Vesti – 22.12.2017.

Pet dana duži raspust: Vojvođanski đaci u skamijama 15. januara

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš izmenio je 20. decembra o.g. Pravilnik o školskom kalendaru za školsku 2017/2018. godinu. Nakon tih izmena, u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine umesto 10. januara, drugo polugodište počinje u ponedeljak, 15. januara 2018. godine.  Prema njegovim rečima, nekoliko je povoda za ove izmene. Prvenstveno imaju cilj da se izjednače datumi završetka nastavne godine pokrajinskih i republičkih osnovnih i srednjih škola. S druge strane, produžetkom zimskog raspusta smanjuju se januarski troškovi vojvođanskih srednjoškolaca, jer će biti u mogućnosti da umesto na mesečnom, kupe kartu za prevoz na polumesečnom nivou. Učenicima koji su smešteni u učeničkim domovima omogućeno je da plate troškove stanovanja za pola meseca, a škole će ovim putem, između ostalog, smanjiti naknadu koju plaćaju za grejanje. 
Zahvaljujući izmeni pokrajinskog školskog kalendara, đaci će početak drugog polugodišta dočekati odmorniji, što može samo pozitivno da se odrazi na njihov celokupni učinak u obrazovnim ustanovama. U drugom delu školske godine održaće se dve nastavne subote, i to: 14. aprila, prema rasporedu časova za petak  i 5. maja, prema rasporedu časova za ponedeljak.
Poslednji nastavni dan školske 2017/2018. godine za maturante osnovnih škola jeste 31. maj, dok je za učenike od prvog do sedmog razreda to 14. jun 2018. godine.
Maturantima gimnazija nastava se završava 24. maja, učenicima završnih razreda trogodišnjih stručnih i četvorogodišnjih srednjih škola ‒ 31. maja, dok je svim ostalim srednjoškolcima poslednji nastavni dan 21. jun 2018. godine.
NSPRV đacima želi da raspust provedu aktivno, onima koji nisu sve obaveze izvršili da to nadoknade tokom raspusta, a svima njima, njihovim roditeljima, kao i  svim zaposlenima u sistemu prosvete   želi srećne nastupajuće praznike. 

Mreža škola u Srbiji po “kroju” Svetske banke

Mreža škola u Srbiji biće uskoro “prekrojena” i prilagođena broju i potrebama đaka, a pojedine školske zgrade ili njihovi delovi biće iskorišćeni za vrtiće, učeničke domove ili fakultete, rekao je za Novosti ministar prosvete Mladen Šarčević. Platformu za izradu mreže škola uradila je Svetska banka, a rad na njoj trajao je 18 meseci, pišu Novosti i navode reči Šarčevića da će od septembra početi prve izmene u praksi.

Kako da dete najbolje provede zimski raspust?

Za roditelje koji su u dilemi koji je najkvalitetniji način da dete provede predstojeći zimski raspust, stručnjaci savetuju učenje kroz kreativnost i igru kao najbolju opciju. U rubrici Jutarnjeg programa RTV-a, “Pitanje za…”, pedagoškinja, Snežana Golić kaže da je emocija roditelja podjednako važna da bi provedeno vreme sa decom bilo na obostrano zadovoljstvo i prirodno.   https://www.youtube.com/watch?v=B2wzO0h9INY

“Darivanje je radovanje sa obe strane”

“Darivanje je radovanje sa obe strane”, naziv je humanitarne akcije kojoj su se priključili učenici osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Stara Pazova. Đaci su svojim primerom potvrdili da mladi iz ove sremske opštine nisu tihi.https://www.youtube.com/watch?v=Uykfx93FAfk

Dobitnik Plakete „Hanˮ OŠ „Crnjanskiˮ iz Srpskog Itebeja

U okviru završne svečanosti „Dani informatike u školama Vojvodineˮ, dodeljene su nagrade i priznanja učenicima, nastavnicima i školama, najuspešnijim u razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi. Domaćin je i ove godine bio Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment – FIMEK, u Novom Sadu.
Cilj ove, sad već tradicionalne manifestacije jeste da kontinuirano podstiče informatizaciju nastave i da popularizuje nove tehnologije u školskim nastavnim i vannastavnim aktivnostima u školama na teritoriji AP Vojvodine. Prestižno priznanje – Plaketu „prof. Stjepan Hanˮ ove godine dobila je Osnovna škola „Miloš Crnjanskiˮ iz Srpskog Itebeja. Prema rečima organizatora, ova plaketa je skroman doprinos tome da se od zaborava otrgne ono što je profesor Stjepan Han činio u svom životu, a to jeste širenje saznanja o suštini i kritičnim pitanjima razvoja i primene informatike.
Idejni tvorac programa „Dani informatike u školama Vojvodineˮ jeste Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike u Novom Sadu, a pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Ovogodišnjoj svečanosti prisustvovao je Dragan Grahovac, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
Spisak nagrađenih za 2017. godinu u programu „Dani informatike u Vojvodiniˮ možete pogledati u saopštenju pokrajinskog sekretarijata. (→Press Clipping)

Od “Bazara knjiga” 82.350 dinara školi  “Milan Petrović”

U akciji Bazar knjiga za školu “Milan Petrović” u šest dana akcije prikupljeno je 82.350 dinara. Prikupljeni novac uručen je portparolu ove škole Svetlani Kekić koja se zahvalila pozorištu ali i Novosađanima na izuzetnom odzivu. Kako novogodišnja radost za decu nisu samo slatkiši, najavila je da će od prikupljenog novca biti kupljen slikarski materijal za njihove korisnike jer je slikanje za veliki broj njih veliko zadovoljstvo. Kao znak pažnje, direktoru Novosadskog pozorišta Valentinu Vencelu, uručila je zahvalnicu i sliku njihove mlade umetnice – sedamnaestogodišnje Anamarije Brašnjo. Knjige u akciji Bazar knjiga pozorište je sakupilo zahvaljujući svojoj publici Među prodatim knjigama bile su knjige: Orhana Pamuka, Murkamija, Đerđa Konrada, Gorana Petrovića, Jovana Dučića, Hermana Hesea, Mopasana, Hemingveja, Gordane Kuić, Toni Morison, Kastanede, Trejsi Ševalije, Frederika Begbedea, Skota Peka, Vladana Matijevića, Bore Ćosića, Keneta Vajta, Kafke, Žarka Lauševića…
Na Bazaru se moglo kupiti mnogo naslova iz školske lektire, knjiga o zdravlju i samopomoći ali i “naslova za jedno popodne”. Bilo je i knjiga na engleskom jeziku. Deo naslova svetske literature na mađarskom jeziku otkupilo je Novosadsko pozorište. Jedan naš sugrađanin doneo je 50 naslova srpskih pisaca u izdanju Srpske književne zadruge. Među njima su bili: Bajron, Borhes, Gete, Šiler, Rilke, Tit Livije, Tišma, Južin O Nil, Vidoslav Stevanović, Stevan Raičković, Singer, Zmaj, Klodel, Veljka Petrovića, Petra Kočića, Rastko Petrović, Ćamil Sijarić… Nakon što su čuli za našu akciju, Gradska biblioteka Novi Sad donirala je knjigama našu akciju a isto su učinili i IK “Forum” i Sterijino pozorje. Sličnu akciju naše pozorište ponoviće i u narednoj godini oko Uskrsa.
https://www.youtube.com/watch?v=R5c8uBTzPv4

Subotica: Deca iz Doma za ometene u razvoju dobila paketiće

Deca iz Doma za ometene u razvoju “Kolevka” u Subotici dobili su u sredu novogodišnje paketiće koje je poklonila kompanija “Dunav osiguranje”. Nakon muzičke tačke i recitacija, jedan od štićenika doma “postao” je Deda Mraz i podelio poklone svojim drugarima. Direktor glavne filijale osiguranja Sombor Branislav Vitas rekao je da je darivanje najbolji način da pokažemo da na nekog mislimo i da se sprijateljimo. 
Najveća nacionalna osiguravajuća kuća “Dunav osiguranje” nastoji da obraduje najmlađe i učini im novogodišnje i božićne praznike veselijim. Ove godine ćemo na području glavne filijale Sombor, regiona osiguranja Sever darovati oko 765 paketića koji će, nadam se, bar malo ulepšati detinjstvo ovim divnim mališanima, rekao je Vitas.
”Dunav osiguranje” daruje novogodišnje paketiće ustanovama za decu četvrtu godinu za redom, a do kraja ove godine koordinatori regiona i direktori glavnih filijala uručiće paketiće deci iz Beograda, Novog Sada, Kruševca, Sombora, Kraljeva, Niša, Vranja, Užica i u još više do 10  gradova širom Srbije. Direktor Doma za decu ometenu u razvoju “Kolevka” Nenad Kozomora rekao je da se u domu nalazi 163 dece sa višestrukim smetnjama u razvoju.

Ignjatović: U dokolici vlada zao duh

„Nema sumnje – a tako je trebalo oduvek da bude – da ne samo čak šest „nadležnih“ ministarstava, već i čitavo društvo čvrsto i iskreno sarađuju u najvažnijem ulaganju za budućnost: vaspitavanju svoje omladine. Još se starim Atinjanima pripisuje tvrdnja da „ako obućar napravi loše sandale, Atinjani će ići bosi, a, ako pajdagogos („vodič deteta“) napravi „lošeg čoveka“, Atina će imati i te kako probleme“. Nebriga i za školstvo, a još više ko nam sve i kako (ne)vaspitava omladinu, eskalirala je dotle da nam škole, oklopljene video-nadzorom, nažalost ponekad čak i s više policajaca nego vaspitača – „voditelja“ dece i omladine počinju da liče na srednjovekovne branjene gradove…“ kaže  Miodrag D. Ignjatović, redovni član Srpske akademije obrazovanja
Mnoge oblasti i prostori u kojima se uzgaja to, zbog poraznog nataliteta najdragocenije cveće, naša omladina, retko su proučeni, i taktički i strategijski od strane onih disciplina kojima je to i te kako zadatak: sociologije, porodične psihologije, naravno pedagogije, ali i – penologije! Naravno, ova poslednja i treba da bude poslednja, ali ne po logici, prvo i poslednje su samo dva kraja istog. Vaspitavati da ne bi bilo kažnjavanja, jer i pravna nauka ima institut tzv. „zaprećivanja“ kako bi se nešto sprečilo. Čak i u SAD gde se svakodnevno sve i svašta događa, upravo zbog tog vršnjačkog nasilja učenik „hajskul“ biva udaljen na čak šest meseci ako je u školu doneo – kuhinjski nož! U Čikagu smo s čuđenjem zastali pred palatom na kojoj je krupno uklesano „Parlament roditelja i nastavnika Ilinoisa“. A u Švedskoj, već podugo, funkcionišu takozvani „pedagozi za slobodno vreme“, onu opaku i opasnu dokolicu u kojoj, kako Lafonten reče, „Vlada zao duh“!
Budući da sam, kako se kaže „čitav život“ proveo u prosveti i s prosvetom, želim da i svom nekadašnjem ministarstvu preporučim da retroaktivno pregleda obilje elaborata, istraživanja i uopšte stručnih radova kojima se i te kako bavila – a i sad se bavi – pedagoška nauka. Nije im pedagoški valjano da ad hoc rešavamo probleme, već to valja da činimo ad ultra (do kraja), pa operativci iz ministarstva, pre svega prosvete, omladine i sporta, ali i za porodicu kao prve saradnike – i da uvažavaju, naravno, njihova i znanja i nalaze – morali bi da imaju pedagoško-psihološku nauku. Divimo se i dičimo, s razlogom, vrhunskim rezultatima naših vrhunskih sportista, ali smo „zaboravili“ da su nam baš škole „vrvele“ od školskih sportskih društava, klubova, sekcija, folklora i svega onoga što odvaja omladinu i od kafića i ulice i stvara uslove da umesto „vršnjačkog nasilja“ imamo – vršnjačko druženje!
Škole se, čak i zvanično, upućuju na biznis, a odgovorno se može tvrditi da nam se pedagoško-psihološka nauka i praksa retko kad stapaju u jedinstvo. Ovih dana Srpska akademija obrazovanja promovisala je, na primer, dragoceno istraživanje o „unutrašnjoj pedagoškoj reformi obavezne škole u Srbiji“, s primerima i, naravno, predlozima kako da se reše ne samo problemi učenja, nego još više vaspitanja (s primerima kako to rade ugledne zemlje poput Finske i dr.), ali je pitanje hoće li reč i dobre namere nauke biti prevedeni u praksu i život!
Srbija je zaista zemlja u tranziciji i to – u svemu i svačemu. Svedoci smo da – i to nije loše – problem predškolaca rešavamo – viškom prostora sve malobrojnijih osnovnih škola. Nekada je pedagoški aksiom bio da „ako je baza šira mogućno je dostizanje višeg vrha“. U sportskom životu je, nažalost, sve oštrija podela na tzv. „vrhunski“ sporti – navijače (to je čak i ustaljeni termin za „one“). Sociološko-pedagoška nauka mora se i uvažavati, ali i više od penologa baviti se sve izraženijim problemima našeg društva. Upravo su na tome svoj prosperitet zasnivale uspešne zemlje.

Primaju platu, a stekli uslove za penziju

On je ugled­ni uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor, ino­va­tor, do­bit­nik broj­nih svet­skih pri­zna­nja… Ima 69 go­di­na i vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je rad­nog is­ku­stva. Po si­li za­ko­na tre­ba­lo bi već če­ti­ri go­di­ne da bu­de u pen­zi­ji. Ali – ni­je. To mu je omo­gu­ćio nje­gov po­slo­da­vac – vi­so­ko­škol­ska usta­no­va ko­ja se sa ce­nje­nim pro­fe­so­rom spo­ra­zu­me­la o na­stav­ku nje­go­vog ra­da.  Ona ima 64 go­di­ne i bez­ma­lo 40 go­di­na sta­ža. Od tre­ćeg do­ba de­li je  sa­mo go­di­na, a po bro­ju go­di­na ži­vo­ta ova da­ma mo­gla je da uži­va u pen­zi­o­ner­skim da­ni­ma već tri go­di­ne. Ne od­ma­ra se ipak od ra­da, jer joj ta­ko vi­še od­go­va­ra, a i za­to što je njen po­slo­da­vac oce­nio da je pre­ko po­treb­na ko­lek­ti­vu. Ne sa­mo da fir­mi do­no­si pro­fit već je mal­te­ne je­di­na ko­ja se raz­u­me u oblast ko­jom se pre­da­no ba­vi već de­ce­ni­ja­ma.
I po­red is­pu­nje­nja oba uslo­va za pen­zi­ju, ovo dvo­je struč­nja­ka i da­lje re­dov­no za­ra­đu­ju pla­tu upr­kos to­me što su uve­li­ko zre­li za pen­zi­ju. Da ko­mot­no na­sta­ve da ra­de omo­gu­ći­la im je dr­ža­va, po­zi­va­ju­ći se na za­ko­ne o vi­so­kom obra­zo­va­nju i o ra­du. To zna­či da se ovi „rad­ni­ci” ipak ni­su oglu­ši­li o pro­pi­se, i po­red to­ga što je u od­re­đe­nim de­lo­vi­ma strikt­no na­zna­če­no da mu­škar­ci­ma i že­na­ma, od­mah po­sle 65. ro­đen­da­na (od 2018. za že­ne va­ži uslov 62 go­di­ne ži­vo­ta), auto­mat­ski pre­sta­je rad­ni od­nos, i to bez ob­zi­ra na to da li se nji­ma ta­kva od­lu­ka do­pa­da ili ne. Na ko­ji je na­čin de­fi­ni­sa­no da za­po­sle­ni, uve­li­ko sprem­ni za pen­zi­ju, mo­gu da na­sta­ve da ra­de, bez pre­ki­da rad­nog od­no­sa? – Za­kon o ra­du pro­pi­su­je da po­slo­da­vac mo­že da ot­ka­že ugo­vor o ra­du za­po­sle­nom ko­ji na­vr­ši 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja, ali po­slo­da­vac i za­po­sle­ni mo­gu da se spo­ra­zu­me­ju da za­po­sle­ni na­sta­vi da ra­di po­sle sti­ca­nja tih uslo­va. Za­po­sle­nom ko­ji is­pu­nja­va uslo­ve za ostva­ri­va­nje pra­va na sta­ro­snu pen­zi­ju, a ne­ma na­vr­še­nih 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža, po­slo­da­vac ne mo­že po ovom osno­vu da ot­ka­že ugo­vor o ra­du. To zna­či da za­po­sle­ni od­lu­ču­je da li će na­sta­vi­ti da ra­di ili će ostva­ri­ti pra­vo na pen­zi­ju – pre­ci­zi­ra­ju u Mi­ni­star­stvu ra­da i pod­se­ća­ju da je Za­kon o ra­du op­šti pro­pis o ra­du ko­ji se pri­me­nju­je na za­po­sle­ne ko­ji ra­de na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, kod do­ma­ćeg ili stra­nog prav­nog, od­no­sno fi­zič­kog li­ca, kao i na za­po­sle­ne ko­ji su upu­će­ni na rad u ino­stran­stvo od stra­ne po­slo­dav­ca ako za­ko­nom ni­je druk­či­je od­re­đe­no.
Za­kon o ra­du se pri­me­nju­je i na za­po­sle­ne u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, or­ga­ni­ma te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i jav­nim slu­žba­ma, ako za­ko­nom ni­je druk­či­je od­re­đe­no.  – Na ovu gru­pu za­po­sle­nih pri­me­nju­ju se po­seb­ni za­ko­ni, a Za­kon o ra­du sup­si­di­jar­no. Pro­pi­si ko­ji se pri­me­nju­ju na za­po­sle­ne u zdrav­stve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i usta­no­va­ma u obla­sti obra­zo­va­nja su u nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva zdra­vlja i Mi­ni­star­stva pro­sve­te – pod­se­ća­ju u Mi­ni­star­stvu ra­da.  To je raz­log zbog ko­jeg se ne­ret­ko do­ga­đa da se na me­stu di­rek­to­ra ne­ke kli­ni­ke, na­uč­nog in­sti­tu­ta, uni­ver­zi­tet­skog pro­fe­so­ra na­la­zi oso­ba ko­ja „ga­zi” sed­mu de­ce­ni­ju ži­vo­ta. 

Mi­ni­star­stvo: Re­dov­nom pro­fe­so­ru mo­že se pro­du­ži­ti rad­ni od­nos do dve go­di­ne

U Mi­ni­star­stvu pro­sve­te ob­ja­šnja­va­ju da uko­li­ko po­sto­ji po­tre­ba za na­stav­kom ra­da, na­stav­ni­ku u zva­nju re­dov­nog pro­fe­so­ra ko­ji je ste­kao uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju mo­že se pro­du­ži­ti rad­ni od­nos ugo­vo­rom sa vi­so­ko­škol­skom usta­no­vom na od­re­đe­no vre­me do dve go­di­ne, uz mo­guć­nost do­dat­nih pro­du­že­nja, a naj­du­že do kra­ja škol­ske go­di­ne u ko­joj na­vr­ša­va 70 go­di­na.  “Taj na­stav­nik mo­ra da ima i naj­ma­nje 20 go­di­na rad­nog is­ku­stva u vi­so­kom obra­zo­va­nju i da je na­kon sti­ca­nja zva­nja re­dov­nog pro­fe­so­ra ostva­rio re­zul­ta­te u na­uč­nom ra­du, od­no­sno u umet­nič­kom stva­ra­la­štvu i u raz­vo­ju na­uč­no-na­stav­nog pod­mlat­ka na fa­kul­te­tu. Na­ci­o­nal­ni sa­vet za vi­so­ko obra­zo­va­nje utvr­đu­je bli­že kri­te­ri­ju­me za za­klju­če­nje ugo­vo­ra o ra­du na­kon 65. go­di­ne, a vi­so­ko­škol­ska usta­no­va, od­no­sno uni­ver­zi­tet, mo­že sta­tu­tom da pro­pi­še i do­dat­ne kri­te­ri­ju­me” – na­po­mi­nju u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te. Ova­kva pra­vi­la po­sto­je i u obla­sti zdrav­stva, ali Mi­ni­star­stvo zdra­vlja ni­je bla­go­vre­me­no od­go­vo­ri­lo na pi­ta­nje na­še re­dak­ci­je.  
I po­slo­dav­ci­ma je ta­ko­đe da­ta mo­guć­nost da pro­du­že ugo­vo­re o ra­du oni­ma za ko­je sma­tra­ju da su im neo­p­hod­ni. Ugo­vor o ra­du ipak naj­če­šće pro­du­žu­ju oni ko­ji su sa­mi se­bi ga­zde, ali se prak­sa ču­va­nja rad­ne sna­ge i po­sle nje­nog „is­te­ka ro­ka” u Sr­bi­ji ne do­ga­đa to­li­ko če­sto.

In­spekcija: Dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci moraju po si­li za­ko­na sa 65 go­di­na u pen­zi­ju

­U Re­pu­blič­kom in­spek­to­ra­tu za rad ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da im se ža­le sa­mo oni rad­ni­ci ko­ji su ot­ka­ze do­bi­ja­li na­kon što su is­pu­ni­li je­dan uslov za pen­zi­ju, ali ni ta­kvih ne­ma pre­vi­še. I oni pod­se­ća­ju da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci po si­li za­ko­na čim na­pu­ne 65 go­di­na od­la­ze u pen­zi­ju, dok u pri­vat­nom sek­to­ru ne­ma ogra­ni­če­nja u po­gle­du ra­da, pa po­slo­da­vac i za­po­sle­ni mo­gu i dru­ga­či­je da se do­go­vo­re.  – Ako mu rad­nik vi­še ni­je po­tre­ban, po­slo­da­vac mo­že da mu na­pi­še re­še­nje o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa. Ta­kva od­lu­ka je ko­nač­na. Ipak, uko­li­ko že­li da ga za­dr­ži na sta­rom rad­nom me­stu, on mo­že da mu po­nu­di spo­ra­zum u ko­jem mo­ra ja­sno da pre­ci­zi­ra do kog se da­tu­ma rad­ni vek pro­du­ža­va. Ako to od­go­va­ra i po­slo­dav­cu i u in­te­re­su je za­po­sle­nog, on mo­že da na­sta­vi da ra­di na taj na­čin i do kra­ja ži­vo­ta. Ta­kvih slu­ča­je­va u prak­si ipak ima ve­o­ma ma­lo – ob­ja­šnja­va­ju ne­zva­nič­no u in­spek­ci­ji ra­da, i is­ti­ču da pri­vat­ni po­slo­da­vac mo­že da pre­ci­zi­ra ogra­ni­če­nja o ra­du u svo­jim in­ter­nim ak­ti­ma fir­me ili ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom o ra­du. – U sta­tu­tu fir­me mo­gu da se po­sta­ve ogra­ni­če­nja u po­gle­du go­di­na ži­vo­ta za­po­sle­nog pa ta­ko, re­ci­mo, mo­že da se na­zna­či da u uprav­nom od­bo­ru mo­gu da se­de lju­di sta­ri­ji od 65. Mo­gu da po­sto­je i ogra­ni­če­nja u ra­du me­na­džer­skog ka­dra. Sve ta­kve od­lu­ke po­sta­ju oba­ve­zu­ju­će. Ali, op­šti re­žim gde se pri­me­nju­je Za­kon o ra­du po­tvr­đu­je da u pri­vat­nom sek­to­ru ne­ma ogra­ni­če­nja u po­gle­du ra­da, to jest da sva­ki za­po­sle­ni mo­že da ra­di do­kle god to po­slo­dav­cu od­go­va­ra – na­po­mi­nju nad­le­žni.

Do 2032. iz­jed­na­ča­va­nje uslo­va za že­ne i mu­škar­ce

Pre­ma Za­ko­nu o PIO ko­ji se pri­me­nju­je od 1. ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne, pro­pi­sa­no je da se uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju za že­ne osi­gu­ra­ni­ke suk­ce­siv­no po­di­že sva­ke ka­len­dar­ske go­di­ne za po šest me­se­ci. Go­di­ne ži­vo­ta kao uslov za osi­gu­ra­ni­ke že­ne uve­ća­va­će se do 2032. go­di­ne ka­da će uslo­vi za že­ne i mu­škar­ce bi­ti iz­jed­na­če­ni – 65 go­di­na ži­vo­ta i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja. U Fon­du PIO pre­ci­zi­ra­ju da se uslo­vi za pre­vre­me­nu sta­ro­snu pen­zi­ju po­di­žu do 2024, ka­da će ta­ko­đe bi­ti iz­jed­na­če­ni za že­ne i mu­škar­ce – 60 go­di­na ži­vo­ta i 40 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja. Od 1. ja­nu­a­ra 2018. go­di­ne uslov za sta­ro­snu pen­zi­ju za že­ne bi­će 62 go­di­ne i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža, a za mu­škar­ce 65 go­di­na i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža.

Najbolji na bilbordima u Srbobranu: Vesna i Milica

Srbobran se u okviru projekta „Učim +Znam = Vredim” ove godine ponosi dvema izuzetnim devojkama. Vesna Vasić bila je đak generacije Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Srbobranu, a danas je gimnazijalka. – Najviše mi leže prirodne nauke poput matematike i fizike, ali sam najviše dostignuća imala na takmičenjima iz hemije. Upisala sam gimnaziju jer još uvek nisam odlučila kojoj bih se nauci najviše posvetila – kaže Vesna Vasić.
Drugo lice od kojeg ne može da se odvoji pogled na bilbord je Milica Dakić, đak generacije Gimnazije „Svetozar Miletić” Srbobran. Ona nije imala dilemu oko izbora budućeg zanimanja: – U školi sam najviše volela srpski, hemiju i biologiju. Upisala sam Medicinski fakultet, a za deset godina sebe vidim kao pedijatra. To mi je želja još od malena – kaže Milica Dakić.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.
Generalni sponzor projekta je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je  u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin uz njihove kratke izjave.

Ispiti za diplomu DELF-a samo u državnim školama

I narednog proleća učenici 120 osnovnih i srednjih škola u 45 opština u Srbiji, koji kao strani uče francuski jezik ili pohađaju dvojezičnu srpsko-francusku nastavu, moći će da polažu ispit za diplomu DELF-a, koja omogućava zvanično određivanje stečenog nivoa znanja francuskog jezika. Polaganje DELF-a omogućeno je sporazumom  o saradnji u oblasti nastave francuskog jezika u obrazovno-vaspitnim ustanovama Republike Srbije koji su potpisali ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, otpravnik poslova Ambasade Francuske Nikolas Faj i direktor Francuskog instituta u Srbiji Žan-Batist Kizen. DELF je zvanična diploma francuskog Ministarstva prosvete i ispit za nju mogu da polažu učenici od petog do osmog razreda osnovne škole i sva četiri razreda gimnazije.
Ambasada Francuske u Srbiji, preko Francuskog instituta u Beogradu, u saradnji s Nacionalnom komisijom DELF-a i DALF-a, čije se sedište nalazi u Međunarodnom centru pedagoških studija, u Sevru, obezbeđuje polaganje ispita za diplomu DELF-a, za nivoe A1, A2, B1 i B2 u skladu sa Zajedničkim evropskim okvirom. Francuska strana, uz saglasnost Ministarstva prosvete, svake godine određuje datume polaganja ispita za sticanje ove diplome u državnim školama. Učenici sa DELF diplomom za nivo B2, oslobođeni su polaganja testa znanja jezika pri upisu na francuske univerzitete.
Inače, francuski je treći strani jezik po broju učenika u Srbiji i više od 110.000 đaka uči ga kao prvi ili drugi strani jezik u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, u gimnazijama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Pirotu i Valjevu i jednoj osnovnoj školi u Beogradu ostvaruje se dvojezični francusko-srpski program nastave. Kroz kontinuirano usavršavanje Francuski institut u Srbiji pruža podršku nastavnicima francuskog jezika i nastavnicima drugih predmeta koji ostvaruju nastavu na francuskom jeziku.

Održana kulturno-obrazovna manifestacija “Zajedno smo jači”

Udruženje Remiks organizuje jednodnevni kulturno-obrazovni događaj u Novom Sadu čiji je cilj unapređenje međunacionalne tolerancije i negovanje kulturnih vrednosti srpskog naroda i nacionalnih manjina za studente Filozofskog fakulteta koji studiraju srpski jezik i jezike nacionalnih manjina. Učesnici će imati priliku da kroz edukativne i zabavne sadržaje upoznaju kulturu drugih naroda, da degustiraju nacionalna jela i nauče nacionalne plesove. U toku dana biće održana i radionica o diskriminaciji na nacionalnoj osnovi. Za kraj druženja je organizovano neformalno druženje uz prigodan muzički program. Mesto održavanja ovog događaja bio je restoran “Stara pesma” u Ulici Zmaj Jovinoj 21. Radni jezik bio je srpski. Projekat “Zajedno smo jači” podržan je od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, a realizator projekta je Udruženje Remiks iz Novog Sada.

„Moodle” – dobitna kombinacija realnog i onlajn učenja

Učenici Gimnazije „Isidora Sekulić”  iz  Novog Sada imaju priliku da određene predmete izučavaju kroz kombinovanu klasičnu i digitalnu nastavu zahvaljujući „Moodle” platformi za onlajn učenje. Kroz tu platformu, nastavnik je učeniku dostupan 24 sata dnevno, u zavisnosti od doba dana tokom kojeg školarac uči, a postoji i mogućnost pokretanja diskusije u vezi s temom koja se izučava. Platformu je na školski sajt pre tri godine instalirala profesorka fizike Marina Dorocki, učinivši je dostupnom za sve kolege. Istovremeno, ona je na platformi formirala kompletan program za fiziku drugog razreda, što se, kaže, pokazalo kao veoma učinkovito.  „Sama onlajn nastava nija dovoljna, a niz pedagoških istraživanja pokazao je da je najbolja kombinacija realnog i onlajn učenja, odnosno takozvana hibridna nastava“, kaže Marina Dorocki.“To je nešto čemu stremimo i svakim danom učimo sve više. „Moodle” platforma je besplatna, kvalitetna i koristi je dosta fakulteta. Autor tog programa završio je informatiku, a doktorirao pedagogiju, iskombinovao je znanje iz te dve oblasti i napravio sjajan proizvod s ogromnim brojem opcija.“
Učenici su, po njenim rečima, odlično prihvatili mogućnosti koje nudi ta platforma, a Marina je, zbog nedostatka vremena, za sad uspela da sastavi program samo za drugi razred. Zbog toga je sadašnja treća godina gimnazijalaca „vuče za rukav” da napravi program i za njihov nastavni plan, pošto im fali mogućnost onlajn učenja fizike. Jedna od prednosti, koja im je posebno bila vredna, jeste virtuelna labortorija, kroz koju su učenici mogli da vežbu iz fizike najpre urade onlajn i pripreme se za realno izvođenje.
Naša sagovornica napominje da je još jedna od prednosti to što svih tridesetak đaka, koliko ih ima po odeljenju, ne može da stigne na red da radi na „pametnim” tablama, koje se koriste u Gimnaziji, te da kod kuće na miru mogu da urade zadatak. Profesorka Dorocki tvrdi da su sve prednosti „Moodle” platforme uticale na napredak kod đaka, što je potkrepila pedagoškim istraživanjem koje je sprovela. „Po statističkim podacima koje sam dobila, postignuće je veće u odnosu na klasičnu nastavu. Ipak, nije rešenje da sve bude onlajn, već je umetnost naše profesije da nađemo balans i osmislimo zadatak, ni previše težak ni previše lagan, u kojem učenik mora nešto kokretno da uradi, i tako, osim znanja iz konkretnog predmeta, razvija i niz drugih kompetencija“, zaključuje prof. Marina Dorocki.

Radost za najmlađe Kovinčane

Opština Kovin za vikend je priredila radost najmlađim sugrađanima, ali i njihovim roditeljlima pred Novu godinu i Božić. U subotu je otvoren bazar ručnih radova, a danas su mali Kovinci dobili na poklon dečju predstavu i klizalište, a nakon što su zajedno sa odraslima okitili jelku u centru grada lokalna samouprava im je podelila paketiće. Turistička organizacija Kovina u saradnji sa lokalnom samoupravom je u subotu otvorila Novogodišni bazar suvenira i ručnih radova gde su izloženi proizvodi udruženih vrednih ruku i mašte, ali je danas usledilo ono najvažnije. Najpre su ispred Centra za kulturu decu zabavljali glumci prigodnom novogodišnjom predstavom, da bi potom bilo otvoreno kliizalište koje će raditi do kraja januara. “Mi izdvajamo velika budžetska sredstva za razvoj sporta, a ovo klizalište je jedna divna radost deci. Tu će ona imati prilike da ukoliko ne mogu da odu na zimovanje budu fizički aktivna. Korišćenje klizališta je potpuno besplatno uključujući i klizaljlke, a mogu ga koristiti svi koji to žele onoliko koliko hoće od 10 sati prepodne do 22 časa uveče”, rekla je Sanja Petrović, predsednica Opštine Kovin.
U galeriji Centra za kulturu organizovana je radionica na kojoj su deca i roditelji učili da prave raznovrsne ukrase, koje su potom svi zajedno uz brojne lampione iskoristili za kićenje velike jelke pored samog klizališta. Sve to bio je samo uvod u ono što su svi najviše iščekivali. Podelu 600 paketića koje je obezbedila lokalna samouprava, pa ih je predsednica opštine podelila zajedno sa Deda mrazom. Na radost dece i roditeljla. Klizalište u Kovinu biće otvoreno do kraja januara, pa će i oni koji još uvek ne umeju da se održavaju na klizaljkama imati dovoljno vremena da to nauče.

Vremeplov: Leh Valensa postao predsednik Poljske

Lider sindikalnog pokreta “Solidarnost” Leh Valensa preuzeo je na  današnji dan 22. decembra 1990. godine, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.

Vremeplov: Umro Oto Bihalji Merin

Na današnji dan 22. decembra 1993. godine umro jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću “Nolit” i uređivao književno-politički časopis “Nova literatura”.

Vremeplov: Bolest “ludih krava” i izvan Evrope

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na  današnji dan 22. decembra 2000. na mogućnost širenja bolesti “ludih krava” izvan Evrope. Bolest, koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krajcfeld-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena 1986. u Velikoj Britaniji.

Vremeplov: Brest-Litovski mir

Na  današnji dan 22. decembra 1917.  u Brest-Litovsku u Prvom svetskom ratu počeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.

Vremeplov: Okončana era aparthejda

Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao je  na  današnji dan 22. decembra 1993. godine eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 Prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.

Vremeplov: Umro Semjuel Beket

Na današnji dan 22. decembra 1989. umro irski pisac Semjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969.

Vremeplov: Kastrova ćerka dobila politički azil u SAD

Alina Fernandes Revuelta, ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je  na  današnji dan 22. decembra 1993. Kubu i dobila politički azil u SAD.

Oprez: Petarde su eksplozivne naprave

Petarde i uopšte pirotehniku treba veoma ozbiljno da shvate roditelji i svi koji su u kontaktu sa decom, jer primena pirotehničkih sredstava može da izazove ozbiljne posledice koje ostavljaju trajan invaliditet kod dece, a nekada mogu i da ugroze život, izjavio je direktor Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete Đorđe Kravljanac. Osvrnuvši se na nedavne slučajeve povrede dece izazvane petardama, dečaka iz Loznice koji je ostao bez dva prsta jer mu je u ruci eksplodirala petarda i mališana iz Banjaluke, koga je u glavu pogodio komad staklene boce, nakon što je petarda ubačena u nju, Kravljanac je podsetio da je problem sa petardama uvek postojao. “Ali poslednjih godina postoje eksplozivne naprave koje su drugačije u odnosu na nešto što se koristilo pre 10-15 godina, ali je toga bilo uvek, naročito oko Nove godine ili drugih slavlja. To je za decu situacija da iz punog zdravlja dobiju povredu koja kasnije može da ostavi trajne posledice”, rekao je Kravljanac za Tanjug.
Doktor naglašava da deca u tom uzrastu ne mogu da sagledaju sve moguće posledice, a da čak u nekim situacijama povrede od petardi i ostalih pirotehničkih naprava mogu da ugroze i život deteta. “Deca stave nekada petarde u usta, takmiče se između sebe ko će duže da izdrži sa petardom u ustima pre eksplozije i tu nastaju povrede lica, oka, koje mogu da budu sa trajnim posledicama”, rekao je Kravljanac. Takođe, priseća se jedne Nove godine, kada je dečak stavio čak 40 petardi u džep pantalona, pritom su one eksplodirale i izazvale povredu noge i duboke opekotine, taj dečak je hospitalizovan, operisan, lečen i na sreću, ostali su mu samo ožiljci. “Mnogi od njih pokušavaju kad upale tu, kako vi kažete petardu, a ja bih rekao više eksplozivnu napravu, bace, ona ne eksplodira, onda je uzmu u ruku i onda naknadno dođe do eksplozivne povrede koja bude zastrašujuća i to je za decu situacija da iz punog zdravlja dobiju povredu koja kasnije može da ostavi trajne posledice”, kaže Kravljanac.
Bilo je i raznih drugih slučajeva ranije, tvrdi doktor i podvlači da se to, nažalost, i danas događa najčešće u ovo doba godine, pred Novu godinu i Božić, kao i u toku praznika i neposredno posle, kao i da su različiti načini kako dolazi do tih povreda.

Kravljanac o “igri” sa petardama: Apelujem pre svega na roditelje

“Obično u igri, deca dolaze u kontakt sa eksplozivnim napravama, nemaju nikakvo iskustvo u rukovanju tim napravama i pritom zadobijaju povrede, koje mogu da budu naizgled bezazlene, ali mogu da budu vrlo ozbiljne i da dovedu do povreda šake, a čak i amputacije dela šake, prstiju i posle takvog povređivanja, deca mogu da ostanu i trajni invalidi”, ističe direktor Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete Đorđe Kravljanac.
Takođe, napominje da u u nekim situacijama, takve povrede mogu da ugroze i život deteta, u zavisnosti od toga koja je regija zahvaćena, kada se radi o tzv. eksplozivnim povredama, naročito šake, gde, osim povrede prstiju, nastaju i povrede mekih tkiva, tetiva, nerava, krvnih sudova, a takođe i koštano-zglobnog sistema. “Dobro je da se apeluje pre svega na roditelje i na sve koje su u kontaktu sa decom, da im se ne dopusti da dođu u posed tih eksplozivnih naprava i da se ukaže na posledice koje mogu da nastanu prilikom njihovog korišćenja i da će to, nadam se, smanjiti broj ovakvih povreda koje se događaju”, rekao je Kravljanac.
Petarde i ostala pirotehnička sredstva, osim što mogu izazvati povrede lica, oka, šaka, prilikom eksplozije stvaraju veliku buku, koja može dovesti do pucanja bubne opne.

Pet puta veće kazne za korišćenje pirotehničkih sredstava

Izmene Zakona o javnom redu i miru predviđaju pet puta veće kazne za korišćenje petardi, topovskih udara i drugih pirotehničkih sredstava i ko, posle usvajanja izmena, bude remetio javni red i mir na taj način, moraće da plati kaznu od 50.000 do 100.000 dinara. Odgovornost za maloletnike mlađe od 14 godina snosiće roditelji, staratelji ili usvojitelji, dok izmene zakona predviđaju i novčane kazne za maloletnike starije od 14 godina, a roditelji, staratelji ili usvojitelji odgovaraće za mlađe. Aktuelnim zakonom kazna za remećenje javnog reda i mira bacanjem petardi je od 10.000 do 50.000 dinara ili podrazumeva rad u javnom interesu od 40 do 120 sati, a prema zakonu donetom 2013. godine petarde se mogu prodavati samo u objektima koji imaju dozvolu za to.

About the Author

admin