Vesti – 29.11.2017.

Šarčević: Smenjeni pomoćnici ministra Vesna Mandić i
Ljubiša Antonijević

Pomoćnica ministra prosvete zadužena za visoko obrazovanje Vesna Mandić smenjena je sa te funkcije, a na njeno mesto imenovana je Gordana Kokeza sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potvrdio je ministar prosvete Mladen Šarčević. On je za “Novosti” rekao da je Mandić smenjena zbog velikog broja problema u sektoru koji je vodila – kašnjenja registra istraživača, zbog koga se dodatno čeka i novi konkurs za finansiranje naučnih projekata, problema oko dodele sredstava fakultetima, pritužbi saradnika za mobing… U poslednjem trenutku primetili smo da postoje nepravilnosti u konkursu za dodelu sredstava za unapređenje nastave na fakultetima. Bilo je osnova za sumnju u rezultate konkursa, a nije bio predviđen ni rok za žalbu. Zaustavili smo to na vreme, rekao je Šarčević. Smenu i novo kadrovsko rešenje potvrdila je Vlada Srbije na poslednjoj sednici. Kokeza je redovni profesor i predaje nekoliko predmeta iz oblasti menadžmenta i ekonomije, a osim za visoko obrazovanje, biće zadužena i za razvoj.
U timu ministra Šarčevića od ponedeljka neće biti ni Ljubiša Antonijević, dosadašnji pomoćnik. Sektor za studentski i učenički standard, na čijem je čelu, biće ugašen i pripojen sektoru za investicije.

Ministar sa direktorima o kvalitetu i efikasnosti rada škola

Ukupno 250 direktora na obuci koje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  u toku dvodnevnog rada bavilo  se temama vođstva u ustanovi, unapređivanjem rada tela i timova,  vrednovanjem kvaliteta nastave i učenja, samovrednovanjem rada ustanova i razvijanjem odgovornosti za kvalitet i efikasnost rada u ustanovi. Na inicijativu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, imenovana je radna grupa koja je pripremila program pripreme i kriterijume za uključivanje direktora i njihovu obuku.
Okupljene direktore škola pozdravio je ministar Šarčević koji je tom prilikom istakao da je uloga direktora jako odgovorna i teška kao i da direktori jesu i treba da ostanu lideri u svojoj ustanovi. Imate priliku da unapredite rad svojih ustanova , da svaku vašu ideju sprovedete kako treba i da autonomija ustanove bude vaše delo, rekao je Šarčević i tom prilikom dodao da u svakoj ozbiljno tehnološki razvijenoj zemlji sveta je stroga kontrola kvaliteta od strane države , te da moramo o tome posebno voditi računa. Petogodišnje iskustvo spoljašnjeg vrednovanja pokazalo je da su ove teme potrebne svim direktorima ustanova, bez obzira na kvalitet njihovog rada i iskustvo u rukovođenju.

Licenciranje direktora u martu 2018. godine

Prvi ispiti za licenciranje direktora očekuju se u martu 2018. godine, po donošenju pravilnika kojim će biti uređena sva pitanja od značaja za sticanje licence za direktore. U zavisnosti od teritorijalnog rasporeda škola, ove pripreme se realizuju u Beogradu (23. i 24. novembra 2017.), Kragujevcu (29. i 30. novembra 2017.) i Zrenjaninu (7. i 8. decembra 2017.).

Istraživanje BOŠ-a:Nejasni kriterijumi za merenje kvaliteta fakulteta

Ne postoje jasni indikatori kojima se meri kvalitet fakulteta u Srbiji, rad Komisije za akreditaciju (KAPK) je ne transparentan, ne zna se kako se biraju recenzenti, rečeno je 27. novembra 2017. na predstavljanju istraživanja Beogradske otvorene škole o kvalitetu visokoškolskih ustanova u Srbiji. Koordinatorka projekta BOŠ Sanja Nasevski kaže da su posledice netransparentnog sistema to što niko ne može da zna kakav je kvalitet visokoškolskih ustanova u Srbiji, te ne postoje razumljivi podaci dostupni mladima kako da izaberu fakultet. “Sam proces nije transparentan, ne znamo kako funkcioniše komisija za akreditaciju, šta se dešava u tom procesu, šta se dešava u proveri, kako se biraju recenzenti, ali ni sami članovi za akreditaciju”, rekla je Nasevski na predstavljanju istraživanja.
Ona je dodala da je važno uvođenje indikatora merenja kvaliteta, jer su recenzenti podložni subjektivnim mišljenjima, što uvodi “haos u čitav sistem”. Dodaje i da je važno uključivanje stranih eksperata, ne samo u proceni doktorskih studija već na sve nivoe studija. “Važna je veća dostupnost podataka o kvalitetu, posebno na internet prezentacijama fakulteta , koje su prva adresa za studente, za sve koji su zainteresovani za proces”, pojasnila je ona. Nasevski kaže da je prošlo dva meseca od usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju, za koga kaže da postoje primedbe da je ugrožena autonomija univerziteta, da je smanjen broj članova Saveta za visoko obrazovanje i KAPK-a, a da najviše članova sada imenuje Vlada Srbije i Privredna komora Srbije.

Lužanin: Standardi za akreditaciju napravljeni ad-hok

Profesor novosadskog PMF-a Zorana Lužanin kaže da su standardi za akreditaciju, kada je krenula 2007. godine, napravljeni ad-hok, da se sve svodi na brojeve i tabele i da nema priče o kvalitetu. Ona je dodala da srednjoškolci ništa ne znaju o fakultetima koje upisuju, da se obično informišu starijih drugova, roditelja, nastavnika. Dodaje da novi zakon neće promeniti stvari na bolje i da nije u skladu sa strategijom obrazovanja. “Zakon predviđa osnivanje nacionalnog akreditacionog tela za koje nije jasno da li se finansira iz budžeta ili sopstvenih sredstava”, naglasila je ona.
Samo novosadski univerzitet, kako kaže, za dva kruga akreditacije platio je 1,2 miliona evra, a da se ne zna da li su je svi platili i gde je novac otišao. Ona kaže da fakultetima ne treba ukidati autonomiju, već da se mora više raditi na odgovornosti, a preduslov za to je transparentnost u radu.

SANU: Memorandum nije bio platforma Miloševićeve rušilačke politike

Akademici su  27. 11. 2017. stavili tačku na čuveni Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz osamdesetih godina, kada je reč o “prozivkama” zbog ovog dokumenta, krivicima i zaslugama, i slučaj prepustili istoriji, kaže predsednik SANU Vladimir Kostić. Njegov kolega, akademik Vasilije Krestić, koji je i jedan od autora knjige “Memorandum SANU posle 30 godina”, kaže da je pripisivanje Memoranduma Slobodanu Miloševiću kao programu za njegovu politiku čista izmišljotina. On navodi da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila “antikomunističkim spisom”, te da zato samo “naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je Memorandum služio Miloševiću kao putokaz u politici”.

Milošević nijednom nije posetio Akademiju

“On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju”, kazao je Krestić. Autorski pečat knjizi koja je danas predstavljena u SANU dao je i pokojni akademik Kosta Mihajlović, a Krestić na optužbe da je Memorandum bio velikosrpski program, odgovara da taj dokument ni po formi, ni po sadržaju, ni po zaključcima i ciljevima nije napisan kao nacionalni program. – SANU nije pozvana da piše nacionalni program. Svuda u svetu iza takvih programa moraju da stanu države ili vlade. Odluka o Mermorandumu je doneta javno na sednici SANU i nije bilo nikakve tajnosti u odnosu na donošenje tog dokumenta – kazao je Krestić. On napominje da je odluka da se Memorandum napiše doneta zato što su mnogi članovi Akademije uvideli da je Srbija posle donošenja Ustava iz 1974. godine zapala u višestruku krizu. Kako je rekao, Akademija je odlučila da se Memorandumom uključi u politiku, da jednom analizom širokog spektra ukaže na sve probleme pred kojima se našla Srbija i da podstakne njihovo rešavanje. Podseća da je Jugoslavija tada bila u teškoj društvenoj, ekonomskoj, nacionalno-političkoj, ustavnoj i kulturnoj krizi, te da je bilo jasno da sve severozapadne republikie nastoje da uspostave konfederaciju ili asimetričnu federaciju, čime su, objašnjava Krestić, pripremale teren za secesiju i razbijanje zajedničke države.

Akademici hteli da sačuvaju Jugoslaviju

– Sluteći to zlo koje će dovesti do raspada zemlje, akademci su hteli da sačuvaju Jugoslaviju u federativnim okvirima u kojima bi Srbija bila potpuno ravnopravna sa ostalim federativnim jedinicama i ne bi bila podređena i obesnažena autonomnim pokrajinama. Prema tome, Memorandum nije zagovarao rušenje već očuvanje Jugoslavije – kazao je Krestić.

“Zatvaramo krug”

Vladimir Kostić kazao je danas da autorsko delo Krestića i Mihajlovića svakom čitaocu omogućava suočavanje s tvrdoglavim i poverljivim činjenicama, “čak i kada su sakrivane, čak i kada su zaboravljene”. – Autori se istini približavaju faktografijom i bilo koji pristojni odgovor ili polemika sa Krestićem i Mihailovićem, ako ima još malo preostale pristojnosti, morao bi da se oslanja na faktografiju. Ne bih hteo da se oslanjam na podlo, neprihvatljivo i mržnjom ispunjeno etiketiranje koje slutim da sledi, a na koje su nažalost akademci navikli – primetio je Kostić, te poručio da danas, bar što se akademika tiče, “zatvaramo krug i ceo slučaj ostavljamo istoriji”.

Vršačkoj školi “Jelena Varjaški“- centralno grejanje

Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Jelena Varjaški“ u Vršcu, koju pohađa 80-oro dece sa posebnim potrebama, dobiće pristojnije uslove za rad i boravak. Pokrajinska vlada, putem konkursa, odobrila im je sredstva za uvođenje centralnog grejanja. Škola za osnovno i srednje obrazovanje ”Jelena Varjaški” jedna je od 76 predškolskih ustanova, škola i domova učenika na teritoriji Vojvodine, kojoj je Pokrajinska vlada po konkursu za obnovu i rekonstrukciju, odobrila sredstva u iznou od 3 miliona i 600 hiljada dinara za realizaciju projekta centralnog grejanja.           https://www.youtube.com/watch?v=ZDG05TxGHj8

Kikinda: “Sovembar” najviše vole deca i ljubitelji sova

Tradicionalna manifestacija “Novembar – mesec sova” počela je prošle nedelje u Kikindi, najvećem urbanom zimovalištu sova utina na planeti.  Brojnim izložbama, stručnim predavanjima i posetama svim gradskim i seoskim i vrtićama, Kikinđani će do 1. decembra ukazati počast sovama. “Novembar je posvećen sovama, prepoznatljivom simbolu Kikinde.Gradska uprava je pre tri godine donela program o zaštiti i očuvanju zimovališta sova utina. U pitanju je monitoring, postavljanje korpi za gnežđenje, proučavanje ishrane, ali i aktivno promovisanje ovog prirodnog fenomena. Šestoj po redu manifestaciji “Novembar – mesec sova” upečatljiv utisak dali su učenici osnovnih i srednjih škola. Kreativne radove izložili su u sali “Partizana”, rekao je Miodrag Bulajić, član Gradskog veća.
Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, potvrdio je da je u petak obavljeno probno brojanje sova. Ornitolozima su pomagali kikindski osnovci. “Naš tim je uspeo da prebroji 238 sova. Za ovo doba godine to je solidan broj, budući da je zaista poslednjih dana toplo. Sa prvim mrazevima se očekujemo povećanje broja sova u centru Kikinde. Ova godina je bila dosta povoljna za gnežđenje sova utina. Očekujemo da kikindsko zimovalište uskoro dosegne pun sjaj. Sa zadovoljstvom mogu da najavim da će ekipa BBC krajem januara ponovo doći u Kikindu. Ovoga puta će akcenat biti na ljudima i ovom gradu zabeležiće izjave običnih ljudi i njihov stav o sovama i ovom fenomenu”, saopštio je Ružić. Ornitolozi su 2009. otkrili zapanjujući podatak. U centru Kikinde izbrojali su čak 743 sove utine.

Napreduje gradnja škole u Mačvanskoj Mitrovici 

Izvođač druge faze radova na izgradnji škole Mačvanske Mitrovice je uveden u posao i radovi se obavljaju ubrzanom dinamikom, jer su se za to stvorili uslovi. Novac je obezbeđen putem konkursa Ministarstva privrede i zajedničkim sredstvima sa Gradom Sremska Mitrovica ulazi se u završne radove, prema rečima gradonačelnika Vladimira Sanadera. Poslovi druge faze izgradnje škole u Mačvanskoj Mitrovici napreduju dobro, kažu u školi. Radi se na više pozicija. Ono što je veoma bitno, ističe rukovodstvo, u toku su radovi na postavljanju sistema grejanja, a i radijatori su stigli. Obezbeđen je i jedan deo nameštaja uz pomoć Ministarstva prosvete. To je samo jedan deo, a ostatak se očekuje da stigne do 5. decembra. Reč je o nameštaju za učionice, a nakon toga i administrativne prostorije. Sanader veruje da je realno očekivati uvođenje đaka u novu školu od iduće školske godine.

Istraživanje  „Ponašanje u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta“

U Institutu za javno zdravlje Srbije „ Dr. Milan Jovanović Batut“ 22. novembra  su prezentovani rezultati prvog sveobuhvatnog nacionalnog istraživanja o zdravstvenom ponašanju školske dece,  „ Ponašanje u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta“, koje je tokom aprila i maja 2017. godine sprovedeno u Republici Srbiji uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije, a po jedinstvenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije.
 Prema istraživanju dve trećine učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole ocenilo je svoje zdravlje kao odlično, jedna četvrtina kao vrlo dobro, a 8,0 % kao dobro. U pogledu kvaliteta života, najveći broj učenika izražava zadovoljstvo (79,7%) i ocenjuje život pozitivno ocenama od 7 do 10 (na skali od 0 do 10). Najveći broj učenika i učenica može otvoreno da komunicira sa roditeljima, skoro tri četvrtine (73,3%), 66,3% smatra da njihovi prijatelji pokušavaju da im pomognu dok  70,2% veruje da može da računa na prijatelje kada imaju problem.

Podrška romskoj deci u sektoru obrazovanja

Nedavno je održana  uvodna konferencija projekta “Rano obrazovanje i briga o deci u funkciji prevencije osipanja i povećanja obrazovnih postignuća romske dece u Novom Sadu”. Nosilac projekta je Centar za proizvodnju znanja i veština, a partneri su Centar za socijalni rad i Gradska uprava za obrazovanje. Opšti cilj projekta jeste smanjenje nejednakosti i unapređenje obrazovne i socijalne inkluzije najranjivijih grupa, pre svega Roma, u Srbiji. Cilj uvodne konferencije jeste da se uspostavi povoljan lokalni kontekst u smislu intersektorske saradnje, da se uključe relevantne zainteresovane grupe iz sektora obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, civilnog sektora, lokalnih vlasti kao i da se definišu prioriteti u oblasti podrške ranom razvoju romske dece u Novom Sadu i u oblasti prevencije osipanja romske dece iz obrazovnog sistema.
“Sva deca treba da imaju jednaka prava i jednake šanse za rast i razvoj. Šanse su veoma uslovljene neposrednim životnim okruženjem deteta i svi znamo da su uslovi u kojima deca odrastaju, u tom smislu veoma različiti. Društvo ima odgovornost i obavezu da učini sve što je u njegovoj moći putem specijalizovanih ustanova i organizacija da u što većoj meri nadomesti nedostajuću podršku deci iz ugroženih i marginalnih slojeva stanovništva. Ovaj projekat je jedan od načina za to jer podrazumeva sistemsku institucionalnu podršku romskoj deci kako bi njih i njihove porodice motivisali da ostanu u sistemu obrazovanja i obezbedili sebi bolji društveni i socijalni položaj. Obrazovanje je ključ socijalizacije, u ovom slučaju socijalne inkluzije, i jako je važno da deca osveste njegov direktan uticaj na kvalitet života”,  rekla je pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković i dodala da Grad Novi Sad konstantno unapređuje sistem mera u oblasti socijalne zaštite i podržava organizacije koje su posvećene humanističkim ciljevima i koje preduzimaju konkretne korake na poboljšanju položaja ugroženih grupa, a posebno dece.

Neverovatno: Srbi došli sa severnog pola?!

Novi direktor Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu Viktor Guljevič svoj manadat je započeo spornom izjavom da su Srbi “možda mali Rusi” i na tome se nije zaustavio. Guljevič je dodao da bi se ta teza možda mogla i naučno dokazati. Posle samo mesec i po dana od dolaska na funkciju direktora Ruskog centra u Nišu, Viktor Guljevič odlučio je da Srbima objasni odakle potiču i kojem narodu navodno pripadaju. I naravno, svoje domaćine – građane Srbije povezao je sa Rusima, a za našu prepostojbinu odredio najneverovatniju lokaciju. – U slobodno vreme se interesujem za istoriju drevnih ruskih plemena i naroda, mnogo sam o tome čitao. Neki eksperti tvrde da su se Rusi iz predela Severnog pola selili na jug, zbog klime i naseljavali Evropu i druge delove sveta. Tako da, možda i može da se dokaže da su Srbi “mali Rusi” – izjavio je Guljevič. Guljevič nije prvi koji je Srbe nazvao “malim Rusima”. Zbog navodnog velikog uticaja Moskve na Beograd, u tom kontekstu o nama su pisali i strani mediji, a da smo “mali Rusi” tvrdili su i neki pripadnici ekstremističkih partija, koji se, paradoksalno, predstavljaju nacionalistima. O tome je svojevremeno govorio i Vojislav Šešelj, lider radikala.

“Hteo je da nam kaže – vi ste izgubljeni u vremenu i prostoru”

I mada bi u mnogim državama ovakvu izjavu domaćini doživeli kao uvredu i to ne zato što je reč o Rusima (može da bude bilo koja druga nacija), u Srbiji to nije slučaj. – Mi smo očigledno izgubili identitet, a taj gospodin to ne bi rekao da je mislio da ovde neće biti pozdravljen zbog toga. Znao je da će mu aplaudirati zbog takve izjave. On je ovim hteo da kaže: vi nemate svoj identitet, izgubljeni ste u vremenu i prostoru, a mi ćemo vam reći ko ste – objašnjava za “Blic” kulturolog Ratko Božović. Božović dalje navodi da su tvrdnje poput ove koju je izneo Guljevič stereotipi koji imaju ambiciju da prevare i nagovore, kao i da su u službi očigledno velikih interesa. – Ovo nije neobično za ruske funkcionere. Pa, videli ste šta sve priča ruski ambasador, a oni ne pričaju ništa što ne mogu da pričaju – dodaje Božović.

Mihajlović: Isprazna priča bez ikakvog osnova

Sociolog Srećko Mihajlović navode direktora Ruskog centra smatra ispraznom pričom koja nema nikakvog osnova. – Ona više govori o onom ko ju je ispričao. Ako je ludilo normalna stvar, onda je i ova priča normalna – navodi Mihajlović.

Antić: “Sa braćom Rusima imamo besprekorne odnose, ali…”

– Nisam se bavio srednjim vekom niti antropologijom, ali nalaze da su Srbi “mali Rusi” zvanična nauka ne poznaje. Ne znam ni zašto se direktor jednog humanitarnog centar uopšte time bavi, ni kakve veze to ima sa njegovim poslom – navodi za istoričar Čedomir Antić za “Blic”.

Nekadašnji štićenik Dečjeg sela uspešan preduzetnik

Da živi u Dečjem selu, odlučio je već kao sedmogodišnjak, uputivši se pešice iz Iriga za Novi Sad, kaže za naš list vlasnik novosadske pekare „Vuk 021” Milomir Jocić. „Rođen sam u Rumi, ali sam nakon razvoda roditelja, koji su bili alkoholičari, smešten u hraniteljsku porodicu u Irigu“, priča Milomir.“Tamo sam doživljavao pakao, ali mi kao detetu niko nije verovao. Znao sam da prepešačim tri sela kako bih stigao do tate, koji bi uzeo kaiš i prebio me zbog toga. Lutajući od kuće do kuće, gde god bi me primili, dospeo sam tako u Novi Sad. S ulice me je policija privela u prihvatnu stanicu Dečjeg sela, u Ulici Zmaj Ognjena Vuka. Stariji maloletnici bez roditeljskog staranja koji su tamo boravili toliko su me lepo prihvatili da sam odlučio da će to biti moja sigurna kuća.“ Iako je odatle vraćen u hraniteljsku porodicu, posle nekog vremena ponovo je pobegao, odlučan u nameri da nađe mesto koje mu je priraslo srcu.  U Dečjem selu nije završio srednju školu, ali se ne kaje jer je već sa 16 godina počeo da radi u pekari. Stekao je zanat koji voli i sada dobro poznaje.
Iako je u mladosti bio okružen lošim momcima, Milomir nikada nije krenuo stranputicom. Cilj mu je bio samo da radi i bude slobodan. „Moja je želja da zahvalim ljudima koji su verovali u mene i pomogli mi da otvorim svoj lokal“, kaže Milomir Jocić. „Zahvalnost dugujem Igoru iz Ledinaca, kod kojeg sam nekad radio, Jugoslavu, vlasniku firme „Arista” koja snabdeva kvascem, a najviše osobi bez koje ne bi ništa bilo, Ćazimu Hodžaju, vlasniku novosadske pekare „Primera” i zrenjaninske „Klas plus”. Trebalo je da prođe oko godinu i po dana kako bi stekao u mene poverenje, toliko da nije morao obilaziti radnju. On je dobar čovek koji voli radne i poštene ljude i nisam jedini kojem je izašao u susret. Kad pričam o tome, niko mi ne veruje. Recimo, dva dana pred moj odlazak na godišnji odmor spakovao mi je novac u vrednosti dve plate i rekao: „Ovo te firma časti za more”. Isto tako, kad sam izrazio želju da kupim auto, zamolio sam ga da mi pomogne da podignem kredit. Nije postavio nikakvo pitanje, samo je izvadio 3.000 evra i dao mi na pozajmicu.“

Šesnaestogodišnjakinja prva u svetu u debati o pravima žena

Iva Sopta ima samo šesnaest godina, a već se bori za prava žena. I ne da se bori nego je i prva u svetu u debati o pravima žena. Iva se sama prijavila na takmičenje, sama istraživala, potpuno sama otputovala u Madrid i sama osvojila svet. Ona je učenica Četrnaeste beogradske gimnazije, odličan je đak i vrlo sposobna i preduzimljiva devojčica. Želi da studira književnost ili Fakultet političkih nauka. Prvi jer obožava da čita, a drugi jer je zanimaju prava žena, prava manjina, LGBT populacije… Zato se i prijavila za konferenciju Ujedinjenih nacija za mlade (od 14-18 godina) koja se ove godine održavala od 8. do 10. novembra u Madridu. Izabrala je da istražuje prava žena u nekoj od zemalja španskog govornog područja, jer je taj jezik još jedna od njenih pasija. Srbija nije dolazila u obzir, jer su takva pravila, zbog objektivnosti mora da bude reč o zemlji u kojoj narator ne živi i sa kojom ima najmanje dodirnih tačaka. U konkurenciji su bili Bolivija i Kuba. I… Želja joj se ispunila, dobila je da istraži prava žena na Kubi. Ideju da se prijavi na ovo takmičenje dobila je još u martu, kada je u Beogradu učestvovala na sličnom događaju i bila u komitetu za ljudska prava i predstavljala Izreal.

Vremeplov: Prota Mateja

Na današnji dan 29. novembra  1854. umro je srpski diplomata i vojvoda prota Mateja Nenadović, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji i učestvovao u borbama, a pregovarajući s Turcima i Rusijom uspostavio je prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov:  II zasedanje AVNOJ-a

Na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije održanom 29. novembra 1943.  u Jajcu, to veće je konstituisano kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo i ustanovljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Doneta je odluka o federativnom uređenju države, a kraljevskoj vladi u izbeglištvu zabranjen je povratak u zemlju.

Vremeplov: Kadinjača

Na brdu Kadinjača kod Užica  u Drugom svetskom ratu izginuo je 29. novembra  1941. Radnički bataljon štiteći glavninu partizanskih snaga. Nemačke jedinice su, uz podršku avijacije, prešle Kadinjaču tek posle pogibije 180 partizana s komandantom Dušanom Jerkovićem. Bio je to kraj Užičke republike, osnovane krajem septembra 1941, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi. 

Vremeplov:  Umro Živojin Pavlović

Na današnji dan 29. novembra 1998. Godine u Beogradu je u 66. godini umro Živojin Pavlović, jedan od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i književnika “nove srpske proze”. Njegov film “Dezerter” (1992), prvo je filmsko delo koje govori o tragediji rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.

Vremeplov: Umro Belini

Na današnji dan 29. novembra 1516. umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

Vremeplov: Umrla Marija Terezija

Austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija umrla je 29. novembra  1780. godine. Tokom vladavine od 1740. sprovodila je reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i centralizaciju i germanizaciju. Da bi osigurala osporavani presto, vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748, u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II preoteo Šleziju.

Vremeplov: Umro Filip Lepi

Na današnji dan 29. novembra 1314. umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao Jevreje iz Francuske i konfiskovao njihovu imovinu. Tokom sukoba sa papom Bonifacijem VIII sazvao je 1302. Skupštinu triju staleža – sveštenstva, plemstva i građanstva, prvi put u istoriji Francuske, a nakon papine smrti, sporazumeo se s novim papom Klementom V, Francuzom, da se papsko sedište premesti u Avinjon.

Kuburović: Ne može se zanemariti incijativa za doživotnu robiju

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da ne može da se zanemari inicijativa za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece, za koju je prikupljeno više od 150.000 potpisa, piše “Blic”. “Ministarstvo ne može da ostane imuno na veliki broj zahteva građana jer se više od 150.000 svojim potpisima izjasnilo da je za doživotne robije za ubice dece”, navodi “Blic” izjavu Kuburovićeve.  Kako dodaje, ona je podsetila da je ministarstvo još 2015. predložilo uvođenje kazne doživotne robije, ali je navela da u tom trenutku stručna javnost nije bila zainteresovana za tu temu. “Nakon dostavljanja više od 150.000 potpisa, ponovo pokrećemo javnu raspravu”, rekla je Kuburović, navodi beogradski list.
Peticijom Fondacije “Tijana Jurić” i “Blica” traži se da se sadašnja kazna od 30 do 40 godina za najteža krivična dela, kao što su ubistvo deteta, maloletnika i trudne žene, zameni doživotnim zatvorom bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Od početka oktobra u Srbiji 238 slučajeva malih boginja

Na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju većinski srpskih opština na Kosovu i Metohiji, od početka oktobra registrovano je ukupno 238 slučajeva malih boginja, od kojih je 63 laboratorijski potvrđeno u Institutu “Torlak”. Najmlađa obolela osoba je uzrasta dva meseca, a najstarija 48 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Kako se navodi, većina obolelih osoba (91 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 37 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 21 obolele osobe. Kako se precizira, epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra i do 24. novembra na navedenoj teritoriji registrovano je 156 obolelih osoba.  Od početka novembra, epidemije malih boginja prijavljene su i na teritoriji grada Beograda (32 obolela), grada Kraljeva (38 obolelih) i opštine Bujanovac (dva obolela).
Dana 16. novembra godine Institut “Torlak” je dostavio laboratorijsku potvrdu slučaja malih boginja iz Subotice, za koji je Zavod za javno zdravlje Subotica dostavio prijavu sumnje, dok je 22. novembra dostavio laboratorijske potvrde za dva slučaja malih boginja, kod jedne osobe iz Preševa i jedne osobe iz Bojnika, za koje su prijave sumnje dostavili Zavod za javno zdravlje Vranje i Zavod za javno zdravlje Leskovac. “Torlak” je 23. novembra dostavio laboratorijske potvrde za pet slučajeva malih boginja iz Niša. Institut za javno zdravlje Niš je istog dana prijavio epidemiju malih boginja na teritoriji grada Niša sa dvoje obolelih, kao i bolničku epidemiju sa troje obolelih na Klinici za dečije interne bolesti Kliničkog centra Niš. Dana 24. novembra Zavod za javno zdravlje Novi Pazar dostavio je Institutu za javno zdravlje Srbije prijavu porodične epidemije malih boginja u Tutinu, sa dvoje obolelih.

Novi slučajevi zaraze malim boginjama i to među zdravstvenim radnicima

Male boginje potvrđene su kod još tri osobe tako da se broj obolelih u Nišu od ove zarazne bolesti sada povećao na osam, saznaje “Blic”. Od troje novoobolelih, dve osobe su zdravstveni radnici Kliničkog centra u Nišu, a treća obolela je pacijentkinja iz Bojnika koja je hospitalizovana na Infektivnoj klinici. – Poslali smo četiri seruma, a u petak nam je sa „Torlaka“ stigao nalaz da su kod troje potvrđene male boginje. Dvojica novoobolelih su zdravstveni radnici Kliničkog centra u Nišu, a treći slučaj je pacijentkinja iz Bojnika koja leži na Infektivnoj klinici.

Klinički centar Nišu: Lekari strahuju da epidemija može da bukne

U toku vikenda i u ponedeljak stiglo je još pet prijava sumnji obolevanja od malih boginja, a sutra će se na „Torlak“ nositi serum troje njih od kojih je uzeta krv da se vidi da li to polako počinje da se širi ili će se brojka obolelih zaustaviti. To polako tinja i ja se samo plašim da to ne bukne, da ne poprimi daleko veće razmere. Preduzimaju se sve mere koje struka nalaže, kaže za „Blic“ prof. dr Zoran Veličković, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Institutu za javno zdravlje u Nišu.
Epidemiolozi su uzdržani oko daljih procena rasta broja obolelih, ali navode da postoji ogroman potencijal za širenje malih boginja s obzirom na veliki broj nevakcionisane dece u Nišu i činjenicu da jedan oboleli može da inficira i do 15 „osetljivih“ osoba koje nisu primile vakcinu. Epidemija u gradu Nišu i na Dečjoj internoj klinici prijavljena je prošle nedelje, nakon što je analziama krvi na „Torlaku“ potvrđeno da je petoro dece obolelo odm malih boginja. Dvoje dece je iz gradske populacije a troje je bilo hospitalizovano u KC Niš, s tim što je jedan mališan odmah pušten na kućno lečenje.

Roditelji (iz verskih razloga) nisu hteli da dozvole transfuziju krvi!

Život tek rođene bebe bio je ugroženo zbog odluke roditelja, koji nisu hteli da odobre da im dete primi transfuziju krvi tokom operacije, jer to nije u skladu sa njihovom verom. Da bi lekari ipak spasili tek rođenu bebu, koja je u tom trenutku bila stara samo četiri dana, Centar za socijalni rad iz Požarevca morao je privremeno da oduzme roditeljima starateljstvo, koji su inače Jehovini svedoci. Zahvaljujući toj odluci dečak je uspešno operisan, a zbog požrtvovanosti hirurga tokom same intervencije, dete nije ni moralo da primi tuđu krv i plazmu. Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske klinike u Tiršovoj potvrđuje za “Blic” da se u ovoj bolnici uspešno oporavlja novorođenče, staro 16 dana, koje je smešteno na odeljenju neonatalne poluintenzivne nege. – Za intervenciju su bile obezbeđene sve neophodne saglasnosti koje u ovakvim situacijama daje roditelj ili staratelj deteta – kratko je prokomentarisao prof. dr Radojičić.
Međutim, kako “Blic” saznaje dečak je 12. novembra, dan nakon rođenja, prevezen na Univerzitetsku kliniku u Tiršovoj sa Instituta za neonatologiju, zbog specijalizovane dijagnostike i lečenja. Kod deteta se nije razvila prečaga, odnosno dijafragma, zbog čega su se abdominalni organi našli u grudnom košu i na taj način gurali srce. To je iziskivalo hitnu operaciju, na koju su roditelji pristali. Međutim, kada im je objašnjeno da postoji velika šansa da će tokom same operacije dete morati da primi transfuziju, tada je nastao problem, odnosno oni nisu hteli da potpišu saglasnost za to. – I hirurzi kada su čuli da roditelji ne dozvoljavaju da im dete primi krv tokom intervencije, nisu želeli da uđu u operacionu salu i tako rizikuju detetov život. Sa roditeljima je razgovarano više puta. Imali su prilike da pričaju sa svim čalnovima tima koji bi učestvovali u intervenciji. Videlo sa da vladaju materijom i da su znali dosta o zdravstvenom problemu njihove bebe. I njihov starešina je čak bio prisutan na tim sastancima, ali se uopšte nije mešao. Roditelji su bili svesni svega što može da se dogodi njihovom detetu, ali jednostavno nisu mogli da odobre transfuziju krvi, jer bi bili izopšteni iz zajednice. Znali su i da će im Centar za socijalni rad privremeno oduzeti dete zbog toga. Ali, jednostavno nisu mogli da kažu “da” – prepričava izvor “Blica” koji je bio upućen u dešavanja u ovoj dečjoj klinici.

Roditelji dečaka koji su satima mučili babu idu u zatvor? Mislili da su je ubili, pa napravili selfi!

Roditelji maloletnika koji su u četvrtak brutalno zlostavljali i pretukli Veroniku Rico (86) iz Bečeja mogli bi da završe u zatvoru. Taj podatak “Blicu” je potvrđen u nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dečaci N. Č. (12) i Z. F. (12) ne mogu krivično da odgovaraju i o njihovoj sudbini odlučivaće Centar za socijalni rad, dok je N. B. (14) uhapšen i ostaće u pritvoru 30 dana jer je, navodno, priznao delo. Međutim, ako se dokaže da su deca bila zanemarena, za njihova zlodela mogli bi da odgovaraju roditelji.
Starica koju su deca mučki satima maltretirala ne bi li od nje izvukla novac i dalje je na lečenju. Kako kažu iz Kliničkog centra Vojvodine, Veronika Rico je stabilnog zdravstvenog stanja. – Dečak N. B. je stariji od 14. godina, može krivično da odgovara i prema njemu će se preduzeti vaspitni nalozi, upućivanje u popravni dom ili u maloletnički zatvor, o čemu će da odluči sud za maloletnike. Posle procene Centra za socijalni rad i suda, doneće se odluka i da li će protiv roditelja maloletnih N. B., N. Č. i Z. F. biti pokrenut postupak, odnosno eventualno lišenje roditeljskog prava, ukoliko je stanje deteta uzrokovano zanemarivanjem roditeljskih dužnosti. Takođe, roditelji mogu odgovarati i krivično zbog učinjenog krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog deteta – saopštili su iz Ministarstva.

About the Author

admin