Vesti – 11.12.2017.

Mihajlovićeva i Sen-Lo sa romskim studentima:
Vi ste deo budućnosti

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, potpredsednca Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja Zorana Mihajlović posetila je u petak  Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihailo Pavlov” u Vršcu. “Romski jezik sa elementima kulture uveden je u nastavu 1996. godine i od tada je preko 2400 Roma pohađalo ovaj predmet, a od 2006. godine je uveden i studijski program na romskom jeziku za vaspitače u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihailo Palov” u Vršcu. Od tada do danas se vide značajni pomaci”, rekla je Mihajlović. “Želimo da bude više studenata, više škola, fakulteta gde će se učiti i raditi na romskom jeziku, jer je to ključ ne samo uključivanja Roma i Romkinja, nego i za realizaciju svih projekata koje želimo da radimo zajedno. Ako im ne pružimo šansu i nisu obrazovani, nisam sigurna da ćemo uspeti u onome što se zove inkluzija Roma i Romkinja u naše društvo”, kazala je je ona. Naredne nedelje tim od ljudi iz Vlade Srbije i Nacionalnog saveta Roma ići će u lokalne samouprave i radiće na konkretnim projketima i poslovima koji se tiču uključivanja Roma u društveni život.
Direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen-Lo takodje je bio gost Visoke školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i izarzo zadovoljstvo podacima koje je čuo. “Drago mi je što sam ovde pred obeležavanje 69. godišnjice usvajanja Povelje o ljudskim pravima i drago mi je što vidim da se ovde poštuje pravo jedne manjine u Srbiji, pravo da se mladi ljudi školuju na romskom jeziku, a zatim taj jezik prenesu kao vaspitači u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Ne želim samo da pričam o pravima već da ih pokazujemo kroz dela”, rekao je Mišel Sen-Lo.
“Naša škola je pokazala šta radi i nadamo se da će imati podršku u nastavku Projeta obrazovanja Roma”, saopštila je direktorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihailo Palov” Jelena Prtljaga, a predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Tefik Ramadanović je zahvalio na podršci i pozvao na dalju podršku inkluziji Roma u društvo. https://www.youtube.com/watch?v=Md9CsJhXv4c

Šest decenija Instituta društvenih nauka

Institut društvenih nauka iz Beograda osnovan je 1957. godine i 7. decembra je u prostorijama ove ustanove svečano obeleženo šest decenija njegovog rada. Na skupu održanom tim povodom govorio je sadašnji direktor Goran Bašić, a naučnicima se obratio i predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je, čestitajući zaposlenima jubilej, ukazao na značaj rada Instituta i naučnika iz oblasti društvenih nauka uopšte, od kojih se, kako je rekao, očekuje da definišu vreme u kojem se nalazimo i civilizaciju kroz koju pokušavamo da se krećemo.
“Bez vas, bojim se da mi taj put teško možemo da nađemo” – rekao je akademik Kostić, ističući da „bauk inovacija kruži Evropom” i da mu se čini da su inovacije potrebne i društvenim naukama. On je istakao da će SANU nastojati da bude što više otvorena za sve misleće ljude, ali da Akademija nije u stanju da uđe u taj posao bez stvaralaca u oblasti društvenih nauka, pa i samog Instituta.

Četiri razdoblja IDN

Govoreći o šest decenija rada Institut društvenih nauka (IDN) iz Beograda, Goran Bašić je taj period uslovno podelio na četiri razdoblja. U prvom, od 1957. do kraja sedamdesetih godina, institut je radio pod snažnim uticajem države i marksističke ideologije, ali se u isto vreme u okviru ove ustanove pojavljuju knjige koje su bile kritičke prema komunističkoj ideologiji (Andrija Krešić „Kritika kulta ličnosti”) ili su od trajne naučne vrednosti (dela Ljubomira Tadića, Ivana Maksimovića, Mihajla Popovića i, kasnije, Radomira Konstantinovića, Đure Šušnjića i Milana Matića). Drugo razdoblje počinje 1982. godine, kada se, u Centru za filozofiju i društvenu teoriju, u Institutu zapošljavaju profesori odstranjeni sa BU: Mihajlo Đurić, Zagorka Golubović, Mihailo Marković, Miladin Životić, Svetozar Stojanović, Ljubomir Tadić i Dragoljub Mićunović. – Energija kojom je zračila i naučni i društveni izazov kojim je provocirala ova grupa intelektualaca bila je privlačna za kolege srednje i mlađe generacije, među kojima su se izdvajali Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić – naveo je Bašić, napominjući da su rad „sedmorice veličanstvenih” i pomenuta Krešićeva knjiga trajno izmenili Institut iznutra. Treće razdoblje počinje devedesetih godina, kada dolazi do devastacije resursa Instituta, uporedo s raspadom države i osiromašenjem društva. Simbol vremena propadanja bio je i Zakon o univerzitetu, koji je, gaseći autonomiju nauke i slobodu naučne misli, doveo i do oduzimanja univerzitetskog statusa Instituta. Najzad, sadašnje razdoblje Bašić je označio kao period konsolidacije, u kojem ipak nije došlo do značajnih promena u vezi sa upravljanjem naukom i finansiranjem istraživanja, uz očiglednu nesrazmeru između ulaganja u društvene nauke i njihovog položaja, s jedne, i očekivanja od naučnika, s druge strane.

Formiranje ekološke kulture nimalo lak zadatak

Vršiteljka dužnosti podsekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak istakla je da formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak, zbog čega je program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” veoma bitan. „Čovek je deo prirode ali i deo društva. Nažalost on u urbanom životu zagađuje prirodu. Baš zato je istinita izreka: ne očekuj od prirode više nego što si joj dao. Baš zbog toga treba svako da ima izgrađenu svest o očuvanju prirode. Putem okvakvog projekta to se može ostvariti, naročito edukacijom mladog naraštaja.”
Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić izrazio je zadovoljstvo zato što se i taj sekretarijat pridružio i postao partner u ovom značajnom projektu budući da je zaštita životne sredine umnogome povezana sa socijalnom politikom.
Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić takođe je izrazio zadovoljstvo činjenicom da se iz godine u godinu u ovaj projekat uključuju novi partneri, a njihova pomoć vodi ka još boljoj realizaciji očuvanja životne sredine. 
Menadžerka RECAN – fonda za reciklažu limenki Jelena Kiš pohvalila je rezultate aktivnosti ovog projekta u ustanovama u AP Vojvodini i dodala da će RECAN od ove godine uvrstiti još neke novije programe za realizaciju projekta Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.
Na ovogodišnji javni poziv odazvale su se 104 vaspitno-obrazovne ustanove, a rezultati izbora najuspešnijih biće objavljeni do 5. juna 2018. godine.

Učenici iz Srbije na juniorskoj naučnoj Olimpijadi

Tim učenika koji predstavljaju Srbiju na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi doputovao je u Holandiju. Takmičenje se održava u Holandiji i traje do 12. decembra, a predviđeno je za učenike uzrasta do 15 godina. Učenici iz Srbije takmiče se u oblastima hemije, biologije i fizike, a takmičenje će se izvoditi u tri etape – testovi, teorija i eksperiment. navodi se u saopštenju kompanije “KPMG”. Tim učenika podržalo je Ministarstvo prosvete, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, i kompanija “KPMG”, koja je obezbedila avio-karte za članove i vođe tima, kotizacije i sve prateće troškove. Međunarodna juniorska naučna olimpijada u Holandiji je 13. po redu. Od 2004. do danas Srbija je osvojila jednu zlatnu medalju, više od dvadeset srebrnih i bronzanih medalja.

“Inkluzija osoba sa invaliditetom – unapređivanje izveštavanja u medijima”

Mediji u Srbiji trebalo bi više da edukuju auditorijum o osobama sa invaliditetom, a ne da o njima izveštavaju sa dozom senzacionalizma, poruka je sa Međunarodne konferencije “Inkluzija osoba sa invaliditetom – unapređivanje izveštavanja u medijima”, koja je večeras otvorena u Školi za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” u Novom Sadu.  Konferencija je okupila brojne stručnjake iz oblasti defektologije, psihologije i novinarstva, koji su kroz panel diskusije podelili svoja iskustva u vezi sa tim problemom. Osobe sa invaliditetom neretko su marginalizovane i etiketirane u medijima, što može da stane na put njihovoj socijalnoj integraciji, smatraju stručnjaci. “Koliko god želeli da se izveštava na pravi način, da ne bude senzacionalizma i nekih srceparajućih emisija, najčešće se pretvore u to. Moram da kažem da su osobe sa invaliditetom potpuno jednake kao i sve druge i nisu osobe sa posebnim potrebama”, kaže Snežana Nikolić iz ŠOSO “Milan Petrović”.
“Medijska opismenjenost i upotreba adektvatnih terminoloških odrednica, prema mom mišljenu kao defektologa i nekog ko nije novinar, često ne korenspondira sa nekim etičkim normativima”, kaže programski direktor Konferencije Nebojša Nikolić.  U sistemsko rešenje problema osoba sa invaliditetom potrebno je uključiti sve činioce društva, od porodice, stručnjaka, udruženja, sve do donosilaca odluka, kažu u Asocijaciji za promovisanje inkluzije Srbije. “Mediji imaju tu jako važnu ulogu, i mediji treba da u saradnji sa svim ovim akterima dođu do toga koje su to stvari, koje situacije, način i metode kako to realizovati i izazvati pozitivne posledice”, kaže predsednik te Asocijacije Dragan Lukić. Cilj konferencije, koja se održava drugi put, jeste da podstakne medije da o osobama sa invaliditetom ne izveštavaju samo situaciono, da izbegnu senzacionalizam, kao i da edukuju o invaliditetu i o ponašanju prema osobama koje nose neku vrstu invaliditeta, kažu organizatori. Tome doprinose i životne priče učesnika, osoba sa invaliditetom, koje su se mogle čuti tokom konferencije. https://www.youtube.com/watch?v=3tIfKbrmFec

Za inovacije 2,45 miliona evra

Bespovratna sredstva, čak 2,45 miliona evra, dobilo je u petak  25 kompanija u Srbiji koje su imale najbolje inovacione projekte. Sredstva je kompanijama dodelio Fond za inovativnu delatnost kroz dva programa – Program ranog razvoja i Program sufinansiranja projekata. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao je  u petak da je razvoj inovacija i digitalne ekonomije prepoznat ako jedan od strateških prioriteta Srbije. On je istakao da Vlada Srbije želi da razvija ekonomiju zasnovanu na znanju i da je namera Vlade da podrži razvoj inovacionog preduzetništva, kroz jačanje veze između nauke i privrede i finansijsku pomoć za osnivanje novih i jačanje postojećih inovacionih kompanija. “Sledeće godine biće opredeljen mnogo veći budžet za inovacije”, rekao je ministar i dodao da će sledeće godine biti realizovani programi za izgradnju inovacione infrastrukturu gradovima širom Srbije. On je posebno podvukao značaj programa razvoja ženskog inovacionog preduzetništva.
Gradski menadžer Goran Vesić  je podsetio da je Grad , zajedno sa Ministarstvom prosvete, Univerzitetom Beograd, obnovio Naučno tehnološki park, te da u njemu danas radi 54 kompanije, sa 650 IT inženjera. “Pokazali kada se stvari postave na pravi način, kada se ljudima da šansa da je onda moguće da se stvari razvijaju”, naglasio je on i dodao da se nada da će Grad Beograd ubuduće moći da izdvoji više sredstava. Grad je, kako je rekao, ove godine izdvojio milion dinara preko Fonda za mlade projekte za podršku novim projektima srednjoškolaca. Na ovogodišnji javni poziv Fonda za inovacionu delatnost, koji je završen 1. septembra , prijavilo se 237 kompanija, od čega je 137 za Program ranog razvoja i 100 za program sufinansiranja inovacija.

Najbolji na bilbordima: Sofija i Luka

Sofija Mišković, učenica četvrtog razreda Karlovačke gimnazije, osvojila je nagradu na republičkom takmičenju iz književnosti.Luka Mešanović, đak drugog razreda Karlovačke gimnazije, osvojio je prvo mesto na republičkom takmičenju iz latinskog jezika. Sofija Mišković, učenica četvrtog razreda Karlovačke gimnazije, osvojila je nagradu na republičkom takmičenju iz književnosti. „Ovo je drugi put da sam učestvovala na tom takmičenju“, kaže Sofija Mišković. „Motiv da izdvojim vreme za pripremu bio mi je to što inače volim da čitam, ali i to što zbog tog takmičenja mogu da upišem književnost bez prijemnog ako želim. Trenutno mi je omiljeni pisac Crnjanski, a u budućnosti bih volela da se bavim humanim naukama.“
Luka Mešanović, đak drugog razreda Karlovačke gimnazije, osvojio je prvo mesto na republičkom takmičenju iz latinskog jezika. „Nemački mi je prvi jezik, a latinski i nemački su dosta slični u pogledu sintakse i leksike pa mi nije bilo teško da mu se posvetim“, rekao je Luka Mešanović.“Trenutno uživam u školovanju i nemam konkretne planove za budućnost.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 37 lokacija u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno oko 170 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

Podrška saradnji s dijasporom

Srpski studenti u Nemačkoj – oni koji su došli da studiraju iz Srbije ili drugih zemalja, kao i oni koji već žive u Nemačkoj, a imaju srpsko poreklo, okupili su se u Minhenu kako bi razmenili iskustva, razgovarali o umrežavanju, mogućnostima koje imaju nakon što završe fakultete, i informisali se o instrumentima podrške koje nudi program Migracije za razvoj nudi.Program Migracije za razvoj u fokus stavlja deljenje znanja i iskustava stečenih u Nemačkoj i pruža podršku prilikom povratka u Srbiju ili saradnje sa dijasporom. Ovaj program podržava Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj, dok se njegova implementacija sprovodi pod okriljem Centra za međunarodne migracije i razvoj – zajedničke kooperacije GIZ – a i Centralne službe za međunarodno tržište rada i posredovanje stručne radne snage Nemačke savezne agencije za rad.

Program „Sport u škole” modifikovan i prilagođen deci s različitim stepenom smetnji u razvoju

Direktorka novosadske ŠOSO „Milan Petrović” Slavica Marković izrazila je zadovoljstvo i sreću što njihova škola nije zaobiđena u tom projektu, posebno što se radi o specifičnosti njihovih đaka. – Svaki pokret koji naprave naša deca, posebno motorički, umnogome doprinosi njihovom lakšem savladavanju osnovnih životnih aktivnosti, poput onih u trpezariji, održavanju lične higijene… – istakla je Slavica Marković. – Osim redovnih časova i vežbanja, bavljenjem sportom indirektno se omogućavaju drugi pokreti u smislu njihovog svakodnevnog života i dnevnih potreba. Zato se radujemo što smo deo te priče. Sada će sve biti merljivije, a doći ćemo i do boljih rezultata.
S decom rade tri realizatora programa, a mališani su razvrstani u tri grupe – oni u kolicima, oni koji imaju malo motoričkih sposobnosti, ali hodaju, kao i oni s većim mentalnim oštećenjima i fizičkim nemogućnostima. – Pokušavamo da kroz razne oblike kretanja deci približimo elemente grupnih sportova kaže Milica Vuković. – Za svaki vid fizičkih aktivnosti shodno njihovim ograničenjima, kako fizičkim, tako i mentalnim, nezavisno od grupe dece i njihovog trenutnog raspoloženja, program se prilagođava. U saradnji s osobljem i uz saglasnosti roditelja, sprovodimo elemente fine motorike, pokretima hvatanja i dodavanja, prelaženja i obilaženja prepreka, a sve u cilju da se ostvari osnovna potreba za kretanjem.

Obeležen Dan škole u Rumi

Osnovna škola Zmaj Jova Jovanović iz Rume obeležila je 6. decembra Dan škole. Na taj dan rođen je dečiji, najpoznatiji, srpski pesnik po kome ova škola i nosi naziv. Dan se obeležava, tradicionalno, kao i ranijih godina, prigodnim programima i aktivnostima đaka i prosvetara. Đaci Zmajeve škole u Rumi uz pesmu i igru danas obeležavaju Dan škole. Pripremili su koreografije i potrudili se da naprave kostime za tu priliku. Sve to uz pomoć roditelja i prosvetara. I veoma su radosni povodom ovog događaja. Za učenike viših razreda organizovane su kreativne radionice. Cilj je animirati decu i ovaj dan učiniti posebnim u godini. Ovaj objekat datira od 1905.godine. On je proširen od tad i prilagođen potrebama školaraca. Danas može da ih primi više od 1000 Kao i svake godine za roditelje i goste deca će pokazati sve ono što su kreativno naučili od prošle proslave kroz priredbu.

Naučni skup na Poljoprivrednom  posvećen pravcima razvoja traktora

Na 24. naučnom skupu posvećenom pravcima razvoja traktora i primeni obnovljivih izvora energije održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, bilo je reči o trenutnom stanju poljoprivrednih mašina u našim poljoprivrednim gazdinstvima, aktuelnim konkursima za obnovu poljoprivredne mehanizacije, kao i učešću traktora u saobraćaju, što je ovogodišnja novina. Do kraja 2018-te, svi traktori moraju imati kabinu ili ram, nalaže Zakon, a u želji da taj problem reše, poljoprivrednici se često odlučuju da ramove sami postave. “Bitna je visina rama, bitan je materijal od kog se pravi, nije tako jednostavno upustiti se u tu prepravku jer se često to radi samo da se zadovoljni zakonska forma, a zanemarju se suština. Dakle, forma je da taj traktor može da prođe na tehničkom pregledu, a suština je da taj ram zaštiti čoveka kada se prevrne traktor”, naglasio je Mirko Simikić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Nastavak nacionalne podsticajne politike nabavke poljomehanizacije uz nabavku traktora iz Ipard programa, trebalo bi značajnije da popravi stanje mašinskog parka u Srbiji, saglasni su stručnjaci.

“Deda Mraz i kompanija” u Areni Cineplex

Najveća novogodišnja avantura “Deda Mraz i kompanija”, reditelja Alena Šabe, stigla je u Arenu Cineplex. Specijalna projekcija ovog ostvarenja uz prisustvo dela glumačke ekipe koja je učestvovala u sinhronizaciji, održana je u nedelju, 10. decembar u 16 časova u Areni Cineplex kada su najmlađi imali priliku da se druže sa njima i uživaju u prazničnoj atmosferi koja već uveliko vlada Arenom.  Pored uživanja u filmskoj avanturi, sve mališane dočekali su i pokloni iznenađenja. Da je reč o avanturi u kojoj će pored mališana uživati i odrasli, uverava nas advokat Toma kome glas pozajmljuje Bojan Perić: “To je jedan pravi praznični film za celu porodicu koji će izmamiti osmeh na lice ne samo onim najmlađim, već i mamama i tatama, bakama i dekama i svima nama koji verujemo u novogodišnje čarolije.”
U ulozi Deda Mraza našao se Nikola Kojo, koji se ovom prilikom vratio u detinjstvo: “Uživanje je raditi ovakve projekte. Podseća na one tople, bajkovite filmove iz mog detinjstva. Na zimski raspust, na telop “Zimski bioskop”, na bezbrižnost i uživanje u toplini doma” i naglasio koliko je bitno da deca odrastaju uz “magiju” novogodišnjih praznika: “Nova godina je jedan od najlepših praznika i u našem domu. Magija je nestala iz naših života i jako je važno da je vratimo. Sve je pojeftinilo i obesmislilo se, toliko da je iluzija postala deficitarna, a deci je ona nužna u emotivnom razvoju. Ovaj film nam vraća i iluziju i radost.” Bezuslovna ljubav i podrška Deda Mrazu u spašavanju Nove godine je svakako Baka Mrazica, čija uloga je poverena Jeleni Tomašević

Pojačati video nadzor u školama

Poslednjih godina svedoci smo sve češćeg uvođenja video-nadzora u školama, koji je u većini slučajeva povezan sa policijskim stanicama, kako bi se smanjilo i sprečilo vršnjačko nasilje i kriminal. Međutim, od tri srednje škole u Staroj Pazovi, video nadzor je postavljen samo u gimnaziji. https://www.youtube.com/watch?v=K9YI9C3KlTA

Posna hrana u rumskoj školi

Srednja stručna škola „Branko Radičević” iz Rume, po deveti put je organizovala interesantnu, kreativno-kulinarsku manifestaciju “Posni dan u našoj školi”. Svake godine za vreme božićnog posta, učenici te škole zajedno sa svojim nastavnicima učestvuju u toj manifestaciji i pripremaju bogatu trpezu. https://www.youtube.com/watch?v=OfBI_F3yjEM

Pedagogijom do lakšeg savlađivanja gradiva

Prema poslednjim podacima, svaki treći učenik Osnovne škole “Veljko Vlahović” u Šangaju jeste romske nacionalnosti. Iako se u temama o Romima često javlja pojam diskriminacija, teški uslovi života i odbačenost od društvene zajednice, zaposleni u toj ustanovi čine sve kako bi ti učenici imali podjednake mogućnosti kao i njihovi vršnjaci drugih nacionalnosti. Ovde su, čini se svi ravnopravni. Najveći problem u vezi sa uključivanjem Roma u sistem obrazovanja jesu niska očekivanja roditelja, jer nisu u mogućnosti da pomognu svojoj deci pri učenju. U toj školi to rešavaju dodatnom nastavom uz saradnju sa bibliotekom gde postoje udžbenici na romskom jeziku, kao i edukacijom stručnog kadra. “Toj deci se prilagođava kompletni nastavni sadržaj i usklađuje se sa njihovim mogućnostima, onim tempom kojim oni mogu da napreduju”, kaže Dina Zavarko, učiteljica.
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture godinama postoji kao predmet u toj školi. Učenici su u situaciji u prilici čak učestvuju na našim školskim priredbama učestvuju sa pesmama, recitacijama na romskom jeziku, škola im pruža priliku da pokažu svoje znanje iz te oblasti”, kaže Ljubica Grubač, direktorica Osnovne škole “Veljko Vlahović”, Šangaj. Uz pomoć volontera i učenika starijih razreda, mališani mnogo lakše savladavaju čitanje i pisanje. Nastavnici su tu da saslušaju, pomognu i usmere ih , a ono što dobijaju zauzvrat, kažu neprocenjivo je. Na koji način nastavnici i pedagozi, ali i učenici pomažu deci romske nacionalne manjine da lakše savladaju gradivo i kako ih motivišu da uče i šire svoja znanja? https://www.youtube.com/watch?v=9YYpA4ZhnUs

Vremeplov:  Smena dinastije Karađorđevića

Svetoandrejska skupština izvršila je na današnji dan 11. decembra 1858  smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.

Vremeplov: Aleksandar Solženjicin  

Na   današnji dan 11. decembra1918 rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom “Jedan dan Ivana Denisoviča” u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. (“Odjel za rak”, “U prvom krugu”, “Arhipelag gulag”).

Vremeplov: U Srbiji uvedena parlamentarna demokratija

Skupština Srbije prihvatila je na današnji dan 11. decembra 1888 ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski ustav od 1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.

Vremeplov: Rođen Robert Koh

Nemački bakteriolog Robert Koh jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. godine rođen je  na današnji dan 11. decembra 1843 Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

Vremeplov: Umro Mihailo VIII Paleolog

Na   današnji dan 11. decembra 1282 godine umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.

Vremeplov: UN osnovale UNICEF

Generalna skupština UN osnovala je na današnji dan 11. decembra 1946 UNICEF – Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.

Vremeplov: Papa Lav X

Na   današnji dan 11. decembra 1475 godine rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera (Luther), nije uspeo da suzbije “jeres” – pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve. 

Vremeplov: Sporazum u  Mastrihtu

U Mastrihtu je na današnji dan 11. decembra 1991. godine  potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice. 

Epidemija malih boginja u Smederevsko Palanci

Na teritoriji opštine Smederevska Palanka proglašena je epidemija malih boginja, a u Opštoj bolnici “Stefan Visoki”, zabranjene su posete jer je u njoj hospitalizovano osmoro pacijenata obolelih od ove zarazne bolesti. Direktor bolnice Nikola Ristić izjavio je  u petak da je u međuvremenu, dvoje pacijenata otpušteno na kućno lečenje, ali da zabrana poseta ostaje na snazi. Epidemiološka situacija je takva da ne možmo da dozvolimao posete pacijentima jer postoji realna mogućnost širenja boginja, pa smo preduzeli mere, da se bolesnici koji se nalaze na lečenju zbog drugih indikacija, eventualno ne zaraze, rekao je Ristić. On je dodao da su upozorili građane da poštuju tu odluku i pozvala hronične bolesnike da, ako mogu, odlože dolazak na kontrolu.

Više od polovine Romkinja uda se pre 18 godine

Više od 50 odsto Romkinja u Srbiji se uda pre navršene 18 godine a neki od ključnih razloga za stupanje u maloletnički brak su podređen položaj žene, snažna uloga socijalnih normi poput kulta nevinosti, siromaštvo i nedostatak znanja o braku i seksu, rečeno je na predstavljanju istraživanja o dečijim brakovima u romskoj populaciji u Srbiji. Predstavljajući nalaze istraživanja koje je sproveo Etnografski institut SANU, naučni saradnik te ustanove Ivan Đorđević kazao je da je istraživanje trebalo da omogući uvid u praksu maloletničkih brakova iz perspektive samih pripadnika romske zajednice. „Nalazi istraživanja pokazuju da je ekonomski faktor čest motiv za maloletnički brak u romskoj zajednici, da se obrazovanje posmatra kao načelno poželjno, ali suštinski nepotrebno a za devojčice i nepreporučljivo, dok je udaja praktično posledica prvog seksualnog odnosa „, kazao je Đorđević na skupu u Beogradu. Navodeći da je četiri odsto Romkinja rodilo dete pre navršene 15. godine a da je 43 odsto devojčica iz romskih naselja starih od 15 od 19 godina već udato, direktorka Romskog ženskog centra Bibija Slavica Vasić kazala je da su siromaštvo, neravnomerna raspodela moći, stereotipi i kontrola nad ženskim telima glavni uzroci maloletničkih brakova. „Devojčice čine 73 odsto bračnih partnera mlađih od 14 godina. Stupanjem u brak, te devojčice odustaju od školovanja a i drastično se smanjuje mogućnost da se zaposle”, navela je Slavica Vasić. Ona je ocenila da romska zajednica pokazuje otpor i da se zatvara prema pokušajima sa strane da se tema dečijih brakova otvori ali je i dodala da ni nadležne institucije nisu naročito zainteresovane za rešavanje tog problema.

Subotica: Policajac pozvan na izložbu „iz ličnih razloga”!

Zaposleni u Fondaciji „Danilo Kiš” pozvali policajca da pogleda rad učesnika izložbe, smatrajući da je nedopustivo da se pohvaljuje delo autora koji navodno crta grafite. Elem, nedavno otvorena izložba u Fondaciji „Danilo Kiš”, koju čine radovi učenika i stvaralaca do 35 godina starosti inspirisanih temom „Slučajevi” Danila Harmsa, postala je predmet interesovanja i policije.
 Aleksandar Toković, koji je od pre nekoliko dana zaposlen na određeno vreme u Fondaciji, pozvao je svog prijatelja policajca da dođe da pogleda rad jednog učesnika konkursa. „Pozvao sam ga da vidi šta je nacrtao čovek koji je napravio milionske štete gradu crtajući grafite. Prikazao je suicid i pitanje je da li je u redu da se takav rad pohvali. Ja nisam dozvolio svom detetu da dođe na izložbu i ne preporučujem da se taj rad uopšte vidi”, kaže Toković u izjavi za „Politiku”.
Na pitanje zbog čega policajac treba da zna šta je tema radova mladih ljudi, Toković kaže da su policajac i oni zajedno u komisiji koja treba da uhvati počinioce crtanja grafita po gradu. Međutim, ta komisija već duže vreme ne funkcioniše. Pozvani policajac se, kako je Toković i objasnio, u tom trenutku nalazio na dužnosti i bio je u uniformi. Priznaje da je to izazvalo revolt dela zaposlenih u Fondaciji koji su se grubo obratili policajcu s pitanjem šta tu radi. „To je bilo neprilično, da se neko ko radi u kulturi tako obraća policajcu, koji je rekao da će morati o tome da sačini službenu belešku. Uostalom, on je mogao da ovde dođe i neopaženo”, kaže Toković.
Međutim, podizanje tona nije ono što je glavni problem ove posete. Deo zaposlenih u Fondaciji „Danilo Kiš” uputio je i službeni dopis predsedniku Upravnog odbora Branislavu Budniću obaveštavajući ga o događaju i smatrajući da je skandalozno i nedopustivo da se poziva policajac na dužnosti da bi bio informisan o nečijem radu, kao i da se ispita kako je došlo do te posete. Budnić za „Politiku” kaže da do njega dopis još nije stigao, ali da je upoznat sa čitavim slučajem. „Koliko znam u pitanju je privatna inicijativa sa kojom ni Fondacija, ni direktorka nemaju veze”, kaže Budnić. Ideja da policajac na dužnosti treba da bude upoznat sa motivima izloženih crteža uznemirila je i deo roditelja učenika čiji radovi su na izložbi, ali i deo zaposlenih koji se smatraju odgovornim jer su pozvali umetnike da predaju svoje crteže i učestvuju na konkursu za mlade stvaraoce. U razgovoru za „Politiku” oni kažu da ne žele da izlaze u javnost, jer je reč o ljudima koji su upravo u procesu dobijanja otkaza zbog racionalizacije, ali tvrde da nisu bili neprijatni prema policajcu, već su pitali šta je problem i zbog čega je policija u ustanovi.

Do ulice mogu samo preko školskog dvorišta

Nastavnik matematike u penziji Milutin Đorđić iz Banje Koviljače obratio se ombudsmanu tražeći pomoć kako bi 12 kuća koje se nalaze u blizini osnovne škole u tom mestu imale adekvatan izlaz na ulicu, zatim kanalizaciju i osvetljenje. ”Sedam porodica mora da izlazi na ulicu preko školskog dvorišta, a školi je oduzeto 50 kvadratnih metara što nigde na svetu nema. Mislim da zaštitnik građana može da nam pomogne, rekao mi je da uputimo zahtev opštini da se reši pitanje tog placa, pa ćemo za mesec dana videti šta će se desiti”, rekao je Đorđić.

Pančevo: Uhapšen 17-ogodišnjak zbog ubistva 16-godišnjaka

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su  u petak sedamnaestogodišnjeg N.S. iz Pančeva zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo ubistvo. Sumnja se da je u četvrtak uveče u naselju Nova Misa oko 20 časova, posle svađe, oštrim predmetom naneo ubodne rane šesnaestogodišnjem mladiću čiji su inicijali I.A. koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. U Hitnoj pomoći kažu da su poziv dobili u 20 časova i 13 minuta. “Kontradiktorne informacije smo dobili u smislu da li je pijan, da li je ubodna rana i td. Ali smo odreagovali veoma brzo i u roku od nekoliko minuta bili na terenu. Imao je jednu ubodnu ranu  u predelu grudnog koša”, kaže Miroslav Tepšić, načelnik Hitne pomoći u Pančevu. Više javno tužilaštvo podnelo je sudiji za maloletnike Višeg suda u Pančevu zahtev za pokretanje pripremnog postupka prema maloletnom N.S. „Tužilaštvo je sudiji za maloletnike predložilo određivanje pritvora za N.S.  iz razloga da ne bi ometao postupak uticanjem na svedoke koje je neophodno saslušati i iz razloga što je zbog načina izvršenja i težine dela došlo do uznemirenja javnosti“, kazala je Slavica Crveni  Bubnjević  portparol  Višeg javnog tužilaštva u Pančevu.
Velika uznemirenost i tuga je među profesorima i učenicima mašinske škole u Pančevu koju je pohađao  nastradali  mladić. “Ja sam mu predavala dva predmeta. Nije bio incidentan,nije imao neopravdane izostanke,pristojan,kulturan. Velika tragedija  za roditelje, za školu i nastavnike koji su mu predavali. U svakom slučaju teško”, ističe Svetlana Spasovski, nastavnica u Srednjoj mašinskoj školi u Pančevu. U naselju Misa kažu da se svađe i tuče među mladima ovde često dešavaju. “Vidi se po ulicama kada se vraćaju iz škole da se tuku ,to je tolika vika. Mi imamo kod naših zgrada dečije igralište tu bude strašno uveče,noću”, veli Zorka Ćok. “Ambijent je takav posle ratova. Ideali su nam kriminalci,rad je potisnut,škola je nebitna..Ja kada sam bio mlad mi smo imali neke mere a ova deca su izgubila osećaj, vade utoke, noževe…”, dodaje Dragan Marković. Iako se nagađa da je tuča bila dogovorena razlog koji je doveo do ovog nemilog događaja zvanično još uvek nije poznat.

Nastavak “Armagedona”, uhapšena još jedna osoba

U nastavku akcije “Armagedon”, pripadnici MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom uhapsili su J.M. iz Beograda, zbog sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Osumnjičeni je u dužem vremenskom periodu koristio internet veze u stanovima u kojima je neprijavljeno boravio, kako bi pribavljao za sebe i razmenjivao pornografski foto i video materijal, koji je nastao seksualnom eksploatacijom dece. Prilikom pretresa stana policijski službenici su pronašli i oduzeli hard-disk i lap-top računar na kojima je pronađeno ukupno 6,27 gigabajta materijala koji je nastao iskorišćavanjem maloletnog lica u pornografske svrhe, saopštio je MUP. Osumnjičeni J.M. (19) je uz krivičnu prijavu priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

About the Author

admin