Javna rasprava o Zakonu o udžbenicima do 26. decembra

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva sve građane kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o udžbenicima (u daljem tekstu Nacrt zakona), kao i da daju svoje predloge i sugestije. Javna rasprava sprovešće se u periodu od 6. do 26. decembra 2017. godine. Tribina o Nacrtu zakona biće organizovana u Beogradu, 15. decembra 2017. godine  , u sali Skupštine grada Beograda,  Trg Nikole Pašića 6, u terminu od 10 -12 časova.
Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, preko posebnog obrasca/formulara koji se može preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na sledeću e-mail adresu:  javna.rasprava@mpn.gov.rs, u subjektu e-mail poruke navesti: „Nacrt zakona o udžbenicima”.

100  profesora izgubilo pravo da budu predavači!

Oko 100 doktorskih diploma privatnih i državnih fakulteta u Srbiji, koje je osporila Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), predmet su pravne ekspertize domaćih i međunarodnih pravnih stručnjaka koju je zatražilo Ministarstvo prosvete. To je potvrdio državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džambić navodeći da su se Ministarstvu obratili oštećeni profesori, docenti i asistenti koji su izgubili pravo da budu predavači, iako su u ranijim procesima akreditacije regularno prolazili procedure za izbor predavača na fakultetima i visokim školama strukovnih i akademskih studija. ”Izgubili su to pravo da zbog promene određenih standarda KAPK-a. Imajući u vidu pravne posledice svega toga i eventualnu tužbu države u obavezi smo da reagujemo i razgovaramo sa članovima KAPK-a i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Nije važno da li se radi o 500 ili 30 slučajeva, ako su protivpravno ostali bez posla, to je onda problem i zato želimo da ga rešimo”, rekao je Džambić.
On napominje da je reč o pravnoj, a ne personalnoj i političkoj temi i da je Ministarstvo konsultovalo domaće pravne eksperte, kao i stručnjake iz delegacije EU od kojih u narednih 30 dana očekuje da dobije pravnu ekspertizu kako bi se sve razjasnilo rešilo u skladu sa pravnim propisima. ”Oni koji se smatraju oštećenima odlukom KAPK-a pozivaju se na to da su odjednom promenjeni standardi koji potiru ranije odluke same Komisije i upravo zato imamo pravnu dilemu koju treba razrešiti. On dodaje da će jedan od prioritetnih zadataka Ministarstva nakon formiranja novog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i novog KAPK-a biti unapređenje sistema vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova i uspostavljanje registra nastavnika. ”Tako bismo u svakom trenutku znali ko je gde zaposlen i sa kojim fondom časova. Takođe, sistem akreditacije treba da bude što transparentniji i kvalitetniji kako se ovakve stvari ne bi ubuduće dešavale”, smatra Džambić.

Miljanić: Osporeno stotinak doktorskih diploma

Generalni sekretar KAPK-a Šćepan Miljanić naveo je da je osporeno oko stotinak doktorskih diploma od čega skoro polovinu poseduju oni koji su bili zaposleni kao profesori, docenti ili asistenti. Kako je objasnio za Tanjug, KAPK ne poništava diplome, jer je to u nadležnosti Ministarstva, ali ih osporava ukoliko ih je izdala visokoškolska ustanova koja nije bila akreditovana. Prema njegovim rečima sporno je što su određeni univerziteti izdavali diplome bez dozvole Ministarstva, kao i to što su doktore nauka sa spornim disertacijama angažovali drugi fakulteti i s njima pravili studijske programe za koje su podnosili zahtev za akreditaciju. ”To ne znači da ti studijski programi neće biti akreditovani, ali zato nalažemo ustanovama da se predavačima s takvim diplomama prekine radni odnos. Ako neko drugi želi da ih zaposli, mi s tim nemamo ništa”, rekao je Miljanić za Tanjug”, rekao je Miljanić. On insistira na tome da su osporene diplome nezakonite i da KAPK postupa po propisanim standardima.
”Zabluda je da retroaktivno osporavamo diplome. KAPK dobija zahtev za utvrđivanje akreditacije određenog studijskog programa i ako nađemo na listi zaposlenih nastavnika s nezakonitom diplomom, koja može da bude stečena pre 3, 17 ili 30 godina, razmatramo da li je ustanova tada imala pravo da je izda”, pojasnio je Miljanić.

KAPK: Ne pravimo nikakvu diskriminaciju

Na konstataciju da privatni univerziteti negoduju tvrdeći da su samo oni na udaru KAPK-a, Miljanić odgovara da je osporeno i nekoliko diploma državnih univerziteta. ”Ne pravimo nikakvu diskriminaciju po tom osnovu, ali mnogo je više takvih slučajeva na privatnim nego na državnim fakultetima”, tvrdi Miljanić. Upitan šta je rešenje za one čije se diplome osporavaju, generalni sekretar KAPK-a odgovara da ”oni to treba da reše sa ustanovama koje su ih izdale”. ”Mi samo ukazujemo na nezakonitost i ne dozvoljavamo da ustanova prođe akreditaciju. Ne tvrdim da ni nama nešto ne promiče i da nije promicalo prethodnim sazivima KAPK-a kojem to nije bilo u fokusu. Mi smo u poslednjih godinu dana ”utegli” stvar, a Komisija se ranije bavili standardima rada i učlanjenjem u Evropsku asocijaciju akreditacionih institucija”, On je napomenuo da diplome studenata čijim su predavačima osporeni doktorati ni na koji način nisu dovedene u pitanje. ”Ako je neko studirao na akreditovanom fakultetu nema razloga da brine, njegova diploma je validna čak i ako je imao profesora čija je diploma osporena”, rekao je Miljanić.

“Mića Megatrend”: Pod lupom KAPK-a između 50 i 60 naših diploma!

Rektor Univerziteta Megatrend Mića Jovanović rekao je za Tanjug da je Komisija do sada osporila dva doktorata tog univerziteta i to sa Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo što je ocenio kao ”neviđeni apsurd”. ”Osporeni su zato što su branjeni po starom zakonu po kojem nije trebalo da se dobijaju akreditacije za master i doktorske studije”, kaže Jovanović i dodaje da se sada “osporava nešto što je urađeno po tadašnjem važećem zakonu”. Dodao je da pretpostavlja da će se, ako se sledi metodologija primenjena u ova dva slučaja, pod lupom KAPK-a naći između 50 i 60 diploma Megatrenda. ”Nemamo evidenciju koliko je profesora tu obuhvaćeno, ali sigurno nije mnogo jer većina od 450 predavača na našem univerzitetu magistrirala je i doktorirala na drugim univerzitetima”, naveo je Jovanović. On je rekao i da bi ”zbog nakaradnog tumačenja zakona”, prema njegovoj proceni, nekoliko hiljada nastavnika na raznim fakultetima moglo ostati bez univerzitetskih zvanja. ‘Jako je čudno da se napadnu privatni univerziteti, a da se ne diraju državni. Ako se otvori Pandorina kutija i vidi da se isto dešavalo na svim državnim univerzitetima, biće osporene diplome desetina hiljada ljudi”. Jovanović tvrdi i da je u visokoškolskom obrazovanju prisutna ”ogromna korupcija” i navodi da isti ljudi 12 godina, kako kaže, ubiraju benefite ”vrteći se od Nacionalnog saveta do Komisije”. Zato kaže da podržava novi Zakon o visokom obrazovanju, koji je, smatra, perfektan, jer ministru daje ovlašćenja i mogućnosti da zaustavi korupciju.

Priznanje pomoćnici ministra za strateško planiranje

Udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji – Konfindustrija dodelilo je priznanje Gabrijeli Grujić, pomoćnici ministra za strateško planiranje,  za izuzetno zalaganje i doprinos jačanju saradnje između  obrazovanja i privrednog sistema.

Ministar u Golupcu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u sredu  u Golupcu  izdvojeno gimnazijsko odeljenje Srednje škole iz Velikog Gradišta, prvo odeljenje srednje škole u istoriji te opštine.

Kostolac: Nova ulaganja u obrazovanje

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je danas rekonstruisanu Osnovnu školu ”Jovan Cvijić” u Kostolcu i poručio da će država nastaviti da ulaže u obrazovanje. Šarčević je rekao da je Vlada Republike Srbije više uložila u rekonstrukciju škola za jednu godinu nego decenijama unazad. “Verujem da ćemo tokom 2018. godine obnoviti još više obrazovno vaspitnih ustanova“, rekao je ministar i dodao da će osim u školske zgrade mnogo novca biti uloženo i u digitalizaciju, koja podrazumeva brz internet, tablete za nastavu i pametne table. Za kompletnu rekonstrukciju škole u Kostolcu izdvojeno je 113 miliona dinara, najvećim delom preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Vučević: U Brisel će otići pozitivan izveštaj o 2019.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sastao se  u sredu  sa predstavnicom Evropskog omladinskog foruma iz Brisela Ritom Jonusaite i istakao sa je siguran da će u Brisel otići pozitivan izveštaj o onome što Novi Sad i Omladinski klub “OPENS” rade na pripremi za 2019. godinu u kojoj će taj grad biti Evropska prestonica mladih. Vučević smatra da će Novi Sad biti dobar primer svima koji će u budućnosti nositi tu titulu.Gradonacelnik je ocenio da je Novom Sadu čast da ugosti predstavnicu Evropskog foruma mladih, koja zajedno sa članovima “OPENS”-a i Novosadskog foruma mladih utvrđuje ono što je rađeno i planirano na relizacija projekta u vezi sa Evropskom omladinskom prestonicom mladih. Sa nestrpljenjem smo čekali njen dolazak jer imamo šta da pokažemo. Urađeno je mnogo do sada i predoćićemo joj dalje aktivnosti koje će biti preduzete u okviru pripreme za 2019. godinu, rekao je Vučević. Pripremili smo snažnu budžetsku podršku sa nivoa grada za 2018. godinu, ali očekujemo isto tako i podrške sa pokrajinskog i republičkog nivoa. Nije isključiv akcenat na finansijskom pitanju, nego generalno na kompletnoj podršci koju dobija “OPENS” od strane svih faktora u odlučivanju bez obzira da li je to lokalni, regionalni ili državni nivo, kazao je gradončelnik Novog Sada.  On je siguran da će u Brisel ka Evropskom forumu mladih otići pozitivan izveštaj o onome što se radi u Novom Sadu za pripremu 2019. i da ćemo moći da budemo primer i drugim gradovima koji će biti prestonica mladih u narednim godinama.

Predstavnica Evropskog omladinskog foruma  veoma zadovoljna

Predstavnica Evropskog omladinskog foruma Rita Jonusaite provela je protekla dva dana u Novom Sadu, a napomenula je da je njen cilj da upozna tim i sve ono što je “OPENS” u proteklih godinu dana uradio i ono što ta organizacija nastoji da uradi u naredne dve godine zarad bolje pripreme za 2019. godinu. Pored članova projektnog tima “OPENS” imaću priliku da se sretnem sa omladinskim organizacijama koje su podržale “OPENS”, koji rade zajedno sa “OPNES”-om i ostvaruju ciljeve. „Posetiću prostorije te organizacije, njihov Omladinski klub, volontere i imaću priliku da sagledam sliku svega urađenog“, navela je Jonusaite. Ovde sam i da bih dala neke savete kako bi se što bolje završile pripreme za godinu koja je “OPNES”-u krajnji cilj, kazala je Jonusaite.Prema onome što je do sada videla i čula, ona je, kako ističe, veoma zadovoljna što sve ide po planu i sa nestprljenjem očekuje nastavak razgovora sa predstavnicima gradske administracije i svima uključenima u realizaciju tog projekta. Srećna sam da vidim kako “OPENS” radi i na koji način je povezan sa organizacijama mladih na lokalnom nivou jer Evropska prestonica mladih znači i povezivanje omladinskih zajednica na lokalnom i nacionalnom, te ervopskom nivou. Sprovođenje takve politike i ono što je zacrtano kao krajnji cilj za sada ide u pozitivnom pravcu, zaključila je predstavnica Evropskog omladinskog foruma iz Brisela.

Potpisan  protokol „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”

U Pokrajinskoj vladi 1. decembra potpisan je  protokol o saradnji u realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”. Protokol su  potpisali: potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić, vršiteljka dužnosti podsekretara pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine – Brankica Tabak, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova – Predrag Vuletić, predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić i menadžerka RECAN – fonda za reciklažu limenki – Jelena Kiš.
Potpredsednik Mihalj Njilaš, u svom uvodnom govoru, između ostalo je istakao: „Za svih ovih osam godina, cilj nam je bio podsticanje rada u oblasti zaštite životne sredine u vaspitno-obrazovnim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine, kako bi se doprinelo razvoju svesti dece, mladih i odraslih da prihvate i snose odgovornost za korišćenje prirodnih i kulturnih potencijala sredine u kojoj žive, razvoju onih znanja i kompetencija koje će ih naučiti da vode brigu o životnoj sredini i njihovom potencijalu. Na ovaj način želimo da podržimo jedni druge, a posebno prosvetne radnike u nastojanju da briga o mikrosredini i okruženju u kojem svakodnevno boravimo postane način razmišljanja i delovanja, da bude trajno opredeljenje svih nas.” Potpredsednik Njilaš dodao je da je od 2009. godine u ovaj program bilo uključeno više od pedeset posto ustanova na teritoriji AP Vojvodine (predškolske ustanove, osnovne i srednje škole), te da je ustanovama i pojedincima dodeljeno 260 nagrada za najuspešnije realizovane aktivnosti. 
Nenad Grbić je izrazio zadovoljstvo što je sekretarijat na čijem je čelu i dalje partner u realizaciji ovog programa. „Svesni smo koliko su vaspitanje i edukacija značajni za očuvanje životne sredine, ali i za ostvarivanje onih ciljeva koje svi zajedno treba da ispunimo kada su u pitanju zaštita životne sredine i njena održivost”, rekao je sekretar Grbić i dodao da svi zajedno treba da čuvamo i sačuvamo našu planetu za budući naraštaj.

NTP Beograd: „Da li smo spremni za investiciju“

Naučno-tehnološki park Beograd u ponedeljak 4. decembra je bio domaćin panela pod nazivom „Da li smo spremni za investiciju“. Gordana Danilović Grković, v.d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd izjavila je da je veoma važno učiti od zemlje kao što je Izrael i da je kroz jedno takvo učenje i osnovan Tehnološki inkubator u Beogradu u kom je razvijan veliki broj startapova i čiji je model korišćen za razvoj Naučno-tehnološkog parka Beograd. Gosti iz Izraela su kroz brojne savete objasnili razvojni put startap ekonomije u svojoj zemlji. Istakli su da je jedan od glavnih okidača za pokretanje startapa u Izraelu predstavljala sama izolovanost zemlje i nedostatak prirodnih resursa. To je ključni podsticaj za razvoj startap ekosistema koji je danas jedan od najjačih u svetu.
Danny Hadar, jedan od investitora, istakao je da je veoma važna i uloga države, ne samo kroz direktne investicije već i kroz razvijanje instrumenata koji podstiču razvoj startapova kao što su inkubatori i početnii fondovi za finansiranje investicija. Moshe Safarty je rekao da se u Izraelu svake godine pokrene oko 1400 novih startap projekata i da su ključna stvar uspeha startapa u Izraelu male uspešne priče. Safarty je rekao da je za pokretanje startapa bitno sve podjednako, ispitati tržište, osmisliti proizvod u skladu sa tim ali da je najbitnije rukovoditi se ličnim osećajem.
Glavni saveti grupe investitora iz Izraela se ogledaju u tome da je za razvoj startapa potrebno puno strpljenja jer uvek ima ljudi koji su spremni da pomognu. Komunikacija je ključna i ona je srž svega. Ona je podjednako važna i unutar samog tima ali i eksterno, sa tržištem. Potrebno je da tim ljudi koji radi na nekom startap projektu bude raznovrstan, sačinjen od različitih stručnjaka.
Naučno-tehnološki park Beograd, osnovan u partnerstvu Ministartsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu uz podršku Vlade Švajcarske, ovim događajem pokazuje posvećenost razvoju startap i inovacionog ekosistema. Najbolji dokaz za to jeste da je za relativno kratak period koliko NTP Beograd postoji, pod njegovim krovom mesto našlo 58 startap i tehnološki razvojnih kompanija, sa stalnom tendencijom rasta.

“Znanjem do ljubavi”: Srednjoškolci se uče tolerantnom ponašanju

Da li misli, osećanja i uverenja iskazujete na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih ljudi? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, vaše ponašanje je asertivno, što znači da vas karakteriše samouverena komunikacija i svesni ste sopstvenih prava i vrednosti. Mladima najčešće zbog toga što su brzi, eksplozivni i nestrpljivi fali asertivnost, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih su se u staropazovačkoj Kancelariji za mlade odlučili za realizaciju projekta “Znanjem do ljubavi”, koji je finansijski podržan od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Srednjoškolci u opštini Stara Pazova od polovine septembra ove godine imaju priliku da, putem edukativnih radionica, uz stručnu pomoć, razviju veštine komunikacije, nauče da reše konflikte u partnerskim odnosima, emocionalno se opismene i postave temelj svoje tinejdžerske ljubavi.
Dvanaest edukativnih radionica se sprovodi u cilju sprečavanja socijalnih problema među partnerima u tinejdžerskom dobu, a pravi put ka tome jesu znanje i ljubav. Projekat “Znanjem do ljubavi”, podržan sa 400 hiljada dinara od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, srednjoškolce uči da postanu asertivne osobe, koje po pravilu zauzimaju životnu poziciju “Ja vredim, Ti vrediš”, poštuju tuđa mišljenja i stavove što ne znači da se slažu sa njima. Ovakve osobe poštuju sebe, svoje vreme i energiju, znaju da saniraju stres, imaju poverenja u sebe i druge, otvoreni su za saradnju i nova rešenja i češće dobijaju od drugih ono što žele.

Šid: Pomoć opštine za OŠ “Sremski front”

Na poslednjoj sednici Opštinskog veća među najvažnijim tačkama dnevnog reda bila je i tačka koja se ticala zahteva OŠ “Sremski front” u Šidu. Naime, nadležni iz ove ustanove su se obratili Opštinskoj upravi radi izmirenja duga električne energije. U ovoj školi uveliko traju radovi koji su još letos započeti. Krajem ove godine, škola će dobiti novi izgled, a učenici bi trebalo da se u svoje učionice vrate početkom drugog polugodišta. Međutim, iako sve teče po predviđenom planu, ova škola se susrela sa problemom. Kako bi što pre rešili problem, nadležni iz OŠ “Sremski front” su lokalnoj samoupravi Šid uputili zahtev za odobrenje sredstava na ime pokriće duga za utrošenu električnu energiju, kako bi dobili saglasnost za reprogram duga. Vrednost tog duga je nastao u proteklom mandatu i on iznosi 1.487.000 dinara. Iz budžeta lokalne samouprave je za prvi krug izdvojeno 500.000 dinara, dok će ostatak duga Elektroprivredi Srbije platiti nadležni iz školske uprave kroz 12 mesečnih rata, kako bi škola nesmetano funkcionisala.
Opština Šid pruža ogromnu podršku mladima kada je u pitanju obrazovanje, te tako i sada čini sve kako bi učenicima ove škole, kada se nakon rekonstrukcije vrate u svoje školske klupe, učenje bilo lako dostupno. https://www.youtube.com/watch?v=KfTN0FU9spA

Vršac: Susret sa pesnikinjom Anom Ristović

U četvrtak, 7. decembra od 18 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) Udruženje Tačka susretanja priređuje susret sa jednom od najznačajnijih pisaca današnjice poetesom Anom Ristović. U večeri učestvuju pored pesnikinje i književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov; moderator Dejan Mak, pisac.
Ana Ristović je rođena 5. aprila 1972. godine u Beogradu, gde je diplomirala srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački jezik, slovenački jezik, mađarski jezik i slovački jezik. Prevodilac je sa slovenačkog jezika, sa kojeg je do sada prevela 20-tak knjiga savremene slovenačke proze i poezije. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog književnog društva, P. E. N. centra Srbije i počasni član Slovenačkog društva pisaca (od 2010. godine).

Besplatan projekat „Sport u škole”

Besplatan projekat „Sport u škole”, namenjen osnovcima, zaživeo je u bukovačkoj osmoletki novembra 2016. „Sadržaji usmereni na razvijanje fizičkih sposobnosti i negovanje takmičarskog duha redovno pune fiskulturnu salu“, rekla je Milanka Deman. „Trenutno u projekti učestvuje 87 đaka, od 315 koliko ih je u školi, što je odličan odziv budući da je reč o manjoj obrazovnoj ustanovi. Na raspolaganju su im tri termina dva puta sedmično. Po rečima profesorke Bojane Lukač, koja radi s njima, rado prihvataju nove zadatke i pokazuju inicijativu.“

„Plava ptica” u Kuli pomaže mentalno nedovoljno razvijenim osobama

U udruženju za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Plavoj ptici”  u Kuli se neguje topla i pozitivna atmosfera, te se korisnici trude da pomažu jedni drugima ukoliko su u mogućnosti i vaspitači nastoje da ih usmere da jedni drugima pomažu, ukoliko se otežano kreću ili ne mogu da govore. “Obučavamo ih i da prepoznaju potrebe jedni drugih, tako da znaju kada je nekom nešto potrebno i kada mogu, vole da pomognu”, kaže Jovana Krivokuća. Više od polovine novca za funkcionisanje ove ustanove obezbeđuje Opština Kula kroz javnu nabavku. Za usluge socijalne zaštite ove godine izdvojeno je 12,6 miliona dinara. Ostali troškovi pokrivaju se uz participaciju koju plaćaju roditelji korisnika, a deo su donacije i dobrovoljni prilozi.
“Najveći problem imamo sa prevozom. Imamo dva kombija koja svakodnevno voze i odvoze korisnike kućama. U poslednje vreme često se kvare, jer su to već stara, dotrajala vozila, mada prevoz fukncioniše, jer imamo korisnike iz svih mesta kulske opštine. Za nabavku novih vozila potrebno je puno novca”, kaže Vaspitač specijalista za decu sa posebnim potrebama Jovana Krivokuća. Ona dodaje da su konkurisali za razne projekte kako bi prikupili što više novca za razvoj dnevnog boravka. Opština izdvaja novac za objekte i zaposlene, ali zaposleni se nadaju da bi im mogla pomoći u skorije vreme i sa prevozom. „Plava ptica” neguje saradnju i sa udruženjima van opštine, ali i sa školama. “Često kod nas dođu đaci iz Ekonomske škole u Kuli, Poljoprivredne škole u Crvenki, osnovnih škola. Iz moje grupe, iz vrtića pohađaju školu prema IOPU, nekoliko sati dnevno zavisi od deteta, a nakon završetka nastave, deca se vraćaju kod nas i nastavlja se grupni rad”, kaže vaspitačica. Tada se radi domaći ili neka druga aktivnost.
Svake godine donosi se plan i program po kom se odvija nastava u dnevnom boravku, takođe vaspitači donose i godišnji plan za svaku od grupa. Grupe se prave prema sposobnostima i mogućnostima, jer svako ima svoje posebne potrebe. Najteža strana posla je kada izostane podrška društva. “Svest se promenila na bolje na lokalnom nivou, ali mislim da je u našoj državi stanje isto. U Kuli smo učesnici raznih manifestacija, ali osim toga nama je akcenat upravo na integraciji u društvo i osamostaljivanje”,  kaže Krivokuća. Ona dodaje da neki njihovi korisnici i sada rade, što iz dnevnog boravka, što iz objekta stanovanja. Negde su angažovani bez nadoknade, negde rade po nekoliko sati ili celu nedelju u preduzećima, zavisno od njihovih mogućnosti
“Prekoputa u jednom od kafića u našoj ulici radi momak iz dnevnog boravkai devojka iz boravka stanovanja koja je bez roditeljskog staranja. Oni konobarišu nekoliko sati dnevno”, kaže Krivokuća. Njih je poslodavac obučio uz pomoć zaposlenih u „Plavoj ptici”. “Prvo su ovde naučili da kuvaju kafu i kako se nosi tacna, i pripremljeni stigli na posao. Tu se radi o korisnicima za koje su zaposleni procenili da mogu da budu obučeni. Takođe, jedna devojka iz dnevnog boravka radi kod frizerke, gde čisti lokal i pere kosu”, kaže Krivokuća. “Oni su prihvaćeni na većini mesta, jer Kula nije velik grad, tako da ih ljudi donekle i znaju, ali i kada ih ne poznaju, navikli su da ih viđaju”, kaže Krivokuća.

Vremeplov: Umro Ivan Gundulić

Na današnji dan 08. decembra 1638. godine umro je dubrovački barokni pesnik Ivan (Dživo) Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep “Suze sina razmetnoga”, junački ep “Osman” i pastirska igra “Dubravka” koja završava čuvenom himnom slobodi.

Vremeplov: Rođen Jaša Ignjatović

Srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti (“Trpen-spasen”, “Milan Narandžić”, “Čudan svet”, “Vasa Rešpekt”, “Večiti mladoženja”, “Stari i novi majstori”, “Patnica”) rođen je na današnji dan 08. decembra 1824.

Vremeplov: Objavljen Hitlerov “Majn Kampf”

Na današnji dan 08. decembra 1925 godine objavljena je knjiga Adolfa Hitlera “Majn Kampf”, u kojoj je izložena koncepcija “Novog poretka” i rasne supremacije Nemaca.

Vremeplov: Dogovor o srpskohrvatskom jeziku

Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su na današnji dan 08. decembra 1954. godine Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma – ćirilica i latinica – ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

Vremeplov: Savet za sprovođenje mira za bivšu Jugoslaviju

Na današnji dan 08. decembra u Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

Vremeplov: Umro Milić od Mačve

Na današnji dan 08. decembra 2000 godine umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

Vremeplov:  Žene najmanje 40% članova upravnih odbora

Norveška je na  današnji dan 08. decembra 2005.  godine  usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

Vremeplov: Rođena Kristina Augusta

Švedska kraljica Kristina Augusta rođena je na današnji dan 08. decembra 1626. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

Vračar: Problem izazvali  školski ormarići!

Nesporazum oko dotrajalih ormarića nastao je u vračarskoj OŠ „Jovan Miodragović“, gde roditelji tvrde da su spremni da plate njihovu popravku, a uprava tvrdi da nema ko da ih održava. Učenici beogradskih osnovnih škola pre pet godina su, pored dva besplatna kompleta školskih udžbenika, dobili i po ormarić na zaključavanje kako bi u njemu držali jedan paket udžbenika dok bi iz drugog učili kod kuće. Međutim, od kad đaci više ne dobijaju duple knjige, u većini škola oni su opstali tek u učionicama mlađih đaka, jer su ih stariji većinom uništili.
– Deca sada iz velikog broja predmeta imaju tri, četiri knjige, radne sveske, očekuje se da nose i patike i dodatnu opremu poput lenjra, šestara, bojica… Ormarići im omogućavaju da rasterete školsku torbu, da kući nose samo ono što je neophodno, a sada uprava želi da ih baci – razočarana je Maja, majka đaka ove škole. Kako kaže, mame i tate su pokušale da utiču na ovu odluku, ali im je rečeno da domar neće više da ih popravlja, da se vratanca kvare. – Kad je već u tome problem, dogovarali smo se da, kao pojedini roditelji prošle godine, i mi damo novac da se to reši, oni su platili po 200-250 dinara. Međutim, već pre neki dan su izbacili ormariće za peti razred, oni jednostavno ne žele da se time bave. Ne razumem zbog čega se oni ne bi održavali kao što se održavaju klima uređaji za koje su takođe roditelji dali novac. Ti ormarići su od kvalitetnog materijala, samo je s prednje strane potrebno srediti ih – ističe Maja.
Direktorka ove osmoletke Vera Šainović kaže da su sklonjeni ormarići koji se ne koriste i koji su uništeni, dok će oni u koje su roditelji ulagali biti u školi dok ti đaci ne završe osmi razred. “Ormarići su trenutno ruglo škole, oko njih nastaje i dosta nesporazuma i svađa, u kojima osim đaka učestvuju i roditelji, bune se što su dobili taj, a ne neki drugi. Takođe, dešavalo se da nekome nešto nestane iz njih, a mi ne možemo da rešimo taj problem”,  priča Vera Šainović.

Vršnjačko nasilje se ne prepoznaje na vreme

Od ukupnog broja pritužbi koje pristignu Zaštitniku građana iz oblasti prava deteta, trećina se odnosi na nasilje nad decom uključujući i vršnjačko nasilje, kaže zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović. “Podaci su poražavajući. Od ukupnog broja pritužbi, obraćanja građana, trećina pritužbi iz oblasti prava deteta se odnosi na nasilje nad decom, pa između ostalog na vršnjačko nasilje”, rekla je Stevanović za RTS, a povodom Svetskog dana deteta. Ona je dodala da je problem vršnjačkog nasilja što se ne prepoznaje na vreme, što se zanemaruju prvi signali nasilja, a reaguje se tek kada problem eskalira.
“Svi akteri u sistemu moraju biti uključeni na prve,pojavne oblike nasilja. Svako da blagovremeno reaguje i onda možemo očekivati da u takvim situacijama imamo smanjeno nasilje među decom”, pojasnila je Stevanović. Posebno ranjiva grupa dece su, pojašnjava, deca koja su teško bolesna, deca koja su žrtve nasilja, seksualnog zlostavljanja, deca koja žive i rade na ulici… “Kada se desi nasilje moramo voditi računa o zaštiti te dece, kod onih koji su nasilnici da se vide uzroci takvog ponašanja, a deci koja su pretrpela nasilje da im se pruži podrška da prevaziđu traume koje su imali”, naglasila je zamenica Zaštitnika građana.

Kosovska Mitrovica: Otvoreno Savetovalište za decu i mlade

Sredstvima Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici 4. decembra je  otvoreno telefonsko Savetovalište za decu i mlade, prvi servis te vrste u južnoj pokrajini, čiji će cilj biti zaštita dečjih prava i sprečavanje zlostavljanja, zanemarivanja i svih oblika nasilja. Centar je otvoren na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a projekat je realizovan u saradnji sa Udruženjem za lokalnu inicijativu i volonterizam. Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Slađana Marković-Stojanović rekla je da će u početnom periodu kol-centar raditi od 8 do 17 časova, a da bi ubrzo ova usluga trebalo da bude dostupna 24 časa. “Kada budemo imali više od 30 savetnika na raspolaganju koji će moći da pokriju celodnevni rad SOS linija, radiće 24 časa dnevno. Savetnici će moći i od kuće da odgovaraju na pozive”, rekla je Marković-Stojanović.
Prema iskustvima sličnih savetovališta, deca i mladi se, kako je rekla, za pomoć obraćaju uglavnom zbog nerešenih porodičnih relacija, vršnjačkog nasilja, psiho-socijalnih problema, problema u učenju, diskriminacije… “Deca će moći da se jave sa bilo kog telefonskog aparata pozivanjem broja 0800 220 023 i poziv je besplatan. Razgovaraće sa savetnikom koji nije neko ko daje rešenje problema, već neko ko pokušava na sve moguće načine da zajedno sa detetom dođe do najboljeg načina rešavanja problema”, rekla je Marković-Stojanović. Precizirala je da će posao savetnika obavljati uglavnom studenti završnih godina medicine, psihologije i pedagogije.
Dekan Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Rade Grbić istakao je da je ovaj projekat potpuna novina na području Kosova i Metohije. SOS linija posebno je značajna za decu u enklavama koja žive u teškim uslovima i svakodnevno se susreću sa problemima. Bitno je da će i oni moći da zatraže pomoć za bilo koji problem koji imaju”, kazao je Grbić, dodavši da je veoma značajno to što će između onih koji se budu obraćali za pomoć i savetnika angažovanih u centru neće postojati veliki generacijski jaz. “Koncept čitavog projekta jeste da su mladi upravo najotvoreniji prema svojim vršnjacima i da na taj način postignemo da se deca vezano za bilo koji problem obraćaju upravo ovom savetovalištu”, naglasio je Grbić.

Pukom srećom ostali živi: Dečaci se 80 km vozili ispod autobusa

Na društvenim mrežama se pre nekoliko dana pojavila zastrašujuća fotografija, na kojoj se vide dvojica kineskih dečaka zgrčenih ispod autobusa. Priča koja se krije iz fotografije je još potresnija. Dvojica kineskih dečaka putovala su 80 kilometara držeći se za kontrukciju na dnu autobusa. Identitet dvojice mališana nije poznat, ali je otkriven razlog zbog kojeg su rizikovali živote. Naime, mališani žive u siromašnom selu u oblasti Guangsi, a putovali su kako bi pokušali da dođu do svojih roditelja koji rade u oblasti Guangdong, i koje nisu videli nekoliko meseci, javlja “Southern Morning Post”
Guangdong je od Guangsija udaljen skoro 600 kilometara, a dečaci, srećom, nisu putovali toliko dugo, već su, kada se autobus zaustavio na stanici, “sišli da odmore”. Neko od putnika je primetio kada su se ponovo podvukli pod autobus i alarmirao vozača, koji je potom obavestio policiju. Učitelj dvojice mališana, starih 8 i 9 godina, prijavio je njihov nestanak 23. novembra, pa je policija već znala o kome se radi, prenosi “Sinhua”. Jedan od putnika iz autobusa fotografisao je uplašene dečake, i tu sliku podelio na društvenim mrežama.
„Postoji deonica puta od oko deset kilometara, puna rupa i oštrog terena. Puka je sreća kako su ostali živi“,  rekao je vozač. Dečaci isprva nisu želeli da pričaju ni sa kim, ali su se posle davedesetak minuta rasplakali i rekli kako im nedostaju mama i tata, piše kineski list. Srećom, mališani su prošli bez povreda, a rođaci su odmah obavešteni, te su ih pokupili iste večeri. Kineski list navodi da je reč o deci iz ruralnih područja čiji su roditelji prešli u grad da bi radili, pa tako mnogi žive sa babom i dedom ili čak i sami.

By admin