Vesti – 29.12.2017.

Univerzitet u Novom Sadu: Uručene nagrade Dr Zoran Đinđić”

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu svečano su  u utorak 26. decembra uručene nagrade „Dr Zoran Đinđić“ Nagrada za mladog naučnika i istraživača priprala je dr Mirjani Ljubojević. Istoimenu nagradu za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u 2017. godini zaslužio je Branko Latinčić. Specijalnu nagradu „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača za poseban doprinos u nauci u 2017. primio je dr Dušan Jakovetić.
Ovogodišnji laureat Nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača dr Mirjana Ljubojević, docent je na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a njen naučni opus obuhvata oplemenjivanje sorti i podloga voćaka. Učestvovala je u stvaranju nekoliko otpornih sorti jabuke, kruške i breskve, od čega su četiri priznate u 2017. godini, a tri nove selekcije su prijavljene Komisiji za priznavanje sorti. Dosadašnji naučni angažman dr Ljubojević rezultirao je visokim indeksom kompetencije i velikim brojem naučnih radova publikovanih u međunarodnim i nacionalnim časopisima. Ova mlada načnica je aktivan učesnik domaćih i međunarodnih naučnih projekata, ali i različitih manifestacija koje za cilj imaju popularizaciju nauke, poput Festivala nauke, savetodavno-stručnog skupa „Inovacije u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi“, ali i u osnivanju Kluba za negu nauke i kulture „Milutin Milanković” u Inđiji.
Laureat Specijalne nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača za poseban doprinos u nauci u 2017. godini dr Dušan Jakovetić, docent je na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Oblasti njegovog naučnog interesovanja su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija i do sada je ostvario značajne naučne rezultate koji su doprineli visokom indeksu kompetencije, brojnim radovima u međunarodnim i nacionalnim časopisima i učešćem u međunarodnim naučnim projektima. Dr Dušan Jakovetić dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima se ističe nagrada Univerziteta Karnegi Melon za najbolju doktorsku disertaciju.   
Dobitnik Nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u 2017. godini je Branko Latinčić, za master rad „Problem temporalnosti u Ničeovoj i Bergsonovoj filozofiji“, odbranjen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U obrazloženju stručne komisije za ocenu radova, konstatovano je da „osnovni utisak svih članova komisije svedoči da je reč o izuzetno smelom, zrelom, samostalnom i sjajno komponovanom radu“, koji je proglašen za pobednički u konkurenciji od ukupno 15 prijavljenih radova. Nagrade „Dr Zoran Đinđić“, pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, dodeljuju se od 2004. godine.

Najbolji student UNS-a Tijana Zrnić

Nagrada je uručena i Tijani Zrnić, najboljem studentu Univerziteta u Novom Sadu u prošloj školskoj godini, koja je studije na smeru Energetika, elektronika i telekomunikacije, usmerenje Komunikacione tehnologije i obrada signala na Fakultetu tehničkih nauka, završila u roku sa ukupnom prosečnom ocenom 10. Tijana Zrnić je zahvaljujući uspehu tokom studija bila stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu i Fonda za mlade talente Republike Srbije Dositeja. Dobitnik je većeg broja nagrada, među kojima su tri godine zaredom za izuzetan uspeh tokom studija na svom fakultetu i na celom univerzitetu, kao i Nagrade za naučni i stručni rad studenata koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu, dobitnik je i počasnog priznanja za izuzetan uspeh  na svetskom studentskom takmičenju u obradi signala. I tokom studija Tijana se usavršavala se u zemlji i inostranstvu, koautor je tri publikacije, a sada je student prve godine doktorskih studija na Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju u istraživačkoj grupi za veštačku inteligenciju.

Javna rasprava o udžbenicima: Digitalni – đacima zanimljiviji, roditeljima jeftiniji

U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o udžbenicima, a predstavljajući novine koje on donosi pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković je istakla da je jedna od ključnih to što će zbog odredbe da je udžbenik osnovno didaktičko sredstvo u bilo kom obliku ili mediju, udžbenici moći da budu digitalni, a kada to bude ozakonjeno, biće usvojeni standardi za njegovu izradu, kao i novi plan udžbenika. – Ovo rešenje omogućiće jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje, a učenicima će digitalni udžbenici biti zanimljiviji i funkcionalniji, što će uticati i na povećanje njihovih znanja i veština-kaže pomoćnica ministra prosvete, uz opasku da će osnova za učenje i dalje, u najvećem broju slučajeva, ostati papirni udžbenički kompleti.-Novina je i to što je predviđeno ukidanje kvota po kojoj su za neki udžbenik, da bi bio u upotrebi, morali da se izjasne nastavnici najmanje pet odsto đačke populacije. Ova odredba u prethodnom zakonu uvedena je jer je postojalo gotovo 80 licenciranih izdavača udžbenika na tržištu. Kada je uvedeno da je minimalna kvota da se neka knjiga nađe u učionici, da iz nje uči najmanje pet odsto učenika, mnogi su nestali sa tržišta, a opstali su samo najveći.

Ukinuti crno tržište udžbenika

Kako bi se smanjila cena udžbenika i ukinulo crno tržište Nacrt predviđa i da će škole udžbenike moći da nabavljaju posredstvom učeničkih zadruga. Provizije koje uzimaju posrednici mogle bi da budu podeljene napola, tako da deo ostaje zadruzi, a za drugi iznos dala da bude povoljnija cena, istakla je Nedeljković.

Transparentniji postupak odobravanja udžbenika

Izmenjen je i način za podnošenje rukopisa i odobravanje udžbenika, tako da rokovi za ovaj posao budu kraći, a procedura jednostavnija. Biće ukinute i liste pregledača udžbenika, koje je do sada potpisivao ministar, a novi propis definiše kriterijume ko može biti pregledač, sa namerom da ta lista bude duža, bez sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji.

Isti udžbenici u školama četiri godine

I dalje će postojati obaveza da se isti udžbenici koriste u školama četiri godine, to jest da se na svake četiri godine biraju novi udžbenici. Samo u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost Ministarstva prosvete, škole će moći da promene knjige koje koriste usred četvorogodišnjeg ciklusa.

Novina Centar za niskotiražne udžbenike

Jedna od novina biće i Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reši problem materijala na jezicima nacionalnih manjina, ali i udžbenika prilagođenih slabovidoj deci, kao i literaturu za srednje stručne škole koju izdavači, zbog malog broja primeraka, ne žele da štampaju. Dodatna sredstva za ovaj fond biće obezbeđena iz budžeta. Izdavači koji ne budu objavljivali niskotiražne udžbenike, a obavezali su se na to, ili oni koji ne budu uplaćivali novac u fond, biće kažnjeni.

Najbolji u Bačkom Jarku: Jovana, Vanja i Milica

Jovana Trudić, đak generacije Osnovne škole „Slavko Rodić” u Bačkom Jarku kaže:  „Motivisalo me je da učim to što sam želela da upišem što bolju školu. Znala sam ako dobro učim, moći ću da biram koju ću školu da upišem. U budućnosti bih volela da studiram informacione tehnologije.” Njena vršnjakinja, đak generacije Osnovne škole „Danilo Zelenović” u Sirigu, Vanja Žiga u svojoj izjavi navodi: – Od malena sam težila da budem najbolja i uvek sam se borila za svoje mesto. Pored toga volela sam različite predmete i htela sam da ostvarim uspehe iz tih oblasti. Za sad bih volela da budem programer, ali videćemo da li će tako ostati i u budućnosti. Milica Blanuša, đak generacije Osnovne škole „Petar Kočić” u Temerinu kaže: – Motiv da izdvojim dodatno vreme za učenje bio je to što volim pobede. Volela sam i prirodne i društvene predmete, upisala sam medicinsku školu, za farmaceuta i volela bih to da radim.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin uz njihove kratke izjave.

Novca ima i za doktorante

U zgradi Opštine Apatin u sredu  u 12 časova su potpisani ugovori o stipendiranju 71. visokoškolca na osnovnim,  master i doktorskim studijama. Opština trenutno isplaćuje oko 250 studentskih stipendija na osnovu ranijih ugovora o davanju novčane potpore budućim akademskim građanima koji iz Opštine Apatin se školuju u univerzitetskim centrima. Iz Službe za informisanje Opštine Apatin kažu da su  ugovore potpisala i  tri doktoranta, i to oni koji pišu rad na Biološkom fakutetu u Beogradu, Fakultetu pedagoških nauka u Kragujevcu i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.  Iznos  stipendije  je  7.000 dinara , koliko je Opština Apatin i lane davala visokoškolcima.

Za kikindskog Deda Mraza nema predaha

Susretu sa Deda Mrazom obradovali su se najmlađi žitelji Kikinde, koji su nedavno pisma sa najlepšim novogodišnjim željama ubacili u “Kutiju želja”. On je sva pisma pročitao i počeo da deci donosi poklone.  „Molim decu i njihove roditelje za malo strpljenja. Iz “Kutije želja” sam izvadio oko 3.500 pisama. Paketiće sam već pripremio. Ima ih baš puno, pa ću ih deliti sve do polovine januara“, poručio je Deda Mraz. Ovog puta, društvo najdražem gostu u domovima naših sugrađana pravila je Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine. „Dečicu smo obradovali poklonima, a oni nas najlepšim stihovima. U svakoj kući nas je dočekala idilična praznična atmosfera. Nema ničeg lepšeg od njihovih osmeha“, rekla je ona i potvrdila da je Deda Mraz tek na polovini posla. „Deda Mraz će stići do svih naših mališana. Ispunićemo sve želje. Molimo za malo strpljenja“, kazala je Hrnjak. Deda Mraz i predsednica Skupštine grada najpre su posetili osmogodišnju Kalinu i njenog tri godine mlađeg brata Mihajla. „U pismu sam poželela da mi Deda Mraz donese lutku. Želju mi je ispunio, a i bratu je doneo paketić“, rekla je malena Kalina.

Novosadske dečje zimzarije

Sedme „Novosadske dečje zimzarije“ su se zahuktale. Prvi deo programa, do 29. decembra, obeležiće jezičke, muzičke i kreativno-edukativne radionice, kreiranje animiranog filma i raznovrstan program na različitim lokacijama u gradu. Da bi što veći broj dece imao priliku da se zabavi i uči, na roditelje se apeluje da prijavljuju decu na jednu aktivnost tokom odabranog dana. Broj učesnika radionica je ograničen. Programi i radionice u okviru „Zimzarija“ su besplatni. Spisak radionica, satnice, način za prijavu učešća i informacije o uzrastu kojem je namenjen program, dostupni su na sajtu Dečjeg kulturnog centra (http://www.decinadar.org).
Program započinje kreativnim druženjem u „Dečjem kulturnom centru“ s radionicom kreiranja animiranog filma „Zimska zanimacija – Moja mala otključana planeta“. Različite instrumente deca će upoznati na radionicama u „Kulturnom skloništu“, „Centru za muzičko obrazovanje“ ili u „Muzičkom ateljeu“. U Centru za obrazovanje „Kefalo“ deca će i tokom zimskog raspusta nastaviti da razvijaju vijuge na radionicama s magijom abakusa, dok će u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, kroz likovno-literarnu radionicu, imati priliku da zavire u knjige i na najlepši način opišu novogodišnje želje. U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog deca će imati priliku da, posmatrajući slike iz kolekcije Pavla Beljanskog, rešavaju zagonetna pitanja i, koristeći otkrivene reči i pojmove, crtaju novu, originalnu priču u slici. U prostorijama Galerije Matice srpske imaće priliku da se bave junacima i lepoticama iz davnih vremena, a kroz pesme Branka Radičevića ili slike Uroša Predića saznaće kako se nekada zaljubljivalo i udvaralo.
Zainteresovani za sport i rekreaciju imaće priliku da učestvuju na treninzima aikida u prostorijama „Aikido Ikeda Dojo“, „Kapuera akademije Novog Sada“, „Fitness&Dance studija Fussion“ ili da se pridruže energičnom zumba plesu u „Zumba kids“ klubu. Manifestaciju organizuje Dečji kulturni centar „Deci na dar“, uz podršku Gradske uprave za kulturu, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

Zmajevo: Deda Mrazovi obradovali mališane

Tridesetak Deda Mrazova, članova moto kluba „Black Dragons“ (Crni Zmajevi) iz Zmajeva, tradicionalno ovdašnjim mališanima donose novogodišnje radosti. Odeveni u odore Deda Mraza na svojim motorima defilovali su 26. decembra ulicama sela na radost svih, prvenstveno najmlađih, dajući poseban pretpraznični štimung ne samo deci, već i odraslima. Bilo je tu nebrojeno dečijih osmeha, zagrljaja, poljubaca, ali i plača onih najmlađih koji su se prvi put sreli sa Deda Mrazom. U prvi mah izgledao im je strašno, ali kad je pružio poklon, strah je nestao, a suze je po pravilu, zamenio osmeh. Centralni program „Moto Dedamrazijada“ izveden je u dvorištu škole gde su animatori grupe „Željko veseljko“ iz Novog Sada izveli predstavu „Dobri Zmaj Jova i Deda Mraz“. Deca su ovom prilikom uživala u predstavi u kojoj su na momente spontano i sama učestvovala a kad se pojavio Deda Mraz nastala je bura ovacija.
– Ovo je peta godina uzastopno kako najmlađim sugrađanima priređujemo radosne novogodišnje trenutke. Posebnu pažnju posvećujemo deci iz socijalno ugroženih porodica, cilj nam je da im izmamimo osmehe na lica, da osete da neko misli na njih, da nisu sami, jednostavno da budu srećni i radosni. Ovom prilikom podelili smo preko trista slatkih paketića koje smo finansirali delom sami, a delom donacijama. Ono što nam je najvažnije je da su deca srećna i radosna – istakao je Dejan Ćetković, predsednik moto kluba „Black Dragons“. Članovi ovog moto kluba ličnim sredstvima obezbedili dva velika paketa igračaka, koje su darovali dečjem vrtiću „Ciciban“ u Zmajevu.

U Vršcu umesto dočeka Nove godine paketići za svu decu

Grad Vršac će ove godine novac iz budžeta namenjen proslavi i dočeku Nove godine na Gradskom trgu, preusmeriti na najmlađe sugrađane. Kako piše Noizz pored Novog Pazara, i Vršac će ove godine umesto koncerta na trgu imati mnogo bolji način da potroši novac. Tradicionalni Novogodišnji karavan za najmlađe ove godine, osim dece iz vršačkih sela, obadovaće i sve gradske mališane, do sedam godina starosti, oduka je lokalne samouprave. Ovom odlukom nisu izuzeta ni starija deca, jer će za sve njih u centru grada biti postavljeno klizalište. – Odlučili smo da novac koji smo do sada trošlii na program proslave dočeka obe Nove Godine, muzički program i vatromet, ovde godine potrošimo na poklone namenjene deci. Paketići koje ćemo obezbediti za mališane biće edukativni. Reč je o igračkama koje će biti odabrane prema uzrastima. Verujemo da će svi roditelji na vreme prijaviti svoju decu putem obrazaca koji su dostupni u holu Gradske kuće, vrtićima i u seoskim mesnim zajednicama.Takođe, Grad se ove godine potrudio da ispuni želju nešto starijih mališana i njihovih roditelja, tako da ćemo na njihovu, ali i na našu radost ponovo u centru grada imati klizalište koje će biti postavljeno u periodu od 20. decembra do kraja januara naredne godine – rekla je za portal “eVršac” gradonačelnica Dragana Mitrović. Dodela paketića za mališane u selima biće organizovana kao i do sada – dolaskom Novogodišnjeg karavana u svako vršačko selo, dok će mališanima u gradu paketići biti uručeni u Centru Milenijum.

“Ja biram”: Kulinarski tehničar

Bakine sarmice, torte, kolači, praznici stižu sa svim svojim mirisima i ukusima – kako im odoleti? A kako li je tek onima čije je to zanimanje? U najnovijoj emisiji “Ja biram” na RTV predstaviće se smer kulinarski tehničar (srednja škola “Svetozar Miletić” u Novom Sadu). U ovoj emisiji izračunavamo pravac, smer i brzinu tornada, podsećamo se hemijske jednačine analize vode, ali i rešavamo dilemu: da li se piše šesto ili šeststo? Na kraju emisije predstavljamo novosadsku grupu “Do Re Mi” čiji članovi u proseku imaju 15 godina, vole da sviraju pop i rok, njihove probe su pune smeha, a nastupi aplauza. Emisija je u subotu, 30.12.2017. u 9,25 časova na RTV1. U ulozi maturantkinje je Mila Pajić, a urednica emisije je Vesna Konja.

Vremeplov: Vilijam Gledston

Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894 rođen je na današnji dan 29. decembra 1809. godine. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
Vremeplov: Umro Filip Višnjić
Na današnji dan 28. decembra 1835 godine umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije “Početak bune na dahije” i “Boj na Mišaru”.

Vremeplov: Rođen Dobrica Ćosić

Srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić rođen je 29. decembra 1921 godine. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka (“Deobe”, “Koreni, “Vreme smrti”, “Otpadnik, “Vernik”, “Stvarno i moguće”. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju, smatrajući da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji.

Vremeplov: Umro Miroslav Krleža

Na  današnji dan 29. decembra 1981. godine umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje (“Hrvatski bog Mars”, “Povratak Filipa Latinovića”, Gospoda Glembajevi”, “U agoniji”).

Vremeplov: Nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije

Savezna skupština izglasala je 29. decembra 1992. godine  nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

Vremeplov: Havel izabran za šefa države

Parlament Čehoslovačke izabrao je na današnji dan 29. decembra 1989  za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao “državni neprijatelj” proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

Vremeplov: Ubijen Tomas Beket

Nadbiskup Tomas Beket ubijen je na današnji dan 29. decembra  1170. godine  po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva “Klarendonska pravila” o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.

Vremeplov: Američki vojnici masakrirali više od 200 Sijuksa

Na današnji dan 29. decembra 1890 – Američki vojnici su kod “Ranjenog kolena” u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.

Sve veća učestalost gojaznosti kod dece

Prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine kaže da posebno zabrinjava sve veću učestalost gojaznosti kod dece, a statistika kaže da u regionu Evrope jedno od troje dece uzrasta 11 godina je predgojazno ili gojazno. “Ako pogledamo gojazne dečake, jedan od tri gojazna dečaka u perspektivi u svom budućem životu će oboleti od šećerne bolesti, a kada posmatramo devojčice, dve od pet devojčica će u perspektivi tokom svog života dobiti tip 2 šećerne bolesti”, pojasnila je ona, a navodi se u saopštenju. Ona kaže da se lečenje gojaznosti zasniva na odgovarajućoj dijetskoj ishrani – smanjiti količinu hrane, menjati sastav namirnica koje se unose, a s druge strane voditi računa da se poveća i nivo fizičke aktivnosti. “Ukoliko medicinska nutritivna terapija i povećan nivo fizičke aktivnosti, ne dovede do adekvatnih rezultata, u lečenju gojaznosti i prevenciji tipa 2 šećerne bolesti, na raspolaganju su medikamenti, ali reč je isključivo o lekovima koji su registrovani za lečenje gojaznosti a ne o brojnim preparatima koje nas svakodnevno obasipaju reklamama”, kaže doktorka.

Zloupotreba narkotika: Roditelji bolje informisani o drogama     

Roditelji postaju sve svesniji da je droga jedan od rizika s kojim se suočavaju njihova deca tokom odrastanja, a ujedno imaju potrebu za dodatnim osnaživanjem i boljim nivoom informisanosti kao preduslovom da adekvatno odgovore na izazove, pokazalo je istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o zloupotrebi droga, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” iz Novog Sada. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 307 roditelja srednjoškolaca u Novom Sadu, a slično istraživanje bolnica „Vita“ imala je i pre sedam godina.
Prema rečima direktora bolnice “Vita” Milana Vlaisavljevića, dobijeni rezultati i pored pozitivnih trendova i dalje pozivaju na oprez i odlučno angažovanje celokupnog društva, pre svega onih koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece, jer su generatori širenja problema zloupotrebe droga i dalje prisutni. – Poslednjih godina na tržištu se pojavljuje i veliki broj novih droga o kojima se generalno malo zna, a koje mogu da izazovu dramatične posledice. Dobar početak mogli bi biti rezultati koji ukazuju da je zloupotreba droga sve manje tabu tema u porodicama i da raste svest o narkomaniji kao opštem riziku odrastanja u savremenom društvu – kaže Vlaisavljević.
Istraživanje bolnice “Vita” pokazalo je da se 80 odsto ispitanih roditelja trudi da ima aktivnu komunikaciju sa svojom decom na ovu temu, a da svega šest odsto roditelja smatra da dete „ne treba opterećivati sa ovim pričama“. Takođe, u odnosu na rezultate iz 2010. godine ohrabruje veći procenat roditelja koji smatraju da je neopravdana podela na „lake i teške“ droge, 65 odsto u odnosu na 44 odsto, a veći je procenat onih koji smatraju da je narkomanija problem koji se može rešiti 61 odsto u odnosu na 44 odsto, kao i veći procenat onih koji bi u slučaju potrebe potražili stručnu pomoć čak 97 odsto u odnosu na 79 odsto iz 2010 godine.
– Za razliku od ovih pozitivnih pomeranja, određene predrasude su i dalje prisutne u značajnoj meri, pa tako čak 52 odsto roditelja smatra da narkomanija i nije „prava bolest“ nego više slabost volje i ličnosti, kao i ideja kod 50 odsto roditelja da je za rešavanje problema potrebna samo „čvrsta volja“ – pokazuju rezultati istraživanja. – Posledice ovakvog stava u slučaju pojave problema najčešće jeste neadekvatan pristup rešavanju problema, što dovodi do gubitka vremena i brojnih bezuspešnih pokušaja lečenja – objašnjava Vlaisavljević.
Što se tiče relevantnosti informacija, istraživanje pokazuje da roditelji u visokom procentu prepoznaju npr. izgled ili način kako se zloupotrebljavaju najčešće supstance na našem prostoru, ali i dalje postoji značajan procenat (43 posto) roditelja koji imaju nizak stepen prepoznavanja jasnih pokazatelja zloupotrebe droga. Takođe, procenat tačnih odgovora značajno opada (od 10 do 15 odsto) kada se uvedu neki novi pojmovi ili žargonski izrazi. Ovo govori da je roditelje potrebno osnaživati u pravcu funkcionalnijeg znanja i osavremenjivanja informacija koje se prenose.

Mediji izvor informacija

Kao izvor informacija na ovu temu roditelji najčešće koriste medije, čak 65 odsto njih  i to TV i štampu 35,5 osto, a internet 29,5 procenata, dok su stručnjaci ili škola kao izvor informacija prisutni u svega 10, odnosno tri odsto slučajeva. – Ako tome dodamo i utisak čak 79 osto roditelja da nema dovoljno preventivnih programa, kao i spremnost njih 64 odsto da aktivno učestvuju u njima, jasno je koliko ima prostora i potrebe da se ovakvi programi i organizuju uz aktivnije učešće i značajniju ulogu zdravstvenog i obrazovnog sistema u prenosu relevantnih informacija – kažu u “Viti”.

U Zrenjaninu sve više maloletničkih trudnoća

Kada je sredinom decembra došla u posetu Zrenjaninu, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je, osim na veoma lošu demografsku sliku koju ima ovaj grad, ukazala na još jedan problem, a to je veliki broj maloletničkih trudnoća.  „U Zrenjaninu je samo prošle godine bila 21 porodilja mlađa od 18 godina, što znači da naša znanja o reproduktivnom zdravlju nisu velika, da postoje i dalje tabu teme i da smo negde zakazali. Na tome u narednom periodu moramo mnogo više raditi“, naglasila je Đukić Dejanović.
Ovim povodom oglasio se i zrenjaninski Dom zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, potvrđujući informaciju koju je medijima saopštila ministarka. Iz ove zdravstvene ustanove su saopštili i da je u Zrenjaninu prisutan negativnan prirodni priraštaj, jer je broj novorođenih oko osam na 1.000 stanovnika, a broj umrlih oko 12 na 1.000 stanovnika.

Ilić: Maloletnička trudnoća dodatni socijalni problem

„Devojčice danas, za razliku od njihovih ženskih predaka, ranije ulaze u pubertet, uglavnom oko 9 – 10 godine života, zbog bolje ishrane i uopšte boljih uslova života. Prva menstruacija nastaje oko 11 – 12 godine i prvi menstrualni ciklusi su uglavnom anovulatorni. Oko 13 – 14 godine mensturalni ciklusi postaju redovni, praćeni su redovnim ovulacijama i u slučaju ranog nezaštićenog seksualnog odnosa devojčice vrlo lako mogu da zatrudne“, objašnjava načelnik Službe za zaštitu žene Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov” dr Dragan Ilić, i napominje da to nikako ne znači da je devojčica spremna za trudnoću i porođaj.
Kompletno sazrevanje hormonskog, koštano – zglobnog sistema, naročito karlice, unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa devojčice, kao i emocionalna i psihološka zrelost završava se u proseku tek oko 18-19 godine života, naglašava Ilić. Po njegovim rečima, maloletnička trudnoća spada u visokorizične i predstavlja veliki psihofizički stres za nezreli organizam. Problem za prekid takvih trudnoća je i to što se one uglavnom kasno dijagnostikuju, od 10-14 nedelje gestacije, kada je rizik od prekida i komplikacija veliki. „Maloletnice koje se odluče da zadrže trudnoću, oko 60 odsto njih je u maloletničkoj bračnoj i vanbračnoj zajednici, i uglavnom su loše socio-ekonomske situacije što predstavlja dodatni socijalni problem“, napominje Ilić.

Mediji neguju kult seksualnosti

Glavni razlog za porast maloletničkih trudnoća traži se u lošoj informisanosti adolescenata o reproduktivnom zdravlju i prevenciji seksualno transmisivnih bolesti. „Adolescenti su izloženi ogromnom nekritičnom pritisku medija, interneta, društvenih mreža, u kojima se sve više neguje kult fizičke lepote i seksualnosti, ali se vrlo malo pažnje posvećuje prevenciji i očuvanju reproduktivnog zdravlja. Potrebno je organizovati savetovališta za mlade pri domovima zdravlja, koje postoji  Domu zdravlja Zrenjanin, kao i pedijatrijska savetovanja, posete ginekologu pre prvog stupanja u seksualni odnos, kako bi adolescentkinje neposredno od stručnih lica dobile sve neophodne informacije o mogućim načinima kontracepcije, kao i prevenciji seksualno prenosivih bolesti“, zaključuje Ilić.

Za mafiju prosjači čak 2.000 mališana

Iskustva Centra za integraciju mladih, koji vodi dva svratišta za decu ulice, drugačija su. Većina dece s kojom imaju kontakt prosi ne zato što ih neko na to fizički nagoni, već zato što nemaju šta da jedu, i zato što gotovo svi iz njihovog okruženja prose ili sakupljaju sekundarne sirovine. “Oni žive u neformalnim naseljima bez vode i struje. Socijalno su isključeni, nisu uključeni ni u školski sistem, ni u sistem zdravstvene zaštite. Kada se pojavi sumnja da je neko dete prinudno eksploatisano ili žrtva trgovine ljudima, odmah o tome obaveštavamo policiju i Centar za socijalni rad. Centar i inače obaveštavamo o svakom detetu koje kod nas dođe”,  kaže Marko Tošić, iz Centra za integraciju mladih, i konstatuje da broj žrtava nije zanemarljiv, ali ne prelazi 10 odsto.
Po njegovim rečima, niko ne zna koliko tačno ima dece koja žive i rade na ulici. Problem je što ih nijedna institucija ne vodi kao posebnu grupu: “Grube procene su da ih u Beogradu ima oko 2.000. Kod nas, u oba svratišta, dolazi oko 350 dece, ali to ne govori o ukupnom broju. A ako država ne zna koliko ih ima, ne može ni da osmisli kako bi toj deci pomogla.  Centri neretko ove situacije rešavaju tako što se deca oduzimaju roditeljima zbog zanemarivanja, ali u Centru za integraciju mladih smatraju da siromaštvo ne bi smelo da bude razlog za razdvajanje roditelja i dece.
Na pitanje da li deca ponekad svedoče da dobijaju batine kod kuće ako ne isprose dovoljnu sumu, Tošić kaže da u tom svetu generalno često ima nasilja: bilo porodičnog, bilo vršnjačkog (zna se koja grupa dece ulice “drži” koju raskrsnicu i ona brani “svoj teren” po svaku cenu), bilo prolaznika prema prosjacima, a ponekad čak i nadležnih državnih organa.

Prekršajni sud: Lane 1.128 predmeta vezanih za prosjačenje

“U toku prošle i ove godine formirano je 1.128 predmeta vezanih za prosjačenje, od čega je odbačeno pet zahteva, 21 postupak je obustavljen, donete su dve oslobađajuće presude, izrečeno 135 opomena i 161 presuda”,  kaže Milan Marinović – predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. – Nekima od osuđenih izrečene su novčane kazne, a drugima zatvorske, ali i oni koji su dobili novčane u nedostatku para menjali su ih za zatvor.
Prema Marinovićevim rečima, bilo je i slučajeva da policija, kada uhvati decu u prosjačenju, uspe da utvrdi ko su im roditelji i gde žive. Ukoliko sud ustanovi da su roditelji mogli da vrše nadzor nad decom u tom trenutku, a nisu, roditelji prekršajno odgovaraju. Bilo je i slučajeva da se utvrdi da su otac i majka bili na poslu i da zaista nisu znali da deca prose, i tada se oslobađaju odgovornosti. – Broj osuđujućih presuda u odnosu na ukupan broj formiranih predmeta je mali jer prekršioci ne žive na adresi koja im je navedena u dokumentima, pa ih je teško naći. Oni koji nemaju dokumenta završavaju kod sudije po skraćenom postupku – objašnjava Marinović.
Tokom sudijske karijere i on sam se sretao sa različitim slučajevima: “Pre desetak godina sudio sam ženi koja je prosila ispred Crkve Svetog Marka, a kao adresu stanovanja navela je jedan hotel. Pozvali smo hotel i proverili – zaista je u njemu imala plaćenu sobu! Imao sam i primer jedne stare, gotovo nepokretne Romkinje, koja nam je pričala da živi u domu i da kombi svakog jutra dođe po nju i ostale invalide iz tog i drugih sličnih smeštaja, i razveze ih na utvrđene lokacije, u prosjačenje. Uveče dođe, pokupi ih i vrati kući, ostavivši im manji deo onoga što su “zaradili”. Ali imao je i primer pristojno obučenog, starijeg čoveka iz Pančeva. Kada mu je odredio minimalnu novčanu kaznu, čovek je rekao da nema da plati. Sudija je preporučio: “Nađite od nekog, žao mi je da vas šaljem u zatvor”, na šta je gospodin uzvratio: “Meni je sevap da me pošaljete iza rešetaka. Zimsko je doba, hladno je, a ja nemam za ogrev. U zatvoru je toplo i imam besplatnu hranu”.

Dečak migrant u Hrvatsku prešao na osovini ispod autobusa

Dečak-migrant starosti 12 godina provukao se ispod autobusa hrvatskog prevoznika “Čazmatrans” na liniji od Beograda do Zagreba i jedva preživeo. Kako je u sredu  preneo Index.hr, on pukom srećom nije pao među točkove i poginuo. “Autobus je iz Beograda krenuo u 11:30. Prošli smo Kutinu, a negde pre Ivanića smo čuli jako lupanje ispod autobusa. Najprije slab, a kasnije sve jači i jači zvuk. Čim je autobus stao, mali je sav prljav izašao između dela za točkove. Teturao se, bio je u vidljivom šoku”, rekao je jedan od putnika. Iz “Čazmatransa” su potvrdili šta se dogodilo i dodali da im to nije prvi takav slučaj. “Možemo potvrditi da se navedeni događaj dogodio. Dečak je u Beogradu ušao ispod autobusa, obuhvatio je rukama i nogama osovinu koja spaja zadnje točkove i tako se držao neverovatnih pet sati”, rekli su u “Čazmatransu”.

About the Author

admin