Vesti – 21.12.2017.

EsDnevnik, za sada, u 60 škola

Od početka školske godine u 60 osnovnih i srednjih škola ocene, izostanke i pohvale učenicima učitelji i nastavnici, umesto u papirne dnevnike, beleže elektronski EsDnevnik uveden je ove godine kao pilot projekat, a osim 60 škola u kojim već funkcioniše, još 500 je zainteresovano za novi sistem. Rukovodilac projekta “E prosveta” Bojan Radić kaže da je najvažnije da škole iskažu volju i želju da se uvede esDnevnik koji je “lagan za primenu”, jer funkcioniše kao portal. “Uslov da se u neku školu uvede esDnevnik je i IKT opremljenost škole”, rekao je Radić za Tanjug i dodao da to znači da škole imaju računare i dobar internet. On je naglasio da je predviđeno da u narednih pet godina sve škole uvedu elektronski dnevnik (esDnevnik), a to znači da će se sa papirne potpuno preći na elektronsku evidenciju ocena, izostanka, pohvala.
Radić kaže da esDnevnik omogućava nastavnicima, razrednim starešinama i direktorima škola da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima. Kako bi se obezbedila veća objektivnost ideja je da sve ocene učenika mogu da vide samo razredni starešina, direktor, a da nastavnici mogu da vide samo svoje, a ne ocene svojih kolega. EsDnevnik treba da omogući i roditeljima da imaju uvid u ocene svoje dece i izostanke, ali u 60 škola u kojima je počeo pilot projekat roditelji još nisu dobili svoje šifre. “Modul za roditelje je završen. U proceduri smo rešavanja pravnih pitanja i očekujemo da će to brzo da se završi”, rekao je Radić.
Elektronski dnevnik je samo jedan od pet servisa u okviru projekta E prosveta. Kasnije je planirano da se uvodi “E lektira”, “virtuelni muzeji”, informacioni sistem za analitiku učenja, nacionalna platforma za izradu, distribuciju i korišćenje odobrenih digitalnih, obrazovnih sadržaja.

Od Bazara knjiga 82.350 dinara školi “Milan Petrović”

U akciji Bazar knjiga za školu “Milan Petrović” u šest dana akcije prikupljeno je 82.350 dinara. Prikupljeni novac uručen je u utorak portparolu ove škole Svetlani Kekić koja se zahvalila pozorištu ali i Novosađanima na izuzetnom odzivu. https://www.youtube.com/watch?v=R5c8uBTzPv4

Za rekonstrukciju Vojne akademije 300 miliona

Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je u subotu  Vojnu akademiju i upoznao se sa realizacijom infrastrukturnih radova koji je se sprovode u toj visokoškolskoj naučnoj ustanovi. Sa njim su bili i načelnik Generalaštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, državni sekretar Bojan Jocić i načelnik Vojne akademije general-major Goran Zeković.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković rekao je da Vojna akademija osposobljava kadar za potrebe Vojske Srbije – oficire različitih profila, različitih rodova i službi – i da ta visokoškolska i naučna ustanova, koja je poznata među oružanim snagama sveta, mora kadetima da obezbedi i takve uslove života i rada koje imaju najsavremenije armije sveta. “Ovo što danas vidite jeste početak stvaranja uslova koji će obezbediti da se naši kadeti, naši oficiri, naši podoficiri kako u procesu usavršavanja na osnovnim studijama, tako i na Komandno-štabnom i Generalštabnom usavršavanju, još više osposobe za ono što ih očekuje po završetku tog nivoa školovanja”, rekao je Diković. On je dodao da će po projektu, kad se završi izgradnja, uslovi koje će imati naši kadeti i oficiri, zaista biti na svetskom nivou. “Raduje činjenica da se ne samo ubrzanim tempom opremamo sa naoružanjem i vojnom opremom, nego i da stvaramo i poboljšavamo uslove za život i rad naših oficira – istakao je načelnik Generalštaba, navodi se u saopštenju.

Najbolji na bilbordima u Žablju: Marija i Miloš

Marija Gal i Miloš Bojanić su đaci generacije Osnovne škole „Miloš Crnjanski” u Žablju, pa su se njihove fotografije našle na bilbordu u okviru projekta „Učim+Znam=Vredim. – Najinteresantiniji predmeti u školi bili su mi istorija i geografija. U budućnosti bih volela da se posvetim medicini i da radim u zdravstvu – kaže Marija, dok se Miloš već opredelio za informacione tehnologije. – U školi su mi najviše ležale prirodne nauke zato sam i upisao Elektrotehničku školu smer – informacione tehnologije. U budućnosti bih voleo da se bavim programiranjem – kaže Miloš Bojanić, đak generacije žabaljske osnovne škole.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je  u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin uz njihove kratke izjave.

AKUD “Sonja Marinković” nastupilo u Novom Sadu

Akademsko kulturno umetničko društvo Sonja Marinković sa gostima iz Kikinde i Kranja iz Slovenije, nastupilo je 16. decembra u Velikoj sali poslovnog centra Nis Gazprom Njeft. Sledeći nastup “Kulturno umetničkog društva Sonja Marinković” biće 23. decembra u Novosadskoj Sinagogi, nazvan je “Sevdalinka i operski pevači” a zajedno sa Narodnim orkestrom pod upravom Vladimira Grujića, nastupiće mecosopran u operi Srpskog narodnog pozorišta Violeta Srećković i tenor Saša Petrović. https://www.youtube.com/watch?v=3bTFF-Bh-ZM

Akademac: “Istrajnost”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila  istrajnost. Razumljivo je da o istrajnosti kao pojmu već znamo dosta. Delom iz prakse, delom iz preporuka i teorija. Šta međutim istrajnost jača ili umanjuje, koliko nas ona brusi kao ljude, kao studente i koliko je ona jedan proces koji gradimo i razvijamo paralelno sa sopstvenim rastom? Odgovore na ova pitanja  autori su  potražili od nekadašnjeg vrhunskog sportiste, danas dekana i profesora Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja-prof.dr Dejana Madića. Zahvaljujući istrajnosti njegovog tima fakultet se našao na prestižnoj Šangajskoj listi što je dalo posebnu akademsku notu debati u studiju. Simulacija suđenja  bila je tema rubrike za ovu nedelju. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Zrenjanin: Novogodišnji koncert muzičke škole

Jedan u nizu novogodišnjih koncerata muzičke škole “Josif Marinković” je održan i u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u ponedeljak, 18. decembra, sa početkom u 19 časova. Učenici i nastavnici muzičke škole “Josif Marinković” pripremili su niz koncerata kojima će obeležiti završetak stare i doček nove kalendarske godine. Repertoar je i ovoga puta bio raznovrstan, u skladu sa prazničnim raspoloženjem, pa su se na programu našle kompozicije svih epoha i stilova, a učestvovali su đaci svih uzrasta. Na koncertima su se predstavili solisti, kamerni sastavi, horovi, kao i gudački i duvački orkestri osnovne i srednje škole.
Nakon prvog novogodišnjeg koncerta održanog u Svečanoj sali škole i humanitarnog koncerta u Kulturnom centru, drugi novogodišnji koncert biće održan u zrenjaninskom Muzeju. Na koncertu u Narodnom muzeju Zrenjanin nastupiće učenici osnovne i srednje škole kao solisti na flauti, trombonu, trubi, gitari, solo pevanju, u kamernim sastavima i duvačkom orkestru. Na program će biti dela Mocarta,Vebera, Šopena, Dvoržaka, Lobosa…

Mladi bi da doprinesu zajednici

Novosadski srednjoškolci i studenti koji su se okupili na nedavnim radionicama „Javno zagovaranje za mlade” imali su priliku da saznaju kako da utiču na institucije da rade svoj posao bolje, ali i da ukažu na društvene nedostatke koji ih tište. Tokom dva dana radionica, koje je organizovala Novosadska biciklistička inicijativa, oko 15 mladih govorilo je o lošim iskustvima iz oblasti zdravstva, obrazovanja, bezbednosti, socijalne zaštite i komunalnih usluga, koje su doživeli oni, ili njihovi bližnji.
Učesnici su na radionicama saznali na koji način mogu podstaći procese formulisanja, donošenja i sprovođenja odluka različitih institucija. Radili su na realnim problemima i upoznali se s predstavnikom Javnog preduzeća „Urbanizam” Aleksandrom Panjkovićem da bi saznali na koji način funkcioniše menjanje plana grada i kako na to mogu uticati. “Najveći utisak su dobra motivacija, otvorenost i strast koju su mladi pokazali u želji da doprinesu rešavanju problema u zajednici – rekao je vođa radionica Marko Trifković. – S druge strane stoje teške teme i lične priče koje su se pojavile i lavirint procedura i institucija u kojima mladi nisu u stanju da bez pomoći prepoznaju put do rešenja problema.”
Iako je atmosfera tokom radionica uglavnom bila pozitivna, organizatori su naglasili da su postojali i „kiseli” momenti, kada su mladi ljudi govorili o gorkim iskustvima. Tako su neki od njih ispričali da su izgubili člana porodice zbog nemarnosti lekara, da su im pretukli prijatelja jer osvetljenje ispred škole ne radi, da su ih izujedali čopori pasa ili da jednostavno vide da nešto ne funkcioniše, a trebalo bi. Ipak, organizatori naglašavaju da ih je žar s kojim su mladi govorili o onome što žele da promene naveo na to da organizuju još nekoliko takvih radionica da bi s učesnicima mogli razgovarati o svim bitnim temama.
Projekat „Javno zagovaranje za mlade” podržali su Gradska uprava za sport i omladinu – Kancelarija za mlade i OPENS 2019.

Važan segment studiranja IT – povezivanje s privredom

Povezivanje s privredom, odnosno s firmama koje posluju u oblasti IT-a, dragocena je mogućnost koju imaju studenti Informacionih tehnologija na Prirodno-matematičkom fakultetu. Da bi tu saradnju podigli na viši nivo, rukovodilac tog studijskog programa profesor Miloš Racković i njegovi saradnici sastavili su Pravilnik o studentskim praksama, po kojem zainteresovane kompanije s Fakultetom potpisuju sporazum o saradnji kojim se reguliše pitanje praktičnog rada studenata u toj firmi.
 „Prošle godine smo, između ostalog, uveli predmet Informatički projekat, koji podrazumeva odlazak u firmu, a nosi dvostruku korist za studenta. Ideja je da student ode u jednu od firmi s kojima smo potpisali sporazum, poslodavac mu tamo određuje zadatak i potom, nazavisno od nas, gleda kako se pokazao. Po završetku prakse, student gotov zadatak donosi kod profesora određenog na osnovu oblasti projekta i, nezavisno od firme, dobija ocenu“, kaže Racković.
Sporazum su za sada potpisale 22 kompanije, uz to da student i dalje može odabrati firmu van tog spiska za svoju praksu, ali mu se taj rad onda neće vrednovati za pomenuti predmet. Kroz pravilnik i sporazum, objašnjava Racković, firme su se obavezale na to da komuniciraju s Departmanom, dok se Fakultet, s druge strane, time ogradio od toga da student ide u firmu koju je, na primer, osnovao njegov roditelj. Kompanije s kojima PMF sarađuje uglavnom su novosadske, a nije ključno da je reč o IT kompaniji, sve dok u njenoj organizaciji postoji odgovarajuće razvijen IT sektor. Naš sagovornik dodaje da spisak nije konačan i da se u svakom trenutku može proširiti za firmu koja je raspoložena za saradnju s njihovim studentima i može im pružiti odgovarajuću praksu. Uskoro će ta saradnja ponovo biti unapređena, razvojem novog sajta. „Nameravamo da na tom sajtu imamo segment „Saradnja s privredom” pa smo se u sporazumu obavezali na to da ćemo svakoj kompaniji s kojom sarađujemo omogućiti da dobije jednu stranicu u okviru tog segmenta. Osim opisa organizacije i drugih važnih informacija, najbitnije je da tu bude ponuđen opis onoga što kompanija nudi studentima i kako oni treba da se postave kada idu tamo, pa da na osnovu toga mogu izabrati gde će na praksu“, kaže Racković.

Stari srpski bukvari u javnom katalogu Biblioteke Matice srpske

Elektronska izložba „Jubileji starih srpskih bukvara” može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke Matice srpske do 4. januara 2018. godine. Autori su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik Selimir Radulović. Izložba sadrži 15 bukvara štampanih u Veneciji, Rimniku, Beču, Budimu i Sarajevu od 1597. do 1867, ali i propratnu literaturu. Posebno se ističe obeležavanje 420 godina od prvog srpskog Bukvara, koji su u dva izdanja odštampali iguman Stefan i inok Sava u venecijanskoj Tipografiji Đovanija Antonija Rampaceta.
Iz perioda srpskoslovenske pismenosti datira i rukopisni Bukvar Gavrila Stefanovića Venclovića, od čijeg je pojavljivanja prošlo 300 godina i koji je karakterističan po uvođenju u azbuku slova „č” i „đ”. „Pervoje učenije otrokom”, otisnuto u rimničkoj Episkopskoj štamariji, pripada počecima ruskoslovenske epohe u razvoju srpske kulture i prosvete i slavi ove godine 290. rođendan. Značajan jubilej – dva i po veka obeležava i „Pervoje učenije hotjaščim učitisja knjig pismeni slovenskimi” Zaharije Orfelina, u kojem se, pored crkvene ćirilice, prvi put prikazuju i građanska slova, a zatim i Bukvar Josifa Kurcbeka, koji je izašao iz bečke štamparije pre 230 godina, mada se ovde može videti budimsko izdanje iz 1797. Od slovarica iz 19. veka prikazano je sedam izdanja, čiji su autori Pavle Solarić, Vuk Stefanović Karadžić, Platon Atanacković, Miloš Mandić i drugi.   

Saradnja UNS-a sa šangajskim univerzitetom Đao Tong

Pred više desetina zainteresovanih studenata, u organizaciji Radne grupe za nove materijale Centra za strategijske i napredne studije Univerziteta u Novom Sadu, u Rektoratu ovog univerziteta se predstavio Fakultet za nauku o materijalima i inženjerstvo Đao Tong Univerziteta u Šangaju. O ličnoj karti Đao Tong univerziteta, na kojem se pravi prestižna Šangajska lista najboljih svetskih univerziteta, među kojima se odnedavno nalazi i UNS, govorili su vanredni profesor dr Huanan Duan, i docent na Fakultetu za nauku o materijalima i inženjerstvo dr Jia Pei.  Saradnik za međunarodnu saradnju Đao Tong Univerziteta Ven ša Huang naglasila je da saradnja dva univerziteta postoji od 2015. godine, kada je delagacija  ovog univerziteta bila u Srbiji i Novom Sadu. – Mi već sarađujemo s Univerzitetom iz Bremena, s kojim razmenjujemo studente na jedan semestar ili godinu i na osnovnim i na master studijama, kao i s Tehničkim fakultetom u Parizu, s kojim imamo dvostruke diplome, dok sa jednim univerzitetom iz Švedske razmenjujemo profesore i istraživače – rekla je Venša Huang. – Voleli bismo da na viši nivo podignemo i saradnju s Univerzitetom u Novom Sadu i već smo razgovarali s predstavnicima Fakulteta tehničkih nauka o razmeni studenata i razvijanju zajedničkih nastavnih programa.
Po rečima akademika Teodora Atanackovića, profesora emeritusa Fakulteta tehničkih nauka, u okviru saradnje s Univerzitetom u Šangaju, koji važi za najbolji univerzitet u Kini, prošle godine dva studenata UNS-a bila su u tamošnjoj letnjoj školi, a ova poseta je prilika da se razgovara i o dolasku studenata iz Šangaja u Novi Sad, ali i da se ova saradnja podigne na viši nivo i istraže mogućnosti za realizaciju zajedničkih projekata i doktorskih studija.

Impresivna statistika

Predstavljanje Univerziteta iz Šangaja bilo je prilika da i studenti, ali i profesori UNS-a čuju nešto više o nastavnim programima ove prestižne kineske visokoškolske ustanove, ali i o programima razmene, letnjim školama, istraživačkim aktivnostima i stipendijama. Profesori s Fakulteta za nauku o materijalima i inženjerstvo predstavili su i svoja istraživanja iz oblasti biomaterijala i materijala u proizvodnji litijum-jonskih baterija.
Šangajski univerzitet Đao Tong osnovan je 1896. kao državna škola Nanjang, carskim ediktom cara Gvanžua. Drugi je najstariji univerzitet u Kini i jedan od devet elitnih članova C9 lige, kineskog ekvivalenta za Ajvi ligu, listu najprestižnijih univerziteta u SAD. Danas, univerzitet Đao Tong ima 31 fakultet i departman, 63 programa osnovne nastave, 250 master programa, 203 doktorska programa, 28 postdoktorska programa i 11 glavnih državnih laboratorija, nacionalnih inženjerskih i istraživačkih centara. Na njemu studira 42.881 student, od kojih je 1.598 iz neke strane zemlje. Na univerzitetu predaje više od 1.99 profesora, uključujući i 15 akademika Kineske akademije nauka, 20 akademika Kineske akademije inženjerstva i 92 akreditovana profesora Čeung Kong programa.

„Svratište“ uvek puno ljubavi i zabave

Tri, četiri, pozor, kroz prozor, kroz vrata – sad: „Nek svud’ ljubav sja i ljude neka spaja.” To su stihovi pesme koju ovih dana uče mališani u novosadskom  Svratištu za decu i mlade, a uz koje su i nas dočekali tokom prošlonedeljne posete. U školi učimo i pesmu „Tiho, tiho pada…”, hvale nam se mali drugari, koji svakog dana od 8 do 20.30 časova dobiju tri obroka, priliku da se okupaju, igraju, urade domaći i utople tokom hladnih jesenjih i zimskih dana. – Mi u Svratištu radimo domaći kada ga imamo, vežbamo, učimo razne igre i pesmice, igramo se – kaže jedna devojčica, navodeći da joj je najteža matematika, odnosno sabiranje, koje je, čini se, brzo savladala s lego kockama. Jer, tri kocke kada se saberu sa još četiri, onda bude sedam kocki. – Redovna sam u školi. Nekad mi je mrsko da idem, ali idem. Važno je da učimo da bismo sve znali.
I jedno od pravila Svratišta je da, tokom nastave, deca ne smeju da budu u tim prostorijama, već u školi. To je, kako nam je koordinatorka Daliborka Batrnek Antonić objasnila, jedini način na koji šalju poruku deci da je škola najvažnija. – Od ove školske godine imamo i saradnju sa ŠOSO „Milan Petrović”, u okviru koje 14 starije dece, koja su nekada išla u školu, ponovo pohađa nastavu – kaže Daliborka. – Većina dece je stvarno redovna, i to je veliko priznanje pre svega tim nastavnicima, koji su uspeli da ih zainteresuju. Dece kažu da im se ovde škola dopada, nisu najgori, najgluplji, dobijaju i super ocene, svi se dobro osećaju. Mislim da se ta ideja da se škola dovede u ustanovu, kao i ta saradnja između obrazovnog i socijalnog sistema, stvarno pokazala kao pravo rešenje.

Novi Sad: Pomoć za socijalno ugroženu decu

U sklopu humanitarne akcije „Deca deci na dar”, održan je dečji program i dodela paketića za oko 350 mališana, koji su uživali u animatorskim tačkama „Haos animatora” i predstavi „Čudotvorni izvor”, koju je obezbedila kompanija „Minakva”. Prikupljena je i pomoć za više od šezdesetoro dece, štićenike Sigurne dečje kuće, Dečjeg sela iz Sremske Kamenice, kao i za decu koja borave u hraniteljskim porodicama na teritoriji opština Novi Sad, Beočin i Sremski Karlovci, uzrasta od dve do deset godina. Prikupljeni su školski pribor, odeća, igračke, društvene igre, sredstva za ličnu higijenu, slatkiši i slično. Đaci prvih razreda osnovnih škola „Jovan Popović” i „Sonja Marinković”, kao i deca iz vrtića „Guliver” su, kao i prošle godine, osim prikupljanjem poklona, zajedničkim trudom i voljom svojih učiteljica i vaspitačica, pravili i pisali čestitke i likovne radove, kojima su obogatili svaki paketić.

PMF: Vredno znanje za kreativna dela

Na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, postoje, između ostalih, i smerovi Računarske nauke i Informacione tehnologije. Kako je za „Dnevnik” rekla studentkinja četvrte godine Informatike, sa modula Informacione tehnologije (IT) Jela Babić, Računarske nauke (RN) sadrže malo više teoretskog dela, ima malo više matematike, dok Informacione tehnologije pružaju više praktičnog rada. „Čovek sve više čuje priču o tome da su informacione tehnologije danas sve potrebnije, te sam se i ja na kraju opredelila baš za IT, a mogu da kažem da je više studenata zainteresovano upravo za taj smer. Vrlo je zanimljivo studirati u ovom svetu. To naročito shvatiš kada dođeš iz srednje škole i nemaš baš nikakvu predstavu o tome kako izgledaju ove studije. Ali zadovoljstvo je neizmerno kada, na primer, prvi put napraviš nešto da radi, odnosno kada shvatiš da si ti kreator toga i da je to tvojih ruku delo. Uvidiš da si u stvari napravio pravi izbor i naprosto ne možeš da ostaneš imun i da ne zavoliš ono što radiš i čime si odabrao da se baviš“, rekla je Jela Babić.
Kako je objasnila naša sagovornica, ona studira po starom programu, gde studije za IT traju četiri godine. Modul obuhvata obavezne predmete, ali postoji i veliki broj izbornih, podeljenih po semestrima. U skladu sa svojim interesovanjima, studenti biraju predmete koji ih zanimaju te se na taj način u stvari uže specijalizuju. Po godini, neophodno je da se skupi 60 ESP bodova, a student može uzeti i više izbornih predmeta, sve u skladu sa svojim željama i interesima. „Na kraju treće godine imala sam 198 ESPB-a umesto 180 pa je moja četvrta godina prošla u stvari s manje predmeta i teorije te imam više prostora da nešto praktično uradim“, kaže naša sagovornica
Dodaje da je praksa je bitan deo obrazovanja. „Mi učimo, ali niko ne može da zna šta je konkretno naučio dok se ne oproba praktično. Čak i to što pravimo na fakultetu niko ne zna koliko je realno upotrebljivo i tek u praksi se vidi  koliko zaista znaš, ko si, šta si i kakav si kao stručnjak“, istkakla je Jela Babić. Kako nam je rekla, bila je na više razgovora i iz toga je shvatila da zaposleni u IT firmama znaju šta se radi na PMF-u, imaju odličnu komunikaciju s fakultetom, pa i s rukovodiocem Smera informatike prof. dr Milošem Rackovićem. Stipendije postoje od različitih firmi, tako da su šanse za zaposlenje velike.

Humanitarni vašar u OŠ „Dositej Obradović“     

Šaroliki novogodišnji pokloni, čestike, kiflice i kolači raznih fela mogli su se kupiti na jučerašnjem humanitarnom Novogodišnjem vašaru u novosadskoj OŠ „Dositej Obradović” na Detelinari. Učenici od prvog do šestog razreda prodavali su rukotvorine koje su pripremili uz pomoć roditelja i nastavnika, a sav novac koji su prikupili daće porodici prvaka Luke Čanje, koji boluje od leukemije. Detelinarci su se u velikom broju odazvali pozivu na humanost pa je školska sala, u kojoj su bile postavljene tezge mališana, bila je krcata, a prikupljeno je 204.329 dinara. „Luka je u septembru trebalo da krene u prvi razred, ali nije zbog bolesti i osetljivog imuniteta“, objašnjava učiteljica Milica Grujić. „Deca su se za vašar pripremala nešto više od dve nedelje i svaki slobodan trenutak smo tome posvetili. Osim prikupljanja novca za Luku, tim gestom želeli smo da pozovemo sve ljude dobre volje da pomogu našem prvaku da se što pre oporavi i sedne u školsku klupu.“
Inače, novogodišnji i uskršnji vašari u „Dositejevoj” školi su tradicija. Kako kaže direktor te osmoletke Stanimir Paunić, ranije je svako odeljenje demokratski odlučivalo o tome kako će potrošiti novac od prodaje pa su se deca mogla počastiti bioskopom, pozorištem, knjigama… Međutim, pošto se radi o njihovom školskom drugu, ove godine je cela škola jednoglasno odlučila da prihod bude namenjen Luki, a direktor Paunić dodaje da je i pre nenekoliko godina akcija bila humanitarna, kada su prikupljali pomoć za jednu učenicu.
Među vrednim prodavcima su se našle i učenice šestog razreda Mina, Jovana, Anđela i Helena, koje su, kako kažu, svojeručno umesile mafine i novogodišnje kolačiće, kao i novogodišnje ukrase. Cene su bile simbolične – od deset do 100 dinara, a najtraženiji su bili slatkiši. Zarada im, kaže Jovana, nije bila bitna jer je već na samom startu prodaje bila sigurna u to da će svi zajedno uspeti da zarade dovoljno novca da pomognu Luki.     

Apel za pomoć

Pozivaju se svi Novosađani, koji su u mogućnosti da uplate pomoć za Luku Čanjija. Uplate se primaju u banci Inteza na ime Snežana Čanji, a broj žiro računa je 160-0900100126029-08 (za Luku).  

Naučni skup posvećen Milošu Đuriću u SANU

Naučni skup “Miloš N. Đurić – Klasično nasleđe na razmeđi tradicionalnog i modernog” biće održan 21. decembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Skup će u Svečanoj sali SANU otvoriti predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić i sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU akademik Predrag Piper. U uvodnom delu “Živa sećanja na Miloša N. Đurića” govoriće dr Amfilohije Radović, dr Miodrag Stojanović, Predrag Bajčetić, Miloš Jevtić i Milovan Vitezović. Uslediće naučni deo skupa najpre u SANU, a zatim od 15 sati u sali “Dragoslav Srejović” na Filozofskom fakultetu.
Miloš N. Đurić (1892-1967) bio jedan od najuglednijih svetskih helenista svog doba, redovni profesor univerziteta, prevodilac i član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa “Živa antika”. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Pored znamenitih Homerovih epova, prevodio je i grčke tragičare, Platona i Aristotela, antičke mislioce, rimske pesnike i filozofe, ali i Tagoru, Adlera i Junga. Napisao je i tri kapitalne sinteze “Istorija helenske književnosti u vremenu političke samostalnosti”, “Platonova akademija i njen politički rad” i “Istorija helenske etike”. Njegovo etičko jedinstvo dela i svakodnevnog života najočitije je u dve poznate anegdote koje se i danas rado pričaju na pomen imena Miloša N. Đurića. Pored Isidore Sekulić i Ive Andrića, i Miloš N. Đurić je odbio izjavu lojalnosti okupacionoj vlasti. Na nagovaranje kolege sa Muzičke akademije da potpiše tu izjavu, jer će mu Nemci u suprotnom teško oprostiti, čika Miša je odgovorio čuvenim rečima: “Tebi je lako, jer sviraš u diple. A ja studentima predajem etiku”.

Vremeplov: Osnovano Društvo novinara Srbije

U Beogradu je na  današnji dan 21. decembra 1881. osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik “Srpske nezavisnosti”.

Vremeplov: Rođen Beket

Na današnji dan 21. decembra 1118. rođen je Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče “Klarendonske konstitucije” o odnosima crkve i države.

Vremeplov: Rođen Staljin

Sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili Staljin rođen je na  današnji dan 21. decembra 1879.. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U “čistkama” koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo je nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja. 

Vremeplov: Umro Bokačo

Na  današnji dan 21. decembra 1375. godine umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od sto novela “Dekameron”, remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.

Vremeplov: Edikt o toleranciji slobodu veroispovesti

Austrijski car Josif II priznao je na  današnji dan 21. decembra 1781. godine Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.

Vremeplov: Jeljcin raspustio KGB

Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je na današnji dan 21. decembra 1993. godine. Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.

Vremeplov: Rođen Hajnrih Teodor Bel

Na  današnji dan 21. decembra 1917. rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata (“Mišljenja jednog klovna”, “Grupna slika s damom”, “Izgubljena čast Katarine Blum”).

Vremeplov: Albanska vlada uklonila sve statue Staljina

Na  današnji dan 21. decembra 1990. albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.

Epidemija malih boginja trajaće mesecima

Epidemija malih boginja se ubrzava, pojačava i trajaće još mesecima, izjavio je dr Predrag Kon, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograda, koji smatra da ni povećan obuhvat vakcinacijom neće sprečiti širenje epidemije. Iako je obuhvat MMR vakcinom od izbijanja epidemije povećan, pa smo se sa 91 odsto vakcinisanih gotovo približili granici od 95 odsto – koja je uslov za kolektivni imunitet – dr Kon za Večernje novosti” kaže da to neće biti dovoljno da se spreči dalje pogoršanje epidemiološke situacije. Najviše obolelih od početka novembra evidentirano je u Beogradu i Kraljevu – po 107, i u Nišu – 48, a ovog meseca prvi slučajevi morbila prijavljeni su i na teritoriji Smederevske Palanke – dva obolela, Velike Plane – petoro i Bojnika – 12 obolelih, pišu “Novosti”.
List dodaje da je u centralnoj Srbiji obolelo više dece i odraslih nego na teritoriji Kosova i Metohije, gde je epidemija počela, a samo za sedam dana – od 7. do 13. decembra, registrovano je 11 obolelih od morbila, što je čak četiri puta više nego što ih je ukupno registrovano u oktobru, kada je i počela epidemija. Dosad je prijavljeno ukupno 549 slučajeva morbila, od kojih 248 na teritoriji KiM sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom, a najveći broj obolelih je u grupama mlađim od pet i starijih od 30 godina. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, većina obolelih – njih 90 odsto – nije vakcinisana, a koliko morbile mogu da budu opasne, pokazuje i podatak da je svaki treći oboleli lečen u bolnici. Od težih komplikacija, kod 58 obolelih registrovana je upala pluća, navode “Novosti”.

Krivična prijava zbog pogibije male Avganistanke

Avganistanska porodica devojčice Madine, koja je poginula na pruzi između Hrvatske i Srbije, podnela je  krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinitelja policijskih službenika MUP-a Hrvatske. O podnošenju krivične prijave javnost u Hrvatskoj u utorak  je obaveštena na konferenciji za novinare Centra za mirovne studije i udruženja “Are You Syrious”. Krivična prijava je, kako su naveli, podneta na osnovu četiri krivična dela: krivično delo zloupotrebe položaja i ovlašćenja, povrede prava deteta, zatim krivično delo izazivanja smrti iz nehata, kao i krivično delo nanošenja teške duševni boli i pretnje.
Advokat Sanja Bezbradica je rekla da je majku sa šestoro dece zatekla policija na hrvatskoj teritoriji i da je tada zatražila azil, ali su policajci odbili postupiti po pozitivnim propisima nacionalnih zakona i direktivama EU-a, pa su ih po noći uputili da se pravcem pruge vrate na teritoriju Srbije. Ova nesreća se dogodila pre mesec dana, a hrvatski MUP je saopštio da je devojčica stradala nekoliko stotina metara od hrvatske granice u naletu voza u Srbiji. Zajedno s roditeljima pokušala je ući u Hrvatsku. Dok se grupa migranata kretala uz samu prugu, naletio je teretni voz i 300 metara od granice usmrtio 8-godišnju devojčicu. Kaže da do pomenutog udruženja i dalje stižu svedočanstva o nastavku proterivanja i nakon Madinine smrti.
 Inače, malu Avganistanku je pregazio voz 21. novembra na teritoriji između Srbije i Hrvatske, dospeo je u žizu javnosti nakon pisanja Gardijana o tom događaju. Britanski list je, naime, pisao o tragičnoj sudbini male Madine i naveo da je njena očajna porodica došla do hrvatske granične policijei preklinjala za pomoć, noseći u rukama deo njenog tela. Naveli su i da je hrvatska granična policija porodicu devojčice tretirala kao psa.

Oprezno s petardama, to su eksplozivne naprave

Petarde i uopšte pirotehniku treba veoma ozbiljno da shvate roditelji i svi koji su u kontaktu sa decom, jer primena pirotehničkih sredstava može da izazove ozbiljne posledice koje ostavljaju trajan invaliditet kod dece, a nekada mogu i da ugroze život, izjavio je  juče direktor Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete Đorđe Kravljanac. Osvrnuvši se na nedavne slučajeve povrede dece izazvane petardama, dečaka iz Loznice koji je ostao bez dva prsta jer mu je u ruci eksplodirala petarda i mališana iz Banjaluke, koga je u glavu pogodio komad staklene boce, nakon što je petarda ubačena u nju, Kravljanac je podsetio da je problem sa petardama uvek postojao.
“Ali poslednjih godina postoje eksplozivne naprave koje su drugačije u odnosu na nešto što se koristilo pre 10-15 godina, ali je toga bilo uvek, naročito oko Nove godine ili drugih slavlja. To je za decu situacija da iz punog zdravlja dobiju povredu koja kasnije može da ostavi trajne posledice”, rekao je Kravljanac za Tanjug. Doktor naglašava da deca u tom uzrastu ne mogu da sagledaju sve moguće posledice, a da čak u nekim situacijama povrede od petardi i ostalih pirotehničkih naprava mogu da ugroze i život deteta.

About the Author

admin