Vesti – 20.12.2017.

Deci zaposlenih u ministarstvu rada poklon i do 32.000 dinara, a deci prosvetara?

Deda Mraz će retroaktivno obradovati decu zaposlenih u Ministarstvu rada, jer će im podeliti novčane čestitke od po 8.000 dinara, i to od 2014. godine, kada im je to ukinuto zbog štednje, saznaje “Blic”. Tako će starac iz Laponije podeliti paketiće i onima koji su u međuvremenu postali punoletni, jer su u vreme dok su bili još deca, odnosno imali 14 ili 15 godina ostali uskraćeni za tu radost. Ipak, uoči Nove 2018. nadoknadiće se sve i, u zavisnosti od starosti, mališani i oni koji više nisu u toj kategoriji dobiće od jednog do četiri paketića, odnosno novčanih čestitki koja po godini iznosi 8.000 dinara. Najbolje će proći deca koja imaju više od tri ili manje od 15 godina, čiji će poklon vredeti 32.000 dinara. Tako bar proizilazi iz obaveštenja koje je potpisala državna sekretarka Ministarstva rada Marijana Čokić, u kome traži da se evidentiraju deca koja imaju pravo na poklon. – Dostavljamo vam pregled o broju dece u Odeljenju, starosti do 15 godina (za period 2014 – 2017) koja imaju pravo na poklon za Novu godinu – novčanu čestitku. Potrebno je da dostavljeni pregled potvrdite i unesete eventualne promene o broju dece – stoji u pismu Čokićeve. Izvor “Blica” iz Ministarstva rada i zapošljavanja tvrdi da je ovo inicijativa ministra Zorana Đorđevića, koji je insistirao da se ispoštuje kolektivni ugovor. Zahvalni smo ministru što je ispravio nepravdu. Svako od moje troje dece treba da dobije po 32.000 dinara, što je 96.000. To su skoro dve moje plate Radnica gradske inspekcije rada M. I.
Ministar rada i zapošljavanja Zoran Đorđević nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje saznanja “Blica”. Ostao je tajanstven i samo je kratko rekao: Ministarstvo će postupiti u skladu sa opredeljenjem i odlukom Vlade Srbije.

Najuspešnijim učenicima nagrade Pokrajinske vlade

Učenike i učenice osnovnih, srednjih i muzičkih škola iz Vojvodine, koji su postigli vrhunske rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima u školskoj 2016/2017. godini i njihove mentore, Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu nagradili su novčanim nagradama, diplomama i pohvalama. Svečano uručenje nagrada mladim talentima upriličeno je u centralnom holu Pokrajinske vlade, gde su najbolji učenici u oblasti nauke, tehnike, jezika i književnosti, likovne i muzičke umetnosti predstavljeni sa svojim rezultatima.
Odlukom Pokrajinske vlade, ove godine je pet darovitih učenika dobilo specijalne diplome s novčanim nagradama od po 50 hiljada dinara, 72 učenika je dobilo diplome i novčane nagrade u iznosu 25 hiljada dinara, 78 mentora diplome i novčane nagrade od po 12 hiljada dinara, a dva orkestra i 93 učenika su dobili pohvale. https://www.youtube.com/watch?v=GuLp02w8NbI

Pomoć Pokrajinske vlade srpskoj gimnaziji u Temišvaru

Srpskoj gimnaziji u Temišvaru “Dositej Obradović” u petak je  uručena  pomoć vredna 17.482 evra. Deca u dijaspori dobila su od Pokrajinske vlade, zahvaljujući ličnoj inicijativi predsednika Igora Mirovića, interaktivnu tablu sa projektorom, 26 računara, server, monitore, štampač,klima uređaje. Nastava na srpskom jeziku u Rumuniji ima tradiciju dugu skoro dva i po veka, a posebno mesto u očuvanju jezika srpske manjine u toj zemlji zauzima ova gimnazija u Temišvaru. Temelji gimnazije postavljeni su 1934. godine i tada se nastava odvijala u gimnaziji koja je uglavnom bila deo drugih škola u Rumuniji. Od 1990. godine srpska gimnazija počinje da radi kao samostalna škola. Trenutno ima oko 200 đaka. U gimnaziji postoje dva smera, matematičko-informatički i filološki, a škola raspolaže kabinetima, laboratorijama, sportskom i svečanom salom. Donacija Pokrajinske vlade omogućiće učenicima da lakše i bolje savladaju gradivo.

Subotica: Poseta ministra Hemijsko-tehnološkoj školi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčvić posetio je  17. decembra Hemijsko-tehnološku školu u Subotici za čiju rekonstrukciju je Vlada Republike Srbije posredstvom Kacelarije za javnim ulaganjima obezbedila 156 miliona dinara. Školska zgrada predstavlja kulturnu baštinu od izuzetnog značaja pa sredstva za kompletnu rekonstrukciju predstavljaju jednu od najvrednijih investicija u obrazovanje. Sredstava su namenjena adaptaciji, sanaciji i restauraciji fasade, unutrašnjeg prostora objekta i fiskulturne sale. Specifičnost škole je u tome što ima registrovane proširene delatnosti u kojima se zajedno angažuju profesori stručnih predmeta i učenici praktične i nastave u bloku. Učenici ove škole redovno osvajaju medalje na republičkim i međunarodnim takmičenjima, a u školskoj 2016-17. godini Hemijsko-tehnološka škola u Subotici proglašena je za najbolju hemijsku školu u Republici Srbiji. Takođe, učenice ove škole kao deo državne reprezentacije osvojile su četvrto i šesto mesto na evropskom takmičenju ”Velika nagrada hemije”.

EXIT i NIS nastavljaju konkurs Youth Heroes”

EXIT fondacija u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije nastavlja višegodišnju kampanju “Youth Heroes”, koja ima za cilj promovisanje pozitivnih uzora u društvu i unapređenje uslova za ostanak mladih talenata u Srbiji. Kampanja se odvija uz podršku Radio-televizije Srbije i kompanije Ringier Axel Springer i HR Centra, saopštio je EXIT.  EXIT i NIS već treću godinu zaredom objavljuju konkurs “Youth Heroes” za mlade heroje Srbije iz ukupno četiri oblasti: obrazovanja i nauke, preduzetništva i kreativnih industrija, društvenog aktivizma i kulture i umetnosti.
Konkurs će biti otvoren do 18. februara 2018. godine, a nosioci titule “Youth Heroes” biće proglašeni na proleće 2018. godine. Odabrani vredni i uspešni mladi ljudi dobiće zasluženo priznanje i medijsku promociju, dok će njihova dostignuća biti predstavljena vršnjacima i široj javnosti putem medija, navodi se u saopštenju. Svi pobednici dobiće ulaznice za festivale EXIT, Sea Star i Sea Dance, poklon paket od izdavačke kuće “Vulkan” i kurseve za lično usavršavanje HR centra, a prvoplasirane u svakoj kategoriji očekuje i novčana nagrada u iznosu od 100.000 din. “Ključna borba danas u Srbiji je zadržavanje i privlačenje mladih talenata, te je za zajednički cilj potrebna sinergija i saradnja svih postojećih snaga da bi ova tema postala prioritet u društvu,” navode pokretači konkursa.
Želja pokretača konkursa je da se mladi heroji u Srbiji izvuku iz anonimnosti, predstave javnosti i promovišu kako bi postali inspiracija, ponos i uzor za cele generacije, te kako bi se u društvu stvorila povoljna klima za normalan život i razvoj talentovanih mladih ljudi. “Mladi heroji su svi oni mladi ljudi koji stvaraju u tišini i postižu velike uspehe, osvajaju medalje na međunarodnim naučnim takmičenjima, unapređuju svoju lokalnu zajednicu, stvaraju vrhunska umetnička dela, osmišljavaju kreativne poduhvate i pokreću uspešne kompanije, ali su nedovoljno vidljivi,” navodi se u saopštenju.
Prve dve generacije “Youth Heroes” su već pokazale da imamo fantastične mlade ljude poput humanitarnih aktivista Nikole Rankovića i Jovana Milića, mladih naučnika i izumitelja poput Mihajla Sporića i Valerije Spasojević, i mnoge druge mlade heroje Srbije. Pravo prijave na konkurs imaju svi mladi sa državljanstvom Srbije ili sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije uzrasta od 15 do 30 godina koji imaju posebna dostignuća, nagrade, priznanja iz oblasti obrazovanja i nauke, preduzetništva i kreativnih industrija, društvenog aktivizma, kulture i umetnosti.

Najbolji na bilbordima u Čurugu: David

David Dugonjić je đak generacije u Osnovnoj školi „Đura Jakšić” u Čurugu, opština Žabalj. – U školi su mi išli predmeti matematika, fizika, hemija istorija, bio sam i na takmičenju iz geografije. Upisao sam se u Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, a za deset godina vidim sebe na doktorskim studijama na nekom dobrom univerzitetu u inostranstvu. Glavna oblast interesovanja su mi primenjene tehničke nauke – kaže David Dugonjić. Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin uz njihove kratke izjave.

Muzičko baletsku školu grade i preko zime

Gradnja Muzičko-baletske škole s koncertnom dvoranom na Limanu 3 trenutno je u drugoj, najobimnijoj fazi radova. Na gradilištu se upravo podiže konstrukcija trećeg sprata zgrade, pregrađuju se i malterišu zidovi i ugrađuje stolarija. Struja je uvedena, uskoro će i voda, a ugrađeni su i bunari za toplotne pumpe, uz pomoć kojih će se škola grejati. „Možemo reći da smo sada na trećini druge faze, koja bi trebalo da bude gotova do 13. novembra naredne godine, s obzirom na to da je rok za završetak tih radova 14 meseci“, objašnjava direktorka Muzičke škole „Isidor Bajić” Radmila Rakin Martinović.
Dodaje da nakon toga počinje treća faza, ujedno i najskuplja, jer se tada postavljaju pločice, sanitarije, podovi…  „Veoma smo zaovoljni tokom gradnje, i, nakon početnog kašnjenja zbog administrativnih poteškoća, sada sve ide po planu. Ako se tako nastavi, škola će u potpunosti biti gotova u zimu 2019. Godine“, kaže direktorka. Glavni izvođač druge faze gradnje je firma „V. D. Konkord Vest” DOO iz Beograda, s novosadskim partnerima „Energotehnika – Južna Bačka”, „Enerdži pro”, „Tron teks” i „Intek” DOO, a ugovorena vrednost radova je 820 miliona dinara. Kako kaže naša sagovrnica, škola je pokrivena, te će se gradnja nastaviti tokom zime, ukoliko minus to dozvoli, a već sada se može naslutiti kako će gotova zgrada izgledati.  Inače, nova škola s koncertnom dvoranom, radnog naziva Novosadski umetnički centar, gradi se za učenike Muzičke škole „Isidor Bajić” i Baletske škole u Novom Sadu. Kapaciteti obeju ustanova zajedno će biti oko 2.000 učenika, a koncertno-produkcijska dvorana brojaće 428 mesta. Nova škola je projekat koji obe škole već dugo iščekuju, a njihovom izgradnjom taj deo Limana, ali i ceo grad, dobiće jedinstveni umetnički centar.

“Telekom” donirao knjige školskim bibliotekama

 Kompanija Telekom Srbija, i ove godine, donirala je knjige školskim bibliotekama širom Srbije, od kojih su četiri sa teritorije Kosova i Metohije. Deset osnovnih škola dobilo je više od 3.000 izdanja domaće i svetske književnosti namenjenih osnovno-školskom uzrastu, među kojima su dela najpoznatijih srpskih pesnika i pisaca, klasici svetske književnosti poput Danteovog Pakla i Šekspirovog Romea i Julije, kao i saga o Tomu Sojeru, nestašnom dečaku, čije je avanture Mark Tven živopisno pretočio u nezaobilazno štivo za svakog mališana.
Na taj način, Telekom Srbija nastavlja tradiciju obnavljanja školskih bibliotečkih fondova kako bi se unapredilo znanje naših školaraca i doprinelo njihovom srećnijem odrastanju, jer se ulaganjem u obrazovanje najmlađih generacija značajno doprinosi razvoju kulture i negovanju pravih vrednosti.  Među školama čije su biblioteke nagrađene bogatom zbirkom najpoznatijih književnih dela nalaze se ,”Desanka Maksimović” iz Kosovske Kamenice, “Vuk Karadžić” iz Šilova kod Gnjilana, Muzička škola “Stevan Hristić” iz Stanišora kod Gnjilana, “Kralj Milutin” iz Gračanice, “Milan Rakić” iz Mionice, “Milan Hadžić” iz Vojke, “Drinka Pavlović” iz Kuršumlije,”Nikodije Stojanović Tatko” iz Prokuplja, “Vuk Karadžić” iz Velike Grabovnice kod Leskovca i osnovna škola “Branko Radičević” iz Trgovišta.

Renoviraju se vrtići u Odžacima

Predškolska ustanova „Poletarac” u svakom naseljenom mestu na teritoriji opštine Odžaci ima svoja odeljenja, dok u centru ima tri vrtića. Ustanova tako radi u 11 objekata. Predsednica Opštine Odžaci Latinka Vasiljković kaže da je ove godine, osim u škole, lokalna samouprava ulagala i u obnovu vrtića. U centralnom objektu „Poletarca” urađeni su obimni radovi i zamenjeni sanitarni čvorovi. “Taj vrtić nije rekonstruisan 40 godina, te smo investicijom u vrednosti od četiri miliona dinara uradili renoviranje. U selu Deronje otvorili smo i objekat nazvan „Čarolija” u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković, gde su oni pomogli sa više od tri miliona dinara. Otvoreno je mešovito odeljenje za 44 dece”, kaže Vasiljković. Lokalna samouprava  izašla je u susret potrebama roditelja. Lista čekanja je skraćena otvaranjem još dva nova odeljenja u postojećim objektima. “Tražili smo saglasnost i angažovali još vaspitača”, kaže Vasiljković i dodaje da je to prvi put urađeno posle nekoliko godina, tako da je ostalo manje od dvedesetoro dece, koja su ostala neupisana u vrtić.

Dodeljene nagrade Fonda “Slađana Đorđević”

U Klubu poslanika Skupštine AP Vojvodine  15. decembra najboljim studentima prve i završne godine Medicinskog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, po 24. put su uručene tradicionalne godišnje nagrade i stipendije Fonda “Slađana Đorđević”. Presdsednica Fonda Vesna Đorđević, majka Slađane Đorđević po kojoj je fond dobio ime, izrazila je nadu da će delovanje Fodacije nastaviti i u narednim godinama i decenijama kao vid, sad već tradicionalne podrške najboljim studentima prve i završne godine stomatologije i medicine, u znak sećanja na tragično stradalu Slađanu, studentknju prve godine stomatologije.
„Verujem da je u sve ove uspehe naših studenata i diplome utkana i naša Slađana. Poželela bih da ovi mladi ljudi, naša elita, ostanu u svojoj zemlji, da kao najbolji ne traže posao, nego da njih traže da zaposle. Apelujem na državu i sve koji tome mogu da doprinesu, da sve učine da tako bude“, rekla je Vesna Đorđević.
Stipendije je dobilo deset studenata medicije prve godine koji su sve ispite položili s ocenom 10: Dušan Zbućnović, Nada Švedić, Milan Marković, Dragan Turanjanin, Miljan Savuljić, Milan Rodić, Ognjen Erić, Anamarija Baloš, Marko Dević i Tijana Zukić. Stipendija je pripala i studentu stomatologije Stevanu Hiniću koji je ispite prve godine položio s prosekom 9,70. Vanja Drljević i Miloš Vuković, studenti četvrte godine medicine s prosečnim ocenama 10 i Milica Šipovac s prosečnom ocenom 9,78, na četvrtoj godini stomatologije, takođe su ove godine dobili stipendije Fondacije. „Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta prof. dr Duško Kozić u ime fakulteta zahvalio se porodici Đorđević na istrajnosti u podsticanju najboljih studenata, istakavši i da je to jedan od način da se oni zadrže u zemlji, što danas nije nimalo lako.
Fond “Slađana Đorđević” osnovan je 1994, u znak sećanja na tragično preminulu studentkinju novosadskog Fakulteta za stomatologiju Slađanu Đorđević. Od osnivanja, Fond je nagradio i podržao više od stotinu studenata i mladih medicinskih stručnjaka. Osnovao je likovnu koloniju i prodajnu galeriju slika renomiranih slikara iz zemlje i inostranstva sa sedištem u Novom Sadu, čijom se prodajom obnavljaju sredstva za pružanje podrške najboljim studentima. Fond je izdao knjigu Sanje Paripović “Leptir belih krila“ i poemu Pere Zupca “Molitva za Slađanu Đorđević“. Fond je već 23 godine ravnopravan član Univerzitetskog Fonda za dodelu nagrada studentima Univerziteta u Novom Sadu.

Volonteri  BUM-a među decom s posebnim potrebama

Centar za socijalni rad opštine Bečej je potpisivanjem Memoranduma o saradnji s Bečejskim udruženjem mladih i Kancelarijom za mlade opštine Bečej, formalno ozvaničio već postojeću saradnju u Dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju. Simbolično je to urađeno uoči Međunarodnog dana volontera u prostorijama Dečijeg boravka, koji se nalazi u centralnoj zgradi Predškolske ustanove „Labud Pejović“. – S radošću ističemo da smo i tokom minulih godinu i po dana, koliko Dnevni boravak postoji, imali uspešnu saradnju sa mladim volonterima. Potpisivanjem Memoranduma jasno dajemo do znanja da u narednoj godini planiramo da inteziviramo saradnju i zajednički se bavimo sličnim projektima i ostvarujemo ciljeve koji su nam slični – rekla je, tom prilikom, direktorka Centra za socijalni rad opštine Bečej Ivona Božović.
Inicijativa je potekla iz Bečejskog udruženja mladih (BUM), čiji su članovi bili učesnici projekta „Uključivanje uživo“, koji je Beogradski centar za ljudska prava sproveo u šest opština – Bečeju, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Obrenovcu i Pančevu, sa ciljem da se unapredi položaj mladih iz društveno osetljivih grupa. – Obuku iz naše opštine prošlo je nas 18 „bumovaca“, a primarni zadatak nam je bio da u svojoj lokalnoj zajednici realizujemo pilot projekat vezan za kreiranje povoljnog okruženja, tačnije inkluziju mladih iz marginalizovanih grupa. Raduje nas što smo postigli saglasnost da naš projekat sprovedemo u Devnom boravku, gde ćemo volontirati i vršnjake upoznati s ovom tematikom, kako bi ovu problematiku proširili na veći broj mladih s ciljem da se aktiviraju u ovoj oblasti delovanja –  dodala je Marijana Bukurov, jedna od onih koji su prošli obuku.

„Svratište“: Igračke pre novca

Tokom zime u novosadsko „Svratište“ dolazi mnogo više dece nego leti, više od 50 njih, a i duže se zadržavaju. U toku su pripreme za novogodišnju priredbu i doček Deda Mraza, a da bi se njihov trud nagradio, Svratište im ponovo priprema paketiće uz pomoć donacija građana i firmi. – Zimska odeća i obuća, jakne, rukavice, kape, sve je ono što nam je za ovaj period najpotrebnije – priča koordinatorka Batrnek Antonić. – Ako neko ima mogućnosti da kupi igračku, bilo bi od velike koristi jer mi, uvek kad neko pita kako mogu da pomognu, sugerišemo da je bolje da sami nešto kupe nego da nam nude novac. Priredba će biti 30. decembra i tom prilikom ćemo im deliti paketiće i nadamo se da ćemo i ove godine uspeti da napravimo takve paketiće da svako dete dobije makar jednu novu igračku i jedan nov komad odeće.

Novo odelo doma Mike Alasa

Kosančićev venac oko podneva. Prolaznika nema pod olovnim nebom. Čuje se jedino reski zvuk brusnog papira. Dopire iz pravca kuće na broju 22, u kojoj je živeo akademik Mihailo Petrović Alas, čuveni srpski matematičar, putopisac, muzičar, ribolovac i još štošta. Iza platnenog zastora koji prekriva zdanje podignuto 1910. nekoliko radnika natkrivenih skelama marljivo šmirglaju. Odeveni u tamne kombinezone, privode kraju restauraciju fasade Doma Mike Alasa. Kada za desetak dana završe posao započet s proleća, ovaj spomenik kulture će dobiti novo odelo, i to na pragu 2018. – godine u kojoj se navršava vek i po od Alasovog rođenja.  Biće to ujedno prvo „presvlačenje” ovog zdanja od 1968. ali će fasada sada biti najpribližnija prvobitnom izgledu zahvaljujući arhivskim fotografijama koje su u međuvremenu postale dostupne istraživačima. Otkrio ih je sa svojim saradnicima Rade Mrlješ, arhitekta konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. „Prethodnu restauraciju je 1968, na stogodišnjicu Alasovog rođenja, radila arhitekta Branka Bremec, sledeći arhivski crtež projektanta Petra Bajalovića, kao i jedine dve do tada postojeće fotografije kuće, obe iz 1921. godine. Nastale su u trenutku kad je Sunce bilo u zenitu i zbog senke koja je pala dosta toga se nije videlo na fasadi”, navodi Mrlješ.
Mihailo Petrović (Mika Alas) (1868–1943), jedno od najznačajnijih imena srpske nauke, bio je matematičar, univerzitetski profesor, akademik, pronalazač, putopisac, a posebna strast mu je bilo ribarstvo. U dosijeu Zavoda navodi se da je posle Prve beogradske gimnazije i Prirodno-matematičkog odseka Filozofskog fakulteta u Beogradu studije nastavio u Parizu. Pošto je doktorirao je na Sorboni 1894. vratio se u Beograd i postao profesor za matematičku grupu predmeta. Sa samo 31 godinom postaje redovni član Srpske kraljevske akademije. Bio je i član akademija nauka u Pragu, Bukureštu, Varšavi i Krakovu. Za patent hidrointegratora osvojio je medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Napisao je oko 300 naučnih radova, obišao Severni i Južni pol, autor je više putopisa i članaka o ribama i ribarstvu koje mu je bilo pasija. Svirao je violinu i bio osnivač sviračkog društva „Suz”. Umro je u svom domu na Kosančićevom vencu.

Vremeplov: Ostavka Ante Markovića

Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković na današnji dan 20. decembra 1991. godine podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao “ratnim budžetom”. Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu. 

Vremeplov: Protest 30.000 studenata u Šangaju

U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, na današnji dan 20. decembra 1986.  godine preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.

Vremeplov: U Francuskoj prihvaćen Gregorijanski kalendar

U Francuskoj je  20. decembra. 1582.  godine prihvaćen Gregorijanski kalendar.

Vremeplov: Rođen Leopold fon Ranke

Na današnji dan 20. decembra 1795. rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne gradjanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo “Srpska revolucija” (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

Vremeplov:Umro  Dušan Silni

Na današnji dan 20. decembra 1355. godine, preminuo je srpski car Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni. Dušan Nemanjić bio je sin kralja Stefana Uroša III Dečanskog i otac cara Stefana Uroša V, u narodu prozvanog Nejakim, poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića. sa Sa vlasti zbacio je svog oca Stefana Dečanskog, pomoću vlastele nezadovoljne politikom Stefana Dečanskog prema Bugarskoj i Vizantiji, nakon bitke kod Velbužda. Dušan je značajno proširio granice srpske države prema jugu, sve do Korintskog zaliva, iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji. Po osvajanju velikih vizantijskih teritorija 1345, proglasio za cara Srba, Grka (tj. Romeja) i Bugara, srpsku crkvu je sa ranga arhiepiskopije uzdigao na rang patrijaršije, da bi ga prvi srpski patrijarh Joanikije 1346. krunisao.
Poznat je i po donošenju čuvenog Dušanovog zakonika, najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog akta. Završio je izgradnju manastira Dečani, zadužbinu svoga oca, a njegova najznačajnija zadužbina bio je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde se nalazio i njegov grob. Bez obzira na to, Stefan Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca posle smrti. Opevan je u narodnim pesmama, ali ga narod nije naročito voleo. Njegova kruna se čuva u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.

Vremeplov: Ostavka Vladislava Gomulka

Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, na današnji dan 20. decembra  1970. godine ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka. Nasledio ga je Edvard Gjerek.

Vremeplov: Umro Risto Stijović

Na današnji dan 20. decembra 1974. godine umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obradjivao virtuoznom veštinom.

Vremeplov: Umro Džon Stajnbek

 Američki pisac Džon Stajnbek dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. godine umro je na  današnji dan 20. decembra 1968. godine. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije (“Plodovi gneva” “Zima našeg nezadovoljstva”, “Istočno od raja”).

Vremeplov: Uhapšena „majka“ Dafina

U Nemačkoj je na današnji dan 20. decembra 2002. godine, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne “Dafiment banke” Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.

Vremeplov: Umro Artur Rubinštajn

Na današnji dan 20. decembra 1982. godine u 95. godini umro je Artur Rubinštajn američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike. 

Istukao sina zbog loših ocena, škola prijavila nasilje policiji

Tridesetsedmogodišnjem S.Ž. iz Velikog Gradišta određen je jednomesečni pritvor, jer je pretukao svog 13-ogodišnjeg sina N.Ž, učenika sedmog razreda osnovne škole. Njemu je Osnovni sud odredio pritvor na predlog Osnovnog javnog tužilaštva, kako ne bi uticao na svedoke i zbog toga što se radi o porodičnom nasilju nad maloletnikom, pišu “Novosti”. Uhapšenom se stavlja na teret da je sina pretukao drvenom drškom od metle, ljut zbog njegovih loših ocena, dodaje list.  Dok je tukao mlađeg sina, bio je prisutan i stariji, 15-ogodišnji S.Ž, pa ih je otac obojicu vređao zbog lošeg uspeha u školi. Za ovo nasilje saznalo se kada je nastavnik fizičkog vaspitanja uočio modrice na dečaku i pitao ga o njihovom poreklu. Pošto mu je dečak ispričao šta se desilo, nastavnik je slučaj prijavio direktoru, a ovaj policiji.  Kako nezvanično saznaju “Novosti”, S.Ž. je samohrani otac. Brigu o deci preuzeo je Centar za socijalni rad, koji će, do okončanja postupka, dvojicu braće smestiti u hraniteljsku porodicu.

Dečaku eksplodirala petarda u ruci, amputirani mu prsti

Trinaestogodišnji dečak teško je povređen kada mu je prilikom igre eksplodirala petarda u ruci.
Dečak je sinoć primljen u bolnicu u Loznici gde su mu hitno amputirani prsti, piše list “Alo”. Iako su lekari pokušali sve da mu sačuvaju ruku, nesrećni dečak je ostao bez dva prsta na desnoj šaci. U lozničkoj bolnici potvrdili su za “Blic” da je dečak sinoć primljen na odeljenje gde su mu lekari zbog težine povreda hitno amputirali dva prsta. “On je primljen u takvom stanju da je amputacija bila nužna. Lekari su morali da mu amputiraju drugi i treći prst. Primljen je sa povredama ruke i šake i opekotinama po desnoj ruci, nastalim od eksplozivne naprave. Dečak će biti zadržan na odeljenju do daljnjeg”, potvrdila je za “Blic” portparolka lozničke bolnice Dragana Vasiljević.
Četvrti prst, koji je takođe povređen, lekari su sačuvali, ali je amputacija dva prsta bila nužna, saznajemo u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Inače, nedavno je najavljeno da će izmenom zakona kazne za upotrebu pirotehnike pooštrene. Kazne će biti povećane sa dosadašnjih od 10.000 do 50.000 dinara, na visinu od 50.000 do 100.000 dinara. Kada je reč o maloletnicima, za njih će odgovornost snositi roditelji, staratelji, usvojitelji, koji će plaćati ovu kaznu ili će obavljati društveno koristan rad od 40 do 120 sati.

S.Mitrovica:  Mladi vozači na obuci o bezbednoj vožnji

Učenici srednjih škola sa teritorije Sremske Mitrovice, koji su ove godine položili vozački ispit, 13. decembra su posetili Nacionalnu vozačku akademiju Navak u Subotištu. U organizaciji Grada Sremska Mitrovica i Odeljenja saobraćajne policije unutrašnjih poslova, mladi vozači mogli su da se kroz teorijski i praktični deo upoznaju sa pravilima bezbedne vožnje. Mladi vozači, njih 50 imaju probne vozačke dozvole, a na poligonu Nacionalne vozačke akademije – Navak u Subotištu, danas su prošli kroz različite simulacije koje su im na najbolji način ukazale koje ih opasnosti vrebaju za volanom i kako su izjavili biće im od koristi prilikom vožnje. Posetu je organizovao Grad Sremska Mitrovica u saradnji sa Odeljenjem saobraćajne policije unutrašnjih poslova, kako bi deca uz profesionalnu obuku stekli potrebno iskustvo, istakao je načelnik gradske uprave za saobraćaj komunalne inspekcijske poslove Grada S. Mitrovica
Poseta,koja je edukativnog karaktera je nastavak saradnje Sremske Mitrovice i Nacionalne vozačke akademije, a prema rečima načelnice gradske uprave za obrazovanje, cilj je da se smanji stopa nastradalih u saobraćaju. Opšti zaključak i cilj današnje posete učenika srednjih škola sa teritorije Sremske Mitrovice, Nacionalnoj vozačkoj akademiji u Subotištu, mogao bi biti, da samo vozač koji dobro zna šta ga očekuje i koji je uvek spreman da pravilno reaguje može da sačuva sebe i druge. https://www.youtube.com/watch?v=cC6-gz2DRTc

Ko je kriv za krivu kičmu

Miloš Stanić, novinar
Podatak da svako treće dete u Srbiji ima neki oblik telesnog deformiteta je šokantan. Među deformitetima kod dece najrasprostranjenija je kriva kičma, nešto što zapravo laoko možemo sprečiti tako što ćemo decu motivisati da budu fizički aktivnija i da se bave sportom. Jedino šokantnije od činjenice da toliki broj dece ima telesni deformitet, jeste da tome doprinose sami roditelji.
Ako se pitate kako, jedan od odgovora dovešće vas u svakodnevnu situaciju, kada vam dete traži da mu opravdate izostanke sa časova fizičkog ili pribavite kakvo lekarsko opravdanje o oslobađanju od fizičkog vaspitanja za celu školsku godinu. Upravo to što deca ne radi ni obavezno fizičko u školi, a kamoli da se bave nekim sportom, dovodi nas u ovakvu stituaciju. Dakle, za krivu kičmu nisu kriva deca, već roditelji, oni koji idu linijom manjeg otpora misleći šta će deci fizičko, i da je najbolje da ih puste sami da odlučuju.
Meni je fizičko uvek bilo omiljeni predmet i nisam razumeo one koji su ga izbegavali, štaviše i dalje verujem da bi trebalo da bude više časova fizičkog. Čak i danas obavezno idem na basket jednom nedeljno, jer sam svestan šta posao i sedenje za računarom mogu da urade vašem telu.
Mnogim roditeljima danas je najlakše da puste decu posle škole da uče i onda sate provode uz računar i televiziju umesto da ih upišu na sport koji im se svidja i svaki dan ih vode na treninge. Naravno da je tako lakše i da je lepše imati dete na oku i obavezu manje, ali treba misliti o tome, šta će takav odnos doneti u budućnosti.
Ovakav odnos mogao bi dovesti do toga da dete ima krivu kičmu, možda ne deformitet kakav se vidi na prvi pogled i smeta estetski, ali nešto zbog čega će morati da ide kod lekara i da dobija specijalne vežbe, obavezne odlaske na bazen i slično. Zato terajte decu da rade fizičko i upišite ih na neki sport, jer je bolje sprečiti nego lečiti.
*Blic komentar

Francuska zabranjuje mobilne telefone u školama

Francuska će od sledeće godine zabraniti osnovcima i srednjoškolcima korišćenje mobilnih telefona u školi, najavio je francuski ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanker. Zabrana će, kako je najavljeno, stupiti na snagu 3. septembra 2018. godine. Blanker je precizirao da će učenici moći da donesu mobilne telefone u školu, ali da će morati da ih drže u ormarićima. On je dodao da telefoni mogu biti učenicima dostupni u slučaju hitnih situacija ili u “nastavne svrhe”, preneo je BBC.
Iz francuskog sindikata nastavnika ukazuju da će “biti izuzetno teško” primeniti takvu meru. “Nastavnik nema pravo da pretresa učenike, niti da im oduzme telefon, pošto se to ne tretira opasnim predmetom”, kazala je Valeri Sipahimalani iz sindikata za francuski “Mond”.
Tokom predizborne kampanje, Emanuel Makron je obećao a će sprovesti zabranu korišćenja mobilnih telefona u školi. Blanker je za ovu meru rekao da predstavlja “poruku o javnom zdravlju za porodice”. “Dobro je da deca ne budu često, ili uopšte, ispred ekrana pre nego što navrše sedam godina”, rekao je on. Učenici, međutim, nisu ovu ideju prihvatili sa oduševljenjem. “Ne razumem kako će zabrana da funkcioniše. Ko će da uzima mobilne telefone, gde će da ih stave, kako ćemo ih dobiti nazad?”, rekao je 13-godišnji učenik iz jedne škole u centru Pariza, prenosi “Gardijan”. BBC napominje da se u mnogim engleskim školama deci brani da koriste telefone na časovima, ali da ih mogu koristiti za vreme odmora.

Sve smo sve gluplji!

Ljudi su sve manje inteligentni, a razlog su poboljšani uslovi života savremenih generacija, koji usporavaju reakcije, smanjuju sposobnost razlikovanja boja i pamćenja brojeva, pa spuštaju stepen genijalnosti, tvrdi antropolog Edvard Daton. “Sve ove promene konstatujemo tokom poslednjih stotinak godina. Tako da naše generacije postaju sve manje pametne i manje intelektualno razvijene, a sve to je posledica genetike”, ističe Daton, koji predaje antropologiju na univerzitetu u finskom gradu Oulu. Prema mišljenju Datona, intelekt se “80 odsto nasleđuje”. U praksi je ranije postojala moćna prirodna selekcija u korist pametnijih.  Takvi predstavnici čovečanstva obično su bili imućniji, a time i u poziciji da se razmnožavaju i podižu više potomstva. Do vremena industrijske revolucije, u svakoj generaciji je do 50 odsto imućnijeg stanovništva uspevalo da podigne 40 odsto potomstva, imajući u vidu da je smrtnost dece bila znatno veća nego danas.  U 19. veku, nivo intelekta postao je viši, što je dovelo do važnih otkrića. “Došlo je do industrijske revolucije”, navodi Daton i ukazuje na značaj pojave vakcine, koja je smanjila ranu smrtnost. Istovremeno, u siromašnim porodicama počelo je da opstaje sve više dece, a imućnije, koje su bile obično bolje obrazovane – imale su manje prinova. 
Na ovaj trend je, osim kontracepcije, uticala i činjenica da su se žene iz imućnijih porodica školovale i počinjale da rade, čime su imale manje prilike da isključivo budu kod kuće i podižu brojnu porodicu. Datonova teorija, koja se mnogima u naučnom svetu ne sviđa, ali smatraju da ima osnove, ipak je izbačena iz konačene verzije filma “Art kanala”, koji kao glavni razlog pada opšte inteligencije navodi hemijska jedinjenja koja još u majčinoj utrobi negativno deluju na razvoj mozga deteta. Inicijalno je film trebalo da bude posvećen problemu genetskog aspekta ovog fenomena. Međutim, na kraju, taj deo uopšte nije bio obrađen. “Bilo je onih koji su govorili – “Da, odlično, objavite ovaj naučni rad”. Dok bi neki drugi recenzent rekao da to nikako ne bi trebalo objavljivati. Izgleda da se javnost plaši mojih zaključaka”, kaže Daton.

About the Author

admin