RO u tehničkom mandatu izvršio puč u SRPS-u 

“Sindikat obrazovanja Beograda (SOB) i Nezavisni sindikat radnika u prosveti Srbije (NSPRV), koji su osnivači Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), nalaze se pred raskolom, a dugogodišnji loši odnosi rukovodstva ta dva sindikata kulminirali su tužbama sudu” preneo je u subotu dnevni  list “Danas”. “Za NSPRV je sporan ostanak Slobodana Brajkovića (člana SOB-a) na mestu predsednika SRPS jer mu je još u martu istekao mandat. Oni tvrde da je Brajković sazvao sednicu lažnog Republičkog odbora SRPS-a, na kojoj je, uz pomoć nelegalnog kvoruma izmenjen Statut tog sindikata, iako je to u nadležnosti Kongresa. Izmenama Statuta, između ostalog, ukinuta je funkcija generalnog sekretara SRPS-a na kojoj se nalazi predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz, čime je, kako tvrde naši izvori, izvršen puč u toj sindikalnoj organizaciji i praktično odstranjen jedan od njenih osnivača” piše Danas.
 “Na taj način originalni SRPS je ugašen, osnivači sindikata su brisani, pridruženi članovi “kolo vode”, generalni sekretar nezakonito ugašen, Kongres koji je trebalo da bude u martu prolongiran je na proleće 2018. godine, a sve da bi penzioner Slobodan Brajković i sa 70 godina i dalje bio lider sindikata” – kažu u NSPRV, koji je tražio od Ustavnog suda da poništi nelegalnu odluku Republičkog odbora SRPS-a.

NSJSS: Brajković više ne može da predstavlja SRPS

U Nezavisnom sindikatu javnih službi ističu da je NSJSS, čiji je SRPS član, doneo odluku o isključenju Brajkovića i da on više ne može da predstavlja SRPS, a da to pravo do Kongresa i izbora novog rukovodstva pripada generalnom sekretaru Ranku Hnjazu. Zanimljivo je da je na čelu Nezavisnog sindikata javnih služibi  Zdravko Kovač, koji je pre toga bio generalni sekretar NSPRV i Hrnjazov najbliži saradnik. Kovač je za naš list potvrdio ove navode.

Brajković: “Kome se ne sviđa može da ode”!

S druge strane, Brajković odbacuje iznete optužbe, napominjući da ne želi da ostane na funkciji predsednika SRPS-a i da se na Kongresu koji će biti održan u martu iduće godine sigurno neće kandidovati. On tvrdi da je Statut izmenjen kako bi svi članovi SRPS-a imali jednaka prava i obaveze, te da se NSPRV buni jer su im oduzeta ekskluzivna prava da ih kao osnivača niko ne može isključiti iz sindikata. Brajković kaže da su izmene Statuta izvršene pošto je Ministarstvo rada ukazalo da jedno pravno lice ne može da ima dva direktora, a po prethodnom statutu ista prava su imali predsednik i generalni sekretar SRPS-a. Tvrdi i da je sednica Republičkog odbora bila legalna, da je taj organ imao pravo da menja statut, te da ne priznaje odluku o isključenju koju je doneo Nezavisni sindikat javnih službi Srbije, pošto SRPS nikada nije pristupio toj organizaciji.
Pridruženi članovi SRPS-a su se podelili na dve strane, a na pitanje da li će raskol dovesti do raspada tog sindikata iz NSPRV poručuju: “Mi smo osnivači, ne mogu da dođu ljudi sa strane i da nas izbace iz naše kuće”. Brajković odgovara: “Kome se ne sviđa može da ode”.

Kokot: Sokićeva brada zvanja, znanja …?

Na komentar  Foruma beogradskih gimnazija (tačnije Miodraga Bate Sokića, prim. ured.) na tekst Danas-a o stanju u SRPS-a  nakon puča u kome su sudelovali i predstavnici Foruma, promptno je reagovao Dušan Kokot, potpredsednik NSPRV i (još uvek) član predsedništva SPRS-a koji tvrdi da je „Forum beogradskih gimnazija je organizacija časnih i poštenih ljudi, ali eto, na svaku organizaciju dođe po jedan penzioner koji je uništava“ i  dodaje „Na stranici FBG-a objavljen je jedan komentar na članak iz Danasa. Kaže autor, penzioner Sokić, jer mu svaki reč razaznajem, da u sukobu u SRPS-u FBG nikome ne drži stranu, a zatim napljuva NSPRV i mene lično. Kako li izgleda kada nekome drži stranu? No, prepoznah se bar u onom delu sa snimkom. Ostalo su i tako gluposti! Inače, ovo ne pišem da bih se branio. Zašto bi kada me napadaju penzioneri Brajković i Sokić, potpomognuti ljudima koji se odriču novca svojih kolega a na korist opštinske (i ko zna čije još) kase. Kada te takvo društvo napada onda je odbrana glupa, svaki njihov napad samo može da ti koristi. Ipak, ono što u tom komentaru piše zavrđuje neke odgovore. Ali tada se setih da ja ovo pišem odgovor Bati Sokiću?!“ kaže Kokot.
„Ej, penzioneru Sokiću, bivši sindikalni lideru Sokiću… Što to meni treba? Što da se spuštam na taj nivo? Kome je, uopšte, važno, šta neki penzionisani sindikalc misli? Prvo, čoveku njegovih godina ne priliči ni da ni piše. Možda memoare, sindikalna saopštenja svakako ne. Ako se neko setio Sokića iz vremena UNIJE i njegove borbe da smeni penzionera Skrobonju ništa mu verovatno nije jasno. Ne verujem da bi i tom Sokiću,ovaj penzionisani Sokić bio jasan. Valjda ide sa godinama. Otkud znam. O onim ružnim rečima tipa „manjak pameti a višak arogancije“, kako nas zakiti penzioner Sokić neću ni da trošim reči. To ni godine ne mogu da pravdaju. Reč je samo o opštoj kulturi. Bar da je imena napisao. Bar toliko hrabrosti da je preteklo…“ kaže prof. Kokot
“Zato penzioneru Sokiću, ako čitaš, ako ti je bar malo stalo do bilo koga, idi čoveče na Kalemedan. Pokupi Brajka pod ruku pa pravac na šah i domine. Ili negde drugo, po volji, ali ostavite se sindikata jer to više NIJE VAŠ POSAO! I dok je bio radili ste ga tako da nam danas svima ispadaju zubi koliko nam je dobro. Zato je i smešno što na kraju reče da mi rušimo „rezultate SRPS“ Koje rezultate, crni Bato? Pa nema ih ni SRPS ni UNIJA, ni SOS ni Nezavisnost! NEMA IH NIKO! Da ima, ne bi živeli kako živimo. Idi, čoveče, dok još ima nešto da ostane iza tebe. A šta je laž a šta istina, proceniće sudovi“ kaže potpredsednik NSPRV.
„Od toga se jedino može pobeći, ako se sramni 18.11. 2017.  godine obriše gumicom, svi penzioneri i pučisti odu iz sindikata i ODMAH održi Kongres za koji je NSPRV jedini bio spreman još oktobra prošle godine. Na vreme, kao i uvek. Drugačije nikako!“ kaže Dušan Kokot. (→Saopštenja)

Plate prosvetara na nivou 2014. godine

Uprkos najavljenom povećanju plata za 10 odsto, realne zarade u obrazovanju biće na nivou iz decembra 2014, odnosno pre umanjenja za isti procenat, pa će prosečna plata prosvetnih radnika i dalje biti ispod proseka Republike. To je ocenila  6. decembra Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Taj sindikat je tražio da se zaposlenima u obrazovanju do kraja godine isplati bonud od po 20.000 dinara, kao i da im plate u 2018. budu dva puta povećane po 10 odsto, u martu i oktobru. Za to je, kako su naveli, potrebno još 11 milijardi dinara u budžetu.
Vladimir Adžić, član Unije, je rekao da će zbog povećanja minimalne cene rada u 2018. godini, nenastavno osoblje u obrazovanju od prvog do petog stepena stručnosti prima minimalac. Ovim potezom, kako je rekao, odnos zarada između prvog i sedmog stepena pašće ispod 1:2 što je daleko od željenog, koji iznosi 1:3. On je podsetio da Vlada i dalje nije ispunila odredbe sporazuma iz 2015, potpisanog sa sindikatima posle velikog štrajka u prosveti. Adžić je rekao da u budžetu za prosvetu nisu predviđena sredstva za isplatu Svetosavske nagrade, niti korekcija koeficijenata zaposlenima sa šestim stepenom stručnosti. Ukazao je da je i naredne godine u budžetu planirano preko 280 miliona dinara za kazne i izgubljene sudske sporove. Unija traži pregovore sa Vladom o zaradama u narednoj godini, ali im na taj zahtev niko nije odgovorio.

Tri sindikata traže pregovore  sa predsednikom(?!) države

Predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS “Nezavisnost” i Sindikata radnika u prosveti Srbije zatražili su prošle nedelje  hitne i neodložne pregovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, podstaknuti, kako navode, činjenicom su za pojedine budžetske korisnike predviđeni bonusi u 2018. godini. U pismu Vučiću tri sindikata podsećaju da prema posebnom kolektivnom ugovoru zaposleni u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika imaju pravo na novogodišnju nagradu, o čijem iznosu Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraju svake godine. “U junu 2015. ste obećali predstavnicima reprezentativnih sindikata u obrazovanju isplatu novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara. Za vreme štrajka zaposlenih u obrazovanju 2014. i 2015. ste obećali da će u kontinuitetu dobijati viši procenat uvećanja plate od drugih budžetskih korisnika, kako bi dostigli ravnopravan odnos. Iz svega navedenog proizlazi zaključak da Vi i Vlada Srbije gurate prosvetne radnike u štrajk, što za posledicu ima ubrzano urušavanje društva, a takvim postupkom posredno nanosite i nesagledivu štetu školskoj populaciji”, navedeno je u dopisu koji su potpisali predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, presednik GSPRS “Nezavisnost” Tomislav Živanović i predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković.

Vučić neobavešten: Šah postoji u školama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je da se šah uvede kao fakultativni predmet u škole, iako on postoji kao izborni predmet u osnovnoj školi još od 2007. godine. I ne samo to. Reformom koju sprovodi Ministarstvo prosvete, a koja je počela u petom razredu od ove školske godine, u rasporedu časova više ne postoje izborni predmeti (među kojima je i šah) već se oni realizuju kroz sekcije. Po istom principu urađen je i novi plan i program za prvi razred osnovne škole, koji će početi da se primenjuje od 1. septembra, a potom će se sukcesivno ove novine uvoditi i u ostale razrede osmoletke.
“Razgovarao sam sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem o ideji da se šah uvede kao fakultativni predmet u školama. Video sam da su to Rusi uveli, ali oni to uvode kao obavezan, a ja sam mislio da se šah ubaci kao fakultativni predmet” istakao je Vučić, gostujući na TV Hepi.

Šarčević: Kolizija između Ministarstva i predsednika Srbije

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za Danas da je obavestio predsednika Srbije da šah već postoji u školama kao izborni predmet. – Očigledno je da predsednik nije obavešten šta se radi u prosveti. Očigledno postoji kolizija između onoga što radi Ministarstvo prosvete i što predlaže predsednik Srbije. Na proleće je bila velika ofanziva Ministarstva da se ukinu izborni predmeti i NPS je prihvatio taj predlog, a šest meseci kasnije ispada da sada treba te predmete vratiti. Iako podržavam da šah bude u školama, smatram da nastavni plan i program u osnovnoj školi treba da bude relativno čvrsto organizovan, a da se sve dodatne aktivnosti ponude kroz sekcije.

Lipkovski: Političari iznad stručnjaka

Mislim da je bolje rešenje da postoje šahovske sekcije u školama i da ih pohađaju deca koju to zaista interesuje, jer ako je nešto predmet, on je ipak obavezan – kaže Aleksandar Lipkovski, još uvek aktuelni predsednik NPS. Komentarišući Vučićev stav da je “on mislio da se šah ubaci kao fakultativni predmet”, Lipkovski kaže da nažalost, u poslednje vreme političari misle da mogu da se stave iznad stručnjaka i odlučuju o pitanjima iz domena struke, kao što su da li ima prostora u nastavnom planu, kadrova za izvođenje nastave… Kao izborni predmet šah je uveden u osnovne škole od školske 2007/8. godine, odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta, a na inicijativu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Najzaslužniji za ovu novinu bili su tadašnji direktor ZUOV-a Ljubomir Protić i Nebojša Baralić, međunarodni šahovski sudija i međunarodni šahovski organizator, koji je bio koordinator uvođenja šaha kao izbornog predmeta u obrazovni sistem Srbije. Baralić kaže za Danas da je školske 2007/8. godine šah uveden u 66 škola, dok je sledeće bilo 84 škole i 3.208 učenika, te da je i narednih godina zadržana tendencija rasta broja škola jer je bio primetan veći broj dece na svim šahovskim takmičenjima. On napominje da je, prema procenama, u dve trećine škola šah zastupljen kroz sekcije. Precizne podatke koliko đaka danas pohađa ovaj izborni predmet nismo uspeli da saznamo. – Šah je izuzetno popularan među decom. Verujem da bilo koja odluka neće uticati na interesovanje učenika za ovom drevnom igrom, ali je lepo znati da ona ima uporište u državnim institucijama. Mislim da šah treba da ima status izbornog predmeta. To potvrđuju i mnogobrojna iskustva iz velikog broja država, pre svega Rusije, Kine, Indije, Kanade, Španije… – odgovara Baralić na pitanje da li će promena statusa šaha u školama zbog ukidanja izbornih predmeta smanjiti interesovanje đaka.

Šah u školama:  Srbija ispred Evrope

Odluka Ministarstva da se izborni predmeti realizuju kroz sekcije nije bez osnova, s obzirom na brojne teškoće u izvođenju nastave. Naš sajt je mnogo puta pisao da škole krše propise time što đacima nameću izborne predmete, umesto da im omoguće da biraju jedan, u skladu sa interesovanjima i sklonostima. Drugi problem je što je ponuda izbornih predmeta često pravljena da bi nastavnici bez punog fonda mogli da dopune časove. Zbog toga se dešavalo da, pored onih koji ga znaju i vole, šah predaju i nastavnici čiji je primarni cilj bio da dopune fond. Škole nisu poštovale ni obavezu da u nižim razredima ponude najmanje tri, a u višim bar četiri izborna predmeta, pa je u tom smislu i šah ostao “kratkih rukava”.
Zanimljivo je da je Evropski parlament 2012. pozvao Evropsku komisiju da ohrabri svoje članice da uvedu šah u škole i da za to obezbedi sredstva, a u tom procesu korišćena su i iskustva Srbije.

Zrenjanin: Đaci u okviru međunarodne mreže uče španski

Zrenjaninska Osnovna škola “Žarko Zrenjanin” jedina je u Srbiji članica Međunarodne obrazovne i resursne mreže. Ta obrazovna mreža namenjena je učenicima i nastavnicima koji su zainteresovani da se uključe u interaktivne onlajn edukativne projekte, radionice i forume. Đaci i nastavnici te škole su učestvovali u raznim projektima, a ovog puta radi se na projektu koji se bavi promocijom španskog jezika. https://www.youtube.com/watch?v=9-BfBt-OIbk

Škola „Milan Petrović”: Vežba kroz igru

Besplatan gradski projekat „Sport u škole”, koji je poveren na realizaciju Savezu za školski sport Novog Sada, na opšte zadovoljstvo svih zaživeo je i Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović”. Današnjoj promociji i javnom času u zgradi u Braće Ribnikara prisustvovali su načelnik Uprave za sport grada Novog Sada Vlastimir Mastilović, predsednik i sekretar Saveza za školski sport Goran Stevanović i Aleksandra Marjanac, kao i roditelji i zaposleni. – Škola „Milan Petrović” je specifična po tome što je pohađaju deca s posebnim potrebama, koja se ne uklapaju u postavljene obrasce ponašanja i koja ispoljavaju neki od oblika teškoća u savladavanju vaspitno-obrazovnih zadataka – rekao je Stevanović.
 – Polazeći od pretpostavke da deca vole da se igraju, vežba kroz igru je jedan od najefikasnijih načina da mališani nešto nauče ili rade na nečemu što je za njih korisno. Ukoliko dete pati od neke vrste izazova ili nesposobnosti, kaže Stevanović, učenje mu može biti teško i zahtevati dodatno vreme ili vežbanje pre nego što uspešno ispuni zadatak. – S takvom decom, među kojom su i ona s različitim nivoima, kako fizičkih ograničenja, tako i psihičkih, sprovode se pojedini, određeni segmenti programa škole sporta – razvojna motorika i korektivna gimnastika, a za nekolicinu đaka organizujemo grupni sport ili njegove delove – igre s loptom… Program je modifikovan i prilagođen deci s različitim stepenom smetnji u razvoju – pojasnio je predsednik Saveza.

Projekat “Sport u škole”

Projekat pod nazivom “Sport u škole” realizuje se od februara i njegov cilj je da se u sistem školskog sporta i fizičkog vežbanja uključi što veći broj dece. Program se sprovodi u svim novosadskim osnovnim školama, među kojima je i Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović”. Projektu koji za cilj, između ostalog, ima popularizaciju sporta kod dece, u školi “Milan Petrović” pridaju veliku važnost. Njime žele i deci ometenoj u razvoju da približe sportske igre i fizičku aktivnost, a kako kažu realizatori, najvažnije im je da najmlađi nakon treninga budu srećni.
Program je u potpunosti prilagođen deci sa smetnjama u razvoju i obuhvata korektivnu gimnastiku, razvojnu motoriku i osnovne elemente sportskih igra. Osim dodatne rekreacije, vežbe im olakšavaju i svakodnevne aktivnosti. Podsetimo, projekat je namenjen učenicima od prvog do šestog razreda, kako bi se animirali za bavljenje sportom. Deca treniraju atletiku, rukomet, odbojku, košarku, ali postoji i mogućnost promene kroz sam projekat, ukoliko deca ne budu zainteresovana za određeni sport. https://www.youtube.com/watch?v=1LAU5g62CWg

Festival nauke od 14. do 17. decembra

Jedanaesti Festival nauke pod sloganom “Jedan na jedan”, od 14. do 17. decembra u četiri hale Beogradskog sajma prikazaće 53 različite postavke i četiri izložbe, dok će na Naučno-fantastičnoj bini u Hali 5 svoje znanje sa publikom podeliti naučnici iz sedam različitih zemalja. Festival će, kako je najavljeno danas na konferenciji za novinare, okupiti više od 60 naučnih i obrazovnih institucija, među kojima je prvi put i jedna predškolska, kao i više od 700 naučnika. Direktorka Festivala nauke Ana Petrović je primetila da su ušli u drugu deceniju, ali da su i dalje maštoviti, kreativni, da se raduju novim ljudima, drugačijim naucnim fenomenima i sa mnogo entuzijazma su pripremili “jak i zanimljiv program”.
Biće predstavljen i Solarni paviljon koji učestvuje sledeće godine na svetskom kongresu u Dubaiju, kroz 12 zanimljivih tema publici će se predstaviti srpski naučnici, a studenti Hemijskog fakulteta u Beogradu biće istovremeno i hemičari i glumci i režiseri i muzičari u zanimljivoj postavci koja će spojiti nauku, filmove i muziku. Iz SAD na Festival nauke dolazi Stiv Vulf bez čijeg poznavanja nauke ne bi postojale brojne (ne)moguće misije u holivudskim filmovima, trupa “La Belle Apocalypse” doći će iz Francuske kako bi uz pomoć fizike objasnila kako nastaju cirkuske tačke, a poljski tim “Heweliusze Nauki” će tražiti “tajne naučne agente”.
Festivalske karte koštaju 450 dinara. Karta važi za jedan festivalski dan u halama 7, 8 i 9, kao i za halu 5, a deca uzrasta do pet godina ne plaćaju ulaz.

Obradović: Što više programskih jezika znaš, više vrediš

U savremenom svetu prepoznata je ekspanzija informacionih tehnologija i novih dostignuća, a IT stručnjaci svakodnevno pomeraju tehnološke granice, donoseći novine u tom sektoru. Kako je za „Dnevnik” rekao IT stručnjak Risto Obradović, to zanimanje je širok pojam.  „Odmalena sam naginjao ka elektrotehnici, a na nagovor oca, upisao sam Elektrotehničku školu jer sam smatrao da nakon završetka srednje postajem kvalifikovan za neku oblast“, rekao je Obradović.“Kad sam završio ETŠ, dugo sam se dvuomio koji od smerova da odaberem: energetiku ili računarstvo. Na kraju sam se opredelio za Računarstvo na Fakultetu tehničkih nauka, odsek Računarske tehnike i računarske komunikacije.“ Kako kaže naš sagovornik, još 2003. godine stekao je utisak da će poznavanje programskih jezika i razvoja softvera postati unosnije i popularnije od ostalih oblasti elektrotehnike. Na kraju se ispostavilo da je tako i bilo.
„Školovao sam se da budem elektroinženjer“, rekao je Obradović.“U poslednje tri godine studija imao sam većinu predmeta u vezi s programskim jezicima, kroz koje sam pravio razna softverska rešenja. Tako sam postao kvalifikovan za rad u informacionim tehnologijama jer nema IT-a bez programskih jezika, što ih više znaš, više ima šanse da radiš.“ Kako je dodao, odmah nakon diplomiranja zaposlio se u jednoj firmi koja se bavi izradom softvera, u kojoj i danas radi. Na poziciji QA dizajnera, on ima zadatak da, kao poslednji u nizu, proveri i testira krajnji proizvod, neposredno pre isporuke klijentu.
„Benefita je mnogo, a samo neki od njih su da je vrlo lako naći posao u struci, zatim plata je pristojna, a otvaraju se i mogućnosti samostalnog rada – „frilensing” – za inostrane klijente, rad u poznatim kompanijama i slično“, rekao je Obradović. Kao važan deo posla IT stručnjaka, naš sagovornik ističe i poznavanje različitih programskih jezika, na kojima je i sam radio tokom studija. Po njegovim rečima, inženjerski gledano, onaj ko poznaje jedan programski jezik, lako će preći na neki novi, dodajući da su jezici orijentisani na veb-programiranje trenutno u ekspanziji.

Advokati sakupili novac za  Dečju bolnicu

Članovi Advokatske komore Vojvodine – Ogranak Novi Sad prikupili su u četvrtak uveče na humanitarnoj žurci održanoj u klubu “Đardino” oko 350.000 dinara koji su namenjeni lečenju teško bolesnog novosadskog advokata, kao i za kupovinu jednog medicinskog aparata za Dečiju bolnicu. Advokati i njihovi gosti su sakupili oko 300.000 dinara, dok su članovi kluba Lions donirali ček na 50.000 dinara. “Ovo je druga humanitarna žurka ovog tipa na kojoj smo sakupljali novac za jednog našeg kolegu koje više nije radno sposoban i kojem je on potreban za lečenje, ali i za Dečiju bolnicu pa su prikupljena sredstva podeljena na dva jednaka dela. Dečijoj bolnici treba linearna ultrazvučna sonda koja košta oko 12.000 evra, pa ostatak para planiramo da sakupimo narednih nedelja uz pomoć naših klijenata. Nadamo se da ćemo uspeti u tome i ponovo pomoći ovoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se leči veliki broj mališana iz cele Vojvodine”, rekla je u ime organizatora akcije advokat Ivana Belić.  Posle prve humanitarne žurke koja je održana u junu u organizaciji novosadskih advokata, Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine donirana je 271.000 dinara, a od tih para su nedavno kupljeni savremeni EKG aparat, kao i transportni pulsni oksimetar.

Novi Sad se priprema za Omladinsku prestonicu Evrope

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sastao se prošle srede sa predstavnicom Evropskog omladinskog foruma iz Brisela Ritom Jonušaite, koja je u poseti Novom Sadu u okviru aktivnosti projekta ”OPENS 2019”. “Siguran sam da će u Brisel otići pozitivan izveštaj iz Novog Sada, i da ćemo biti dobar primer drugim gradovima koji će biti Omladinske prestonice”, naglasio je gradonačelnik Vučević.
Rita Jonušaite izjavila je da je Evropski omladinski forum platforma koja ujedinjuje više od 100 omladinskih organizacija širom Evrope. “Glavni cilј moje posete je da vidim kako Novi Sad napreduje u pripremama za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine. Pored gradonačelnika srešću se sa omladinskim organizacijama, timom koji rukovodi projektom ”OPENS 2019”, nastojeći da ustanovim kako najbolјe možemo da podržimo implementaciju Projekta”, rekla je Rita Jonušaite ističući da je veoma zadovolјna onim što je do sada videla i saznala kada je reč o aktivnostima Novog Sada u okviru projekta ”OPENS 2019”. Inače, Novosadski omladinski forum je neformalno telo koje čini 41 organizacija mladih i za mlade u Novom Sadu, a rezultat je aktivnosti Projekta ”OPENS 2019”. https://www.youtube.com/watch?v=YXOlSK563b4

Deveta simfonija za osam decenija FMU

Jubilarni Zimski koncert Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) održan je u subotu  u Kolarčevoj zadužbini. Publika je uživala u monumentalnoj Devetoj simfoniji Ludviga van Betovena. Jedno od najvećih dostignuća klasične muzike redovno se nalazi na programima koncerata širom sveta, posebno u prazničnim i svečanim prilikama i bilo je inspiracija brojnim simfoničarima. Centralna horska partija, čuvena „Oda radosti”, danas je zvanična himna Evropske unije. S Mešovitim horom i Simfonijskim orkestrom FMU nastupio je Akademski hor „Kolegijum muzikum”. Specijalni gost na sceni bio je Akademski hor „Obilić”. Kao solisti predstavili su se Evgenija Jeremić, sopran, Nataša Jović, mecosopran, Mladen Prodan, tenor, i Sava Vemić, bas. Za dirigentskom palicom bio je maestro Bojan Suđić. Povod za koncert bilo je obeležavanje osam decenija Fakulteta muzičke umetnosti.

Vremeplov: Umro Milutin Milanković

Na  današnji dan 12. decembra 1958. godine umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. 

Vremeplov: U Srbiji  uveden dinar

U Srbiji je na današnji dan 12. decembra 1873. godine uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca – dukata, forinti, talira.

Vremeplov: Rođen Gistav Flober

Na  današnji dan 12. decembra 1821.  rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela “Gospođa Bovari” zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala (“Buvar i Pekiše”, “Sentimentalno vaspitanje”, “Salambo”, “Iskušenja svetog Antonija”). 

Vremeplov: Konstituisana Ustavotvorna skupština Kraljevine SHS

Na današnji dan 12. decembra 1920. godine konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

Vremeplov: Umro Slobodan Jovanović

Srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku umro je na današnji dan 12. decembra 1958. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.

Vremeplov: Đuljielmo Markoni

 Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put na  današnji dan 12. decembra 1896. godine javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju. 

Recenzentkinja tražila novac kako bi “pogurala” akreditaciju

Onog trenutka kada smo prijavili korupciju, recenzent koji je ocenjivao našu školu je zamenjen, ali su problemi tek tada počeli, kaže za “Blic””Jelena Damnjanović, direktorka Visoke poslovne škole strukovnih studija.  Nakon što je “Blicu” dostavila audio-snimak na kojem se čuje kako joj recenzent Radmila Grozdanić traži novac kako bi “pogurala” da pomenuta škola dobije akreditaciju za master studije, Damnjanovićeva nam je otkrila i da se posle tog slučaja nije otišlo ni korak dalje sa akreditacijom.
“Odmah nakon što mi je Grozdanićeva tražila novac, prijavila sam je predsedniku Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta (KAPK) Ćemalu Dolićaninu i on je odmah sklonio sa slučaja i imenovao drugog recenzenta” – navodi Damnjanovićeva, ali kaže da joj je tada Dolićanin rekao da “nešto nije u redu sa njenom i diplomama još nekih njenih kolega”. To joj je bilo sumnjivo jer je samo dva meseca ranije “isti taj Dolićanin potpisao akreditaciju za visokoškolsku ustanovu bez i jedne zamerke”. – U oktobru sam išla kod Dolićanina i tražila da nam se pošalje akt upozorenja sa eventualnim primedbama na ono što treba da popravimo, ali do danas to nismo dobili – navodi ona i ističe da bez toga nemaju mogućnost da se žale. Naša sagovornica kaže da su u Školi dobili informaciju da su druga dva recenzenta dala pozitivna mišljenja, ali da je na dve sednice KAPK-a lično Dolićanin skinuo odlučivanje o akreditaciji. Na pitanje zašto to radi, Damnjanović kaže da veruje da ima veze s njenom prijavom korupcije.
“Blic” je pozvao Ćemala Dolićanina koji nam je rekao da problem treba prijaviti MUP-u i Tužilaštvu kako bi recenzent Radmila Grozdanić bila procesuirana. – Istog dana kada smo dobili prijavu, Grozdanićeva je skinuta sa spiska recenzenata. Rekao sam joj da vrati elaborat i on je otišao kod drugog kolege na recenziju. Verujem da će se stvari isterati na čistinu – poručuje Dolićanin. On nije želeo da govori o razlozima zbog kojih Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Novog Sada do danas nema ni akreditaciju ni akt upozorenja.

Zabraniti korišćenje pirotehnike mlađim od 18 godina?

Vreme proslava se približava, a sa njim se povećava i prodaja pirotehničkih sredstava. Da li ste za to da deci bude zabranjena kupovina i korišćenje petardi, baklji, vatrometa…?

Od 1. marta deca će primati još jednu obaveznu vakcinu

Od 1. marta sledeće godine deca će primati još jednu obaveznu vakcinu protiv bakterije streptokokus pneumonija ili pneumokoka, predviđeno je Pravilnikom o vakcinaciji koji je nedavno stupio na snagu. Vakcina, koja štiti decu od upale uha i pluća, meningitisa, sepse i bronhitisa, biće besplatna, odnosno biće obezbeđena o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To je jedanaesta obavezna vakcina protiv zaraznih bolesti koju primaju deca. Prema kalendaru vakcinacije deca primaju obavezne vakcine protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečje paralize, velikog kašlja, malih boginja, rubeole, zaušaka, hepatitisa B, oboljenje izazvana Hemofilusom influence tip b. Vakcina je dodata na spisak obaveznih još prošle godine, kada je usvojen Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali se čekala izrada i usvajanje Pravilnika kako bi počela njena primena. Pneumokokna vakcina u svetu je obavezna već desetak godina, a u Srbiji je do sada bila predviđena samo za decu koja su imala kliničke indikacije, a to znači samo za pojedine slučajeve bolesne dece. Roditelji koji su hteli da im deca budu zaštićena i od ovih bolesti morali su sami da kupuju vakcine. Vakcina se daje u tri doze, bebama kada napune dva meseca, sa razmakom četiri do osam nedelja, a revakcina je u drugoj godini. Od pneumokokne bolesti u svetu godišnje umre oko pola miliona dece mlađe od pet godina. 

Od malih boginja obolelo 64 Beograđana

Kako je većina Beograđana zaraženih malim boginjama uspela da oboli od ove bolesti, uspeo je nedavno da utvrdi Gradski zavod za javno zdravlje (GZZJZ). Ova ustanova je utvrdila vezu i lanac transmisije kod 40 pacijanata od ukupno 64 zaražena Beograđanina, te ne samo da je javnost dobila odgovor na pitanje “zašto?” (mali obuhvat imunizacije MMR vakcinom), već i odgovor na pitanje “kako?”.
Evo gde opasnost preti: Od 40 ljudi kod kojih je izvor zaraze utvrđen, njih 13 je obolelo na nekom organizovanom okupljanju. Kako je ovo vreme kada se takvi događaji (slave, novogodišnje žurke, dečije manifestacije) održavaju svake nedelje, oprez je potrebniji nego ikad. U četiri zdravstvene ustanove širom Beograda zaraženo je 12 pacijenata i zdravstvenih radnika.  Na radnom mestu situacija je manje alarmanta – od kolega su morbile dobile tri osobe, dok su znatnom broju ljudi – njih 12 – male boginje preneli kućni prijatelji. U šest beogradskih domova ovom nimalo naivnom bolešću tako je zaraženo po dva člana porodice. Više od polovine zaraženih su deca, tačnije tri bebe i 34 mališana od jedne od 19 godina. Od 64 pacijenta samo su dva primila obe doze vakcine. Sa druge strane, 33 dece nije vakcinisano MMR vakcinom, a ostatak je primio samo jednu dozu.

Madinina tragedija na Balkanu

Šestogodišnja devojčica iz Avganistana koja je krajem novembra poginula blizu granice između Srbije i Hrvatske žrtva je tinjajuće krize na evropskim granicama, koja izaziva neopisive patnje migranata na balkanskoj ruti, piše „Gardijan”. Dan koji se za brojnu avganistansku porodicu Husini završio tragično počeo je s tračkom nade. Posle skoro godinu dana provedenih u Srbiji, 21. novembra su rešili da sa šestoro od desetoro dece krenu ka Hrvatskoj, jer su čuli da je granica malo slabije obezbeđena nego prethodnih meseci. Uspeli su da se preko livada i ograda prebace u Hrvatsku, ali su ih nekoliko sati kasnije u jednom parku pokupili policajci.
Umesto da ih odvedu u stanicu, gde su se nadali da će zatražiti azil, na šta po zakonu EU imaju pravo, odveli su ih do pruge i naredili da se vrate u Srbiju.„Molila sam ih da ostanemo bar jednu noć. Vreme je bilo loše, mi umorni i promrzli, deca mala, ali bili su nehumani”, ispričala je majka Muslima reporterki „Gardijana” u Šidu.Kasnije, po mrklom mraku, kada se teretni voz uz škripu zaustavio, videli su kako Madina, koju je kompozicija udarila, leži na zemlji bez znakova života. S teško povređenim detetom na rukama, uputili su se ka hrvatskim policajcima, istim onim koji su ih prethodno poslali niz prugu, bez upozorenja da možda uskoro nailazi voz, piše britanski list. Uprkos očevoj molbi za lekarsku pomoć, smestili su porodicu u kombi, odakle su malo kasnije Madinu prebacili u ambulantno vozilo i odvezli, ne dozvolivši majci da pođe s detetom. Iste večeri porodicu su vratili u Srbiju, bez informacije gde je ćerka, da li je živa i gde mogu da se informišu. S druge strane granice naišli su, kažu, na malo više saosećanja.
Kako je majka ispričala za „Gardijan”, posle tri dana su dobili telo, blatnjavo i krvavo. „Tako malo telo, a tretirali su ga kao životinju, kao psa, ne kao kao ljudsko biće”, ispričala je kroz suze. Naređeno im je da je odmah sahrane, bez papira i muslimanskih obreda. Više od šest sati su se prepirali sa nadležnima na opštinskom groblju u Šidu, želeći da je sahrane po svojim običajima, ali kažu da su pretili celoj porodici da će ih deportovati ako se budu opirali.Reporterka „Gardijana” piše da je Madinin grob na obodu opštinskog groblja, neobeležen.

By admin