prošla kroz sistematski pregled, po istim standardima kao i naša deca, da bi dobila potrebno uverenje za upis u školu. Za potrebe pratilaca dece od momenta napuštanja prihvatnog centra, prevoza i boravka u školi, kao i povratka dece u centre, Komesarijat je angažovao stručne saradnike iz organizacije „SOS Republike Srbije”. „Ti saradnici se već od ranije nalaze u prihvatnim centrima i rade sa decom. Važno je napomenuti da pored njih veliku ulogu u pripremi dece u centrima imaju i saradnici iz Centra za socijalni rad Šid, Crvenog krsta i NVO Centar za razvoj Srema i Šida. Po rečima odgovornih iz spomenutih škola danas sve protiče u najboljem redu. Deca vrlo brzo ostvaruju prijateljske veze. Deca migranti pokazuju veliku zainteresovanost da nauče srpski jezik, jer od toga zavisi i razumevanje gradiva drugih predmeta“, potvrđuje Ilić.
Čelni ljudi šidske opštine, na čelu sa predsednikom Predragom Vukovićem, nastoje da logistički pomognu tamo gde se od opštine očekuje pomoć. „Pošto su objekti škola u Sotu i Bikić Dolu u lošem stanju, nastojali smo da preko Komesarijata i humanitarnih organizacija, kroz mini-projekte obezbedimo donacije i pomoć potrebnu za sanaciju i podizanje standarda za normalan boravak dece u tim školama. U toku je projekat koji uz pomoć novosadske Eho organizacije treba u što skorije vreme da reši pomenute probleme“, dodaje Nebojša Ilić. Tako se, zahvaljujući prihvatu dece migranata, praktično rešavaju neki stari problemi ovim seoskim školama.

Druženje van škole

Ovih dana radilo se na uvođenju grejanja u školi u Sotu, pa nije bilo nastave nekoliko dana. To je bio dovoljan signal domaćoj deci da zajedno sa učiteljima posete svoje drugare u prihvatnom centru „Principovac”, gde su po rečima odgovornih iz prihvatnih centara zajedno proveli van škole jedan izuzetan dan.

RTV1: “Obično, a vrhunski” predstavlja mladu pijanistkinju

 Najnovija emisija “Obično, a vrhunski” predstaviće Taru Vukadinović. Tara ima 13 godina, i od malena svira klavir. Još od muzičkog zabavišta u Sremskoj Mitrovici, bilo je jasno da poseduje izuzetan talenat koji se razvio u klasi profesorice Margarite Vujović. Iza prestižnih rezultata i uspeha, stoji predan i sistematičan rad u Muzičkoj školi “Petar Krančević”. Tara je laureat Festivala slovenske muzike u Moskvi, nosilac 1. nagrade sa Republičkog takmičenja i Smotre muzičkih talenata Srbije. Urednik: Eva Bokan Režija i montaža: Uroš Jandrić Emisiju možete pogledati u subotu, 18. novembra na RTV1 u 9.40 časova.

Slepa trinaestogodišnja pijanistkinja

Trinaestogodišnja slepa pijanistkinja Petra Spasojević, na skoro svim pijanističkim takmičenjima u Srbiji osvajala je prvo mesto. Petrina priča od njenog rođenja bila je usmerena na zvuk i muziku. Od druge godine života, zahvaljujući apsolutnom sluhu koji poseduje nepogrešivo je ponavljala na dečijem sintisajzeru svaki ton koji je oko sebe čula. Prijemni ispit u muzičkoj školi “Isidor Bajić” je položila bez ikakvih prepreka i poteškoća. Uporedo sa osnovnom muzičkom školom, učenica je Osnovne škole “Sonja Marinković”. Kaže da joj je najveći izazov u školama novo gradivo, kroz čije savladavanje raste u pijanističkom i obrazovnom smislu.        https://www.youtube.com/watch?v=Heu79GvAy9Q

Najbolji učenici na bilbordima: Tijana

Tijana Aničić Vasić iz umetničke škole ”Bogdan Šuput”osvojila je prvo mesto na republičkom konkursu za rad na temu “Život na ulicama” – Moj rad prikazuje jednu drugu, tužniju stranu ulice, od koje mnogi okreću glavu, ali sam ja smatrala da je važno da se prikaže. Upisala sam školu za grafički dizajn i nameravam da nastavim u tom pravcu. Nije važno da li će to biti fotografija, ili nešto drugo volela ih da moj profesionalni angažman bude prožet društvenim – odnosno da prikažem ono što svi treba da vide – kaže Tijana Aničić Vasić.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 37 lokacija u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno oko 170 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” će u narednim danima predstavljati laureate projekta „Učim+Znam=Vredim”, uz njihove kratke izjave. 

Poverenica: Pitanje ravnopravnosti zanima mlade

Prošlo je vreme kada su se poslovi delili na muške i ženske, a pri izbori zanimanja važno je samo pratiti svoje želje i snove, zaključile su u utorak  učesnice skupa “Devojčice imaju reč” koje su učenicima završnih razreda beogradske  osnovne škole “Vuk Karadžić” govorile o svom profesionalnom razvoju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, poslanica Dubravka Filipovski, novinarka, urednica i voditeljka na RTS-u Nataša Miljković, glumica Borka Tomović, doktorka Ilijana Mažibrada i grafička dizajnerka Jelena Šušnjar, razgovarale su u utorak  sa osnovcima i poručile im da veruju u sebe i ne odustaju od svojih snova.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je prihvatila da učestvuje u projektu, jer veruje da mladi mogu da promene svet. “Mislim da suprotno predrasudama mladi jesu zainteresovani za razne teme i mislim da zato treba da bude više ovakvih mentorskih programa na terenu. To je pravi način za dostizanje ravnopravnosti koja se ne postiže ni kroz strategije, planove i akcije, već kroz naš zajednički rad”, navela je Janković. Ona je rekla da na osnovu svog iskustva može da tvrdi da mladi i sa 14, 15 godina razmišljaju o pitanjima ravnopravnosti, kao i da ih interesuje socijalna politika, osetljive društvene grupe… “Kada sam bila u njihovim godinama imala sam više iluzija, sada stvari vidim realno. Mogu da im dam savet kako treba savladati prepreke, kako je bitan konstantan rad na sebi i najvažnije, da ne preskaču i ne idu zaobilaznim putem, jer će ih to sačekati kad tad, to će biti moja poruka”, rekla je Janković.

Najbolji na bilbordima: Ivana, Sanja i Branislava

Učenici Ekonomske škole “Svetozar Miletić” i ove godine istakli su se posebnim uspesima, pa su ostvarenim rezultatima zaslužili da se nađu na bilbordima. Ivana Belić osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju. Upisala sam Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu – kazala je Ivana Belinić. Kako je dalje rekla, u budućnosti bi volela da nastavi u tom smeru, odnosno da se bavi hotelijerstvom da budem menadžer ili vlasnik hotela. Sanja Starčević osvojila je prvo mesto na međunarodnom takmičenju u kulinarstvu u Sloveniji i treće mesto na takmičenju u Pančevu. Nakon srednje škole volela bih da upišem gastronomiju ovde u Novom Sadu ili negde drugo, rekla je Sanja Starčević. Posle studija, nastavlja Sanja, volela bih da idem u inostranstvo kako bih spojila svoje dve ljubavi putovanja i kuvanje.  Vidovdanska nagrada završila je u rukama Branislave Jovančević. Upisala sam turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu, i volela bih da mi to bude zanimanje u budućnosti, kaže Branislava Jovančević. Videću kakve se prilike ukažu, planira dalje naša sagovornica, volela bih i da putujem i oprobam se i u inostranstvu.

Robotičari sakupljaju sredstva za takmičenje

U utorak uveče je u Rektoratu novosadskog univerziteta održana manifestacija “Rotary talent night”, kako bi se timu robotičara “M41+” i studenata Mehatronike sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu omogućilo učešće na prestižnom takmičenju u robotici “Eurobot 2018”. Sva prikupljena sredstva namenjena su za kupovinu delova za izradu robota, kojim će se predstaviti na tom takmičenju. https://www.youtube.com/watch?v=plPKumlDAwg

Filozofski: Korejski jezik dva puta nedeljno

Svaki dodatni jezik koji naučite je dragocen za 21. vek, rekla je dekanica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesorka Ivana Živančev Sekeruš, povodom uvodnog predavanja korejskog jezika koje počinje na Filozofskom fakultetu. Zainteresovanost je velika, za početak će časovi biti dva puta nedeljno, a ako se kurs pokaže kao dobar, naredne godine bi mogla da se upiše i druga generacija polaznika kursa korejskog jezika. Polaznicima se čini kao težak jezik. Iako zbog znakova, pisanje možda deluje kao najkomplikovanije, profesorka korejskog jezika kaže da ima svega 24 znaka i da je pisanje najmanji problem. Šta je onda najteže? “Gramatika, jer je dosta drugačija od naše. Redosled reči u rečenici je nešto što nama možda nije toliko blisko, ali mislim da nije toliki problem savladati”, objašnjava Mila Stamenković, profesorka korejskog jezika
Najveći departman srpkog jezika van Balkana jeste upravo na fakultetu u Koreji, a kako se u Novom Sadu stvorila prva prilika da se uči korejski jezik, u korejskoj ambasadi smatraju da je upravo to način da se dve različite kulture bolje povežu. “Za korejce srpski jezik jeste težak, jer je mnogo drugačiji od korejskog. Ipak, mislim da oni koji su posvećeni tome mogu da nauče. Isto mislim i za polaznike koji će da uče korejski, već smo imali odlične primere ljudi iz Srbije koji su ga naučili”, kaže Son Đu Jon, druga sekretarka Ambasade Republike Koreje. Ovo nije prvi od manje poznatih jezika našoj kulturi na Filozofskom fakultetu. Već godinama postoje kursevi turskog, kineskog, japanskog, hindu, persijskog jezika. Osim uvoda u kurs korejskog jezika, polaznicima je predstavljen i program studiranja u Koreji, kratko predavanje o korejskom filmu, kao i proba tradicionalne korejske nošnje. https://www.youtube.com/watch?v=SvWQtfbtYHY

SANU: Institut za srpski jezik obeležio 70 godina

Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti obeležio je  15. novembra svečanom akademijom u SANU 70 godina od osnivanja. Zvanicama su se obratili predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, direktor Instituta za srpski jezik dr Jasna Vlajić-Popović i rukovodioci svih projekata koji se realizuju u Institutu. Institut za srpski jezik SANU osnovan je 15. jula 1947. godine i do danas je ostao centralna naučna ustanova u Srbiji za sistematsko proučavanje srpskog jezika i izradu kapitalnih rečnika srpskog jezika.
Za ovaj Institut vezana su sva vodeća imena srpske lingvistike 20. veka: Aleksandar Belić, osnivač i prvi direktor Instituta, nj egovi učenici akademici Irena Grickat-Radulović, Milka Ivić, Pavle Ivić i Mitar Pešikan, kao i mnogi drugi istaknuti filolozi našeg vremena. U programu svečane akademije je predstavljen istorijat Instituta za srpski jezik SANU i njegova bogata naučna i izdavačka delatnost. Zvanice su imali priliku da vide i dva kratka filma – dokumentarni film o dugogodišnjem predsedniku SANU i prvom direktoru Instituta Aleksandru Beliću, sačinjen od odlomaka iz radio i TV emisija dobijenih iz arhive RTS-a i animirani film u kojem saradnici Instituta na popularan način prikazuju široj publici, a ne samo lingvistima, čime se konkretno bave u okviru svojih istraživanja. Na primeru obrade samo jedne reči – za ovu priliku odabrana je reč jezik – gledaoci će biti provedeni kroz delatnost svih projekata Instituta. Vlajić-Popović navodi da je u Institutu danas zaposleno čak 65 saradnika, među kojima je 41 doktor nauka. “Većinu zaposlenih čine mladi, perspektivni istraživači pred kojima stoji velika odgovornost da započete institutske poslove uspešno nastave, a zatim i dovrše”, ističe direktorka Instituta za srpski jezik.

Vremeplov: Štampana prva knjiga u Engleskoj na engleskom jeziku

Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je 18. novembra 1477. godine  u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku “The Dictes and Sayings of the Philosophers”.

Vremeplov: Izbila seljačka revolucija u Meksiku

U Meksiku je 18. novembra 1910. godine izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

Vremeplov: Umro Prust

Francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust) umro je 18. novembra 1922. godine Njegov književni postupak u ciklusu romana “U potrazi za izgubljenim vremenom” (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

Vremeplov:  Opozicija bojkotovala izbore, pobedili komunisti

Na prvim izborima održanim 18. novembra 1945. godine u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima. 

Vremeplov: Sukobi unutar država briga međunarodne zajednice

Na samitu OEBS-a u Istanbulu 18. oktobra 1999. godine usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

Vremeplov: Titu dodeljen prvi naziv narodnog heroja

Na današnji dan 19. novembra   1944. godine  predsedništvo AVNOJ, na prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da Josipu Brozu Titu bude dodeljen naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen Josipu Brozu 1972, a treći 1977.

Vremeplov: Umro Šubert

U  31. godini na današnji dan 19. novembra 1828. godine od tifusa umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogat opus nastao između 1810. i 1828, i sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo-pesme.

Vremeplov: Protesti u Nišu zbog falsifikovanja izbora

Na današnji dan 19. novembra 1996. godine okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija “Zajedno”. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru SFRJ.

Vremeplov: ”Otpor” prerastao u partiju

Pokret Otpor, poznat po akcijama protiv režima Slobodana Milševića, prerastao je 19. novembra  2003. godine u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. Otpor prestao da postoji.

Vremeplov: Hiljade obeležile 25-godišnjicu smrti Franka

Na današnji dan 19. novembra 2000. godine na hiljade Španaca okupilo se oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25-godišnjicu diktatorove smrti.

Porastao broj vakcinisane dece u Srbiji

U poslednje dve nedelje u Srbiji je povećan broj vakcinisane dece, prenosi “Blic” uz konstataciju da su roditelji to učinili očigledno podstaknuti epidemijom malih boginja koja preti da se iz regiona prenese i u Srbiju. Epidemiolog Zoran Radovanović kazao je za list da je u opštini Stari grad, u kojoj je obuhvat imunizacije sa 26,5 odsto za prvih šest meseci bio najmanji u Srbiji, u poslednje dve nedelje vakcinisano mnogo dece, tako da je broj zaštićenih porastao na 46 odsto. “Drugu dozu vakcine u opštini Stari grad primilo je 90 odsto onih za koje je predviđeno da budu revakcinisani, što se može smatrati odličnim uspehom jer su sada deca školskog uzrasta gotovo potpuno zaštićena od epidemije malih boginja”, rekao je Radovanović.
Kako se navodi, imunizacija je popravljena i u Vojvodini, gde je prošle godine vakcinisano 89 odsto, a tokom ove godine i naročito u poslednjih mesec dana – 95 odsto. “U najvećim gradovima situacija je najgora gledajući Srbiju u celini, ali situacija po pitanju imunizacije se ozbiljno popravlja. Ovih nedelja mnogo ljudi se odazvalo na poziv za vakcinaciju, pa smo sada bezbedniji”, rekao je Radovanović. Na jugu Srbije popravlja imunološka situacija, a načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Inistituta za javno zdravlje u Nišu Zoran Veličković kaže da se očekuje da do kraja godine broj vakcinisanih dostigne 95 odsto. “U prvih devet meseci vakcinisano je 58 odsto. Do sada nije bilo potvrđenih slučajeva morbila, a da bismo bili bezbrižni potrebno je da bude vakcinisano najmanje 95 odsto dece. Omogućeno je i naknadno vakcinisanje za mališane od 12 meseci do 14 godina”, rekao je Veličković. List podseća da je glavni “kamen spoticanja” bio antivakcioni lobi koji je roditelje zastrašivao pričama o autizmu koji izaziva MMR vakcina.

“Pijan kola ne vozi”

Alkohol i volan nikada zajedno, poruka je koju Centar za promociju bezbednosti saobraćaja šalje učenicima trećeg razreda novosadskih srednjih škola već petu godinu za redom, u okviru projekta “Pijan kola ne vozi”. Projekat, preko Kancelarije za mlade finansira Gradska uprava za sport i omladinu i do sada je predavanja odslušalo više od tri hiljade učenika. Pored teorijskog dela, učenici imaju priliku i da se uvere kako reaguje čovek pod dejstvom alkohola, zahvaljujući specijalnim naočarama koje simuliraju određene stepene alkoholisanosti. Učenici kao učenici, dok je trajao teorijski deo pomalo su i zevali, ali kada su dobrovoljci odlučili da isprobaju takozvane pijane naočare sve je dobilo drugu dimenziju. Pokušaj hodanja po beloj liniji ili hvatanja olovke pokazao im je da čovek pod dejstvom alkohola nema pravu koordinaciju pokreta i da reaguje mnogo sporije. U Centru za promociju bezbednosti saobraćaja podećaju na činjenicu da su mladi najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju i da upravo ovakva predavanja skreću pažnju na značaj poštovanja saobraćajnih propisa i šalju jasnu poruku mladima da ne sedaju pijani za volan, ili u automobil koji vozi osoba koja je konzumirala alkohol. https://www.youtube.com/watch?v=to8oom9nwjU

Od malih boginja u Srbiji obolela 121 osoba

U poslednjih mesec i po dana u Srbiji je registrovana 121 osoba obolela od malih boginja, a epidemija je prijavljena u srpskim enklavama na KiM, Beogradu, Bujanovcu, Kraljevu. Najmlađa obolela osoba je beba od tri meseca, najstarija ima 48 godina, dok je najveći broj obolelih u uzrasnim grupama mladim od pet i starijim od 20 godina, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović  Batut”. Većina obolelih osoba (91 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa, a od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod osam obolelih osoba.
Epidemija malih boginja na teritoriji KiM prijavljena je 23.oktobra i registrovano je 100 obolelih, u Beogradu je šest obolelih, u Bujanovcu dva obolela, a u Kraljevu 13. Od početka oktobra na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji, a u skladu sa predloženim merama Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” na teritoriji Srbije intenzivno se sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba od 12 meseci do 14 godina.

Zabeležen prvi slučaj malih boginja na teritoriji Vojvodine

Na teritoriji Vojvodine zabeležen je prvi slučaj malih boginja, a u pitanju je 13.godišnje dete iz opštine Subotica, koje je hospitalizovano i dobrog je opšteg stanja, izjavio je 16. novembra pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković. Na konferenciji za novinare u Pokrajinskoj vladi, Gojković je rekao da se veruje i da je 40.godišnja majka tog deteta zaražena, ali to će se utvrditi naknadnim analiza.
Pre dva dana smo imali i potvrđen slučaj malih boginja kod jedne medicinske sestre koja radi u Beogradu, a koja je profesionalno eksponirana virusu malih boginja pružacjući pomoć i negu obolelima. Ona živi u Vojvodini, ali se vodi kao obloela u Beogradu, kazao je Gojković i ponovio da je u Srbiji trenutno 125 obolelih od malih boginja.

Božović: “Naše društvo je po stilu života nasilničko”

Možda scena zabeležena 13. oktobra na kojoj se vidi kako devojčicu najbrutalnije šamaraju njeni vršnjaci, dok drugi đaci sve to snimaju mobilnim telefonima, deluje kao neka scena iz rijaliti emisije, ali se, nažalost, zaista dogodila u stvarnom životu – u Srbiji. Ova deca samo su paradigma onoga šta se dešava u društvu, smatra sociolog Ratko Božović. Ona su upravo pokazatelj koliko smo daleko stigli u neostvarenoj ljudskoj komunikaciji, netoleranciji, isključivosti… Ovako ekstremno ponašanje jeste patološko ponašanje, a naše društvo je, upozorava Božović, dovedeno do patologije. – Ta deca, koja su sada sporna, imala su od koga da nauče sve to. Što u porodici, što u školi. Imamo generacijsko vršnjačko nasilje koje je pokazatelj da porodica više nije kolevka ličnosti. Deca nam se identifikuju sa protagonistima, sa “najboljim, najjačim, najdramatičnijim i najbrutalnijim” predstavnicima tog nasilja – ističe sociolog Božović.
Naše društvo je po stilu života, kaže on, nasilničko. Još jednog krivca Božović vidi u medijima koji takav sadržaj i propagiraju. – Mediji su prepuni nasilja, a deca se upravo kroz te medije i uče nasilju. Deca nasilje u medijima vide kao nešto obično, nešto što se svakodnevno dešava, bez osporavanja. Zatim to prihvataju nekritički jer, znate kako, deca još odrastaju i samo mogu da prihvate i interpretiraju ono šta vide od roditelja, u školi, a najviše na televiziji – upozorava Božović.
Ovu stvar ne treba gledati kao parcijalnu, ističe on. – Nisu deca samo problem. Kompletno društvo je problematično. Ova priča je post festum, iliti posledična priča. Kada dođe do posledica, mi tek onda pričamo tu priču i pokušavamo nešto da rešimo. Malo nasilja u medijima nije problem u društvu koje je uređeno i koje ima jedan životni i društveni bonton, ali tamo gde je društvo u neredu i haosu, tu je vrlo opasno podsticati nasilje u medijima – opominje Božović.

Profesor Karlovačke gimnazije i ranije bio umešan u skandale

Profesor Likovne kulture u Karlovačkoj gimnaziji Bratislav Stevanović šokirao je svoje kolege i celokupnu javnost svojim nastupom u emisiji “Parovi” na TV Happy, gde je pričao o svom privatnom životu i tvrdio i da je “ucenjivan porno-snimcima njegove bivše supruge”.
Podsetimo, Bratislav Stevanović je dospeo u žižu javnosti 2008. godine kada je bio najglasniji u osudama snimanja spota Jelene Karleuše u svečanoj sali Gimnazije i govorio o moralu. Nakon snimanja spota, što je okarakterisano kao veliki skandal u medijima, Stevanović koji je tada istupao u ime sindikata “Nezavisnost” je rekao da tadašnji direktor zbog toga nema više poverenje kolektiva. – Iako možda pravno nije kriv, jer nije nije imao sve informacije o snimanju spota i nije odobrio snimanje, ipak je s moralne strane odgovoran i više nema poverenje kolektiva – pričao je tada Stevanović.
Njega nije zaobišla ni afera oko izbacivanja devojčice Hane koja je pravo na školovanje u Karlovačkoj gimanziji izgubila zbog fotomontaža profesora objavljenih na društvenim mrežema. Među profesorima uz čije slike je dodavan po mnogima neprikladan, ali šaljiv tekst, našao se i Stevanović. – Mene kao čoveka fotomontaže nisu pogodile, jer znam da nisu istinite, ali ljudi misle da se ja na tim slikama nisam našao slučajno, pa mi smeta kada se postavlja pitanje, zašto? – rekao nam je tada Stevanović.

U inostranstvu lečeno 28, dijagnostikovano 58. mališana

O trošku Budžetskog fonda ove godine lečeno je 28 mališana u inostranstvu, a odobreno je i slanje 58 uzoraka na analize u laboratorije u inostranstvu, kako bi se utvrdila dijagnoza. Predsednik lekarske komisije Budžetskog fonda Vladislav Vukomanović kaže da su na lečenje u inostranstvo najčešće slali decu koja imaju neurološke bolesti, bolesti lokomotornog sistema, hemato-onkološke bolesti i prevremeno rođene bebe sa oboljenjima očiju. Pacijenti su odlazili na lečenje u zdravstvene centre u Belgiji, Nemačkoj, Turskoj. Vukomanović pojašnjava da u Srbiji ima oko 10.000 dece sa cerebralnom paralizom uzrasta od tri do 18 godina, ali da neki od njih imaju bolne spazme, grčeve mišića i da takve pacijente šalju u Tursku gde se leče dubokom moždanom stimulacijom.  – Osim obolelih od cerebralne paralize, u inostranstvo su odlazili i pacijenti sa hematoonkološkim oboljenjima, koji su imali veoma lošu prognozu u lečenju – pojasnio je Vukomanović.
Napominje da je ekonomski najisplativije da u Srbiju dođu strani stručnjaci da leče mališane u našim klinikama i na taj način obučavaju i srpske lekare procedurama koje se kod nas još ne rade. U Univerzitetsku dečju kliniku dolazio je ortoped uz Rusije koji je operisao decu sa teškim ortopedskim problemima. Takođe, interventni kardiolog iz Nemačke dolazio je u Institut za majku i dete, koji je radio zatvaranje defekata na komorskoj pregradi specijalnim uređajima. – Cilj je da u dogledno vreme samostalno izvodimo te intervencije i to će se desiti – naglasio je Vukomanović.

About the Author

admin