Vesti – 30.12.2017. / 03.01.2018.

Otvoreno pismo vaspitačice (gradskim vlastima i predsedniku države) Uslovi pod kojima radimo sve su gori!

Ulaganja države Srbije u obrazovni i vaspitni sistem su na dnu prioriteta, tako je godinama unazad, a odnosi se bukvalno na sve – od visine primanja i elementarnih radnih i ljudskih prava, do osnovnih uslova rada.  Između ostalih, tako se već duže vreme osećaju i zaposleni u novosadskoj predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” čije vrtiće pohađa oko 16.000 mališana. Portal 021 se bavio ovim problemima u više navrata, a juče je na društvenim mrežama osvanulo i javno pismo jedne od vaspitačica koje ilustruje u kakvim uslovima rade one i oni, koji našu decu čuvaju, vaspitavaju i uče životu od najranije dobi.
Pismo pod naslovom “Hvala vam za sve” vaspitačice Antonije Glogovac, zaposlene u jednom od novosadskih vrtića, Portal 021 radio  je preneo u celosti.
Hvala Vam, zaista … Za sve. Hvala Vam što ove godine niste obezbedili novogodišnje paketiće za decu zaposlenih u P.U. “Radosno detinjstvo”. Pa… realno nisu ni zaslužili.
Šta znači paketić za dete? Što mora svako dete i da ga dobije? Pa dobila su ga sva deca iz budžetskih firmi, zar ne? Nema smisla da grad Novi Sad opterećujemo za još koji dinar.
Mi, koji se bavimo vaspitanjem i obrazovanjem dece, koji ugrađujemo osnovne moralne norme u “Tabula razu”, grlimo ih i tešimo kad ih roditelji ostave na vratima soba vrtića, treba da se zadovoljimo dobrom ocenom eksterne komisije. Malo li je?
Ma hvala Vam, stvarno, što ste nam godinu dana skidali sa plata 10%, pored onih redovnih 10%, pa smo morali da Vas tužimo kako bi se dokrpili do prvog u mesecu. Neizmerno Vam hvala što nam je plata manja od proseka plate u Republici Srbiji (40.000 dinara sa 20 godina staža). Šta bi uostalom radili sa tom razlikom?
Novi Sad… pa zar on nema najjeftiniju potrošačku korpu? Svašta.
Hvala Vam što nam omogućavate da radimo bez mogućnosti zamena ukoliko je neko odsutan. Kako bi inače zaposleni znao koliko mu je uistinu dugačak jezik? Ovako, kad krene kući i vidi da mu je jezik ispao do poda, pomisli: “Pa hvala Vam rukovodioci, zaista”.
4% povećanje plate? Šta? Zakasnili smo da pošaljemo dopis? Ne? Zakasnili smo? Nema? Kako? …. A nema za sve? Pa što tako lepo ne kažete?
Šta? Nismo prosveta? Nego… ministarsvo sporta? Ne… socijalna ustanova? Dakle, šta? Gde?
Aaaa…. nema para? Pa što ne kažete. Ne treba onda. Ionako radimo za osmeh, već odavno.(→Press Clipping)

 I Vučević protiv NSPRV: Sindikalni potez u nejasnom trenutku!

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević smatra da je javno pismo jedne od vaspitačica “Radosnog detinjstva”, upućeno gradskoj vlasti, sindikalna borba koja se vodi u njemu nejasnom trenutku. Kako kaže za 021, a u vezi sa dopisom “Hvala vam za sve” vaspitačice Antonije Glogovac, razume tešku ekonomsku i socijalnu situaciju. Ali.. “Radi se o očiglednom organizovanju jednog sindikata, koji nije u ustanovi reprezentativan. Jasno je da je gospođa koja je napisala pismo članica tog sindikata, čija predsednica i komentariše situaciju. Simptomatično je da se pojavljuje u momentu kada ste imali povećanje zarada za zaposlene u ‘Radosnom detinjstvu’ za šest odsto, a poznato je da je bila doneta i odluka o povećanju plata za 10 odsto. Odjednom su u nikad goroj situaciji”, komentariše Vučević. (→Press Clipping)

Odbor za srpske lektorate u inostranstvu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević razgovarali su u utorak 26. decembra o srpskim lektoratima u inostranstvu. Sastanku održanom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovali su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i Filološkog fakulteta u Beogradu. Na sastanku je naglašena potreba da afirmacija srpskog jezika, književnosti i kulture u svetu bude vidljivija među prioritetima srpske politike.  Sagovornici su saglasni u oceni da se godinama u javnosti s pravom postavlja pitanje  srpskih lektorata u inostranstvu, uz ukazivanje na činjenicu da ih je sve manje i da bi da državnom nivou trebalo preduzeti sve što je na raspolaganju kako bi se taj proces zaustavio i pokrenuo suprotan – osnivanje novih srpskih lektorata u svetu. Konstatovano je da se hitno moraju preduzeti koraci kako bi se oblast srpskih lektorata u inostranstvu sistemski uredila, odnosno da se obezbede neophodna podzakonska regulativa i potrebna finansijska sredstva.
Dogovoreno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja osnuje Odbor za lektorate, u koji će ući delegirani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva spoljnih poslova, Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu. Odbor će imati zadatak da pokrene inicijativu za donošenje pravilnika i podzakonske regulative, kojima će se urediti oblast izbora lektora, njihovog upućivanja u inostranstvo i način finansiranja. Pošto se ova oblast sistemski uredi, Republika Srbija bi trebalo da utvrdi plan osnivanja i širenja srpskih lektorata u svetu ‒ u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima finansiranja.

Šarčević sa ambasadorkom Republike Makedonije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se u utorak 26. decembra sa ambasadorkom Republike Makedonije u Republici Srbiji Verom Jovanovski Tipko. Na sastanku održanom u ministarstvu sagovornici su konstatovali da je  dosadašnja saradnja u oblastima obrazovanja, nauke i tehnologije veoma uspešna. Ambasadorka je rekla da je Makedonija zainteresovana za unapređenje saradnje dveju država, pre svega kroz zajedničke naučno-istraživačke projekte, zajedničke studijske programe, posebno sa Univerzitetom u Beogradu, intenzivniju razmenu studenata i profesora.
Ministar Šarčević je istakao da je Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije Republike Srbije i Republike Makedonije u skupštinskoj proceduri, kao i da očekuje da će uskoro biti ratifikovan. Sporazum sadržajno predstavlja dobar osnov za realizaciju bilateralnih aktivnosti u oblastima obrazovanja, nauke i tehnologije, dodao je ministar.

Plan prioritetnih aktivnosti za unapređenje IT sektora

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je u sredu 27. decembra drugoj sednici Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Na sednici Saveta usvojen je Plan prioritetnih aktivnosti za unapređenje IT sektora u Srbiji za 2018. godinu. Članovi Saveta razmatrali su izveštaj o aktivnostima koje su završene u toku ove godine. Među ostvarenim rezultatima izdvajaju se povećanje upisnih kvota na IT smerovima fakulteta za više od 20 odsto proširenje prostornih kapaciteta najvećih IT fakulteta, kao i pokretanje izgradnje inovacione infrastrukture u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Kao posebno značajno istaknuto je uspešno uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole, zatim povezivanje oko 1.750 škola na bezbednu akademsku internet mrežu, kao i završetak prvog pilot projekta i pokretanje druge faze prekvalifikacija u IT sektoru. Vlada je izdala objašnjenje kojim je trajno razjasnila da pravni subjekti nemaju obavezu štampanja, potpisivanja i pečatiranja faktura, a Narodna banka Srbije je razjasnila da ne postoji obaveza korišćenja pečata u poslovanju sa bankama. Takođe, tokom ove godine usvojen je i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Brnabić: Digitalizacija i unapređenje IT sektora šanse za Srbiju

“IT sektor i u 2016. i u 2017. godini nastavlja da beleži snažan rast”, istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić. Prema podacima iz dostavljenih bilansa kompanija, ukupan poslovni prihod IKT sektora je premašio četiri milijarde evra u 2016. godini. Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih 10 meseci ove godine izvoz IKT usluga porastao za čak 22 odsto, a do kraja godine se očekuje da iznosi približno 900 miliona evra. Izvoz IKT usluga predstavlja 17 odsto izvoza usluga iz Srbije, dok trgovinski saldo IKT usluga od 396 miliona evra predstavlja 52 odsto trgovinskog salda usluga u prvih deset meseci 2017. godine. Rast trgovinskog salda IKT usluga je skoro 25 odsto, i ako bude održana ta stopa rasta možemo očekivati da će biti ispunjen cilj Saveta i ostvaren trgovinski saldo od 1,5 milijardi evra u 2022. Godini.
“Plan za unapređenje IT sektora u 2018. godini izradili smo, kao i plan prethodne godine, uz detaljne konsultacije sa IT zajednicom u Srbiji. Naš je cilj da i sledeće godine nastavimo zajedno da radimo na unapređenju IKT sektora, koji u BDP Srbije već sada učestvuje sa više od pet odsto i predstavlja jedan od najbrže rastućih sektora u našoj privredi”, naglasila je Brnabić.
Brnabić je ocenila da Srbija već ima odlične primere i prepoznatljiva imena u primeni IT tehnologija. “Novosadski Institut BioSens lider je u oblasti razvoja poljoprivredne tehnologije, dok su mnoge kompanije iz Srbije svetski lideri u svojim oblastima”, istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić i dodala da su posebno važne nove tehnologije, kao što je blockchain, imajući u vidu da je Srbija među prvih pet zemalja za razvoj te tehnologije u svetu.

MUP zaposlio 140 diplomaca

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Stefanović dr. Nebojša uručio je u sredu 27. decembra rešenja za prijem u radni odnos u Ministarstvo unutrašnjih poslova 140 diplomaca Kriminalističko-policijske akademije (KPA). Stefanović je istakao da Ministarstvo nastavlja sa dobrom praksom koju je započelo – redovnim prijemom studenata KPA, i podsetio da u nekim ranijim godinama zbog nedostataka kadrovskog plana, finansija i drugih razloga nije bilo prijema svršenih studenata u radni odnos. “Ceo tim Ministarstva radio je na tome da ostvarimo dobre rezultate, ojačamo ekonomsku bazu i vratimo neke stare dugove, kako bismo danas bili u mogućnosti da redovno primamo svršene studente Kriminalističko-policijske akademije”, rekao je ministar. On je novim kolegama poručio da je policijski posao privilegija, ali da zahteva ogroman psihofizički napor i da poverenje građana moraju opravdati radom, obrazom, čašću i poštenjem, navodi se u saopštenju MUP-a.

Deda Mrazu, “brzom kao zmaj”, pisalo više od 10.300 mališana

U nagradnom konkursu Pošte Srbije „Piši Deda Mrazu“, od 3. novembra do 3. decembra, Deda Mrazu je pisalo više od 10.300 devojčica i dečaka iz svih krajeva Srbije, uzrasta do 10 godina.  Mnogi mališani su slali radove samostalno, a grupni radovi pristigli su iz 522 obdaništa, predškolske ustanove i osnovne škole, saopštila je Služba za odnose s javnošću Pošte Srbije. Ovogodišnji Poštin konkurs, 15. po redu, odlikovao se brojnim originalnim i zanimljivim radovima, i to više likovnim nego literarnim, a najkreativniji mali autori nagrađeni su na svečanosti priređenoj u njihovu čast 23. decembra.
U pojedinačnoj konkurenciji prvu nagradu osvojila je sedmogodišnja Nađa Pavlović iz Kolara, za bogatu likovnu kompoziciju, živog kolorita, s blagim uticajem japanskog stripa i ilustracije. Druga nagrada pripala je Stefanu Domanoviću iz Užica, koji je pokazao zavidan pesnički talenat iako ima samo devet godina. Stefan je napisao vrlo lepu pesmu o Poštinom Deda Mrazu, „brzom ko zmaj“, jer za najveselije zimske praznike stigne do svakog deteta, bilo da živi u selu ili gradu. Šestogodišnja Sara Čapko iz Kule predstavila je svoje umeće i u crtanju i u pisanju, osmislivši pravu novogodišnju slikovnicu, čime je zaslužila treću nagradu.
Među kolektivnim radovima prvo mesto je osvojio vrtić „Kolibri“ (PU Dragoljub Udicki) iz Kikinde, to jest 12 mališana iz ovog vrtića uzrasta između tri i pet godina. Oni su likovnim izrazom dočarali svet koji ih okružuje, a svaki rad je jedinstven u izboru tehnike, kolorita i ekspresivnih prikaza. Njihovi drugari iz beogradskog vrtića „Biser“ (PU Vračar) dobili su drugu nagradu za instalaciju visoku 1,5 metara. Zapravo, oni su napravili novogodišnju jelku od papira, koju su umesto uobičajnih prazničnih ukrasa, okitili svojim maštovitim crtežima.
Treći na pobedničkom tronu su šestogodišnjaci iz Sremske Kamenice, iz vrtića „Čika Jova“ (PU Radosno detinjstvo), jer su specifičnom likovnom tehnikom – zgrafitom, nesvojstvenom dečjem uzrastu, veoma uspešno prikazali svečano novogodišnje šarenilo.  U duhu društveno odgovorne prakse, Pošta Srbije je i ove godine uoči najradosnijih zimskih praznika pozvala mališane u avanturu pisanja pisama Deda Mrazu, uz poruku da neguju prave vrednosti i da svoj maštoviti stvaralački potencijal ne zanemare ni kada pređu u svet odraslih.

FTN glavni centar za razvoj IT kadrova

Novosadski Fakultet tehničkih nauka najveći je fakultet u regionu, a u poslednjih desetak godina postao je glavni centar za razvoj IT kadrova u Srbiji i šire. Na 13 departmana realizuje se više od 90 studijskih programa svih nivoa studija. Danas se tu obrazuje više od 14.000 studenata osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih studija, i to najviše iz oblasti informacionih tehnologija. Da su IT stručnjaci u Srbiji i inostranstvu veoma traženi dobro je poznato, a upravo iz tog razloga najviše brucoša opredeljuje se za studije iz te oblasti. Manje-više zagarantovan posao, kao i dobra plata, nisu baš zanemarljiv faktor pri odabiru fakulteta. Od ukupno 2.400 studenata upisanih na prvu godinu Fakulteta tehničkih nauka, 900 ih je na studijskim programima iz oblasti informacionih tehnologija. Budući akademci imaju izbor od 13 programa, te mogu izabrati Računarstvo i automatiku, Energetiku, Elektroniku i telekomunikacije, Primenjeno softversko inženjerstvo, Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije, Inženjerstvo informacionih sistema, Informacioni inženjering i merenje i regulaciju, a sve to na osnovnim akademskim studijama, kao i Elektroenergetiku – obnovljivi izvori električne energije, Elektroniku i telekomunikacije i Softverske i informacione tehnologije na osnovnim strukovnim studijama.

Doroslovački: Iz FTN-a izniklo stotinak kompanija

Po rečima dekana FTN-a prof. dr Radeta Doroslovačkog, tu visokoškolsku ustanovu izdvaja dobra saradnja s privredom, ali i to što je iz FTN-a izniklo stotinak malih, srednjih i velikih kompanija. „Niko u državi nema tako dobru saradnju s privredom, i ta simbioza između fakulteta i kompanija je izuzetno važna za nas, kao i za njih. Mnogo naših profesora i asistenata je zaposleno u raznim firmama i tu je budućnost jer to im omogućava da paralelno grade univerzitetsku karijeru, ali i da dobro zarađuju“, naglašava Doroslovački. Dekan kaže da se, upravo zahvaljujući saradnji fakulteta i kompanija, broj studenata koji odlaze u inostranstvo drastično smanjio, pogotovo u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Neke od najvećih kompanija obezbeđuju stipendije, ali i omogućavaju studentima završnih godina da kod njih rade stručnu praksu i tu realizuju završne radove, koristeći kadrovske i softverske resurse tih preduzeća.
„Fakultet tehničkih nauka je prvi krenuo s univerzitetskim obrazovanjem kroz saradnju s privredom i uspeo da definiše profil savremenog inženjera, mastera, doktora nauka“, rekao je prof. dr Rade Doroslovački i napomenuo da su na to veoma ponosni. „U skladu s Akcionim planom Vlade Srbije za unapređenje IT sektora, koji vodi premijerka Ana Brnabić, FTN stalno povećava broj upisanih studenata“, dodao je dekan FTN-a.

Bačka Topola: Nagrade deci za najlepšu jelku

Udruženje građana „Za bolju Bačku Topolu“ zalaže se za sve građane ovog mesta kako bi imali lepši život. Predsednica Udruženja Vidosava Protić kaže da je njihovo Udruženje osnovano pre tri godine i da broji dvadeset članova. „Prvenstveno oblast našeg rada je socijalna zaštita i socijalno preduzetništvo, trudimo se da svi pojedinci zadovolje svoje interese, od predškolaca, osnovaca, radnika, do penzionera, ali nemamo čarobni štapić i nismo svemogući“, kaže Protić. Ona dodaje da oni odu kod svakog, saslušaju građane i onda nađu model da im pomognu. Osim toga, Udruženje je bilo aktivno i ove godine, a poslednja akcija kojom se mogu pohvaliti jesu prva i druga nagrada za najbolje ukrašenu jelku mališana tokom Zimskog vašara. „Bili smo sponzor ovogodišnjeg vašara i podstakli decu da dogodine u još većem broju učestvuju u ukrašavanju jelki u centru, jer su novčane nagrade bile lepe“, kaže Protić.  Udruženje je obezbedilo i slatkiše koje je Deda Mraz delio deci tokom ove manifestacije, pa se može reći da su uneli radost pred praznike. Prema njenim rečima, po tome i žele da budu prepoznatljivi, te da se ljudi obraduju kada ih vide.
„Trudimo se da pomognemo svim starosnim kategorijama, a ove godine smo ponosni i što smo obezbedili majice učesnicima maratona koji je organizovan za vreme manifestacije „Dani Bačke Topole“ i moram još istaći da učestvujemo u svim manifestacijama Turističke organizacije Bačka Topola, jer imamo odličnu saradnju“, ističe predsednica Udruženja. Ove godine članovi su obišli i vrtiće, a osim centralnog u Bačkoj Topoli, i one u Krivaji i Njegoševu, dok će početkom iduće godine posetiti i vrtić u Tomislavcima, kako bi videli šta je mališanima neophodno. „Naš program se finansira iz budžeta Opštine i Mesne zajednice, te tako i sa njima imamo odličnu saradnju i usko smo povezani. Namera nam je da sledeće godine konkurišemo i u pokrajinskim projektima, te su nam planovi u idućem periodu da organizujemo i smeniare i edukacije“, kaže Protić. Ona dodaje da će nastaviti i sa akcijama kao što je obilazak porodilišta, osnovnih škola, kao i Dom za lica sa invaliditetom, što su uradili prošle godine, a uskoro će obići i Dom penzionera. Ova nevladina organizacija će i ubuduće voditi računa o svim građanima Bačke Topole, i truditi se da im obezbedi bolji život.

U toku je renoviranje žabaljske biblioteke

Članovi žabaljske biblioteke najviše vole da čitaju knjige Jelene Bačić – Alimpić, Mirjane Bobić – Mojsilović i Vesne Dedić, ali ništa manje nije interesovanje ni za domaće klasike poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Branka Ćopića… „Imamo sve knjige dobitnika NIN-ove nagrade i romane slavodobitnika tog prestižnog domaćeg priznanja, odmah se traže čim bude objavljen dobitnik. Dosta se traže i dela savremene srpske književnice priznate od publike i krtike Svetlane Velmar Janković“,  kaže Milovan Mirkov, direktor Biblioteke „Veljko Petović” u Žablju.
Ustanova ima oko 70.000 naslova, od kojih više od polovine knjižnog fonda čini beletristika (41.208), potom sledi stručna literatura (18.316), dečija književnost (10.243). „Imamo tačo 1.229 upisanih članova od kojih je učenika do 14 godina 431, srednjoškolaca je 190 , studenata 66, zaposlenih 275, penzionera 102… To je realno stanje broja članova, jer tokom godine ne pravimo popuste za učlanjivanje niti imamo dan kada je upis besplatan“, naglašava direktor.

Služba za ranu intervenciju u Kuli

U Udruženju “Plava ptica” iz Kule već osam godina se pružaju usluge rehabilitacije dece sa smetnjama u razvoju i rizikom dece uzrasta od novorođenčeta do sedme godine života.  Ova rehabilitacija podrazumeva tretman defektologa, psihologa ili logopeda, fizioterapeuta. Direktor “Plave ptice” Kule i defektolog Marko Košutić kaže da je deci iz njihove Opštine omogućeno da na rehabilitaciju ne moraju da odlaze u udaljene centre, već je moguće da se rehabilitacija sprovodi u mestu stanovanja deteta. “Ova služba obezbeđuje individualne tretmane detetu dva puta sedmično na način da terapeut i dete rade individualno i da se na taj način postignu maksimalni efekti u ublažavanju ili otklanjanju teškoća u razvoju koje dete ima”, kaže Košutić.
Kao i za sve druge usluge Opština Kula finansira rad usluga uz učešće roditelja. “Proces rehabilitacije i dijagnostike odvija po svetskim standardima struke i svi terapeuti u Udruženju su obučeni za ovaj vid rada”,  kaže Košutić. U narednom periodu planirano je da se ova služba proširi, jer je potreba u zajednici velika, trenutno se radi sa 30 dece, a u narednom periodu će se kapacitet povećati za još deset korisnika. “Važan aspekt tretmana deteta je i rad sa porodicom i roditeljima te se i oni uključuju u rad i sarađuju sa psihologom kroz savetovalište za roditelje, ali i sa medicinskim sestrama u pogledu savetovanja oko nege deteta”, ističe Košutić.
Kroz ovu službu je do sada prošlo preko 200 dece koja su sa uspehom dobila adekvatnu rehabilitaciju. “Ono što je posebno važno napomenuti je da od iduće godine naša organizacija ima riliku da postane Centar za sprovođenje rehabilitacije beba po Vojti u kome će se omogućiti rehabilitacija najmlađem uzrastu”, napominje Košutić. 

“Hemofarm fondacija dosad stipendirala 3.300 studenata

“Hemofarm fondacija ponosna je da je tokom prethodnih decenija podržala 3.300 studenata iz cele Srbije. To je čitav jedan mali grad mladih i pametnih ljudi koje smo pomogli kroz program stipendija i na ovaj način dali podršku najboljim od najboljih studenata da stečenim znanjem, trudom i zalaganjem doprinesu boljitku ovog društva. Sa svojim studentima menjali smo se i mi. Prošle godine prvi put smo uveli “Mentorski program”, pa su studenti imali priliku da u radu sa svojim mentorima, ekspertima u kompaniji Hemofarm, steknu praktična znanja i veštine i da budu spremniji za budući posao”, rekao je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma i jedan od mentora u okviru ovog programa Hemofarm fondacije.
“Sa zadovoljstvom sam prihvatila poziv da budem mentor i da svojom ekspertizom pomognem mladim ljudima sa stenku dodatna znanja i samopouzdanje za dalje. Stipendije Hemofarm fondacije, osim novčanog dela, nude i veliku šansu studentima da čuju tuđa iskustva i na osnovu njih izgrade svoj put. Meni bi ova vrsta mentorskog programa mnogo značila da ih je bilo u vreme kada sam ja studirala”, izjavila je predavač Natali Ebert, doktor medicine i master javnog zdravlja.

Dedamrazijada na aerodromu Batajnica”

Na vojnom aerodromu “Batajnica” 27. decembra su Deda Mraz i Dobra Vila podelili novogodišnje paketiće deci iz Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja “Spomenik” iz Pančeva, “Dečijeg sela” iz Obrenovca, kao i deci iz porodica s četvoro i više dece sa teritorije grada Beograda. Pripadnici 204. vazduhoplovne brigade, zastavnik Goran Krajinović koji je za ovu priliku bio u ulozi Deda Mraza i potporučnik Milica Orović, koja je bila u kostimu Dobre Vile, na aerodrom su stigli avionom An-26 iz sastava 138. transportne avijacijske eskadrile Vojske Srbije, nakon čega su podelili novogodišnje paketiće koje je obezbedila Prva studentska humanitarna organizacija “Osmeh na dar”.
Zamenik komandanta 204. vazduhoplovne brigade pukovnik Saša Mijailović, istakao je da je svim pripadnicima veliko zadovoljstvo što imaju priliku da ulepšaju dan najmlađima, saopštilo je Ministarstvo odbrane. “Piloti naše transportne avijacije su u proteklom periodu stigli na aerodrome u Evropi, Aziji, Africi, ali danas smo imali jedan specijalan zadatak, odleteli smo do Laponije i dovezli Deda Mraza s Dobrom Vilom”, rekao je pukovnik Mijailović, napominjući da su svi zaposleni na batajničkom aerodromu srećni što su imali priliku da podele čarobne praznične trenutke s decom bez roditeljskog staranja. Andrija Tašmanović iz studentske organizacije “Osmeh na dar” podsetio je da je do saradnje s 204. vazduhoplovnom brigadom došlo pre šest godina i da se od tada svake godine uspešno i na obostrano zadovoljstvo organizuje podela novogodišnjih paketića na vojnom aerodromu. On je naglasio da je ove godine oko 40 mališana imalo priliku da se u prazničnoj atmosferi druži s vazduhoplovcima, napominjući da se trude da svake godine dovedu druge mališane.

Dodeljene stipendije Pravnog fakulteta

Najboljim studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su slabijeg socijalnog stanja 27. decembra je uručeno 100 stipendija. Stipendije su uručili državni sekretar ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić i dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović, koji su istakli da su ponosni na studente koji u teškim uslovima ostvaruju odlične rezultate. Pravni fakultet dodeljuje stipendije u iznosu od  10.000 dinara mesečno studentima koji redovno polažu ispite, a slabijeg su socijalnog stanja.  Džamić  je pohvalio tradiciju Pravnog fakulteta koja traje devet godina i ukazao da bi na njihov primer mogli da se ugledaju i mnogi drugi  fakulteti u Srbiji. Ministarstvo će u saradnji sa akademskom zajednicom omogućiti svim studentima da tokom studija steknu i praktična znanja, rekao je državni sekretar  i naglasio da na taj način prilikom zapošljavanja niko više neće moći da kaže da nema radno, odnosno , praktično iskustvo. Dekan fakulteta Sima Avramović podsetio je da su najvažniji kriterijumi za dodelu stipendija uspeh i materijalno stanje studenata, te pojasnio da je za odluku o dodeli stipendija 80 odsto „zaslužno“ materijalno stanje, a oko 20 uspeh na fakultetu, pri čemu, kako je naveo, stipendiju nije dobio nijedan student koji nema prosečnu ocenu bar osam. Zahvalivši na stipendijama, studenti su poručili da će im to biti podstrek da u nastavku studija budu još uspešniji.

Lončar: Dogodine prioritet pedijatrija i neonatologija

Prioritet Ministarstva zdravlja u sledećoj godini biće dečije bolnice, veće ulaganje u pedijatriju i neonatologiju, najavio je 27. decembra ministar zdravlja Zlatibor Lončar. “Naš sledeći prioritet, nešto gde ćemo ulagati najviše novca je pedijatrija i neonatologija”, rekao je ministar. Lončar je zajedno sa direktorom NIS-a Kirilom Turdenjevim obišao Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj kojoj je ta kompanija donirala osam medicinskih aparata u vrednosti od oko 17 miliona dinara, sto predstavlja najveću pojedinačnu donaciju koju je primila ta zdravstvena ustanova. Aparati su nabavljeni sredstvima prikupljenim u okviru prošlogodišnje humanitarne akcije u kojoj su učestvovali zaposleni NIS-a, sama kompanija kao i potrošači na benzinskim stanicama. Mališanima u Tiršovoj koji će praznike provesti u bolnici, NIS je danas donirao i novogodišnje paketiće.

Vremeplov: Umro Mihailo Lalić

Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današnji dan 30. decembra 1992. godine. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani “Svadba”, “Zlo proljeće”, “Lelejska gora”, “Hajka”, “Raskid”, “Pramen tame”, “Zatočenici”, “Ratna sreća”, “Dokle gora zazeleni”, “Gledajući dolje na drumove”, pripovetke “Na mjesečini”, “Izvidnica”, “Prvi snijeg”, “Gosti”, “Poslednje brdo”. 

Vremeplov:  Umro Sima Sarajlija

Na današnji dan 30. decembra 1847. godine umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rodjenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi “Srbijanka”, “Trojebratstvo”, “Trojesestarstvo”, tragedija “Obilić”, istorijski spisi “Istorija Srbije”, “Istorija Crne Gore”, zbirka narodnih pesama “Pjevanija crnogorska i hercegovačka”.

Vremeplov: Rođen Marko Murat

Srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu rođen je na današnji dan 30. decembra 1864. godine. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje “Beogradske škole” i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju “Ulazak cara Dušana u Dubrovnik” nagradjen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: “Proleće”, “Cveti”, “Konavoka”, “Dum Ante”, “Dubrovnik”.

Vremeplov: Umro Robert Bojl

Na današnji dan 30. decembra 1691. godine umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku izmedju smeše i hemijskog jedinjenja.

Vremeplov: Rođen Radjard Kipling

Engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas rođen je na  današnji dan 30. decembra 1865.. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rodjen, s izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: “Knjiga o džungli”, “Hrabri kapetan”, “Kim”, “U belom i crnom”, “Priče za decu”, “Izistinske priče”.

Vremeplov: Osnivački kongres KP Nemačke

U Berlinu je na današnji dan 30. decembra 1918. počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

Vremeplov: Rođen Nikola Pašić

Na današnji dan 31. decembra  1845. godine rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.

Vremeplov: Marija Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu

Marija Sklodovska Kiri dobila je na današnji dan 31. decembra 1911. godine drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

Vremeplov: Uveden alkoholtest

Na današnji dan 31. decembra 1938. godine u Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače (“drunkometer”).

Vremeplov: Umro Džon Flemstid

Engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675) umro je na današnji dan 31. decembra 1719. godine.

Vremeplov: Edison prvi put demonstrirao električnu sijalicu

Na današnji dan 31. decembra 1879. godine američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.

Vremeplov: Valdhajm preuzeo mesto generalnog sekretara UN

Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je 31. decembra 1971. dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

Vremeplov: Stupio na snagu novi kalendar

Na današnji dan 01. januara 45. godine p.n.e. stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende – 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan “viška”. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar su zadržale jedino neke pravoslavne crkve – Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijaršija, kao i neke druge.

Vremeplov: Rođen Šandor Petefi

Na današnji dan 01. januara 1823. godine rođen je mađarski pesnik srpskog porekla Šandor Petefi, najveći pesnik mađarske književnosti. Oličenje mađarskog romantizma. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, majka mu je bila Slovakinja Marija Hruzova, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar Petrović. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini – tačnije tada mu se gubi svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Odredio je nov pravac mađarske književnosti. Dela: roman “Krvnikovo uže”, epska poezija “Vitez Janoš”, “Apostol”, lirska poezija “Izabrane pesme”, “Petefijeve pesme”.

Vremeplov: Rođen Bogdan Popović

Srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača “Srpskog književnog glasnika” i tvorac “beogradskog književnog stila” rođen je na današnji dan 01. januara 1864. U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je “Antologiju novije srpske lirike” i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

Vremeplov: Rođen Branko Ćopić

Na današnji dan 01. januara 1915 godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka “Pod Grmečom”, “Borci i bjegunci” i “Planinci”. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: “Bojna lira pionira”, “Put u vedrinu”, priče “U svetu leptirova i medveda”, “Bosonogo đetinjstvo”, zbirke pesama “Ognjeno rađanje domovine”, “Ratnikovo proljeće”. Zbirka pripovedaka “Bašta sljezove boje”, za koju je dobio Njegoševu nagradu. Izvršio je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani “Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj, bronzana stražo”, “Osma ofanziva”, zbirke pripovedaka “Rosa na bajonetima”, “Surova škola”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”.

Vremeplov: Otvorena prva čitaonica u Kneževini Srbiji

Na današnji dan 02. januara 1846. godine otvorena je prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.

Vremeplov: Ustanak anarhista i sindikalista u Barseloni

U Barseloni je na današnji dan 02. januara 1933 počeo ustanak anarhista i sindikalista, koji je ubrzo ugušen.

Vremeplov: Rođen Isak Asimov

Na današnji dan 02. januara 1920. godine  rođen je američki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze. Naučno-popularna dela: “Hemikalije života”, “Zvezde i njihovi putevi”, “Unutar atoma”, “Svet nitrogena”, “Ljudski mozak”, “Nauka, brojevi i ja”. Književna dela: “Ja, robot”, “Čelične pećine”, “Golo sunce”, “Vasionske struje”, “Zadužbina”, “Druga Zadužbina”, “Zadužbina i carstvo”, “Kraj večnosti”.

Vremeplov: U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama

U Velikoj Britaniji na današnji dan 02. januara 1980. godine počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. godine. Štrajk je prekinut 2. aprila.

Vremeplov: Milošević i Tuđman prihvatili Vensov plan

Na današnji dan 02. januara1992 predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tudjman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je predividjena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi rasporedjivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

Vremeplov: Rođen Marko Tulije Ciceron

Na  današnji dan 03. januara 106 p.n.e. rođen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – “Filipika”) i ubijen. Ostala dela: “Besede”, “O besedniku”, “Rasprave u Tuskulu”, “O starosti”, “O prijateljstvu”, “O krajnostima dobra i zla”, “O prirodi bogova”, besede “Protiv Katiline”.

Vremeplov: Izašao prvi broj Novina Čitališta beogradskog

Prvi broj Novina Čitališta beogradskog izašao je na današnji dan 03. januara 1847. Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište. Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje Srbije.

Vremeplov: U Japanu  ukinut šogunat

Na današnji dan 03. januara 1868 u Japanu je ukinut šogunat – na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije – ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

Vremeplov: Umro Pjer Atanas Larus

Francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač “Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova umro je na današnji dan 03. januara 1875. Izdavačka kuća “Larus” je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

Vremeplov: Rođen Tolkin

Na današnji dan 03. januara 1892.  rođen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji “Gospodar prstenova” stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani “Hobit” i “Silmarion”. Ostala dela: kritičke studije “Beovulf: čudovišta i kritičari”, “Bajke, kritička studija”, “Čoser kao filolog”.

Vremeplov: Oto Bihalji Merin

Srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin rođen je na današnji dan 03. januara 1904 in. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću “Nolit” (Nova literatura). Uređivao je i književno-politički časopis “Nova literatura”. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis “Linkskurve”. U Parizu je 1933. osnovao “Institut za borbu protiv fašizma”. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman “Doviđenja u oktobru”, eseji i umetnička kritika “Osvajanje neba”, “Misli i boje”, “Susreti sa mojim vremenom”, “Jugoslovenska skulptura XX veka”, “Graditelji moderne misli”, “Naivna slika sveta”, “Prodori moderne umetnosti”, “Kraj umetnosti u doba nauke?”, “Maske sveta”, “Re-vizija umetnosti”, “Modern German art”, “Goja i mi”, “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Anri Ruso, život i delo” (sa suprugom Lizom), monografije “Krsto Hegedušić”, “Gabrijel Stupica”, “Bogosav Živković”, “Vangel Naumovski”, delo o Španskom građanskom ratu “Španija između smrti i rađanja”.

Vremeplov: Umro Jaroslav Hašek

Na današnji dan 03. januara 1926 godine umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom “Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu” u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

Vremeplov: Zabranjeno skrivanje Jevreja

Nemački zapovednik za Srbiju objavio je 03. januara 1942 u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

Vremeplov: Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora

Na današnji dan 03. januara 1942  godine u Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

Pokrajinski sekretar Njilaš  vozilom usmrtio pešaka

U naselje Bikovo kod Subotice u četvrtak uveče je došlo do saobraćajne nesreće, u kojoj je poginuo 69-ogodišnji pešak. Pešaka je, na lokalnom putu na ulasku u naselje Bikovo kod Subotice, udario automobil, koji je vozio potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine Mihalj Njilaš, potvrdila je Tanjugu subotička javna tužiteljka. Nesreća se dogodila oko 19 časova, a 69-ogodišnji pešak je stradao na licu mesta. Subotička javna tužiteljka je navela da se Njilaš kretao iz pravca Subotice, u automobilu marke “škoda superb”.
Tužilac i policija su izvršili uviđaj na terenu, a veštačenje će pokazati kako je došlo do udesa. Naređeni su obdukcija tela preminulog, alkotestiranje vozača i vanredni tehnički pregled auta. Mihalj Njilaš je bivši gradonačelnik Kanjiže, a na političkoj sceni severne Pokrajine prisutan je dugi niz godina kao jedan od najistaknutijih funkcionera Saveza vojvođanskih Mađara, gde je i član Predsedništva stranke. Funkcije potpredsednika Vlade AP Vojvodine i pokrajinskog sekretara za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine obavlja od 2014. godine.

Prazničnu depresiju najbolje leči psihoterapeut

Za neke od nas kraj stare i početak Nove godine i svi ti praznici koji uz to dolaze bude lepa osećanja i čuvenu novogodišnju euforiju, međutim nekima taj period može da izazove i prazničnu depresiju.  Razlozi su razni i individualni, ali ako vidite da sa tugom ne možete sami da se borite, možda bi trebalo da posetite psihoterapeuta.  Proverili smo koliko košta terapija i sa kakvim problemima se ljudi suočavaju. https://www.youtube.com/watch?v=f6I0-89z37s

 

About the Author

admin