Vesti – 04.01.2018.

Vlada APV: Podrška UNS-u  i naučnim institutima

Pokrajinska vlada i u narednoj godini podržavaće sve fakultete i institute Univerziteta u Novom Sadu, čiji je osnivač, najavio je njen potpredsednik Đorđe Milićević. Podršku u nabavci opreme, usavršavanju kadrova i povezivanju sa privredom imaće i Naučni institut za prehrambene tehnologije – FINS. Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević istakao je da je FINS institucija koja zauzima veoma značajno mesto u naučno – istraživačkom radu u Republici Srbiji i AP Vojvodini, ali i veoma važno mesto u povezivanju nauke i privrede.
“Pokrajinska vlada pruža podršku Novosadskom univerzitetu, fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač, i nastaviće sa tom podrškom i u 2018. godini, kroz ulaganja u nabavku najsavremenije opreme i usavršavanje naučno-istraživačkog kadra”, rekao je Milićević. On je posebno istakao značaj instituta FINS u lancu proizvodnje hrane i njene bezbednosti za ljudsku ishranu, kao i kontroli i proizvodnji hrane za životinje.
Direktor Instituta Olivera Đuragić posebno je zahvalila Milićeviću na podršci i saradnji, i istakla da je cilj Instituta da svoj rad valorizuje sa privredom. Sastanku je prisustvovao i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević.

Šarčević_ Projektni ciklus za nauku produžen za godinu dana

Postojeći projektni ciklus za nauku biće produžen još godinu dana, najavio je ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da će se raditi procena postojećih projekata, najlošiji će biti isključeni iz finansiranja, kako bi uključili 1.000 mladih istraživača. Konkurs za uključivanje mladih istraživača biće raspisan za studente doktorskih studija, kako bi već od naredne godine mogli da budu uključeni u projekte. Ministar Šarčević je rekao da se paralelno rade zakoni o inovacionoj delatnosti i finansiranju visokog obrazovanja.
Državni sekretar Vladimir Popović rekao je da će biti otvoreno 50 do 100 mesta za mlade ljude koji su doktorirali u inostranstvu i da na taj način ministarstvo želi da pokaže da za njih ima mesta u naučnoj zajednici. “Na ovaj način pokazujemo brigu za mlade. Dok radimo zakon mi ćemo te ljude u 2018. godini uključiti u finansiranje”, pojasnio je Popović. On je dodao da će početkom godine biti urađena i rekategorizacija istraživača, uz pomoć Registra čija je izrada u završnoj fazi.
Uvođenje kombinovanog institucionalno-projektnog finansiranja, kako su rekli, potpuno se uklapa u već usvojenu Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja RS, kao i Akcioni plan Vlade Republike Srbije kao i uvođenje Fonda za nauku. Povećanjem budžeta za nauku za više od 15 odsto u ministarstvu kažu da su uspeli da kroz tekuću budžetsku rezervu reše i pitanje nedostajućih direktnih materijalnih troškova istraživanja za 2017. godinu ( DMT1, DMT2). Sva sredstva su uplaćena naučnoistraživačkim organizacijama.

Stipendije za 1.300 najboljih studenata

Fond za mlade talente Republike Srbije je doneo odluku o raspisivanju konkursa za stipendiranje do 900 najboljih studenata završnih godina osnovnih akademskih studija i do 400 studenata završnih godina master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Konkurs je otvoren do 31. januara 2018. godine. Najbolji studenti u Srbiji imaće priliku da konkurišu za stipendiju Fonda za mlade talente u vrednosti od 30.000 dinara mesečno, koju će dobijati u toku deset nastavnih meseci za školsku 2017/2018. godinu, saopštilo je Ministarstvo omladine i sporta. Ističe se da je broj stipendista i ove godine uvećan za 50. “Povećanjem broja studenata koji mogu da dobiju ovu prestižnu stipendiju nastavljamo trend dodatnog ulaganja države u mlade talente i prepoznavanja značaja truda, rada i postignuća mladih. Od 2014. godine do danas povećan je broj stipendista za studije u Srbiji sa 1000 na 1250 a iznos stipendije sa 25.000 dinara mesečno na 30.000 dinara mesečno a od 2016 godine povećavamo broj stipendiranih za studije u zemlji za po 50 godišnje. Taj trend ćemo nastaviti i u narednim godinama, kao što smo i obećali”, rekao je predsednik Fonda i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
Pravo na stipendiju imaće studenti završnih godina osnovnih akademskih, diplomskih akademskih-master studija i integrisanih akademskih studija koji ispune sve uslove predviđene tekstom konkursa. Od avgusta 2008. godine, od osnivanja Fonda za mlade talente pri Ministarstvu omladine i sporta, nagrađeno je i stipendirano preko 23.000 učenika srednjih škola i studenata. Konkurs je 30. decembra objavjen u dnevnom listu “Politika”, kao i na internet prezentaciji Ministarstva omladine i sporta – www.mos.gov.rs  i internet prezentaciji Fonda za mlade talente – www.fondzamladetalente.rs .

Javni poziv za učešće u sredstvima Ministarstva u 2018. godini

Na osnovu Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, a u vezi sa ostvarivanjem programa od opšteg interesa Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je 29. decembra Javni poziv za učešće u sredstvima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u 2018. godini za sufinansiranje sledeće programske aktivnosti:
  1. stipendiranje studenata doktorskih akademskih studija i finansiranje materijalnih troškova uključivanja Stipendiste Ministarstva na projekat Ministarstva;

  2. sufinansiranje učešća studenata koji su upisali master akademske studije, odnosno doktorske akademske studije i Stipendista Ministarstva na naučnim skupovima u Republici Srbiji i u inostranstvu;

  3. sufinansiranje studijskih boravaka u inostranstvu studenata koji su upisali master akademske studije, odnosno doktorske akademske studije i Stipendista Ministarstva;

  4. sufinansiranje troškova prijave i odbrane doktorske disertacije Stipendista Ministarstva;

  5. stipendiranje mladih istraživača;

  6.  sufinansiranje učešća mladih istraživača na olimpijadama znanja;

  7. sufinansiranje učešća istraživača na naučnim skupovima i sastancima radnih tela naučnog skupa u inostranstvu;

  8. sufinansiranje boravka istraživača iz inostranstva u Republici Srbiji po pozivu;

  9. sufinansiranje završne obrade doktorskih disertacija istraživača i Stipendista Ministarstva angažovanih na projektu Ministarstva;

  10. sufinansiranje postdoktorskog usavršavanja istraživača;

  11. finansiranje nabavke naučne i stručne literature iz inostranstva i pristupa elektronskim naučnim i stručnim bazama podataka, kao i edukacija za njihovo efikasno korišćenje;

  12. finansiranje dodele Digital Object Identifier – DOI brojeva za naučne časopise koji izlaze u Republici Srbiji, a koji su uključeni u međunarodni sistem dostupnosti i razmene informacija (CrossRef);

  13. finansiranje izrade, održavanja i publikovanja bibliometrijskog izveštaja o časopisima za potrebe kategorizacije i rangiranja časopisa koji izlaze u Republici Srbiji;

  14. sufinansiranje izdavanja naučnih časopisa u Republici Srbiji;

  15. sufinansiranje izdavanja monografija u Republici Srbiji;

  16. sufinansiranje održavanja naučnih skupova u Republici Srbiji;

  17. sufinansiranje kolektivnih članarina u međunarodnim naučnim udruženjima/organizacijama;

  18. sufinansiranje aktivnosti dodatnog obrazovanja i usavršavanja talentovanih učenika i studenata za bavljenje naučnoistračivačkim radom.

Rok za podnošenje prijava po tačkama 1., 5. i 11. do 18. je 30 dana od dana objavljivanja ovog Javnog poziva, zaključno sa 29.01.2018. godine, a do kraja prve polovine 2018. godine objaviće se drugi javni poziv za programsku aktivnost izdavanja monografija u Republici Srbiji. Rok za podnošenje prijave za programsku aktivnost pod tačkom 10. je 60 dana od dana objavljivanja, zaključno sa 27.02.2018. godine. Konkurs po ovom pozivu za programske aktivnosti pod tačkama 2. do 4.  i 6. do 9. je otvoren tokom cele godine.
Prijava na ovaj Javni poziv vrši se podnošenjem odgovarajućeg zahteva, na obrascima Ministarstva, uz dokumentaciju koja je navedena u njima. Obrasci odgovarajućih zahteva, kao i kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o pristiglim prijavama, i ostale informacije od značaja za sprovođenje ovog Javnog poziva nalaze se na sajtu Ministarstva: www.mpn.gov.rs.
Prijave sa potrebnom dokumentacijom dostaviti neposredno preko pisarnice republičkih organa ili putem preporučene pošte na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 11000 Beograd, Nemanjina 22-26, sa  naznakom „Prijava na Javni poziv za …. (naziv programske aktivnosti za čije sufinansiranje se podnosi zahtev)”. Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti razmatrane.

Šarčević: Doktorate jedino može da ospori Ministarstvo

Komisija za akreditaciju i proveru kvalitetu nije nadležna da osporava verodostojnost doktorata, već to može da uradi samo Ministarstvo prosvete, kaže ministar Mladen Šarčević. Nije poznato koliko doktora nauka izgubilo pravo da predaju na privatnim i državnim fakultetima zbog toga što je njihove doktorate osporila Komisija za akreditaciju, a ministar pojašnjava da je problem nastao u periodu prelaska na studiranje “po Bolonji”. Kako kaže, tada su akreditacije fakulteta rađene po jednom modelu i nije se vodilo računa o tome da li je akreditaciju stekao univerzitet i da li ima akreditaciju za sve vrste studijskih programa.
Navodi da je Komisija za akreditaciju dva puta potvrdila validnost tih diploma, ali da je od septembra počela da postavlja pitanje validnosti jer su nedostajali “izvesni papiri”. “Neko je tako doveo u sumnju ono što je već verifikovano”, pojasnio je Šarčević, te dodao da su kao krivci označeni privatni fakulteti, kao, primetio je, da neko želi da se razračuna sa privatnim fakultetima na loš način. “Proverom smo došli do podatka da i mnogi državni univerziteti nemaju tu dokumentaciju”, dodao je.
Državni sekretar Ministarstva prosvete Vladimir Džamić kaže da su i Komisija za akreditaciju i Savet za visoko obrazovanje dužne da obaveste ministarstvo ukoliko naiđu na doktorat za koji se sumnja da je lažni, a da je ministar dužan da reaguje ili da ne reaguje u zavisnosti od toga da li je situacija sporna ili nije. Pojedinim visokoškolskim ustanovama Komisija je u dva kruga izdala akreditaciju, a onda su u trećem krugu osporene diplome pojedinih predavača. Džamić pojašnjava da nije problem bio u kandidatima ili njihovim doktoratima već u tome da ustanova u kojoj je doktorat branjen nije imala određenu, jednu vrstu saglasnosti na plan magistarskih studija. “Ispostavilo se da ni značajan broj institucija čiji je osnivač država nema tu saglasnost”, kazao je Džamić, dodajući da ministarstvo treba da obezbedi da se zakon ne primenjuje selektivno, retroaktivno i da se ljudima ne ukidaju stečena prava.

Paketići za decu u Malom Iđošu

Opština Mali Iđoš je povodom predstojećih praznika podelila novogodišnje paketiće za decu iz romske zajednice. Od nove godine počinje sa radom i koordinator za romska pitanja.      https://www.youtube.com/watch?v=U_lSTmC89jw

Dekanu FTN i s uslovom za penziju novi mandat?

Namera aktuelnog dekana Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Radeta Doroslovačkog da izvede svog prvog doktoranta, samo par meseci pred ispunjavanje uslova za penziju, izazvao je burne reakcije akademske zajednice, a pre svih matematičara. Naime, dekan FTN u februaru puni 65 godina, te i zakonski ispunjava uslove za penziju. Samo par meseci kasnije, održaće se novi redovni izbori za dekane fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Da Doroslovački ima nameru da se ponovo kandiduje za dekana pokazuje i činjenica da je pre manje od mesec dana uspeo da se izbori za status komentora jednom doktorantu, što mu produžava radni staž na fakultetu na godinu do tri godine – a samim tim mu daje zakonsku mogućnost da se kandiduje na predstojećim izborima.
Pojedini profesori Univerziteta, međutim, smatraju da Doroslovački nikako ne može da bude mentor – ne ispunjava zakonske uslove za to. Tačnije, nema najmanje pet radova u oblasti matematike objavljenih u poslednjih pet godina na SCI listi radova. Štaviše, pojedini radovi na kojima je potpisan objavljeni su u takozvanim predatorskim časopisima, ukazuju profesori sa Prirodno-matematičkog fakulteta. (→Press Clipping)

Tepavčević: Neuobičajena situacija

Da je situacija na FTN neuobičajena potvrđuje za 021 i prof. dr Andreja Tepavčević sa Departmana za matematiku i informatiku, na čelu Stručnog veća za prirodno-matematičke nauke. Kako kaže, na čelu veća je dve godine, a za to vreme Senat nijednom nije odbacio njihovo mišljenje. Da bi neko imao radove iz primenjene matematike, priča prof. Tepavčević, ti radovi treba da daju određeni doprinos nauci.
“I Veće Departmana za matematiku i informatiku PMF Novi Sad je dalo mišljenje da Rade Doroslovački nije podoban da bude mentor na osnovu radova koji se navode, dakle to nije bilo samo moje lično mišljenje, već Veća departmana. Moje lično mišljenje jeste da ne bi trebalo priznati radove koji su objavljeni u predatorskim časopisima”, poručuje naša sagovornica.
Suprotni argumenti koji su izneti na Senatu su da profesori koji su ranije slali radove predatorskim časopisima nisu znali da su časopisi predatorski – tada su bili na SCI listi. Međutim, Doroslovački je rad u kojem je koautor objavio u časopisu Scientific World Journal nakon što je isti proglašen za predatorski i to je izneseno i pred profesorima.
“Ovo su sve prilično labavi argumenti, jer su naučnici koji su slali radove u te časopise morali biti svesni da su im radovi primljeni bez ikakvih recenzija, a takođe su morali i da plate velike svote novca da bi im radovi bili objavljeni. U trenutku kad je pre nekoliko godina kod nas uvedena obaveza da se u skoro svim naučnim granama mora imati objavljen rad na listi, neki naši ljudi su se tako snašli, objavljujući radove u predatorskim časopisima (i plaćajući velike svote novca) da bi stekli uslove da budu izabrani u zvanje ili da mogu da brane doktorat. Dakle, pošto su na našem univerzitetu već priznavani i ranije radovi iz predatorskih časopisa, nije čudno što su priznati i sada. Ali veći argument zašto Rade Doroslovački ne ispunjava uslove za mentora je da nema pet radova iz naučne oblasti doktorskog studijskog programa – ima samo jedan rad i ta dva predatorska rada”, naglašava prof. dr Tepavčević.

Komisija: Ispunjeni svi uslovi potrebni za mentorstvo

S druge strane, predsednica Komisije za ocenu ispunjenosti uslova prof. dr Silvia Gilezan, kao i prodekan za nastavu prof. dr Dragiša Vilotić, jednoglasni su u stavu – ispunjeni su apsolutno svi uslovi potrebni za mentorstvo.  “Komisija je prilikom pisanja Izveštaja o oceni podobnosti teme, kandidata i mentora poštovala redovnu proceduru i koristila zvanične podatke i liste časopisa propisane od strane Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, a koji su dostupni preko Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON). Edicije časopisa u kojima su objavljeni radovi prof. Doroslovačkog se nalaze na propisanim listama od strane Ministarstva i samim tim se ne mogu svrstati u takozvane predatorske časopise”, pojašnjava Gilezan za 021.
Iako se profesori pozivaju na Kobson, na sajtu ove biblioteke se posebno ukazuje na opasnost koja vreba od predatorskih časopisa. Lista ovih časopisa koju Kobson preporučuje da profesori prouče sadrži, na primer, Scientific World Journal, u kojem je Doroslovački objavio rad, a koji radi na principu “plati, pa se klati”.

Doroslovački i Nikolić  nisu imali vremena za razgovor

Prof. dr Rade Doroslovački nije imao vremena za razgovor. U njegovo ime, portparolka FTN Darija Medvecki kaže da su nadležni organi rekli svoje, te da je sve urađeno u skladu sa standardnim procedurama. “Uslov da profesor mora da ima pet radova na SCI listi za 10 godina, profesor Doroslovački ispunjava jer u momentu prijave ima sedam, a sad i osam, jer je pre desetak dana izašao još jedan. Svi članovi Senata su imali dovoljno vremena da prouče i pismo koje im je dostavljeno uoči sednice i da razmisle kako će glasati – i nije uticalo na njihovu odluku. Problem sa tim pismom je to što je ono privatno, ali štampano na memorandumu fakulteta, iza kojeg ne stoji FTN. Zato se trenutno vodi postupak protiv profesora Tanackova i donosi odluka da li će ići na Etički odbor”, poručuje Medvecki.
Ni rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić nije se odazvao na poziv za razgovor za Radio 021.

Školama u Šidu i Somboru 30 miliona dinara od Norveške

Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić potpisao jе u četvrtak 28. decembra Mеmorandum o saradnji sa ambasadom Kraljеvinе Norvеškе u Srbiji i udružеnjеm “Grupa 484”, čimе jе nastavljеna saradnja na najvažnijim infrastrukturnim projеktima, u opštinama kojе su bilе pogođеnе migrantskom krizom. Ministar Đorđеvić zahvalio je Kraljеvini Norvеškoj, kao jеdnom od najvеćih bilatеralnih donatora, na nеsеbičnoj i kontinuiranoj podršci srpskom narodu, koja jе nastavljеna u vrеmе i nakon migrantskе krizе.
“Rеpublika Srbija i ministarstvo na čijеm sam čеlu nastavićе da pruža socijalnu zaštitu svoj dеci, a lično ću uložiti maksimalan napor da sе svoj dеci obеzbеdi nеsmеtano školovanjе. Ponosan sam što su partnеri prеpoznali našе zalaganjе da omogućimo bеzbrižno dеtinjstvo svoj dеci koja živе i koja trеnutno boravе u Srbiji, a posеbno mе radujе da porеd ovog Mеmoranduma postoji zajеdnička žеlja našе dvе zеmljе da saradnju nastavimo”, naglasio jе ministar Đorđеvić i dodao da sе Srbija višе puta pokazala kao odgovorna država i kao primеr na koji način trеba da sе odnosi prеma migrantima i migrantskoj dеci. “Žеlimo da sva dеca u Šidu i Somboru imaju boljе uslovе za školovanjе, kako dеca sa ovih prostora, tako i dеca migranti koja pohađaju rеdovnu nastavu. Prеpoznali smo odgovornost lokalnih samouprava Šida i Sombora da prihvatе migrantе raširеnih ruku i njihovoj dеci omogućе daljе školovanjе.
U saradnji sa Grupom 484, izdvojili smo srеdstva u iznosu oko 30 miliona dinara za rеkonstrukciju objеkata osnovnih škola “Ivo Lola Ribar” u nasеlju Šikara kod Sombora i “Srеmski front” u nasеlju Molovin, kao i za javno osvеtljеnjе pružnog prеlaza kod nasеlja Vašica kod Šida. Ovo jе još jеdan u nizu zajеdničkih projеkata Ministarstva za rad i Ambasadе Norvеškе, a narеdnе godinе, trudićеmo sе da sarađujеmo sa Ministarstvom, za dobrobit svih građana Srbijе, posеbno onih najugrožеnijih”, istakao jе ambasador Norvеškе Arnе Bjеrnstad.

Mališani u „Maslačku“ nagrađeni što čuvaju planetu

Nakon što su proteklu godinu i po vredno sakupljali i reciklirali PET ambalažu, aluminijum i papir, mališani iz vrtića „Maslačak” u Ulici Narodnog fronta, između 500 i 600 njih, su konačno nagrađeni za svoj trud. Naime, Udruženje roditelja „Zeleni maslačak” pomoglo im je tako što su reciklirali otpad koji su im mališani zajedno s roditeljima donosili, te su od dobijenih blizu 100. 000 dinara „maslačcima” kupili likovni i didaktički materijal. Osim edukacije koje dobijaju od vaspitačica – pošto je reč o  ekološkom vrtiću – mališani iz „Maslačka” to nastavljaju da primenjuju i u praksi, kroz akcije kao što je ova, gde skupljaju otpad, razvrstavaju ga, donose nam i mi to onda pokušavamo da vratimo vrtiću kroz akcije kao što je ova, objašnjava Aranka Dobranić iz Udruženja roditelja „Zeleni maslačak”.
Prema njenim rečima, oni to znanje i navike posle odnose dalje u osnovnu i srednju školu i, na neki način, podstiču i članove porodice da razvrstavaju otpad i da ga maksimalno iskoriste, te da samim tim i manje prljaju okolinu. Kako kaže naša sagovornica, Udruženje je kroz 2017. godinu radilo na širenju saradnje s osnovnim školama da bi uticali na to da deca, kada izađu iz vrtića, nastave da šire znanje o reciklaži i očuvanju životne sredine. Prva takva osmoletka je detelinarska „Dositej Obradović”, gde će Udruženje postaviti kontejnere za PET, aluminijum i papir, a u pregovorima su i s limanskim školama, pošto te osmoletke, kako je objasnila Aranka Dobranić, deca iz „Maslačka” najčešće upisuju. Težimo da uspostavimo saradnju s još više firmi koje nam mogu pomoći, kroz donacije starog papira ili PET ambalaže koju sakupljaju pa ćemo tako još više moći da pomognemo mališanima, rekla je Aranka.
Inače, pošto je „Maslačak” poznat kao ekološki vrtić, klinci su bili odgovorni i u novogodišnjem dekorisanju pa su napravili ukrase od starih flaša, a jelku od recikliranog papira. Šestogodišnja Jana iz pripremne predškolske grupe objasnila je da su ona i njeni drugari pravili i torbice od starih majica, dok su u šolje sadili čuvarkuće.    Važno je reciklirati da se ne bi zagadila planeta. Jer, ako se zagadi planeta, nećemo imati gde da živimo, mudro je objasnila Jana. Ona je svojim drugarima za Novu godinu poželela da im se ispune želje koje su već zamislili, dok je njena drugarica Iva drugarima zaželela da budu zdravi i da nauče kako se čuva planeta jer „važno je reciklirati da bi ostalo manje đubreta na Zemlji”.

Studente FTN-a čeka otvoreno tržište rada

Među departmanima FTN-a koji studente pripremaju za buduće profesije koje će biti povezane s IT sektorom, odnosno za neke od danas vrlo traženih profila na tržištu rada, jeste i Departman za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Mladima koji završe neki od tih studijskih programa glavna oblast izučavanja je elektrotehnika, dok se kroz različite module usmeravaju za konkretne oblasti u industriji. Kako kaže direktor tog departmana doc. dr Boris Dumnić, jedan od prioriteta je uspostavljanje što kvalitetnije saradnje s privredom, što, između ostalog, čini da je pozicija njihovih studenata kasnije na tržištu rada veoma povoljna.
 „Danas većina naših studenata već po sticanju diplome, ili čak za vreme studija, zasniva radni odnos i bez velikih problema nalaze odgovarajuća radna mesta“, ponosan je Dumnić. Napominje da je tražnja u pojedinim oblastima čak tolika da se sada u Novom Sadu i šire ne mogu naći kadrovi određenih struka koji nisu već zaposleni. „Konstantno pratimo stanje na tržištu i trudimo se koliko smo u mogućnosti da menjamo i usaglašavamo naše programe s onim što industrija traži. Jer, u samoj osnovi studiranja je da stalno radite na inoviranju studijskog programa i studentima obezbedite praktična znanja koja ih čine konkurentnim na tržištu i trenutno zapošljivim“, veli Dumnić. On objašnjava da je zajednička misija profesora da privuku kompanije što bliže fakultetu, te da te organizacije prepoznaju interes u saradnji s FTN-om, stipendiranju studenata i stručnoj praksi kao pravom načinu za dolazak do kvalitetnih kadrova. Jer, kako kaže, kad student već za vreme studija neko vreme provede u kompaniji, kasnije je i sam proces integracije mnogo brži i uspešniji.

Od drugog polugodišta fizičko u novoj sali u Gospođincima

Fiskulturna sala u sklopu Osnove škole “Žarko Zrenjanin” u potpunosti je završena pa se očekuje da oko 350 đaka već od drugog polugodišta koriste objekat za časove fizičkog vaspitanja. Predsednik Mesne zajednice Boris Straživuk kaže da se očekuje da će do tada biti obavljen i tehnički prijem objekta, koji se gradio više godina, a zaslugom Pokrajinske vlade koja je izdvojila  oko 20 miliona dinara na kraju  2017. uspeo da se konačno i završi. “Oko fiskulturne sale biće izgrađene i atletska staza i tereni za sportove sa loptom, čiju gradnju većim delo finansira Pokrajina u iznosu od 12 miliona dinara dok će Opština Žabalj dati oko tri miliona dinara”, kazao je Straživuk.
Pošto sada Gospođinčani imaju gde da se bave sportom a tokom leta i kupaju, Straživuk, kaže da je sada došlo vreme, da se povede računa i o društvenom životu u selu, da bi žitelji imali gde na idu na priredbe, koncerte, bioskop…

Gimnazija “Isidora Sekulić”: Učenje fizike on – lajn

“On – lajn” učenje sve je popularnije. Svetske trendove u ovoj vrsti edukacije uveliko prati i novosadska gimnazija “Isidora Sekulić”. Pre dve godine profesorka te gimnazije Marina Dorocki osmislila je platformu za učenje fizike za đake drugog razreda koja se danas redovno koristi. Učenje fizike napamet za đake drugog razreda gimnazije “Isidora Sekulić”, već dve godine ne postoji, jer im je platforma omogućila da sve zadatke i teoriju, koju pređu na časovima, vide i razumeju u praktičnom delu tokom on – lajn nastave. Taj način edukacije je, kako su nam rekli, veoma zanimljiv, a pomogao im je i da poprave ocene iz fizike. “Vizuelno možemo da vidimo odnos fizičkih veličina i da na lakši način učimo teoriju, ne samo da nam neko kaže to je tako, nego da mi možemo da vidimo i sami da ubacujemo jedinice i da gledamo kako se to sve odvija u pravom životu”, kaže učenica Una Ubavić.
“Dobra stvar oko ove platforme je što možemo da profesoru šaljemo naše zadatke, dobijemo neki određeni zadatak i imamo neki rok otvoren, na primer, dve nedelje da rešimo taj zadatak i npr. pravili smo neke grafike i rešavali zadatke i to smo sve slali nastavnici koja nam pregleda to i šalje nazad naše rezultate”, kaže učenik Mateja Nedić.
Modul platforma, koju je pokrenula profesorka Marina Dorocki, besplatna je. Nakon nastave, đaci putem te platforme dobijaju određene zadatke, koje treba da urade, a nakon toga rezultate šalju profesorki. “Treba da izmere zavisnost fizičkih veličina, recimo, između pritiska i zapremine kod izobarskih procesa itd, onda da nacrtaju grafike da opišu rezultate virtuelnih laboratorija, oni crtaju grafike u ekselu i na taj način razvijaju informatičku pismenost koja je izuzetno bitna za 21. vek”, kaže profesorica Marina Dorocki.  Nakon niza pedagoških istraživanja o toj vrsti učenja u gimnaziji “Isidora Sekulić”, došli su do zaključka da đaci brže i bolje shvataju sve pojmove iz fizike. Zbog toga će platforma biti napravljena i za treći i za četvrti razred, kao i za ostale nastavne predmete, jer je obuku iz on-lajn nastave prošlo 17 profesora. https://www.youtube.com/watch?v=UQOVIY5XhAU

Deda Mraz i Maxi obradovali decu u Institutu “Dr Vukan Čupić”

Šta su mališani sve poželeli za Novu godinu zna samo Deda Mraz, a jedna od njegovih destinacija na kraju ove godine bio je Institut za majku i dete “dr Vukan Čupić” Veliku kočiju Deda Mraza zamenio je ovog puta Maxi online, dok su se u ulozi vrednih pomoćnika u pakovanju najlepših igračaka za dečake i devojčice našli zaposleni u Maxi supermarketu. “Svi koji veruju u novogodišnju čaroliju danas su mogli da je osete. Osmesi na licima dece kada su ugledali Deda Mraza zaista su neprocenjivi i ukoliko smo i na trenutak uspeli da im prenesmo novogodišnju atmosferu i ulepšamo praznike, uradili smo pravu stvar”, istakla je Milica Popović iz korporativnih komunikacija Delez Srbije. Kompanija Delez Srbija ove zime je, pored najmlađih, obradovala i najstarije sugrađane, korisnike Prihvatilišta za stara i odrasla lica, kojima je priredila svečani novogodišnji ručak, a organizaciji Crveni krst Beograd uputila je najveću pojedinačnu novogodišnju donaciju u robi vrednosti 120.000 evra.

Kraljevo: Deda Mrazovi se spuštali niz soliter

Kao Deda Mrazevi, nekoliko pripadnika Žandarmerije spusto se 31. decembra sa 14. sprata Kule 3 u Ulici vojvode Putnika u Kraljevu, noseći za decu novogodišnje poklone. Paketeće je dobilo oko pedesetak dece, najviše štićenici iz SOS Dečjeg sela u Kraljevu i deca sa posebnim potrebama. Svojevrsna atrakcija, organizovana je i ove godine ispred Kule 3, gde su se pripadnici Žandarmerije iz Kraljeva spuštali niz konopac sa vrha ovog solitera koji ima 14 spratova. U jednoj ruci su nosili poklone, dok se se drugom držali za konopce. Kasnije su atraktivnost još više pojačali, jer su se spuštali sa glavom okrenutom ka zemlji i brojnom publikom, koja ih je pozdravljala gromoglasnim aplauzima.
– Ovi Deda Mrazovi su skroz blesavi. Ne mogu da verujem šta rade – rekao nam je osmogodišnji Ivan. – Jednom Deda Mrazu se otvorio paketić dok se spuštao i svi slatkiši su mu ispali – kaže šestogodišnja Marija koja je sa mamom došla da vidi ove posebne Deda Mrazove.
Ceo ovaj događaj organizovali su stanari Kule 3, uz pomoć policije, žandarmerije i vatrogasaca i svi su oni zajedno učestvovali u nabavci novogodišnjih paketića, najviše za decu bez roditeljskog staranja i sa posebnim potrebama. – Već nekoliko godina organizujemo svečani doček Deda Mraza za decu iz zgrade, a ove godine smo proširili pa smo doveli i decu iz SOS Dečjeg sela i decu sa posebnim potrebama. Podelili smo oko pedeset paketića i i tridesetak kilograma bombona – kaže Dobrosav Mitrović, upravnik zgrade Kule 3, koji se zahvalio žandarmima, policiji i vatrogascima jer su pomogli da se organizuje ovakva atrakacija za decu.

Vremeplov: Štampana prva knjiga na srpskom jeziku

Štamparija u Cetinju štampala je na današnji dan 04. januara 1494. prvu knjigu na srpskom jeziku – “Oktoih prvoglasnik” Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Vremeplov: Rođen Moša Pijade

Na današnji dan 04. januara 1890. godine rođen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije. 

Vremeplov: Rođen Jakob Grim

Na današnji dan 04. januara 1785. rođen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom “Nemačkom rečniku” (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Vremeplov: Rođen Luj Braj

Francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka) rođen je na današnji dan 04. januara1809. godine.

Vremeplov: Rođen Milan Bogdanović

Na  današnji dan 04. januara1892. rođen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik “Srpskog književnog glasnika”, časopisa “Danas” (s Krležom) i “Književnih novina”, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi “Stari i novi”.

Vremeplov: Poginuo Alber Kami

U saobraćajnoj nesreći na današnji dan 04. januara 1960.  je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani “Stranac” i “Kuga” i eseji “”Mit o Sizifu” i “Pobunjeni čovek”, zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

Vremeplov: Umro Tomas Eliot

Na današnji dan 04. januara 1965. umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. (“Sabrane pesme”, “Sabrani eseji”, poetske drame “Ubistvo u katedrali”, “Porodični sastanak”, “Koktel-partija”).

Vremeplov: Protest zbog preuzimanja “Borbe”

Domaća i svetska javnost oštro je protestovala na današnji dan 04. januara 1995. zbog preuzimanja lista “Borba” od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji. 

Papa čestitao fotografijom žrtve atomske bombe

Papa Franja je ove godine odlučio napraviti neočekivanu čestitku koja će sigurno rastužiti mnoge i naterati na razmišljanje. Na čestitkama se nalazi fotografija japanskog dečaka koji stoji u redu čekajući da kremira svog brata kojeg je nosio mrtvog na leđima. Reč je o vrlo malom detetu koje nije starije od četiri godine, prenosi portal Klix.ba. – Fotografiju je napravio američki fotograf Josef Roger O’Donel nakon što je bačena atomska bomba na Nagasaki. Dečakova tuga izražena je samo na njegovim usnama koje grize do krvi – stoji na poleđini uz njegov potpis i poruku “Plod rata”. Ova čestitka oslikava papinu borbu protiv “Trećeg svetskog rata” današnjice, što se odnosi na brojne ratove koji besne širom sveta. Upozorava na patnju koju doživljavaju deca tokom konflikata, te opasnost od njihovog pretvaranja u vojnike. Takođe, simbolika Nagasakija odnosi se na pretnju od nuklearnog konflikta nakon što su odnosi između SAD-a i Severne Koreje zategnuti i zapretile da će iskoristi nuklearno oružje.

Srednjoškolci prikupili i podelili više od 1.500 paketića

Srednjoškolci sa područja banjalučke regije donirali su više od 1.500 paketića deci koja se nalaze na lečenju u Banjaluci, u Domu za nezbrinutu decu, u udruženjima, u roditeljskoj kući i iz socijalno ugroženih porodica. Paketići su podeljeni na dečjoj hemato-onkologiji, u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Mladen Zotović”, udruženjima “Dajte nam šansu-zvjezdice” i “Četiri plus” i porodici Savanović. Paketiće, vrednosti 33.441 KM, prikupili su članovi Mreže saveta učenika banjalučke regije u okviru tradicionalne akcije “Jedan slatkiš – jedno dete”. Slatkiše su prikupljali u 23 srednje škole, u marketima, Univerzitetskom kliničkom centru, a deo su dobili od sponzora. – Ove godine postavili smo sebi visoke ciljeve, da što više dece iz banjalučke regije dobije naš paketić. Veoma nas veseli što smo trudom i radom to i ostvarili. Veliku zahvalnost dugujemo sponzorima koji su se odazvali i pomogli nam u realizaciji akcije – rekla je predstavnik Mreže saveta učenika banjalučke regije Lana Knežević.

About the Author

admin