Vesti – 28.11.2017.

Ministar sa direktorima na obuci 

Ukupno 250 direktora na obuci koje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  u toku dvodnevnog rada bavilo  se temama vođstva u ustanovi, unapređivanjem rada tela i timova,  vrednovanjem kvaliteta nastave i učenja, samovrednovanjem rada ustanova i razvijanjem odgovornosti za kvalitet i efikasnost rada u ustanovi. Na inicijativu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, imenovana je radna grupa koja je pripremila program pripreme i kriterijume za uključivanje direktora i njihovu obuku. Okupljene direktore škola pozdravio je ministar Šarčević koji je tom prilikom istakao da je uloga direktora jako odgovorna i teška kao i da direktori jesu i treba da ostanu lideri u svojoj ustanovi.

Šarčević: Menjamo zakona da bi  imali efikasniji sistem

Promenili smo šest prosvetnih zakona i menjamo još četiri da bismo imali efikasniji sistem, da imamo veću kontrolu nad onim što se dešava u školama, da možemo da smenimo direktore koji ne rade svoj posao kako treba – kaže on. Ministar navodi da je u toku izrada 59 pravilnika koji treba da omoguće primenu novih prosvetnih zakona, a da je jedan od tih pravilnika i o društveno-korisnom i humanitarnom radu učenika. To će biti jedna od kaznenih mera za đake koji naprave disciplinske prekršaje, koji budu uništavali školsku imovinu, diskriminisali i zlostavljali druge učenike ili nastavnike… – To će više biti vaspitna mera nego kazna” kaže Šarčević..

Šarčević: Povratak gorana

Ništa loše nema u tome ako učenik, kroz Pokret gorana, koji takođe hoćemo da vratimo u škole, dođe vikendom i zasadi drvo – objašnjava Šarčević. Ministar navodi i da će, kao i učenici i njihovi roditelji, strože biti kažnjavani i direktori škola koji zataškavaju slučajeve nasilja, kao i oni koji ne preduzimaju potrebne mere kada se nasilje u školi već dogodi. – Nema više guranja stvari pod tepih i prećutkivanja događaja. Svaki vid nasilja direktor je dužan da istog dana prijavi školskoj upravi i inspekciji, koja odmah izlazi na teren. O tome se obaveštavaju i policija i tužilaštvo, ako je reč o ozbiljnijem prekršaju – naglašava ministar prosvete.

Đorđević: Država prepoznala stvari na kojima mora da radi

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je država prepoznala dve stvari na kojima mora da radi u narednom periodu, jedna je vršnjačko nasilje, a druga “kako ćemo da preventivno delujemo da u budućnosti nemamo ovakvih problema”. Na problemu vršnjačkog nasilja, dodao je, radiće sva ministarstva, a cilj je da se ono potpuno iskoreni.

Za sto najboljih srednjoškolaca izbeglica po 40.000 dinara

Iz Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine  najavljuju, da će sledećeg meseca, sto najboljih učenika srednjih škola sa teritorije Vojvodine, dobiti novčanu pomoć u iznosu od 40.000 dinara.

Bezbednost dece u prvom planu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se u petak  sa predstavnikom Fondacije Tijana Jurić  Igorom Jurićem gde su tom prilikom razgovarali o mogućnostima za zajedničku saradnju.

Nejasni indikatori za merenje kvaliteta fakulteta

Ne postoje jasni indikatori kojima se meri kvalitet fakulteta u Srbiji, rad Komisije za akreditaciju (KAPK) je ne transparentan, ne zna se kako se biraju recenzenti, rečeno je juče na predstavljanju istraživanja Beogradske otvorene škole o kvalitetu visokoškolskih ustanova u Srbiji. Koordinatorka projekta BOŠ Sanja Nasevski kaže da su posledice netransparentnog sistema to što niko ne može da zna kakav je kvalitet visokoškolskih ustanova u Srbiji, te ne postoje razumljivi podaci dostupni mladima kako da izaberu fakultet.

Najbolji na bilbordima: Aleksa

Aleksa Stojković iz Gimnazije „Isidora Sekulić” osvojio je drugu nagradu na državnom takmičenju iz fizike. „Upisao sam elktrotehniku na Fakultetu tehničkih nauka“, kaže Aleksa Stojković. „U zavisnosti od prilika, studije bih voleo da nastavim u inostranstvu i želja mi je da se bavim elektronikom ili elektroenergetikom.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 37 lokacija u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno oko 170 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, i „Dnevnik”  predstavlja laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

Nastavu pohađa sve veći broj romske dece

V.d. načelnica Gradske uprave Novog Sada  za socijalnu i dečiju zaštitu Vera Grkavac je rekla da na nivou Grada postoji niz usluga koje se pružaju socijalno ugroženim porodicama, pre svega romskim porodicama sa troje i više dece koje primaju socijalnu pomoć i dečiji dodatak. “Odlukama o financijskoj podršci i o socijalanoj zaštiti oni imaju besplatan boravak u predškolskoj ustanovi i besplatnu užinu u školama. Obezbeđujemo i dodatna sredstva za materijalnu pomoć dece pred polazak u školu za decu osnovnoškolskog uzrasta, a takođe i decu odlične učenike nagrađujemo i odlaskom na letovanje u Baošiće”, rekla je Vera Grkavac.
“Zahvaljujući činjenici da je Grad Novi Sad na više načina podržao ovaj projekat i uključio se u njegovu realizaciju, u narednom periodu biće razvijen sistematski, planirani i organizovani pristup u podršci obrazovnoj inkluziji dece romske nacionalnosti koji će biti primer dobre prakse drugim lokalnim zajednicama”, rekla je Milenka Matić iz Centra za proizvodnju znanja i veština i dodala da je ovim projektom obuhvaćeno devet osnovnih škola sa teritorije Grada Novog Sada u kojima nastavu pohađa veći broj romske dece.

Samo tri dečja psihijatra u Vojvodini

U protekle 23 godine koliko u Srbiji dečja psihijatrija može da se subspecijalizuje, školovan je svega 21 lekar i svi rade. Uz njih je još dvadesetak psihijatara za odrasle koji kolegama priskaču u pomoć, a sve ukupno ne zadovoljava propisane standarde. Podaci su drastičniji kada se svedu na Vojvodinu, gde na teritoriji cele pokrajine rade svega tri dečja psihijatra – u Novom Sadu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici. Po svetskim standardima između 10 i 20 odsto dece ima probleme koji ih onesposobljavaju za svakodnevne aktivnosti i treba im pomoć. Srbija po tome ne odstupa od svetskih standarda, ali u velikoj meri ne zadovoljava broj onih koji su zvanično kvalifikovani da deci pomoć mogu da pruže. “Na ovom terenu, vezan za region izvan Beograda, što se tiče samog dela Banata, Pančevo i ove ostale opštine, Plandište, Alibunar, Vršac, samo sam ja dečji psihijatar”, kaže Stevan Jokić, dečji psihijatar u Vršcu. “Sigurno da oko sedamdeset hiljada dece ima određene probleme i da nas troje nije dovoljno da zadovoljimo potrebe sve te dece i naravno da su važni svi oni školski psiholozi, savetovališta u Domu zdravlja. Ali, mislim da zdravorazumski kad kažete tri dečja psihijatra na dva miliona stanovnika nije dovoljno za Vojvodinu”, kaže Jasminka Marković, dečja psihijatrica u Kliničkom centru Vojvodine.

Lekarska komora: Srbija ima dovoljan broj psihijatara

Na Medicinskom fakultetu uputili su nas na resorno ministarstvo kojem smo pitanja o povećanju broja dečjih psihijatara i planiranju potreba za lečenje dece poslali 26. oktobra. Nakon što nam je više puta obećavan sagovornik, a potom i pismeni odgovor, 13. novembra RTV-u je stigao dopis u kojem nas upućuju na Lekarsku komoru Srbije, strukovno udrženje koje izdaje licence za rad, brine o etici i eventualnim sporovima među članovima Komore. “Srbija ima dovoljan broj psihijatara, dosta psihijatara se bavi i dečjom psihijatrijom i radi dečju psihijatriju, iako je nikada nisu zvanično subspecijalizirali. Nije isto baviti se odraslom osobom i detetom i psihijatri koji su samo specijalizirali psihijatriju, bez subspecijalizacije dečje psihijatrije, ali rade 10, 15 godina na odeljenju sa decom oni su se praktično kod rad specijalizirali za rad sa decom”, kaže Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije. “Pritisak stalno postoji i velik je i teško postižemo da pregledamo i da do nas stignu svi oni kojima je pomoć potrebna”, kaže Jasminka Marković. Dodaje da, primera radi, Slovenija, sa gotovo istim brojem stanovnika kao i Vojvodina ima 28 dečjih psihijatara i 28 onih kojima je ta subspecijalizacija u toku.  https://www.youtube.com/watch?v=vnJDsJyTmrY

Gasi se Kancelarija za mlade u Subotici

Kancelarija za mlade u Subotici više neće postojati kao poseban gradski organ, već će biti pripojena Sekretarijatu za društvene delatnosti Gradske uprave. Njihov prostor čine dve kancelarije u zgradi Nove opštine i Gradski omladinski centar. Najznačajnija aktivnost tokom jedne godine je organizacija čuvenog festivala “Omladina”.

U Zemunu jedan od centara CERN-a

Na obali Dunava u Zemunu, u kampusu Instituta za fiziku, u Srbiji će zapravo biti izgrađen jedan od centara CERN-a, Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, u kojoj više od 15 hiljada najvećih svetskih stručnjaka otkriva tajne univerzuma.”Cilj projekta je da zajedno sa strateškim partnerima Instituta za fiziku, a to su vodeći svetski centri, kao što su CERN ili INFN, mreža nacionalnih instituta Italije i DESI, najveće naučno postrojenje Nemačke, u saradnji sa našom Istraživačkom stanicom Petnica, poveže postojeće ekspertize na polju super-računarstva. Reč je o modeliranju kompleksnih sistema, prikupljanju, vizualizaciji i analizi velikih skupova podataka, razvoju i primena novih neinvanzivnih sistema. Sve te ekspertize treba da se fokusiraju na rešavanje konkretnih problema vezanih za razvoj novih generacija akceleratora i detektora”, objašnjava ministar inovacija i tehnološkog razvoja  Nenad Popović.
Ministar dodaje da je početak radova planiran u sledećoj godini, čim bude završen posao oko potrebne dokumentacije. On ističe da će kroz projekat “Verokio” Institut za fiziku još jače i stručnije sarađivati sa svojim strateškim partnerima, vodećim svetskim naučnim centrima, a pre svega sa Institutom CERN.
Srbija trenutno ima status pridruženog člana CERN-a, što joj omogućava da koristi sva prava kao i stalne članice najpoznatijeg naučnog instituta u istoriji. U našu zemlju za desetak dana stižu predstavnici CERN-a koji će o projektu “Verokio” razgovarati sa premijerkom Anom Brnabić, jer Centar je jedan od sedam prioritetnih projekata Srbije u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, navodi Sputnjik.

Ne manjka nam mladih naučnika, ali …

Evidentno je, i svetski poznato, da Srbiji ne manjkaju mladi naučnici, ali je činjenica da naša privreda za njima kaska. Zato smo ministra za tehnološki razvoj  Popovića pitali da li je kao resorni ministar u Vladi uspeo da otvori pitanje saradnje naše privrede sa Institutom kao što je CERN i da li za to, u ovim uslovima, ima mogućnosti. “Naravno da smo o tome razgovarali, premijerka Brnabić, ja i rukovodstvo Instituta za fiziku i sa našim predstavnicima u CERN-u. To je sigurno jedan od elemenata koji ćemo u narednih šest meseci pokušati maksimalno da promovišemo u industriji Srbije, kako bi saradnja bila dvosmerna i u domenu u industrije. Čak i danas industrija Srbije ima udeo u CERN-u, naravno, iz ranijeg perioda, ali sada definitivno moramo učiniti mnogo na promociji”, rekao je on..
Kako je dodao, potencijal koji danas postoji u Srbiji možda nije automatski adekvatan, ali uz male tehnološke, inovacione pomake, a time ću se lično baviti, to je moj resor, siguran sam da ćemo u narednih godinu dana naći mogućnost da deo naše privrede koji može da da svoj doprinos u saradnji sa CERN-om tu priliku i iskoristi. On dodaje da bi presudu ulogu u ovom delu saradnje mogle da imaju naše kompanije koje se bave informacionim tehnologijama, jer one imaju najveći, u svetu poznat potencijal.

Premijera Nušićeve komedije “Naša deca” u ETŠ “Mihajlo Pupin”

Komedija Branislava Nušića „Naša deca” premijerno će biti odigrana u utorak, 28. novembra, od 20 sati u Svečanoj sali Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin”, Futoška 17. Predstava u izvođenju najmlađih članova Kluba umetnika „Bina” (KUB) osmišljena je u tri kratke slike koje prikazuju kako se zabavljaju deca kada u blizini nema odraslih. Komad traje 45 minuta i namenjen je gledaocima starijim od sedam godina, kao i onima koji su nekada bili deca. Ulaznice se mogu rezervisati putem mejla klububina­gmail.com po 200 dinara. Klub umetnika „Bina” je organizacija umetnika i entuzijasta iz Novog Sada, čiji je osnovni cilj     da kroz umetnost i aktivizam poboljšaju kvalitet svakodnevnog života građana. Predstavu „Naša deca” izvodiće osnovci, članovi KUB-a, koji već imaju iskustva na sceni i zapažene rezultate na gradskoj, zonskoj, pokrajinskoj ili republičkoj smotri recitatora.

Likovne radionice za zrenjaninske osnovce

Zrenjaninska Savremena galerija već petu godinu realizuje likovne radionice namenjene osnovcima. Cilj je da se kroz edukativni program deca upoznaju sa različitim likovnim tehnikama, kao i sa radom ove ustanove kulture, da stiču naviku dolaska u galeriju, čije sadržaje godišnje poseti oko šest hiljada ljudi. Održavanje radionica počelo je 2013. godine, a ove godine trajaće do 20. decembra, i do sada je učestvovalo oko hiljadu osnovaca. Najbolji radovi biće nagrađeni, a početkom 2018. godine planirana je izložba dečjih radova. “Cilj radionica je da kroz inovativan i edukativan program upoznamo i približimo deci savremenu umentost, kao i osnove rada u različitim likovnim tehnikama, podstičući ih da stečenim zananjem unaprede kvalitet svakodnevnog života, ali i da steknu naviku dolaska u galeriju”, kaže Jelica Milivojev, primenjeni umetnik, edukator i koordinator radionica.  Kroz likovne radionice proći će učenici deset ovdašnjih osnovnih škola uzrasta od prvog do četvrtog razreda. Mnogima je ovo prvi dolazak u Savremenu galeriju.
 Lola Zeljković učenica prvog razreda Osnovne škole “Đura Jakšić” kaže: “Volim da crtam, meni je i u vrtiću govorila i vaspitačica, i učiteljica da sam jako kreativna, i ja ću ako mi se bude svidelo doći ovde sa roditeljima”. “Nacrtao sam svet učenja, sve je vezano za školu, inače ja jako volim školu”, rekao je Danilo Lisica, učenik prvog razreda Osnovne škole Đura Jakšić.
Inače, u ovom izložbenom prostoru u toku je izložba iz zbirke savremene galerije, a izloženi su radovi Živojina Turniskog, Duška Vijatova i Milana Solarova. Realizaciju izložbe i radionica omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja.Tokom godine Galerija u svom izložbenom salonu realizuje petnaestak izložbi, a razlilčite sadržaje poseti oko šest hiljada Zrenjaninaca.

OŠ u Šangaju “otvara vrata i prozore”

U okviru projekta „Šangaj otvara vrata i prozore”, u organizaciji auto-sportskog kluba „Petro maks” i uz podršku pomenutih institucija, mladi će koristiti društvene mreže i snimati video-sadržaj posvećen životu mladih ljudi u Šangaju koji pokriva različite aspekte – obrazovanje, zaposlenje, slobodno vreme, putovanja i slično, viđene iz njihovog ugla. „Tim projektom želeli smo da i mladi iz Šangaja daju svoj doprinos u raznovrsnosti kulturnih sadržaja i ideja“, istakla je koordinatorka projekta Daniela Ignjatić. „Koristićemo moderne tehnologije, a činjenicu da mladi dosta vremena provode za računarom i mobilnim telefonima koristeći internet usmerili smo da bude korisna. Takođe, izuzetno nam je važno da oni postanu svesni toga kako mogu uticati na svoje vreme i na neki način budu vršnjački edukatori. Sigurno će drugarima pričati o onome što smisle, a njihova poruka ide direktno na „Jutjub”.“
Po proceni organizatora, većina mladih iz prigradskih naselja ne posećuje kulturne događaje ili ih slabije posećuje u odnosu na mlade iz grada. To kulturu čini slabije dostupnom osobama koje žive na periferiji i u prigradskim naseljima. Posebna grupacija mladih kojima su kulturna dešavanja manje dostupna su mlade maloletne osobe (od 15 do 18 godina).
U okviru projekta, među mladima u Šangaju sprovedena je i anketa o njihovom stilu života i zdravim navikama. Projektu su se priključili mladi iz celog grada, a ciljna grupa su svi od 14 do 30 godina.„Treba da se bavimo sportom“, poručuje učenik šestog razreda OŠ „Veljko Vlahović” Aleksa Knežević.„Ja volim košarku i sad ću početi da je treniram. Inače, često se igramo napolju. Osim košarke, igramo fudbal, žmurke, „pipala”, „konzerve”… Uz igru vodimo računa o drugarima, a ako dođe do svađe ili tuče, trudimo se da ih razdvojimo i rešimo problem.“Okupljeni učenici potvrđuju da često provode vreme u igri na vazduhu, a ne uz nove tehnologije u zatvorenom prostoru.

“Imamo tri meseca plaćenog odmora godišnje”

Novi život Silvija Jovanović (27) i Aleksandar Đuričić (28) otpočeli su pre skoro dve godine, u Kini. – Oboje smo završili fakultete u Srbiji, ali je bilo teško naći stabilan posao u struci. U mometu kada sam dobio ponudu da radim u Kini, oboje smo bili zaposleni u Srbiji, ali smo bez razmišljanja odlučili da se preselimo, gledali smo na to kao avanturu. Opredelili smo se za Hangžou, jer je jedan od najlepših gradova u Kini, mnogo mirniji od Pekinga i Šangaja i narednih nekoliko meseci pripremali za put – priča Aleksandar, danas profesor u srednjoj školi. Za razliku od njega, Silvija je dobila posao tek po dolasku u Kinu, kao profesor engleskog jezika u Montesori školi. – Bilo je teško adaptirati se u početku, zbog velike kulturne razlike, ali smo već nakon nekoliko meseci počeli da se osećamo kao kod kuće. Oboje radimo sa decom i to nas ispunjava. Grad u kojem živimo ima bogatu istoriju i predstavlja miks tradicionalnog i modernog, zadovoljni smo uslovima, a Kinezi su sjajni, trude se da pomognu u svakoj situaciji i osmehom čine da se osećate prijatno – zadovoljan je ovaj par.
Kako kažu, napredak se u zemlji čija je ekonomija u rapidnom porastu oseća iz dana u dan. – Život je potpuno drugačiji, ne možemo da zamislimo dan bez metroa, keš skoro i da ne koristimo, sve se plaća preko telefona. Kineski jezik nam je jedina barijera, ali se trudimo da naučimo najpotrebnije. Svakodnevno kupujemo preko interneta, jer tako uštedimo i dosta vremena. Jedini nedostatak je što nam je pristup društvenim mrežama otežan, jer u Kini imaju svoje verzije. Takođe, noćni život je mnogo mirniji, posle 22 sata je sve pusto – ističu Silvija i Aleksandar.
Njih dvoje su zadovoljni i uslovima u kojima rade. – Zadovoljni smo i iz finansijskog ugla. Radimo od ponedeljka do petka, zimi imamo mesec dana odmora, leti dva, ali je neuporedivo manje pritiska. Ova dva školska raspusta uvek iskoristimo da se vratimo u Srbiju i nadoknadimo sve što nam je nedostajalo, poput viđanja sa porodicom i prijateljima, hrane. Voleli bismo da ostanemo ovde još dugo, ali ne pravimo planove, jer i da nam je neko godinu dana pre odlaska rekao da ćemo živeti u Kini, ne bismo mu verovali – sa osmehom pričaju Silvija i Aleksandar.

Deca koja su ove godine krenula u prvi razred radiće poslove koje ne možemo ni da zamislimo

Čak 65 odsto dece koja sada kreće u osnovnu školu radiće na potpuno novim tipovima poslova koji danas ne postoje. U vreme razvoja i povezanosti genetike, veštačke inteligencije, nanotehnologije, 3D štampe i drugih segmenata koji ukazuju na to da se čovečanstvo nalazi na pragu četvrte industrijske revolucije, teško je predvideti tržište rada na kojem će se naći sadašnji školarci, priča profesorka Ekonomskog fakulteta Biljana Jovanović Gavrilović. -Navedeni procenat je rezultat stručnih procena o mogućim efektima četvrte industrijske revolucije koja po obimu i složenosti prevazilazi sve što je do sada viđeno. Ranije smo mogli biti gotovo sigurni da će se jedna radna mesta ugasiti, a druga stvoriti, a sada za ovo drugo ne možemo da garantujemo i pitanje je kakav će biti neto efekat po zaposlenost – priča profesorka. Iako je teško i zamisliti buduća zanimanja, poslove i kancelarije, izvesno je da ubrzani tempo tehnološkog razvoja menja i set veština koje su potrebne zaposlenima. Prema sprovedenim istraživanjima, gotovo 50 odsto znanja koja se danas stiču na prvoj godini studija iz oblasti tehničkih nauka zastareva do okončanja četvorogodišnjeg školovanja!
Jovanović Gavrilović ističe da se očekuje da među poslovima bliske budućnosti dominira rešavanje kompleksnih problema. – Socijalne veštine, kao što je ubeđivanje, emocionalna inteligencija ili pregovaranje će takođe dobiti na značaju. Treba dodati i kognitivne sposobnosti, poput kreativnosti, matematičkog rezonovanja, vizualizacije. U budućnosti će se tražiti likvidne veštine, tj. fleksibilan skup veština koje dozvoljavaju prilagođavanje promenljivim okolnostima – nabraja ona, i dodaje da bi sve ove poželjne veštine trebalo da se stiču kroz proces obrazovanja i obuke.
Biljana Jovanović Gavrilović ističe da prelaz s informatičkog na digitalno doba nosi mnogo brže promene od dosadašnjih, koje iz korena menjaju tržište rada. – Predviđanja na kratak rok i na globalnom nivou nisu optimistična, zbog čega je potrebno da se obrazovanje stavi u centar pažnje kao ključni faktor održivog razvoja i konkurentnosti savremene privrede – smatra ona. To podrazumeva i osavremenjivanje sadržaja predmeta, ali i osposobljavanje mladih da se prilagode izazovima koji se ne mogu predvideti. – Akcenat valja staviti na podizanje nivoa i kvaliteta obrazovanja stanovništva jer je to pretpostavka ekonomskog i društvenog prosperiteta. Naš razvojni adut ne treba da bude jeftina radna snaga, već znanje i inovacije kao ključni resursi modernog doba – kaže ona, i dodaje da je bitna i izgradnja ekonomskih, pravnih i političkih institucija.
Jovanović Gavrilović ističe da je učešće rashoda za obrazovanje u BDP-u svojevrstan signal posvećenosti države razvoju znanja i veština njenih stanovnika. – Podaci za 2014. godinu pokazuju da se za obrazovanje u zemljama EU u proseku izdvaja 5,1 odsto BDP-a (u Danskoj, Švedskoj i Finskoj 7-8 odsto), a u Srbiji 4,2 odsto – kaže ona i dodaje da su veća ulaganja u obrazovanje potrebna, ali nisu i dovoljan uslov za izgradnju kvalitetnijeg obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama tržišta rada.

Loši u korišćenju resursa

Komentarišući Indeks globalnog ljudskog kapitala koji je nedavno konstruisao Svetski ekonomski forum, profesorka Ekonomskog fakulteta Biljana Jovanović Gavrilović ističe da Srbija, sa vrednošću indeksa od 62,50, premašuje svetski prosek i zauzima 60. mesto od ukupno 130 zemalja koje su uključene u istraživanje. – Od četiri stuba na kojima počiva Indeks, Srbija najlošije rezultate beleži na planu korišćenja raspoloživih resursa (112. mesto u svetu), a najbolje kada je u pitanju formalno obrazovanje naredne generacije i celoživotno učenje tekuće radne snage (36. mesto). Slabo se kotiramo po kvalitetu obrazovnog sistema (95. mesto), ali kada je reč o raznovrsnosti znanja i veština visokoobrazovanih, zauzimamo visoko 16. mesto.

Srbija među globalnim liderima!

Profesorka Biljana Jovanović Gavrilović ističe i da se na osnovu istraživanja sprovedenih u Velikoj Britaniji Srbija svrstava u grupu zemalja pod akronimom TACTICS (Tajland, Argentina, Čile, Turska, Iran, Kolumbija i Srbija) koje se označavaju kao potencijalni globalni lideri među ekonomijama u razvoju u domenu visokog obrazovanja.

Vremeplov: Umro  Đura Jakšić

Na današnji dan 28. novembra   1878 godine umro je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme (“Na Liparu”, “Ponoć”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Seoba Srbalja” “Stanoje Glavaš”).

Vremeplov:  Rođen Fridrih Engels

Nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa rođen je 27. novembra 1820. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u delu “Anti-Diring”, a u saradnji s Marksom napisao je “Nemačku ideologiju” i “Manifest komunističke partije”. 

Vremeplov: Rođen Vilijam Blejk

Engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk, pesnik intuicije i mašte rođen je 28. novembra  1757. Književnu slavu stekao je zbirkama pesama “Pesme iskustva” i “Pesme nevinosti”, a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za “Knjigu o Jovu” i ilustracijama Čoserovih “Kanterberijskih priča”. Njegova poezija postala je poznata i cenjena tek krajem XIX veka i znatno je uticala na brojne pesnike, posebno nadrealiste.

Vremeplov:  Magelan uplovio u Pacifik

Na današnji dan 28. novembra 1520 –godine portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Pacifik, prošavši iz Atlatskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.

Vremeplov: Rođen  Rubinštajn

Na današnji dan 28. novembra 1829 godine  rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu. Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot “Velikoj petorici”. Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

Vremeplov: Prva skupština na osnovu zakona

Na zahtev opozicionih vođa obrenovićevaca i liberala u kneževini Srbiji 28. novembra  1858 je sazvana skupština, prva u parlamentarnoj istoriji Srbije koja je sazvana na osnovu posebno usvojenog zakona. Ranije skupštine zasnivale su se na običajnom pravu. Svetoandrejska skupština čije je zasedanje počelo 30. decembra izvršila je smenu dinastija u Srbiji – zbačen je Aleksandar Karađorđević, a na srpski presto je vraćen Miloš Obrenović.

Vremeplov: Hatišerif o autonomiji Srbije

Na današnji dan 28. novembra 1830. godine u Beogradu na Tašmajdanu u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imanja Srbima i napustili Beograd.

Šarčević o nasilju: Kazne i za direktore

U školi u Aranđelovcu, u kojoj se dogodio poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, psiholog je radio samo 20 odsto radnog vremena, a prethodni saziv Ministarstva prosvete neopravdano je smanjio broj pedagoga i psihologa u školama, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. Kako navodi, nedopustivo je da se na tome štedi. – Zato ćemo naći način da uštedimo na drugim stvarima, a da primimo nove ljude i pojačamo psihološko-pedagoške službe u školama – rekao je on za “Večernje novosti”. Ovo su neke od mera za smanjenje nasilja u školama. Ministar Šarčević kaže da će narednih dana biti formiran ministarski tim koji će se baviti problemom nasilja u školama i u kome će, osim Ministarstva prosvete, učestvovati i predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i rada, zapošljavanja i socijalne politike. – Ovaj problem je ogroman i ne može prosveta sama da ga reši. Potrebna nam je pomoć drugih resora i zbog preventivnog delovanja. Mnogo ćemo raditi na prevenciji, da se slučajevi poput ovog iz Aranđelovca ne ponove. Za to je važno da se, osim institucija, uključe i roditelji. Novi krovni prosvetni zakon predviđa mnogo strože kazne za roditelje, koje dostižu i 100.000 dinara.

Krivične protiv poznatih koji su za nevakcinisanje dece

Grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv javnih ličnosti koje su propagirale nevakcinisanje dece, objavila je  26. novembra 2017. Prva televizija, prenosi sajt B92. Navodi se da, kada javne ličnosti svoje stavove o nečemu važnom kao što je vakcinacija iznose na ovaj način, građani ostaju potpuno zbunjeni. Kako se navodi, iz udruženja Pedijatrija kažu da strah kod roditelja izaziva pojava epidemije malih boginja među nevakcinisanima i izazivanja panike. “Mi nećemo da radimo ono što se radi u Rumuniji, samo da prebrojavamo bolesne i mrtve. Neko mora zbog toga da odgovara i postoji zakonski osnov”, kaže pedijatar Tomislav Stevanović. Na pitanje da li tužitelji imaju slučaj na sudu, Stevanović odgovara sa “da, za širenje panike”. “Za epidemiju ne sve dok se ne desi slučaj, ako neko dete bude imalo upalu pluća i umre oni će biti odgovorni”, navodi ovaj pedijatar.

U prvih deset meseci u centrima za žrtve seksualnog nasilja pomoć potražilo 19 maloletnica

U centrima za žrtve seksulanog nasilja u Vojvodini u prvih deset meseci pomoć je zatražilo 48 žena od koga su 19 maloletnice. U okviru projekta “Zaustavi, zaštiti, pomozi” Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo osnovano je sedam centara za žrtve seksualnog nasilja u zdravstvenim ustanovama. Prva dva centra osnovana su u Zrenjaninu i Novom Sadu krajem 2016. godine, a tokom ove još pet u: Somboru, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Vršcu i to u opštim bolnicama.

Novi Sad: U okviru “Betanije” Centar za podršku ženama

Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama je objasnila da u Novom Sadu Centar funkcioniše u okviru “Betanije”. – U toku prvih šest meseci ove godine 31 žena je zatražila pomoć u Centru, a od jula do oktobra njih 17. Od tog broja četrdeset odsto su maloletnice. Jedna osoba je seksualna radnica. Naša iskustva su pozitivna, jer žene stiču poverenje u sistem i samim tim mogu da svedoče o ovakvom specifičnom vrstu nasilja – kaže Stepanov  Po iskustvima stručnjaka žene vrlo retko navode da je primarni problem seksulano nasilje, ali i generalno, retko i nerado govore da su žrtve takve vrste nasilja, ter je to tabu tema. Žrtve imaju snažan osećaj krivice i stida. Za sve njih u centrima koji su prvi takve vrste u regionu dostupne su: medicinske i psihosocijalne i usluge pravnog savetovanja. – Centar pruža usluge ženama i devojkama od 15 godina, pa naviše. Kada se žena ili devojka javi u Centar biće primljena od strane medicinske sestre ili lekara. Usluge će se pružati u adekvatnom i za te namene određenom prostoru u zdravstvenoj ustanovi, kako bi se obezbedila privatnost. Ukoliko je potrebno ženi će biti ukazana neophonda medicinska pomoć i saniranje povreda. Istovremeno žena dobija i psiho-socijalnu pomoć- kaže Stepanov.
Centar obezbeđuje uključivanje nadležnih službi iz drugih sektora koji rade na rešavanju svakog pojedinačnog slučaja. To su: policija, javno tužilaštvo i Centar za socijalni rad. Istovremeno ukoliko je potrebno moguće je obezbediti i hitno zbrinjavanje žrtve.

Žrtve neće  morati da odlaze na različita mesta

Tihomir Vejnović upravnik GAK KCV je rekao da žrtve za razliku od prethodnog perioda neće više morati da odlaze na različita mesta poput urgentnog centra i tužilaštva, već će u Centru sve obavljati i biće zaštićene od dodatnih opterećenja. – Prema zvaničim podacima 33 žene su ubijene prošle godine, a oko 90 odsto su žrtve nasilja. Drugim rečima ukoliko postoji pokazatelj o nasilju u porodici, potrebno je da se ono prijavi, kako bi smo sprečili najgori vid nasilja, a to je ubistvo – rekao je dr Vejnović.
Usluge centra su besplatne i dostupne su 24 sata, a žena ili devojka može doći sama ili u pratnji policije ili neke druge institucije. Broj telefona na koji svaka devojka ili žena može potražiti pomoć je telefon SOS Vojvodina: 0800101010. Pozivi su besplatni, a telefon je dostupan svaki dan od 10 do 20 sati.

Obučeno  688 zaposlenih za podršku eliminisanju nasilja nad ženama

Medicinski fakultet je u okviru projekta obučio 688 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, a u toku je obuka još nekoliko grupa sa više od 300 polaznika. Cilj je da obuku prođe 1500 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Projekat realizuje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde. Projekat je finansirao Poverenički fond Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja nad ženama. Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova u toku prošle godine policijska uprava u Novom Sadu podnela je 38 krivičnih prijava za 30 lica, zbog sumnje da su učinila krivična dela protiv polnih sloboda

Ne može se zanemariti incijativa za doživotnu robiju

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da ne može da se zanemari inicijativa za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece, za koju je prikupljeno više od 150.000 potpisa, piše “Blic”.

Od početka oktobra u Srbiji 238 slučajeva malih boginja

Na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju većinski srpskih opština na Kosovu i Metohiji, od početka oktobra registrovano je ukupno 238 slučajeva malih boginja, od kojih je 63 laboratorijski potvrđeno u Institutu “Torlak”. Najmlađa obolela osoba je uzrasta dva meseca, a najstarija 48 godina.

About the Author

admin