Vesti – 26.12.2017.

U školama u Vojvodini duži i zimski raspust

Samo dva dana pred početak ovogodišnjeg zimskog raspusta u školama u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine/zajednice, koji ovaj dokument i donosi, već drugi put ga je menjao. Prvi put je menjan jer nije predvideo dobre termine za polaganje završnog ispita, a ovaj put, na opštu radost svih zainteresovanih, izmenama je produžen zimski raspust, te će drugo polugodište, umesto kao što je bilo previđeno 10. jaunara, početi 15. januara, to jest raspust će trajati tri nedelje.
Da podsetimo, već godinama unazad školski kalendar nije jedinstven u celoj državi, nego jedan važi za škole u Vojvodini, a drugi za ostale. Ovaj za škole u Vojvodini pravi nadležan pokrajinski sekretarijat, dok je za ostatak, to jest većinu škola u Republici nadležno Ministarstvo prosvete. U oba kalendara isti je samo početak školske godine – 1. septembar, a razlikuju se u početku i kraju zimskog raspusta i kraja školske godine.
Zimski raspust se razlikuje jer se pokazalo da je zbog poštovanja prava nacionalnih manjina i nacionalnih zajednica da praznuju svoje verske praznike celishodnije da đaci i nastavnici u Vojvodini, koja je verski najraznolikija, budu na zimskom raspustu od Božićnih praznika po Gregorijanskom kalendaru, to jest od 25. decembra. Svih ranijih godina taj raspust u Vojvodini trajao je tri nedelje, to jest do 15. januara, a ove je skraćen na dve nedelje, te je tek sada produžen. U ostatku Republike đaci na zimski raspust idu 11 dana od 1. februara, ali pre toga u školama se spoje Novogodišnji i Božićni praznici po Julijanskom kalendaru, te i to bude mini raspust.

Na letnji odmor jedinstveno u celoj Srbiji

Kada je letos Pokrajinski sekretarijat utvrdio školski kalendar za Vojvodinu, nije bilo objašnjenja na pitanje zašto je zimski raspust skraćen i to ove godine prvi put, ali je sada njegovo produžavanje pokrajinski sekretar obrazložio razlozima koji su sigurno bili prisutni i u vreme pravljenja kalendara – umorom đaka, uštedama na grejanju škola i đačkom prevozu i, konačno, izjednačavanjem kraja školske godine. Naime, prvobitno je bilo predviđeno da đaci u Vojvodini ovu školsku godinu završe dva dana pre svojih vršnjaka u ostatku Republike, ali je sada i to promenjeno te će svi zajedno na letnji raspust.
Poslednji nastavni dan školske ove školske godine u celoj Srbiji  za maturante osnovnih škola je 31. maj, dok je za učenike od prvog do sedmog razreda to 14. jun.Maturantima gimnazija nastava se završava 24. maja, učenicima završnih razreda trogodišnjih stručnih i četvorogodišnjih srednjih škola 31. maja, dok je svim ostalim srednjoškolcima poslednji nastavni dan 21. jun 2018. godine.

Srbija jedina u regionu ima Zakon o dualnom obrazovanju

Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima Zakon o dualnom obrazovanju, u skladu sa evropskim standardima, a za narednu godinu trebalo bi da budu kreirani novi profili u srednjim školama, uz pomoć PKS, u okviru modela dualnog obrazovanja, rečeno je u subotu uveče na svečanoj akademiji povodom završetka Karavana obrazovanja “Duh mladosti”.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević zahvalio je timu ministarstva koje vodi, PKS, ali pre svega mladima iz organizacije “Duh mladosti”, koji su zajedno realizovali taj program Kako je rekao, neki pokušaji da se država prikaže kao da ne zna šta radi nisu uspeli, već su se, suprotno, pokazali drugačiji rezultati, koji nisu bili mali u poslednjih godinu dana. “Mislim da ćemo za sledeću godinu kreirati mnogo profila u školama, uz pomoć Komore i drugih partnera”, rekao je Šarčević i zahvalio se Vladi Švajcarske na svoj pomoći koju je pružila u uvođenju dualnog obrazovanja.

Austrijska vlada: Podrška dualnom obrazovanju na Zapadnom Balkanu

Kako je rekao predsednik PKS Marko Čadež, o značaju dualnog obrazovanja govori i koalicioni sporazum nove austrijske vlade u kojem je kao jedan od ciljeva navedena podrška dualnom obrazovanju na Zapadnom Balkanu.

Budžet Ministarstva prosvete veći za 21 milijardu

Budžet Ministarstva prosvete u 2018. godini veći je za oko 21,4 milijarde dinara, najvećim delom zbog povećanja zarada zaposlenima, ali i zbog brojnih razvojnih projekata. Ministarstvo prosvete naredne godine na raspolaganju će imati 197,3 milijarde dinara, za razliku od ovogodišnjih 175,9 milijardi. Zaposleni u osnovnim i srednjim školama, domovima učenika i studentskom standardu dobiće povećanje plate od 10 odsto, a zaposleni u visokoškolskim ustanovama povećanje plate od pet odsto. Kako objašnjavaju u Minsitarstvu, za plate istraživačima u naučnoistraživačkoj delatnosti koji imaju radni odnos zasnovan u akreditovanim  institutima, kao i istraživačima u ustanovama visokog obrazovanja čije plate se u celosti isplaćuju iz sredstava projektnog finansiranja naučnoistraživačkog rada, planirano je povećanje u iznosu od pet odsto. Deo povećanja usmeren je i na nove projekte i programske aktivnosti, poput naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, podrške radu Fonda za inovacionu delatnost, nastavnom sadržaju kroz digitalni udžbenik, razvoju preduzetničkog obrazovanja…

Više novca za dualno obrazovanje

Tako je Zakonom o budžetu za 2018. za promociju dualnog obrazovanja predviđeno 25 miliona dinara, za razliku od 19.841.000 dinara koliko je u te svrhe izdvojeno 2017. godine. – Usvajanjem Zakona o dualnom obrazovanju i testiranjem primera dobre prakse kreirali su se uslovi za nastavak razvoja dualnog i preduzetničkog obrazovanja što zahteva više novca nego 2017. godine – kažu u Ministarstvu prosvete. Kako oni objašnjavaju, pored implementacije i razvoja dualnog obrazovanja, nacionalni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja uključuje i druge aktivnosti. – U 2018. godini fokus će biti na preduzetničkom obrazovanju koje obuhvata nekoliko oblasti na kojima će se raditi, poput karijernog vođenja i savetovanja, razvoja Nacionalnog modela studentskih praksi, finansijske pismenosti, učeničke zadruge… Aktivnosti u ovim oblastima obuhvataju izradu pravilnika, obuke za nastavnike, pisanje priručnika, održavanje diskusija, konferencija i saradnja sa domaćim i stranim ekspertima u ovim oblastima – ističu u Ministarstvu.

Saradnja sa Kinom “teška” 33.950.000 dinara

Jedna od stavki za koju je prvi put otvorena bužetska linija, i to u iznosu od 33.950.000 dinara, odnosi se na finansiranje strateških istraživačko razvojnih projekata sa Kinom. – Na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije Republike Srbije i Ministarstva nauke i tehnologije Narodne Republike Kine o zajedničkom finansiranju istraživačkih i razvojnih projekata, koji je potpisan u junu 2016. godine, biće finansirano pet trogodišnjih projekata. Oni će biti izabrani na osnovu evaluacije prijava pristiglih na Konkurs u dogovorenim prioritetnim oblastima, kao što su biomedicina, istraživanja lekova, poljoprivreda i hrana, robotika, obnovljivi izvori energije, nauke o materijalima, mašinstva, zaštite životne sredine, informacionih i komunikacionih tehnologija – nabrajaju u Ministarstvu. Kako objašnjavaju, “na osnovu objavljenog konkursa za prijavu predloga strateških projekata, prioritet će biti dat zajedničkim istraživanjima i razvoju u prioritetnim oblastima, na osnovu usklađenih finansijskih resursa, a da se pri tome vodi računa i o efikasnoj zaštiti prava intelektualne svojine”.

Za putovanja ministarstvu prosvete polovina novca predviđenog za sva ostala zajedno

Na pokrivanje putnih troškova 18 ministarstava u 2018. godini iz državne kase biće izdvojene 5,4 milijarde dinara ili oko 45 miliona evra, otkriva “Blic”. Kako je “Blic” prethodno pisao, budžet Ministarstva prosvete predviđen za putovanja u 2018. godini iznosi gotovo polovinu novca koji je predviđen za sva putovanja zajedno. Međutim, ministar Šarčević ističe da najveći deo novca odlazi na prevoz za 135.000 ljudi. – Kada kažete da više od dve milijarde dinara imamo za putovanja, ispada da mi idemo na Mars sa tim parama, a zapravo Ministarstvo koristi samo 34 miliona za putovanja, sve ostalo se koristi za prevoz. Tu spada i prevoz od Karaburme do Resnika i sve što se prevozi po Srbiji i Kosovu i Metohiji, svaki radnik koji ide od Resnika do Zvezdare, ili iz Leskovca u Vranje – ističe ministar prosvete i dodaje da je ministarstvo prosvete zapravo najmanje putuje.

Popović: Jačamo saradnju u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja

Ministar za inovacijе i tеhnološki razvoj Nеnad Popović sastao sе juče u Jеrusalimu sa ministrom naukе, tеhnologijе i svеmira Izraеla, Ofirom Akunisom. Dvojica zvaničnika su sе složila da jе ovaj susrеt od vеlikog značaja za dalji razvoj inovacionе i naučno-tеhnološkе saradnjе izmеđu Izraеla i Srbijе. Popović jе poručio da ćе uskoro biti formiran mеđuvladin komitеt za saradnju Srbijе i Izraеla. “Jеdna od glavnih tеma saradnjе bićе inovacijе, jеr ova oblast ima ogroman potеncijal za unaprеđеnjе bilatеralnih odnosa našе dvе zеmljе”, rеkao jе Popović. On jе najavio i potpisivanjе Mеmoranduma o saradnji u oblasti inovacija i digitalnе еkonomijе izmеđu Vlada Srbijе i Izraеla. “To jе način da ojačamo saradnju izraеlskih i srpskih inovacionih i istraživačkih organizacija. Takođе, zajеdnički bismo radili na razvoju najsavrеmеnijih tеhnologija kojе sе primеnjuju u poljoprivrеdi, 5G tеhnologija, vеštačkе intеligеncijе, robotikе, Intеrnеta stvari. Žеlimo da ostvarimo bližu saradnju izmеđu inovacionih i startap kompanija iz našе dvе zеmljе”, objasnio jе Popović.

Filozofski fakultet u 21. veku

Na Filozofskom fakultetu je u toku izložba koja je otvorena povodom Dana fakulteta. Pod nazivom „Filozofski fakultet u 21. veku“ u tzv. proširenoj realnosti (augmented reality) izložba nudi sadržaje koji pokazuju da Filozofski fakultet primenjuje nove tehnologije u obrazovanju.  “Eksponati” ove izložbe vidljivi su isključivo uz pomoć pametnih uređaja – tableta i telefona, i primenu aplikacije pod nazivom Aurazma (Aurasma app) koja se može besplatno preuzeti na Google play-u. Fakultet je  organizovao i autorsko vođenje kroz izložbu. Svim zainteresovanim posetiocima domaćini su pomogli razgledanje izložbe, i ponudili  im svoje tumačenje. To je prva izložba takve vrste koja je organizovana na Fakultetu. Pripremio ju je autorski tim na čelu sa Isidorom Gordić, sastavljen od studenta doktorskih studija i zaposlenih na Fakultetu (Vukašin Živaljević, Vesna Bulatović, Nataša Belić, Žolt Papišta, Iva Simurdić, David Vještica, Igor Lekić, Paulina Čović, Milena Milovanović i Senka Slijepčević). Izložbu su podržali MTS Telekom As kompjuters. MTS Telekom obezbedio je hot-spot sa brzim internetom kako bi sadržaj izložbe bio svima dostupan. Izložba je otvorena do kraja decembra i ulaz je besplatan.

Mališani sa Detelinare pravili novogodišnje ukrase

Mališani s Detelinare, u okviru manifestacije „Jelka s porukama za Detelinaru”, pravili novogodišnje čestitke i ukrase kojima su okitili praznična stabla. Njihove poruke sa željama za sve sugrađane ukrasile su jelke koje su potom zasađene u parku. Cilj manifestacije, koju je drugi put organizovalo Udruženje građana „Novi Sad”, u saradnji sa sportskom porodicom „Sportisimo”, jeste da se promeni svest mališana i sugrađana i da im se pokaže koliko novogodišnji praznici mogu biti prelepi. “Želeli smo da vidimo dečju kreativnost na licu mesta, da sami naprave nešto korisno i ove jelke, koje su prepune ukrasa, smatram da to upravo i pokazuju“, objasnio je Nenad Radonjić iz „Sportisima”, dodavši da su deca iskrena bića i da je sve što dolazi iz njihove mašte i srca neiskvareno.
Osim što su kitili jelke svojim ukrasima, deca iz vrtića „Veseli  vozić”, „Petar Pan” i „Detelina sa četiri lista”, kao i učenici OŠ „Dositej Obradović” i „Svetozar Marković Toza” su se družila s Deda Mrazom. Uza sve to, mališani su učestvovali u radionicama o očuvanju zaštite životne sredine i reciklirali sve što je od materijala korišćeno.

Interaktivna postavka „Izgubljeno selo Štrumpfova”

Besplatna interaktivna postavka „Izgubljeno selo Štrumpfova” je otvorena do 27. decembra u atrijumu tržnog centra „Big” svakog radnog dana od 14 do 20, a vikendom između 12 i 20 sati. Za desetak dana, koliko je otvorena, privukla je više od hiljadu posetilaca. Namenjena je deci od četiri do deset godina, koja mogu da posete Štrumpfetin salon lepote, Grickovu kuhinju, Gargamelov kavez ili laboratoriju Velikog Štrumpfa, da se fotografišu s omiljenim junacima i da učestvuju u različitim edukativnim radionicama.

Gradsko zelenilo obradovalo mališane

Gradska uprava za zaštitu životne sredine i Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ kroz realizaciju projekta „Produžimo život jelkama“ obradovali su brojne mališane. Povodom božićnih i novogodišnjih praznika više od 150 jelki sa busenom sada krasi Dečiju bolnicu, Sigurnu dečiju kuću, Sigurnu žensku kuću, Dečije selo, porodilište, Ustanovu za decu ometenu u razvoju u Veterniku, ŠOSO „Milan Petrović“, sve vrtiće „Radosnog detinjstva“ na teritoriji „Novog Sada“, kao i sve osnovne škole. Posle praznika radnici „Gradskog zelenila“ posadiće ove jelke ravnomerno u svim delovima grada i na taj način produžiti im život. 

Karlovački Crveni krst darivao mlade sa smetnjama u razvoju

U organizaciji Opštinske organizacije Crvenog krsta, juče su korisnicima Dnevnog boravka za mlade sa smetnjama u razvoju u Sremskim Karlovcima uručeni novogodišnji pokloni u sklopu tradicionalne akcije „Jedan paketić – puno ljubavi”. Kako je istakla sekretarka karlovačkog Crvenog krsta Dragana Kljajić, svake godine ta organizacija pred novogodišnje praznike obraduje poklonima decu korisnika usluga Narodne kuhinje, kao i Dnevnog boravka. Ove godine obezbeđen je 51 paketić, šest za mlade koji vreme provode u Dnevnom boravku, a ostatak za decu od tri do deset godina, čiji roditelji su na spisku Narodne kuhinje. „U pripremi paketića učestvovali su učenici OŠ „23. oktobar” tako što su doneli darove za svoje sugrađane, Nikola Đermanović i Karlovčani koji žive u Australiji novčanim prilozima“, kaže Dragana Kljajić. „Iseljenici iz Australije već petu godinu učestvuju u toj akciji, a ovog puta se novčanim prilogom priključila i lokalna samouprava. Dodela paketića za decu iz Narodne kuhinje biće održana u Domu Crvenog krsta 25. decembra.“

Američki kutak: O Čikano i Latino populaciji u SAD

Predavanje „Čikano i Latino populacija u Sjedinjenim Državama: Ko su oni?” održaće se 26. decembra od 18.30 časova u Američkom kutku, Petra Drapšina 3. Predavač je profesor engleskog jezika i etničkih studija na Univerzitetu „Linkoln” u Nebraski dr Amelija Montes, koja trenutno predaje na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ona će pojasniti razlike između meksičkih Amerikanaca, Hispanoamerikanaca, Kubanoamerikanaca, Čikano i Latino populacije u Sjedinjenim Državama, a govoriće i o njihovoj umetnosti, kulturi i književnosti. Zainteresovani mogu da se prijave za predavanje na sajtu Američkog kutka.

Akademac: “Duhovna kiropraktika”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju  je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila  duhovna kiropraktika. Emisija je počela u 13.30 časova na prvom programu RTV. Duhovni put je jedinstveno iskustvo za svaku osobu. Na tom putu koji često traje i ceo život razvijate sebe kao ličnost. Tražite odgovore, ali postavljate i pitanja. Nekada sebi a nekada drugima.
Sagovornik studenata UNS u razgovoru o suštini duhovnosti bio  je Zoran Kolundžija, izdavač, koji najviše veruje knjigama, smatrajući da su upravo one jedini preduslov za razvijanje duhovnog života. Na samom kraju 2017.godine izabran je i akademac godine i uz adekvatan insert uručena je i vredna nagrada za isticanje Bojani Knežević-studentkinji sa Pravnog fakulteta. Urednica serijala  je Tamara Burević, reditelj Manuel Srbin, a voditeljka Ana Bojović Emisija se može pogledati  i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Zadužbina iz San Franciska stipendira srpske studente

Studenti univerziteta u Srbiji dobili su stipendije od Zadužbine Studenica iz San Franciska u ukupnom iznosu od preko četiri miliona dinara. Za akademsku 2017/2018. godinu, ovu stipendiju je dobilo 35 studenata, a ona iznosi 11.000 dinara mesečno, navodi se u saopštenju Zadužbine. Ova pomoć koju danas dobijate proizlazi iz dubokog uverenja osnivača Zadužbine da je obnova srpskog naroda moguća jedino usavršavanjem i napretkom u obrazovanju koje je kamen temeljac individualnog i opšteg napretka”, poručio je stipendistima predsednik Zadužbine Studenica Majkl Đorđević. Od osnivanja Zadužbine 1993. godine, stipendiju je dobilo preko 2.100 studenata, uključujući i oko 300 stipendija za postdiplomske studije na Harvardu, Kolumbiji, Univerzitetu u Čikagu, Berkliju, Stanfordu, MIT i drugim. Pored toga, Zadužbina stipendira studente u Republici Srpskoj i srpske studente u Hrvatskoj, dok je u planu da se stipendiranje proširi i na celu BIH, Crnu Goru i Makedoniju.
Zadužbina je dodelila i značajna bespovratna sredstva za obrazovne projekte, projekte crkve i različite društvene i kulturne institucije, izdavanje knjiga, humanitarne i druge poduhvate. Zadužbinu Studenica koja ime nosi po čuvenom srpskom manastiru koji je vekovima bio centar obrazovanja srpskog naroda, 1993. godine su u San Francisku osnovale porodice Amerikanaca srpskog porekla sa osnovnim ciljem da podrže univerzitetsko obrazovanje mladih. Zadužbina obezbeđuje stipendije za univerzitetsko obrazovanje, subvencije za obrazovne, crkvene i druge socijalne i kulturne institucije, kao i pomoć u humanitarne i druge svrhe. Osnovni cilj je da podrži i unapredi napore pojedinaca i institucija u obnovi i stvaranju boljih uslova za obrazovanje, koji će koristiti srpskim studentima, njihovim zemljama, i svetu u celini.

SANU nagradila najbolje srednjoškolce Srbije

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) priredila 22. decembra je svečani prijem na kojem su uručene novčane nagrade učenicima srednjih škola iz Srbije koji su tokom 2017. godine osvojili nagrade na svetskim takmičenjima. Prijem je priređen za 38 srednjoškolaca koji su na svetskim olimpijadama osvojili jedno od prva tri mesta, a ove godine bili su pozvani i mladi talenti nagrađivani u oblasti društveno-humanističkih nauka. Predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je učenicima uručio nagrade, rekao je da ta institucija izražava poštovanje prema srednjoškolcima koji bi, kako je istakao, s pravom trebalo da nose ime ”naših šampiona”. Kostić je naveo da je SANU još 1842. godine shvatila da je bez nauke, prosvete i pismenosti, kako je rekao, ”unapred izgubljena bitka”.
Hrabrih ima puno “ali neće nas samo hrabrost izvlačiti sa istorijskih stranputica, treba nam mudrih ljudi, pamet nam je preko potrebna. Zato vas danas pozivam da, kad u budućnosti budete planirali gde ćete da se učlanite, prvo postanete članovi SANU, naravno pod uslovom da u međuvremenu nešto uradite, ali vašoj pameti ima mesta u ovoj instituciji”, poručio je predsednik SANU učenicima kojima su dodeljeni vaučeri za “vin vin” radnje u iznosu od 15.000 dinara.
Među nagrađenima najviše je učenika beogradske Matematičke gimnazije, Treće beogradske gimnazije i Gimnazije ”Svetozar Marković” iz Niša, te Šeste beogradske i Devete beogradske gimnazije, kao i učenika gimnazija u Zemunu, Lazarevcu, Užicu, Novom Pazaru, Somboru i Vranju. Oni su u 2017. godini osvojili 10 zlatnih, 16 srebrnih i 24 bronzane medalje. Prijem za mlade osvajače nagrada na svetskim takmičenjima u SANU organizuje se od 2009. godine u vreme novogodišnjih i božićnih praznika.

Vremeplov: Rođen Čarls Bebidž

Engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž, “otac” kompjutera rođen je 26. decembra 1792 godine. U nastojanju da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva (akademija nauka), koje je optuživao za konformizam, kao i britanske matematičke nauke, smatrajući da je u senci negdašnjih ostvarenja Isaka Njutna.

Vremeplov: Umro Hajnrih Šliman

Na   današnji dan 26. decembra 1890. godine umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova “Ilijada” i “Odiseja”. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.

Vremeplov: Rođen Henri Miler

Američki pisac Henri Miler rođen je 26. decembra 1891 godine. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani “Crno proleće”, “Jarčeva obratnica”, “Rakova obratnica”, “Mirni dani u Klišiju”, trilogija “Ružičasto raspeće” (“Pleksus”, “Neksus”, “Seksus”), putopis “Kolos iz Marusija”, meditativno-kritička proza “Kosmološko oko”, “Mudrost srca”, “Nedelja posle rata”, “Knjige mog života”.

Vremeplov: Pobuna protivnika carizma u Rusiji

U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I na  današnji dan 26. decembra 1825. godine izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.

Vremeplov: Rođen Mao Cedung

Na današnji dan 26. decembra 1893 godine rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj “Crvenoj knjižici”. Godine 1966. pokrenuo je “Veliku proletersku kulturnu revoluciju” tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.

Vremeplov:  Otkriven prvi radioaktivni hemijski element

Pjer i Marija Kiri otkrili su na današnji dan 26. decembra 1898. godine prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.

Vremeplov: Amandmani na Ustav SFRJ

U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su na  današnji dan 26. decembra 1968. godine amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

Vremeplov: Rođen Tomas Grej

Na današnji dan 26. decembra 1716. godine rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme “Elegija napisana na seoskom groblju” koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku. 

Vremeplov: “Lenjinov testament”

Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je na današnji dan 26. decembra 1922. godine prvi deo svog “Pisma kongresu”, kasnije poznatog kao “Lenjinov testament”, u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu “testamenta”, koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.

Vremeplov: Pogubljen Čaušesku Ilijesku na čelu vlade

Na današnji dan 26. decembra 1989. godine rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.

Vremeplov: Proglašena samostalnost Slovenije

Na  današnji dan 26. decembra 1990 godine  Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

Vremeplov: Vlast u Albaniji preuzeo Ahmet Zogu

Državnim udarom, uz pomoć graničnih jedinica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na  današnji dan 26. decembra 1924. godine vlast u Albaniji preuzeo je Ahmet Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Kraljevini SHS, primao je pomoć vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu se proglasio 1928. a kada je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

Subotica:
Priča subotičke maturantkinje o Aleksi tera suze na oči

Sigurna sam da bi Aleksa bio živ da su svi reagovali kako treba, kaže gimnazijalka Isidora Petronijević, čija je potresna priča o dečaku iz Niša koji se ubio jer više nije mogao da trpi vršnjačko nasilje u školi dobila nagradu subotičkog ombudsmana. Isidora, maturantkinja Gimnazije “Svetozar Marković” u Subotici, na potresan način koji tera suze na oči opisala je šta je sve Aleksa Janković trpeo u školi od svojih vršnjaka i zbog čega je na kraju oduzeo sebi život u 14. godini skočivši sa trećeg sprata. Fizičko i psihičko maltretiranje, pretnje i njemu i njegovoj sestri, dovele su do tragedije dečaka koji je postao simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja. Isidora tako opisuje jedan od napada na Aleksu i pretnje njemu i njegovoj sestri, te ono što je Aleksa proživljavao kad posle toga ostane sam kod kuće, pre nego što je agoniju svakodnevnog zlostavljanja prekinuo smrću. “Stisnuo je šaku i još jednom bacio pogled na sliku u plavom ramu. Zadubio se u lice mame i tate. Spasiću malu šmizlu. Brinuću o vama kada budem bliže zvezdama i suncu. Čuvaću vas. Obećavam. Ustao je sa kreveta. Izašao na terasu. Nebo je i dalje bilo svetloplavo, beskrajno. Čekalo ga je. Zatvorio je oči…”
Isidorina priča “Reći ili ćutati” nagrađena je na konkursu Kancelarije zaštitnika građana Zlatka Marosiuka povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Potresne su Isidorine reči o tome šta je Aleksa doživljavao u školi … “Nisam nikada u svojoj okolini videla situacije kakve je doživljavao Aleksa, ali verujem da je vršnjačko nasilje veoma prisutno. Svojom pričom želela sam da poručim da ne smemo da zaboravimo Aleksu i ono što mu se desilo. Njegova sudbina bi morala da probudi savest onih koji čine zlo vršnjacima, dok stariji i institucije moraju da učine sve kako bi pomogli deci koja su žrtve. Ne smemo ćutati. Ne sme da nam se ponovi Aleksa” – kaže Isidora. (→Press Clipping)

Nagradu dala u humanitarne svrhe

Novčanu nagradu koju je osvojila na konkursu Isidora je namenila u humanitarne svrhe, za pomoć jednom mladiću iz Subotice. Isidora kaže da joj je nagrada važna utoliko što je uspela da skrene pažnju na nepravdu koju je Aleksa doživeo. – Roditelji moraju od malih nogu da uče decu da prihvataju vršnjake, bez obzira na različitosti – kaže Isidora.

Beograd: Virusne infekcije najviše pogađaju đake

Prehlada, kašalj, curenje iz nosa, povišena temperatura, najčešći su simptomi zbog kojih se pacijenti ovih dana obraćaju lekaru za pomoć. Najviše obolelih od respiratornih infekcija ima među decom školskog uzrasta i oni čine nešto više od 40 odsto obolelih. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje tokom prošle nedelje od akutnih respiratornih infekcija obolelo je 15.163 ljudi, a kliničku sliku gripa imalo je 19 ljudi. Najviše obolelih je u uzrastu od pet do 19 godina 6.464 obolelih ili 42,63 odsto obolelih. U Zavodu kažu da je situacija u Srbiji, ali i u Evropi, mirna što se tiče virusa gripa. Dominira B tip virusa koji ne izaziva veće epidemije. Praznici i prekid škole usporiće aktivnost virusa, a više obolelih može se očekivati povratkom đaka u škole klupe.

Užas kod Loznice: Stariji muškarci obljubili maloletnicu (13)

Dvojica starijih muškaraca iz jednog sela u okolini Loznice privedena su u petak zbog sumnje da su obljubili trinaestogodišnju devojčicu iz ovog mesta. Oni još uvek nisu saslušani, kao ni devojčica, ali se prva informacija o zločinu pojavila u školi u koju ide devojčica odakle je i došla do istražnih organa. Slučaj se dogodio početkom ove godine, a kako nezvanično saznaje “Blic” devojčica je iz socijalno ugrožene porodice. Uhapšeni su saslušani, a kako nezvanično saznajemo, jedan od njih se branio ćutanjem. Određen im je pritvor od trideset dana. Kako saznaje “Blic”, reč je o starijim muškarcima, a obojica imaju unuke. Kako saznajemo, u ovom slučaju će biti sprovedeno veštačenje kako bi se utvrdile sve okolnosti.

Dečak danima na respiratoru zbog malih boginja

Kod dvogodišnjeg dečaka koji je zbog teškog zapaljenja pluća već danima priključen na respirator na Dečjoj internoj klinici u Nišu, potvrđen je virus malih boginja! Načelnik intenzivne nege na ovoj klinici dr Dejan Milojević kaže za „Blic“ da su sumnje lekara potvrđene laboratorijskim analizama koje su stigle u nedelju. Lekari Dečje klinike već danima se bore za život ovog dečaka a juče su primećeni prvi, mali, znaci poboljšanja. – Njegovo stanje je danas diskretno bolje, ali je i dalje veoma teško i još je priključen na mašinu za disanje. U ovoj situaciji nam je najbitnije da nema pogoršanja a da ima makar i sitnih poboljšanja, kaže načelnik Intenzivne nege na Dečjoj klinici dr Dejan Milojević.
Kako je „Blic“ pisao, reč je o mališanu koji nije vakcinisan MMR vakcinom jer je u protekle dve godine imao pet ili šest zapaljenja pluća, budući da ima problema sa imunitetom kao prevremeno rođena beba. Stanje dečaka je danima bilo loše a od srede lekari su doneli odluku ga priključe na respirator. – Procena lekara je bila da njegovo disanje nije dobro i da ne dobija dovoljno kiseonika. Zato je priključen na respirator da mašina diše umesto njega a njegov organizam da se odmori. Njegovo stanje se prati danonoćno, kaže dr Milojević.

U izolaciji još jedno dete koje nije primilo vakcinu

Na klinici u izolaciji se nalazi još jedan dečak koji nije primio vakcinu a ima težu kliničku sliku, ali po rečima dr Milojevića on nije životno ugrožen. Drugi dečak koji je bio u izlolaciji, pušten je na kućno lečenje. Na Dečjoj klinici kažu da je veći broj dece posle pregleda pušten odmah na kućno lečenje jer su imala dobar imunitet i nisu pokazivali težu kliničku sliku.
Poznati srpski epdemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da male boginje mogu posebno biti opasne ne samo kod dece sa narušenim imunitetom nego i kod odraslih osoba koji imaju loš imunitet. – Male boginje same po sebi nisu problematične za zdravo dete ali jesu kompikacije koje ih prate – zapaljenje pluća, zapaljenje mozga, zapanjenje moždanice, pogotovo ako se radi o lošem imunitetu. Virsuno zapaljenje pluća, koje se javlja kao sekundarna infekcija, najčešća je komplikacija do koje dolazi i može napraviti dosta problema jer ne dolazi samo do otežanog disanja i rada pluća već ugrožava i kardiovaskularni sistem. To je komplikacija koja može biti i životno ugrožavajuća i kod odraslih i kod dece a pogotovo kod dece kojoj je narušen imunitet usled naslednih ili stečenih oboljenja, objašnjava prof. dr Tiodorović.
Pravilo kod dečjih zaraza, u koje spadaju i male boginje, jeste da su komplikacije teže što je osoba starija upravo zato što posle šezdesete godine dolazi do pada imuniteta, mada to može biti još u pedesetim godinama života. -Vakcinacija je izuzetna mera zaštite jer deca koja su primila obe doze vakcine mogu da obole samo u izuetnim slučajevima velikog pada imuniteta, što je naučno dokazano ne samo kod nas nego i u svetu. Činjenica je i da od svih pacijenata kod kojih su se sada javile komplikacije, niko nije vakcinisan. Čak i jedna doza daje zaštitu i blažu kliničku sliku, nego kada nije primljena nijedna doza. Kod nas je druga doza uvedena od 1984.godine, ali i jedna doza mnogo znači. Vakcina 100 odsto štiti zdrave ljude sa dobrim imunitetom. Dakle ne zavisi sve od vakcine nego i od organizma – da li je sa očuvanim imuniteom, ima li hroničnih bolesti, navodi prof. dr Tiodorović. On napominje da za je vakcinisanje dece sa narušenim imunitetom potrebno da postoji zajednički stav pedijatra, epidemiologa, infektologa i imunologa.

About the Author

admin