Vesti – 28.12.2017.

Uručene nagrade „Dr Zoran Đinđić”

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu svečano su  u utorak 26. decembra uručene nagrade „Dr Zoran Đinđić“ Nagrada za mladog naučnika i istraživača priprala je dr Mirjani Ljubojević. Istoimenu nagradu za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u 2017. godini zaslužio je Branko Latinčić. Specijalnu nagradu „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača za poseban doprinos u nauci u 2017. primio je dr Dušan Jakovetić.
„Za Univerzitet je ovaj dan poseban jer ukazujemo poštovanje vrhunskom radu, uz nadu da će ovi mladi ljudi ostaviti dubok trag u zajednici“, rekao, je čestitajući nagrađenima, rektor UNS-a profesor dr Dušan Nikolić „Ove nagrade su nešto čime se svi ponosimo i nešto što nas drži u uverenju da će se dosadašnji rezultati nastaviti i u budućnosti.“
Pridružujući se čestitkama, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost profesor dr Zoran Milošević podsetio je prisutne na život i delo Zorana Đinđića. „Mi se danas sa porukama Zorana Đinđića srećemo kao sa znakovima pored puta“, rekao je dr Milošević. „I ovo odavanje priznanja najboljima među nama za njihovu vrednoću i posvećenost je na ponos ne samo njih, nego i njihovih porodica i našeg univerziteta. Od svih kvaliteta koji krase ove mlade ljude, moram da istaknem da je za nas najveći taj što su oni među nama. Oni su naša privilegija, naša slika pred svetom, naša budćnost.“

UNS: Uručeni sertifikati 61 stipendisti

Na Univerzitetu u Novom Sadu u utorak  su svečano dodeljeni sertifikati stipendistima Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika UNS-a u prošloj školskoj godini. Mesečnom stipendijom od 15.000 dinara Fond je stipendirao ukupno 15 studenata u oblasti prirodno – matematičkih, tehničkih, poljoprivrednih, tehnoloških, medicinskih, ekonomskih, pravnih i humanističkih nauka, kao i u oblasti umetnosti, sporta i interdisciplinarnih studija. Pored svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sredstva za stipendije Fonda u prethodnoj školskoj godini obezbedili su i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Grad Novi Sad, NIS a. d, DDOR Novi Sad i JKP „Informatika“. Svake godine, krajem oktobra, Fond raspisuje Konkurs za dodelu stipendija.
Pravo učešća na Konkursu imaju studenti treće godine trogodišnjih osnovnih akademskih studija, treće i četvrte godine četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija, master akademskih studija koji nisu u radnom odnosu i poslednje tri godine integrisanih studija, koje se organizuju u okviru osnovnih i master akademskih studija UNS-a, čija je prosečna ocena najmanje devet. Fond je od osnivanja do sada dodelio ukupno 1.099 stipendija.

U petak kraj “Novosadskog Winter Festa”

“Novosadski Winter Fest” biće svečano zatvoren u petak, 29. decembra, a do kraja festivala biće organizovane dve humanitarne akcije na Trgu slobode. Organizatori pozivaju sve da do 30. decembra doniraju slatkiše i slaniše koje će tokom januara 2018. godine, u vidu novogodišnjih paketića, odneti i podeliti deci na Kosovu i Metohiji, u saradnji sa opštinom Gračanica. Kutija za doniranje nalazi se svakog dana na Trgu slobode.

Održana druga sednica Saveta za inovaciono preduzetništvo

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić predsedavala je juče drugoj sednici u novom sazivu Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Na sednici u Vladi Srbije biće razmatran Plan rada Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije u 2018. godini. Dokument predviđa 35 mera koje će Vlada sprovesti u cilju razvoja informacionih tehnologija u obrazovanju, razvoju infrastrukture za IT i poboljšanju pravnog okvira za domaće firme i investitore, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima. Zamenici predsednice Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
Članovi Saveta su Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Dušan Vujović, ministar finansija, Goran Knežević, ministar privrede, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta. Članovi su i Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, Marko Blagojević, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Mihailo Jovanović, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu i prof dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Konferencije univerziteta Srbije

Saradnja Pokrajine i Prirodno – matematičkog fakulteta

Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Prirodno – matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu potpisali su protokol o saradnji radi povezivanja visokoškolskog obrazovanja, nauke i pokrajinske administracije i ostvarivanja i obezbeđivanja zajedničkih interesa, kreiranja evropskih projekata, promocije obrazovnih, ekonomskih i administrativnih kapaciteta, obrazovanja kadrova i menadžmenta za potrebe evropskih integracija, te usklađivanja sopstvenih programa, projekata i aktivnosti u oblasti evropskih integracija. Uz to, sarađivaće se u okviru informisanja javnosti o korišćenju predpristupnih i drugih instrumenata razvojne politike, promocije evropskih vrednosti i regionalne politike kao instrumenta za jačanje privrednih kapaciteta, posebno kroz saradnju sa relevantnim međunarodnim i domaćim institucijama.
“Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Prirodno – matematički fakultet će ostvarivati saradnju i razmenu informacija organizovanjem susreta kako bi se obezbedila razmena informacija u vezi sa aktivnostima koje se odnose na pripremu i implementaciju projekata u oblasti evropskih integracija, organizovanjem različitih oblika edukacije u okviru delatnosti strana, utvrđivanjem planova i programa rada u procesima evropskih integracija i to u onim oblastima koje su od interesa za obe strane, organizovanjem manifestacija radi promocije evropskih vrednosti i procesa evropskih integracija, organizovanjem, po potrebi, zajedničkih konferencija za novinare, organizovanjem stručne prakse studenata Prirodno – matematičkog fakulteta, kao i organizovanjem tematskih, grupnih poseta studenata Prirodno matematičkog fakulteta Fondu “Evropski poslovi” AP Vojvodine, s ciljem upoznavanja sa delatnošću i poslovnom praksom Fonda”, piše u Protokolu.

Humanitarna akcija „Slatkiš za mog druga“

Festival „Piano City Novi Sad” organizovao je u sredu od 14 do 17 sati muzički program „Zastani i zasviraj”. U toku programa  svi koji su želeli da uvesele posetioce Spensa mogli da odsviraju nešto na klaviru i tako daju doprinos humanitarnoj akciji Radio-televizije Vojvodine „Slatkiš za mog drugara”. Tokom tročasovnog koncerta, koji je počeo izvođenjem pijaniste Koste Jevtića, prikupljali su se slatkiši za mališane u Sigurnoj dečjoj kući, Svratištu za decu ulice, Udruženju „Vera–ljubav–nada” i na Onkološkom odeljenju Dečje bolnice.

 „Novogodišnje dečije zimzarije“ do 5. januara

U Novom Sadu u toku su sedme “Novogodišnje dečije zimzarije” koje  imaju za cilj da kroz kreativne radionice i edukaciju predškolaca i đaka osnovnih škola najmlađim stanovnicima Novog Sada aktivno organizuju raspust i period novogodišnjih i božićnih praznika. Tokom manifestacije biće organizovano više od 100 različitih programa.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kaže  da održavanje “Zimzarija” predstavlja kvalitetan način organizovanja vremena za najmlađe sugrađane, te da uspešuje i unapređuje ponudu Novog Sada u svakom segmentu za vreme novogodišnjih praznika. Ponosan sam na organizatore i mi smo srećni da su tako reprezentativne ustanove kao što su muzeji i galerije dali svoje učešće i naši sugrađani i đaci osnovnih škola će moći da se upoznaju sa svim što grad ima, moći će da uče o gradu i mi ćemo se truditi da se oni u potpunosti prepuste svojoj mašti narednih nedelja, a tako ćemo i mi uživati, zaključio je Vučević. Ovogodišnje “Zimzarije” trajaće naredne dve nedelje, odnosno do 5. januara naredne godine, a organizatori pozivaju sve mališane da se na edukativan i kreativan način zabave u društvu vršnjaka na sedmim “Novogodišnjim dečijim zimzarijama”.

„Raspustilište”: Mladi glumci, iskusni sportisti…

Manifestacija „Raspustilište” pripremila je za sredu od 10 sati pet radionica. Kako se prave novogodišnji ukrasi mališanima je pokazala profesorka likovne kulture Ljubica Tankosić. S profesorima fizičke kulture Strahinjom Soldatovićem, Dejanom Borockim i Pavlom Gantarom zabavljali su  se uz razne sportske aktivnosti, dok su o bezbednosti u saobraćaju razgovarali sa Slavenom Manovićem i Dejanom Jelačanin. Kroz filmsku radionicu „Pokretne slike” vodio  ih je multimedijalni reditelj Marko Kaćanski, a na raspolaganju im je  bila i lego radionica. Od 11 sati održan je  program „Deca pevaju”, od 11.15 je vrhunska sportistkinja Senka Bajić predstavila planinski skejtbording, a u 11.30 došao im je u posetu karikaturista, slikar i scenograf Marko Milović. Predstava mladih  od 13 do 25 godina „Make up Novi Sad” u produkciji „Raspustilišta”, a u režiji Ane Ilić, počela  je u 12 sati, dok je animirani film „U mojoj glavi (Inside Out)”  prikazan u 12.30.

Novogodišnji koncert Univerziteta

Novogodišnji koncert Univerziteta u Novom Sadu održan je u sredu od 20 časova u Amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 1. Na koncertu su nastupili  Novosadski kvartet gitara, u čijem sastavu su profesor Zoran Krajišnik, Petar Popović, Luka Jezdić i Stevan Jović. Ulaz je slobodan.

Kratak predah za trajnu uspomenu

Sunčano decembarsko prepodne mališani iz vrtića „Duga” u pratnji svojih vaspitačica iskoristili su da prošetaju centrom grada i posete zimski vašar, mnogima poznatiji kao „Vinterfest”. Kratak predah „leptiri”, „pčele”, „crvene bubamare” i „žute bubamare”, kako su deca u toj ustanovi razvrstana po uzrastu, iskoristili su da se fotografišu za uspomenu, a potom su nastavili da obilaze centar i Zmaj Jovinu ulicu, slušajući priče o gradu u kojem odrastaju.

NZS: Najveća tražnja za IT stručnjacima

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu bila je 12,9 odsto kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović i dodaje da očekuje da će, kada stignu podaci i za poslednji kvartal, nezaposlenost biti između 13 i 14 odsto. On je dodao da je šansi za zapošljavanje bilo značajno više u ovoj godini nego prethodnih godina i da očekuje da se naredne godine trend nastavi.
Najveća tražnja bila je za IT stručnjacima, za inženjerima elektronike, elektrotehnike, nastavnicima matematike, fizike, profesorima nemačkog, zatim za farmaceutima, lekarima sa specijalizacijama, diplomiranim pravnicima, ekonomistima.

Novi Sad pomaže lečenje dece obolele od teških bolesti

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar potpisali su u utorak  Ugovor o dodeli pomoći Grada Novog Sada koja je namenjena za lečenje dece obolele od teških bolesti. Ugovor je sklopljen između Grada Novog Sada i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, odnosno Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a u prisustvu člana Gradskog veća za zdravstvo Zoltana Horvata i Pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića.
Ugovorom je precizirano da će davalac pomoći, primaocu pomoći, do kraja decembra 2017. godine, uplatiti sredstva na ime pomoći deci i mladima obolelim od teških bolesti koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, radi njihovog lečenja u inostranstvu i to u iznosu od pet miliona dinara.
Ministar Zlatibor Lončar se zahvalio gradonačelniku, njegovim saradnicima i građanima Novog Sada na pomoći. “To pokazuje jednu veliku odgovornost onih koji su prepoznali Fond, kao mesto sa kojeg može da se pomogne našim najmlađima. Drago mi je da su po drugi put izabrali baš ovaj državni budžetski fond i pored drugih fondova koji postoje. Do sada je plaćeno i organizovano preko 90 intervencija u inostranstvu za 68 naših mališana, 173 uzorka krvi i tkiva je poslato u inostranstvo da bi se došlo do dijagnoze za retke bolesti, mnogo stranih stručnjaka je došlo u Srbiju gde su operisali i pomagali našim mališanima, a to je samo deo onoga što smo uradili od osnivanja Fonda 2014. godine. Od početka do sada, prikupljeno je preko 448 miliona dinara i oko 150.000 evra, a Fond trenutno ima preko 70 miliona dinara na računu za svu decu za koju se ustanovi da joj se može pomoći u inostranstvu”, rekao je ministar Lončar i apelovao na građane da imaju na umu kakvim fondovima uplaćuju novac za lečenje, jer je transparentnost raspolaganja tim novcem često diksutabilna.  https://www.youtube.com/watch?v=q3lxPwyNVfk

Odžaci: Stipendije za 17 studenata deficitarnih struka

Na konkursu lokalne samouprave Opštine Odžaci 17 studenata deficitarnih struka ostvarilo je pravo na stipendije u iznosu od 8.000 dinara mesečno. Ugovore sa korisnicima stipendija potpisala je predsednica Opštine Odžaci Latinka Vasiljković. Stipendije će se isplaćivati devet meseci, koliko traje školska godina, a listu deficitarnih zanimanja utvrdilo je Opštinsko veće opštine Odžaci u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. „Lokalna samouprava će u školskoj 2017/18 godini stipendirati studente koji se školuju na fakultetima za tehničke nauke, prirodno-matematičkom i medicinskom fakultetu“, istakla je Vasiljković. Potpisivanju ugovora sa studentima deficitarnih struka prisustvovali su član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje Slobodan Popović i rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti u Opštinskoj upravi Odžaci Snežana Grujičić.

Hemofarm fondacija: Nove stipendije najboljim studentima

Hemofarm fondacija uručila je ugovore o stipendiranju najboljim studentima državnih fakulteta i na događaju upriličenom u ovu čast, oprostila se od poslednje generacije stipendista. Tokom sledeće akademske 2017/2018. godine, podržani studenti će, osim finansijske pomoći, imati mogućnost da pohađaju i “Mentorski program” Hemofarm fondacije i u okviru njega da steknu praktična znanja i veštine koje će im pomoći u daljoj profesionalnoj karijeri. Osim svečane dodele novih ugovora o stipendiranju, na ovom događaju sadašnji i budući stipendisti Hemofarm fondacije imali su priliku da čuju i završno predavanje u okviru “Mentorskog programa”. Predavanje o mogućnostima ličnog i profesionalnog razvoja održala je gđa Natali Ebert, doktor medicine sa završenim masterom u oblasti javnog zdravlja i sa velikim iskustvom u radu na prestižnim nemačkim institutima i bolnicama.
Novi stipendisti i polaznici “Mentorskog programa” Hemofarm fondacije u narednih godinu dana, uz podršku mentora, pohađaće treninge i stručna predavanja i imati studijske posete pogonima kompanije Hemofarm u Vršcu. Hemofarm fondacija kontinuirano od svog osnivanja pomaže najbolje studente državnih fakulteta, od kojih je nemali broj i svoje prvo zaposlenje dobio u Hemofarmu.

„Izida“ Mali Iđoš: Stranim donacijama omogućeni bolji uslovi života

Udruženje za zaštitu majki i dece „Izida“ radi po programu evropskog modela zbrinjavanja dece i omladine sa invaliditetom i mentalnim smetnjama u razvoju. Zahvaljujući donacijama, posebno iz inostranstva, iz Holandije i Amerike, stvoreni su uslovi za boravak, a korisnicima Izide su na raspolaganju četiri prostorije, sanitarni čvor, kupatilo, vrtić i letnjikovac. U Izidinim prostorijama dnevno boravi do 17 korisnika, a postoje četiri kategorije: omladina sa nižim stepenom smetnji u razvoju, koja se priprema i motiviše za samostalan rad, mladi sa problemima socijalizacije, mešovita grupa dece uzrasta od jedne do osam godina sa smetnjama u razvoju i bez njih, čiji roditelji rade. Saradnici, koordinatori i rukovodioci grupa imaju prilike da se stručno usavršavaju na seminarima i kursevima kod nas i van zemlje.
Jedan od važnih i trajnih zadataka Društva Izida u Feketiću je afirmacija procesa integracija osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u društvenu sredinu. „To je vrlo osetljivo pitanje i teška borba koja se odvija na oba fronta: kako na otvaranju ovih mladih ljudi prema spoljašnjem svetu, tako i na senzibilisanju javnosti, počev od porodice pa do organa vlasti“, kaže predsednica Udruženja Julijana Pap i dodaje da je složen put premošćivanja jaza predrasuda i nezrelih shvatanja do najvažnije tačke- humanosti i jednakosti ljudi. Prema njenim rečima, situacija u odnosu na pre deset godina se znatno promenila, i sada su korisnici Izide učesnici svih manifestacija ove opštine, pa i šire.

Otkrivena spomen ploča za 80 rođendan škole u Tankosićevu

Osamdesetogodišnjicu postojanja osnovne škole u delu Kisača, koji se zove Tankosićevo, proslavilo je u subotu  „Udruženje ratnika dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca”  otkrivanjem spomen-ploče. Jubileju je prisustvovala i kćerka prvog učitelja te škole – Andrije Tepavčevića, i sama dugogodišnji prosvetni radnik u novosadskoj Zmaj Jovinoj gimnaziji. Ovu ruinu ja ne prepoznajem. U školu sam išla od prvog razreda, znači od 1936. godine, i mogu vam reći da je potpuno drugačije izgledala jer je tata bio vredan i pedantan, kaže Olivera Kečić. Četvorogodišnja obrazovna ustanova, koja je bila namenjena srpskom življu koje se vratilo sa Solunskog fronta, prestala je da radi kad je izgrađena nova škola u Kisaču, koja i dan-danas funkcioniše, a ove prostorije ustupljene su izbegličkim familijama na određeno vreme. Kad su se oni snašli, zgrada je počela rapidno da propada, pa smo 2009. došli na ideju da je sačuvamo tako što ćemo osnovati Kulturno-umetničko društvo „Branko Radičević”, budući da nešto takvo nije postojalo u našem mestu – objašnjava jedan od njenih članova Lazar Kovačević.

Fondacija Đoković: Novogodišnji paketići za decu iz hraniteljskih porodica

Novak Đoković fondacija  je 24. decembra, u Šabačkom pozorištu, uručila oko 150 novogodišnjih paketića mališanima od jedne do 10 godina iz hraniteljskih porodica sa teritorije Šapca, Loznice i Obrenovca. Veliki broj poklona za najugroženiju decu ove godine je obezbeđen zahvaljujući pomoći i podršci partnera iz Grada Šapca, kompanije Ernst&Young, Big Shopping Centar, Gebruder Weiss, Bambus prevoz, Chipsy Way, Kosili, zatim izdavačke kuće Pčelica i internacionalne škole Prima.
Gorana Džudža Jakovljević, rukovodilac Odeljenja za implementaciju programa i projekata Novak Đoković fondacije istakla je da su praznici vreme kada svako od nas računa na ljubav, pažnju i mir, a posebno deca. “Naša je obaveza i odgovornost da se u vreme darivanja okrenemo onima kojima je pomoć najpotrebnija – najmlađima. Novogodišnji paketići i današnji događaj su znak pažnje, koji ovim mališanima pokazuje da neko uvek misli i vodi računa o njima”, rekla je ona, saopštila je Fondacija.
Nemanja Pajić, predsednik Skupštine Grada Šapca izrazio je veliku zahvalnost Novak Đoković fondaciji. “Ovo je način da pružimo pažnju i ljubav najmlađima koji su uskraćeni za toplinu roditeljskog doma. U ime Grada Šapca, želim im da odrastaju što bezbrižnije i srećnije”, rekao je Pajić.

Novogodišnji paketići za male pacijente u Tiršovoj

Deca koja su na lečenju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj dobila su  slatke, novogodišnje paketiće. Paketiće je donirala kompanija Dunav osiguranje, koja već četvrtu godinu za redom mališane u toj zdravstvenoj ustanovi obraduje poklonima pred praznike. Marija iz Skele, koja leži na odeljenju Neurologije posebno se obradovala slatkišima. Kaže da su poklone donele “dobre čike”, ali da očekuje da će joj sledeće godine Deda Mraz ostaviti paketić ispod jelke. I petogodišnji Ilija, koji će praznike provesti u bolnici, obradovao se poklonima. Priča da kod kuće ima dva brata i da će sa njima podeliti slatkiše.
Paketiće su mališanima podelili član Izvršnog odbora “Dunav osiguranja” Zvonko Zindović i direktor Tiršove Zoran Radojičić.”Prave stvari koje čine život su ljubav, poštenje, poverenje, prijateljstvo, nesebičnost, posvećenost, svest o tome da je lepše darivati nego dobijati”, rekao je Zindović nakon podele paketića. On je dodao da će kompanija Dunav osiguranje darivati oko 1.200 paketića za decu u 17 ustanova – bolnicama, domovima za nezbrinutu decu, humanitarnim organizacijama, školama i predškolskim ustanocvama u Beogradu, Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu. Direktor Tiršove Zoran Radojičić kaže da u pretprazničnim danima na klinici imaju dosta aktivnosti, pozorišnih predstava, dolaze prijatelji Tiršove i dece – malim pacijentima dele paketiće. “Dunav osiguranje tradicionalno već četvrti put dolazi i ne zaboravlja naše male pacijente i olakšava im ove pretpraznične dane. To je posebno važno za one koji će morati da ostanu tokom novogodišnjih praznika u bolnici, da lakše prebrode te trenutke i ozdrave”, zaključio je on.

Vremeplov: Počela da izlazi  “Bosanska vila”

U Sarajevu je na današnji dan 28. decembra 1885. godine godine  počeo da izlazi srpski književni list “Bosanska vila”, časopis “za zabavu, pouku i književnost”, koji je tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne svesti Srba i otpor austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Do 1887. uređivao ga je Nikola Šumonja, a potom do zabrane 1914. Nikola Kašiković.

Vremeplov: Prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji

Na današnji dan 28. decembra 1959. godine u Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

Vremeplov: Ubio se Jesenjin

Ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin ubio se 28. decembra 1925. godine. Jedan od najvećih i najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbarušen boemski tip i živeo je veoma intenzivno, samoubistvo je izvršio u tridesetoj godini. Uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Dela: zbirke pesama “Zadušnice”, “Ispovest mangupa”, “Triptih”, “Stihovi skandalista”, “Sovjetska Rusija”, “Persijski motivi”, pripovetka “Urvina”, poema “Ana Snjegina”, dramska poema “Pugačov”. Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala sovjetska tajna policija.

Vremeplov: Održana prva filmska projekcija

U pariskom restoranu “Gran kafe” braća Luj i Ogist Limijer organizovali su na  današnji dan 28. decembra 1895. godine  prvu filmsku projekciju. Prve “pokretne slike” bili su kratki dokumentarni filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada zabeležio da je to “nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi”.

Vremeplov: Umro Teodor Drajzer

Američki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kritičar američkog društva umro je 28. decembra 1945. godine Njegov prvi roman “Sestra Kari” zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela: romani “Dženi Gerhard”, “Finansijer”, “Titan”, “Stoik”, “Genije”, “Američka tragedija”, “Tragična Amerika”, “Vredi li Amerika da se spase”.

Vremeplov: Vratio se Dubček

Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) izabran je na današnji dan 28. decembra 1989 za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa “Praškog proleća” smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. 

Vremeplov: Umro Moris Ravel

Na današnji dan 28. decembra 1937. godine umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i SAD. Dela: opera “Sat Španije”, balet “Dafne i Kloe”, orkestarska kompozicija “Bolero”, klavirski ciklusi “Ogledala”, “Gaspar noći”, “Kuprenov grob”, “Sonatina” za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.

Vremeplov: Inflacija u SRJ 19.810,20 odsto

Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je na današnji dan 28. decembra 1992. godine svetski rekord – 19.810,20 odsto za 1992. godinu. 

Vremeplov: Umro Ajfel

Francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom umro je na današnji dan 28. decembra 1923. godine. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

Vremeplov: Rođen Artur Edington

Na današnji dan 28. decembra 1882. godine rođen je engleski astronom i matematičar Artur Stenli Edington, direktor Opservatorije u Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo je da utvrdi teorijski predviđeno skretanje svetlosnog zraka u gravitacionom polju Sunca.

Do sada 630 slučajeva malih boginja

U Srbiji je od početka oktobra do 26. decembra registrovano ukupno 630 slučajeva malih boginja, od kojih je 225 laboratorijski potvrđeno u Institutu Torlak, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Najmlađa obolela osoba je beba od dva meseca, a najstarija 60 godina. Najveći broj obolelih je među mlađima od pet godina i starijima od 30 godina. Većina obolelih osoba i to 91 odsto je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 77 obolelih. U Srbiji su od 9. oktobra na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama, među kojima je i intenzivna vakcinacija dece od jedne godine do 14 godina.

Last News: Prva žrtva malih boginja u Srbiji

Dvadesetogodišnji mladić iz Beorada preminuo je u sredu ujutro u bolnici na odeljenju intenzivne nege zbog komplikacija izazvanih malim boginjama, saznaje RTS. To je prva žrtva malih boginja u Srbiji. Pacijent nije bio vakcinisan. U Srbiji je od početka oktobra do danas registrovano ukupno 630 slučajeva malih boginja, od kojih je 225 laboratorijski potvrđeno u Institutu “Torlak”, saopštio je juče Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Najmlađa obolela osoba je beba od dva meseca, a najstarija osoba ima 60 godina. Najveći broj obolelih je među mlađima od pet godina i starijima od 30 godina. Većina obolelih osoba i to 91 odsto je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Gradske ulice pred Božić i Novu godinu prepune prosjaka

Oko 2.000 mališana prosi samo na beogradskim ulicama, pokazuju grube procene. U ostatku zemlje moglo bi ih biti bar još toliko. S približavanjem praznika, prosjaci iz cele zemlje hrle ka većim gradovima, ulaze u gradski prevoz, sede sklupčani na ulici s pruženom rukom ili šeširom, presreću užurbane građane na raskrsnicama i trotoarima… Neki od njih sa sobom vuku polugolu, ponekad i bosu decu. Koliko je ukupno prosjaka u Srbiji, mladih i starih, invalida i porodilja – ne zna se. Radna grupa koja je formirana za rešavanje ovog problema, a sastavljena od pripadnika MUP i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, zasad postoji samo na papiru i još nije napravila nikakvu evidenciju.
Samim tim, ne zna se ni da li ovi ljudi i deca prose za sebe ili za druge, kao ni da li su žrtve krijumčara ljudi, mafije, svojih roditelja i srodnika… Iskustva organizacija koje na terenu rade s decom ulice pokazuju da većina njih prosi da bi prehranila sebe ili porodicu jer potiču iz ekstremno siromašnog okruženja. Iskustva beogradskog prekršajnog suda pokazuju pak da među prosjacima ima i onih koji dobijaju samo mrvice kolača koji uzima neko drugi – onaj ko organizuje lance prosjačenja.

Novčanim prilogom građani podstiču kriminal?

Zbunjeni građani mahom ne znaju šta da rade – da li da udele novac siromahu, gladnom i smrznutom, posebno kad je u pitanju dete, ili da ne daju ništa u nadi da će tako prekinuti zloupotrebu dece, trudnica i invalida. Ukoliko daju, kako da budu sigurni da će dete za novac kupiti hranu, a da mu skupljene pare neće uzeti neko drugi – otac ili vođa kriminalne bande? A opet, ako ne daju, kako da budu sigurni da dete neće biti uveče prebijeno jer nije donelo sumu koja se od njega očekuje? I da li je ovo problem kojim treba da se bave građani ili treba da ga reši država?

Prijava za prosjačenje gotovo da nema

Prijava za prosjačenje nema mnogo, a još je manje evidentiranih žrtava jer se ceo ovaj fenomen dešava u mračnoj zoni. U toku ove godine Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima zabeležio je, od tridesetak žrtava, koliko ih je ukupno evidentirano, dva deteta koja su terana na prosjačenje, i još petoro dece i odraslih koji su terani i na prosjačenje, i na radnu i seksualnu eksploataciju. U 2015. identifikovali su 10 žrtava prinudnog prosjačenja, a lane jedan slučaj čiste prinude na prosjačenje i jedan slučaj prosjačenja i prinudnog braka. 

Pravac Beograd i iz Rumunije

Sve više prosjaka iz cele Srbije dolazi u Beograd, kažu u Centru za integraciju mladih. Na prestoničkim ulicama ima dece sa Kosova, iz Rumunije, iz regiona i unutrašnjosti Srbije, ali i onih koji su rođeni u inostranstvu i vraćeni u procesu readmisije. Oni često ne znaju maternji jezik, zbog čega ne mogu da idu u školu, neadaptirani su, i desi se da završe na ulici.

Deca ulice: Preporuka Komiteta UN

Komitet UN za prava deteta ove godine je doneo Opšti komentar o deci u uličnoj situaciji, koji, između ostalog, daje preporuke da se vodi evidencija dece koja žive i rade na ulici, kao i da se pruži podrška uslugama koje im se pružaju. To znači da će naša država, kao potpisnica Konvencije o pravima deteta, morati da pomogne u pružanju svih usluga socijalne zaštite za decu ulice, pa samim tim i radu svratišta.

Gojaznost i dijabetes  epidemije savremenog doba

Broj gojaznih osoba u Srbiji, ali i svetu raste iz godine u godinu, a uporedo sa povećanjem gojaznosti raste i epidemija šećerne bolesti. Skoro 40 odsto osoba u Srbiji koje imaju dijabetes tip 2 u trenutku otkrivanja bolesti bile su gojazne. U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije. Trenutno je svaka peta osoba gojazna a predviđanja su da će do 2030. godine čak svaki drugi Evropljanin biti gojazan. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svaki gojazan muškarac ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti od njegovog vršnjaka koji nije gojazan, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći 30 puta.
Dok uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tip 2, posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica gojaznih, a time i dijabetičara, sve više pomera prema mlađim generacijama. “Podaci pokazuju da je u Evropi svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u svom budućem životu oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji”, kaže prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine. Doktorka savetuje da tokom ovih slavskih i prazničnih dana kalkulišemo sa hranom, da budemo umereni i ne prejedamo se, da jedemo manje parčiće i kad god možemo zamenimo visokokalorične namirnice onim manje energetske vrednosti, i što je najvažnije da se mnogo više krećemo.

About the Author

admin