Vesti – 05.01.2018.

Sindikat odgovorio Vučeviću: Bonusi za partijsku prćiju, ništa za one koji vode računa o deci

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Ranko Hrnjaz reagovao je 29. decembra povodom komentara gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića na otvoreno pismo vaspitačice “Radosnog detinjstva”.
Podsetimo, Vučević da je dan ranije za 021 poručio da je pismo Antonije Glogovac “sindikalni potez” koji se, prema njegovom mišljenju, pojavljuje u neshvatljivom trenutku, te da je “jasno da je gospođa koja je napisala pismo članica tog sindikata, čija predsednica i komentariše situaciju”. Sindikat  o kojem je reč je naš sindikat – Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine.
“Čitajući Vaš odgovor na pismo koje je napisala naša koleginica Antonija Glogovac, razumemo samo da niste razumeli suštinu problema. Zbog toga ćemo pokušati da Vam je objasnimo jer smo se prepoznali u Vašem odgovoru. Prvo, socijalni vapaj naše koleginioce Vi pripisujete sindikalnoj borbi. Dok niste odgovorili na ovo pismo ja i moji najbliži saradnici nismo ni znali da je koleginica Antonija član Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Hvala Vam na toj informaciji. Sa naše strane možemo samo da kažemo da smo mi neizmerno srećni i ponosni što je ona naš član.Naši članovi se edukuju da je svaki pojedinac bitan, da sindikat služi da kolektivno rešava pojedinačne probleme i da niko nema pravo da ćuti dok se nepravda dešava. Antonija je to jako dobro razumela. Još jednom, neizmerno smo ponosni na nju! Što se tiče reprezentativnosti sindikata tačno je da NSPRV još nije utvrdio istu u PU ‘Radosno detinjstvo’ u Novom Sadu, ali to nikako ne znači da treba da ćuti na nepravde koje se dešavaju u ovoj ustanovi”, poručio je predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz. http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/178962/Sindikat-odgovara-Vucevicu-Bonusi-za-partijsku-prciju-nista-za-one-koji-vode-racuna-o-deci.html
Kako dodaje, postavlja se pitanje zašto do sada nisu reagovali “reprezentativni sindikati” i za koga oni onda rade.  “Da li smo mi reprezentativni manje je bitno od toga da li smo u pravu, a reprezentativnost će doći kao posledica naše doslednosti i naše borbe. To ne zavisi od Vas, već od zaposlenih u ovoj ustanovi. Gospodine gradonačelniče, PU ‘Radosno detinjstvo’ i zaposleni u njoj vode brigu o vašim najmlađim sugrađanima i budućnosti vašeg grada. Ako se bave tim poslom, kako je moguće da jedino oni nisu dobili povećanje od četiri odsto zarade, januara 2016. godine, dok su u istovetnim ustanovama u najsiromašnijim opštinama i gradovima u Srbiji zaposleni to dobili? To se desilo prvi put u istoriji Novog Sada! Da li je moguće da Grad Novi Sad jedini za tu namenu nije imao para i pored toga što se hvalite viškom u gradskoj kasi? Kako je moguće da zaposleni u najvećem broju javnih preduzeća i drugih partijskih prćija dobiju bonuse i paketiće za svoju decu, u ne maloj vrednosti, a jedino nema para za one koji vode računa o budućnosti Novog Sada”, nastavlja Hrnjaz. (→Saopštenja)

Minimalac veći  za 13 dinara po satu

Minimalna cena rada u Srbiji je od početka 2018. povećana sa 130 na 143 dinara po satu i sada iznosi 24.822 dinara mesečno. Minimalna mesečna zarada je prošle godine bila 22.620 dinara i od Nove godine je povećana za 2.202 dinara. Minimalac u našoj zemlji prima oko 350.000 radnika.
Sa druge strane, neoporezivi deo zarade radnika, umesto prošlogodišnjih 11.790 dinara, povećan je u 2018. za više od 3.000 dinara, odnosno na 15.000 dinara. U Vladi kažu da će se najveći efekat izmene Zakona o porezu na dohodak, kojim je povećan neoporezivi deo zarade, odraziti upravo na oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu. Ta poreska olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara.

Aneks o finansiranju i izgradnji Tehnološkog parka u Novom Sadu

U   Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 28. decembra je  potpisan ANEKS I Ugovora o uslovima finansiranja i načinu realizacije projekta izgradnje Tehnološkog parka u Novom Sadu. Aneksom su relaksirani uslovi pod kojima će starap kompanije moći da budu  korisnici prostora. Takođe, modifikovani su  načini   finansiranja, upravljanja i vlasničkih prava.
Naučno-tehnološki i inovacioni park Novi Sad predstavljaće mesto gde će  se kreirati i ostvarivati otvaranje novih radnih mesta i poslova, razvijati novi proizvodi i usluge, davati podrška razvojnim centrima domaćih i stranih tehnoloških kompanija, jačati regionalni tehnološki potencijal i stvarati jake međunarodne mreže kao i mnoge druge aktivnosti.

Zašto su retke kvalitetne diskusije na društvenim mrežama?

Kada se izuzmu svi hejteri, trolovi, flejmeri, i ostali negativci na društvenim mrežama, veći deo korisnika ipak predstavljaju osobe koje bi trebalo da imaju sposobnost da vode normalne i kvalitetne diskusije. Ipak, iz više razloga kvalitetne diskusije, koje vrlo brzo ne prerastu u otvoren sukob i vređanje, su veoma retka pojava na društvenim mrežama.
Prvi razlog za to je prevelika sloboda koju sebi daju gotovo svi korisnici društvenih mreža u neposrednom obraćanju sa drugim osobama.
Drugi razlog je naš karakter. I pored najboljeg vaspitanja koje pojedinci ponesu iz sopstvene porodice, temperament juga, kome generalno pripadamo kao narod, u mnogome definiše naš nastup na internetu.
Treći razlog je vaspitanje. Nevaspitane osobe, ma koliko bile inteligentne, ne mogu voditi konstruktivan dijalog. Uvažavanje sagovornika, i poštovanje stavova i samog sagovornika bez obzira na naše slaganje ili neslaganje, je osnov bilo kakvog dijaloga. Ako nema uzajamnog poštovanja, nema ni tolerancije, a samim tim nema ni dijaloga odnosno diskusije.
I poslednji, četvrti razlog za propast svake dobre diskusije je naša sklonost ka etiketiranju. http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zasto-su-retke-kvalitetne-diskusije-na-drustvenim-mrezama_880687.html

“Čuperak” i Radule snimili novu verziju “Wartburg Limuzine”

Dečiji hor Čuperak i Vladimir Radusinović Radule iz benda Atheist Rap snimili su zajedno novu verziju čuvene pesme “Wartburg Limuzina”. “Prezadovoljan sam celokupnom saradnjom sa horom Čuperak, od početnog kontakta, prvog snimka probe hora, samog snimanja do finalnog miksa. Takođe smo počastvovani izborom pesme i načinom na koji je obrađena – to jeste dečiji hor, ali je pristup svemu istovremeno i ozbiljan i zabavan. Moja uloga je bila da postavim gitarsku podlogu na kojoj će hor doći do izražaja i to je to, ostatak posla je bio u produkciji studija i hora Čuperak. Klinci su vredni, talentovani i, koliko sam stekao utisak iz druženja sa njima i ekipom uključenom u projekat, dobro usmereni što se tiče muzičkih vrednosti koje gaje. Ovom prilikom bih još jednom pozdravio i zahvalio se svima na saradnji. Želim im puno zabave u daljem radu, u čiji kvalitet ne sumnjam”, izjavio je ovim povodom Vladimir Radusinović Radule, jedan od autora pesme “Wartburg Limuzina”. Deci je bilo izuzetno zabavno dok su snimali pesmu zajedno sa Raduletom u studiju koji se nalazi u njihovom rodnom gradu Kikindi.
Tokom projekta “Deca pevaju rokenrol”, deca iz hora Čuperak kroz rad u radionicama sa eminentnim rok autorima učestvuju u kreiranju novog muzičkog dela, a snimanje numere u studiju, kao i izvođenje uživo, zanimljivo je i dragoceno iskustvo za njih, koje će, smatramo, uticati na proširivanje i razvoj njihovog muzičkog obrazovanja. Autori projekta „Deca pevaju rokenrol” su Aleksandar Pavlić (Digimedia PR) i Branislav Radovanović (osnivač i umetnički direktor Međunаrodnog bijenаla umetničkog dečjeg izrаzа – BUDI, manifestacije koju organizuje Kulturni centar Pančeva).

Biblioteka Matice srpske oaza učenja

Kada prođe praznična euforija, studente čeka priprema januarskog ispitnog roka. Onima kojima su za učenje potrebni mir i tišina, čitaonica i biblioteka pravi su izbor. Proveravali smo kako funkcioniše biblioteka Matice srpske, mesto gde studenti odlaze decenijama.    https://www.youtube.com/watch?v=vUmfcddCELg

Subotica: Pomoć “Kući iza duge”

Praznici su vreme za darivanje i humanost. Poklon je stigao i u “Kuću iza duge” u Subotici, u kojoj Udruženje “Plavo srce” pomaže mališanima i njihovim roditeljima da se suoče sa izazovima koje nameće život sa autizmom. Subotičanka Laura Gedović majka je trogodišnjeg Dominika. On ide u vrtić, ali ne uspeva da se uklopi u društvo vršnjaka. Majka ga često vodi kod lekara, ali oni još uvek tragaju za pravom dijagnozom. Sumnja se da ima autizam. “Teško je sa njim jer ne može da podnese okolinu. Otima se kada smo u gradu, ima napade… Nosi pelene, ništa sam ne zna da uradi, ni da veže pertle na cipelama ni da jede. Teško je, ali borimo se”, priča Laura Gedović, majka dečaka sa autizmom.
Laura Gedović tokom protekla dva meseca svog sina Dominika dovodi u Kuću “Iza duge” u kojoj Udruženje za pomoć osobama sa autizmom “Plavo srce” pruža podršku deci i roditeljima. Kaže da joj je ta pomoć dragocena, kao i svima koji se suočavaju sa izazovima koje nameće autizam. “Autizam nije ono što je prikazano u filmu “Kišni čovek”. Osoba sa autizmom udara glavom o zid, jede beton, zahteva 24 časa dnevno pažnje i podrške i to ne samo roditelja već celoga društva”, objašnjava Suzana Skenderović, predsednica Upravnog odbora Gradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom “Plavo srce” iz Subotice. Kuća “Iza duge” zato je dragocena adresa na kojoj roditelji mogu da zatraže podršku, a imaju pravo na pomoć i od lokalne samouprave.

Novosadski rotarijanci zasadili drveće u dvorištu OŠ “Sonja Marinković”

Članovi Rotari kluba Novi Sad – Dunav zasadili su drveće u dvorištu Osnovne škole “Sonja Marinković” u Novom Sadu, u sklopu akcije “Rotari sadnice za zelenije škole”. “Ove sadnice su poklon Rotarija za nove generacije učenika novosadskih škola”, kazala je predsednica Rotari kluba Novi Sad-Dunav Svetlana Knežević. Nastavnica biologije Olivera Parabucki je istakla da je ozelenjavanje školskih dvorišta veoma važno i zbog zdravlja učenika, kao i zbog podizanja svesti o značaju zdrave životne sredine. Rotarijanci su posadili 15 sadnica, a ova akcija se odvija u celom Rotari Distriktu 2483, koji obuhvata Rotari klubove iz Srbije i iz Crne Gore.

Odabrane škole i institucije za 18 IT kurseva u 2018.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP, 29. decembra je završio selekciju devet škola i institucija, izvođača obuka, koje će u toku naredne godine sprovoditi 18 kurseva u okviru nacionalnog programa obuka za prekvalifikacije u IT sektoru Kancelarije za IT i eUpravu. U ovom krugu obezbeđena su mesta za ukupno 700 polaznika širom Srbije, od toga 490 u Beogradu, 80 u Nišu, 45 u Novom Sadu, 33 u Čačku, 20 u Valjevu i po 16 u Subotici i Zrenjaninu. Obuke će sprovoditi Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, škola računara CET, SEEICT, Link grupa, Univerzitet Metrolopitan, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Vojvođanski klaster naprednih tehnologija i Niški klaster naprednih tehnologija.
“Institucije sa kojima je potpisan ugovor imaju sporazume o saradnji sa najrelevantnijim IT kompanijama. Tako su u samom startu obezbeđene stručne prakse za više od 75 odsto kandidata. Ovo je znak da privatni sektor ima poverenja u visok kvalitet nacionalnih obuka, i da je spreman da pruži priliku prekvalifikantima koji kroz njih prođu. Podsećam da je za samo mesec dana nakon prošlog, prvog kruga obuka, više od 70 odsto kandidata dobilo priliku za usavršavanje u najuspešnijim IT kompanijama na našem tržištu”, kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, saopšteno je iz UNDP..
U skladu sa dogovorenim rokovima, škole će do sredine 10. januara objaviti program obuka i detaljan raspored predavanja. Nakon toga počeće druga faza selekcije u koju se, nakon onlajn testiranja prošle nedelje, plasiralo 2.042 kandidata. Svi polaznici trebalo bi da budu upisani najkasnije do kraja januara, a program obuka za rad na poziciji programera-početnika i savladavanje nekog od najpopularnijih programskih jezika – Java, Java Script, PHP, Net i C, trajaće sve do jula naredne godine.
Minimalan broj sati obuka je 250, dok će neke od odabranih škola imati i značajno veći broj sati obuke kandidata. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/odabrane-skole-i-institucije-za-18-it-kurseva-u-2018._881954.html

Završili prestižne fakultete pa odlučili da se vrate i rade u Srbiji

Navikli smo da kada odlaze, obično putuju s kartom u jednom pravcu, ali Monika Čolić, Nikola Vujić i Stefan Anđelković završili su prestižne evropske fakultete i odlučili da se vrate i rade u Srbiji, svojoj otadžbini. Njih troje povezuje i to što se bave informacionim tehnologijama i uverenje da IT sektor u Srbiji ne zaostaje za razvijenim zemljama, te nisu imali dilemu kada je trebalo da odluče da li da ostanu u inostranstvu ili da se vrate. Monika Čolić i Nikola Vujić danas rade u Razvojnom centru Majkrosofta u Beogradu.
Monika je bila na usavršavanju u Švajcarskoj, a odluku o povratku donela je kada je čula pozitivne utiske svojih kolega koji su počeli da rade u Srbiji. Odmah po povratku iz Švajcarske prijavila se za posao u Majkrosoftu i ubrzo je počela da radi. I ne misli da je na gubitku u odnosu na svoje kolege koji se informacionim tehnologijama bave u inostranstvu.
Nikola Vujić doktorske studije završio je u Barseloni, a danas, zajedno sa još stotinak kolega, radi u SQL timu Razvojnog centra Majkrosofta (upravljanje bazama podataka), na proizvodu koji koriste najveće svetske kompanije i milioni ljudi širom sveta.
Pokušava i svoje prijatelje da ubedi da se vrate i može se pohvaliti da je uspešan u tome. Dvoje kolega koji su doktorirali na svetskim univerzitetima, radili na velikim projektima, vratili su se u Srbiju i sada su u timu sa Nikolom. Primećuje da ljudima u Srbiji danas nedostaje borbenosti, koja je prisutna u zemljama gde je IT sektor veoma razvijen – Izraelu, SAD, gde ljudi imaju i više novca nego što im je potrebno, ali nastavljaju da rade i da se bore.
Stefan Anđelković osnovne i master studije iz bioinformatike završio je na Kembridžu.
Otišao je sa idejom da stekne znanja, veštine i kontakte koji su mu potrebni u Velikoj Britaniji, ali je od starta planirao da se vrati i radi u Srbiji. Trenutno je na doktorskim studijama na PMF-u, pod mentorstvom Magdalene Đorđević sa Instituta za fiziku, dobitnice prestižnog ERC granta za istraživanje kvark gluonske plazme. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/zavrsili-prestizne-fakultete-pa-odlucili-da-se-vrate-i-rade-u-srbiji_882716.html

Teslagram nemoguće falsifikovati

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, nevidljivih golim okom, koje je nemoguće kopirati, a kada se one skinu i nalepe na dokumenta, novčanice ili umetnička dela, dobija se Teslagram – najbolji vid zaštite na svetu, na kojem trenutno, na Institutu za fiziku, rade domaći stručnjaci. Teslagram – tehnologija koja je u stanju da promeni čitavu oblast bezbednosti, nastao je u okviru istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu i globalno je zaštićen kroz patent i žig. “Ovaj projekat se razvija u više pravaca – u domenu zaštite novčanica, dokumenata, zaštite podataka, umetnina, a trenutno je u toku projekat razvoja Teslagrama za zaštitu dokumenata”, kaže za Tanjug Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku. Reč je o interdisciplinarnom istraživanju, u koje su uključeni biolozi, fizičari, mašinski inženjeri, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva vrlo široka znanja i naporan rad, nekada i više od 70 sati nedeljno.
Još u 18. veku Bendžamin Frenklin je došao na ideju da koristi biološke strukture za zaštitu dokumenta, pre svega novčanica, pa je koristio paterne sa listova biljaka, štampao ih i lepio na novčanice. “Kasnije je došla složenija tehnologija”, objašnjava biolog Danica Pavlović, članica tima koji radi na razvoju Teslagrama, pa se danas uglavnom koriste optički varijabilni uređaji koji u sebi sadrže neke mikro i nanometarske strukture, koje služe za zaštitu novčanica.
Problem sa takvim strukturama je što su za određeni tip dokumenata sve međusobno identične, pa je vrlo jednostavno napraviti falsifikate, kako originalnih dokumenata, tako – i njihovih falsifikata. Sa Teslagramom je drugačije – nemoguće ga je falsifikovati, tvrde njegovi autori. Dugogodišnjim istraživanjem i radom sa insektima, na njihovim krilima otkrili su strukture koje su toliko složene da postojeće tehnologije ne mogu da ih iskopiraju. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/teslagram-zastita-koju-je-nemoguce-falsifikovati_882741.html

Vremeplov: Umro Vasko Popa

Na današnji dan 05. januara 1991 godine umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Izašle “Novine serbske”

U Kragujevcu su na današnji dan 05. januara 1834  izašle “Novine serbske”, prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač “Novina serbskih” u Beču (1813-21). 

Vremeplov: Ustanak komunista u Nemačkoj

U Berlinu je na današnji dan 05. januara 1919. godine počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom “Savez Spartaka” s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

Vremeplov: Osnovana Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke

Na današnji dan 05. januara 1919 godine osnovana je Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do 1945 – kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno potučena.

Vremeplov: Izašao obnovljeni “Politikin Zabavnik”

Prvi broj obnovljenog “Politikinog Zabavnika” izašao je na današnji dan 05. januara 1952. Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista “Politika” uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

Vremeplov: Rođen Šah Džehan

Na današnji dan 05. januara 1592. godine  rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Rođen Džilet

Američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje – kod nas poznatog kao “žilet”, prema francuskoj verziji njegovog prezimena rođen je na današnji dan 05. januara 1855. godine

Vremeplov: Rentgen pronašao iks-zrake

Na  današnji dan 05. januara 1895. godine nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane “Rentgenovi zraci”.

Oprez: Promene na deci mogu da ukažu na narkomaniju

Mladi prva iskustva s drogom imaju već u višim razredima osnovne škole, a nekada prođu i godine dok roditelji ne primete da se nešto dešava sa decom. U borbi za egzistenciju roditeljima promaknu prvi znaci promena ili ih pak tumače tinejdžerskim buntom. Kada se ponašanje potpuno izmeni, primetne su promene i u fizičkom izgledu i roditelji najčešće tek tada posumnjaju na drogu. Stručnjaci upozoravaju roditelje na to da obrate pažnju na promene kod dece, te da ne odlažu lečenje.
U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti “Vita” kažu da se na početku zloupotrebe psihoaktivnih supstanci najčešće dešavaju sporadično i van kuće, a ponašanje konzumenta nije preterano upadljivo i postoji određeni stepen kontrole. Vremenom se gubi kontrola i ponašanje postaje upadljivije, od povlačenja deteta, izbegavanja konakta, provođenja više vremena van kuće, upoznavanja novog društva, gubitka interesovanja za školu ili neke druge aktivnosti koje su mu bile do skora značajne. Ovde već kreću i beskrajne manipulacije roditeljima i upotreba raznih izgovora za određena ponašanja. Ova vrsta promena u ponašanju ponekad može da bude maskirana i tinejdžerskim buntom, ali je savet roditeljima da sistemom eliminacije provere i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, koje mogu da budu potencijalni okidač ovakvih promena, kaže direktor Bolnice “Vita” Milan Vlaisavljević.
Najčešće, mladi počinju da uzimaju drogu u višim razredima osnovne škole i tokom srednje škole, a pored alkohola najzastupljeniji su marihuana i sedativi, pa nakon toga psihoaktivne supstance na bazi amfetamina, pa ekstazi, kokain i druge. Vlaiavljević kaže kako mladi sve više konzumiraju psihoaktivne supstance po principu politoksikomanije, odnosno, uzimaju više različitih supstanci, u zavisnosti od toga šta im je dostupno u tom trenutku, pri čemu ni jedna od njih nije dominantna.
Vremenom dolazi do eskalacije neadekvatnog ponašanja, izgovori i manipulacije postaju nedosledni i besmisleni, a počinju da se primećuju i promene u fizičkom izgledu deteta. I upravo je ovo najčešće period kada se roditelji suočavaju sa strahom i pitanjem da li dete koristi drogu.

Većina roditelja svesna rizika koje nosi narkomanija

Prema našem iskustvu, prođe i nekoliko godina dok roditelji povežu i potvrde sumnje da su određeni ispadi u ponašanju deteta vezani s konzumiranjem droge. Dugo traje taj otpor roditelja da prihvate realnost da njihovo dete ima ovu vrstu problema. Međutim i kada se uvere u postojanje problema, zbog pomešanih osećanja stida, straha, nemoći i očaja roditelji najčešće još dugo reaguju neracionalno, čekajući da se problem sam od sebe reši ili pribegavajući nekim kvazirešenjima, dogovorima, ucenama, bez stručne pomoći i lečenja, navodi Vlaisavljević. Na taj način, problemi se samo komplikuju, posledice su sve teže, a i sam izlazak iz problema sve neizvesniji.
Vlaisavljević kaže kako iskustva “Vite” pokazuju da prođe i više od 10, pa i 11 godina od početnih zluopotreba droge do dolaska na lečenje. Savremen način života, velike društvene promene koje su dovele do krize i postepenog menjanja vrednosnog sistema, negativno su uticale i na snagu tradicionalne porodice, kao sigurnog utočišta za najmlađe. Kao dominantne se nameću egzistencijalne teme i deca u nekom delu svog odrastanja neminovno trpe zbog toga, smatra Vlaisavljević.
Većina roditelja je svesna rizika koje nosi narkomanija, ali ponekad zbog osećanja straha i nelagode koju izazivaju ove teme izbegavaju da se dodatno informišu ili da razgovaraju sa svojom decom o tome.
Takođe, i mladi su svesni svog okruženja i brojnih izazova i po prirodi stvari traže odgovore na neka pitanja. Ukoliko ih ne dobiju u porodici, oni ih traže na nekom drugom mestu, a tada ne možemo da budemo sigurni pod čijim će sve uticajem biti naše dete i da li će biti dovedeni u neku zabludu. Istraživanje bolnice “Vita” o izvorima informisanosti mladih pokazuje da su mediji, pre svega internet, najdominantniji izvor informisanja mladih na ovu temu, i to kod više od 52 odsto, dok roditelji i škola učestvuju sa svega 10 do 15 odsto u informisanju, samim tim i formiranju ispravnog stava po ovom pitanju, navodi Vlaisavljević i dodaje kako zbog toga i savetuju roditelje da se informišu, osnaže i da kao takvi budu adekvatni sagovornici svojoj deci kako bi ih na adekvatan način pripremili na ovu vrstu izazova odrastanja.

Četvrtina mladih probala drogu

Rezultati istraživanja bolnice “Vita” kažu da je nešto više od jedne četvrtine mladih koji imaju između 15 i 30 godina imalo iskustvo sa nekom drogom i to više muškaraca nego žena. Naravno, ne znači da svi koji su probali drogu postaju narkomani, ali apsolutno niko ne može da garantuje nekome ko je “samo” probao drogu, da to početno uzimanje, neće da preraste u učestalo i završi sa nekim oblikom bolesti zavisnosti. U pitanju je kompleksan proces gde kombinacija više faktora i ličnosti i okruženja čini tu razliku između “eksperimentisanja” i razvoja bolesti, napominje Vlaisavljević.

Druga žrtva malih boginja u Srbiji

Dvogodišnji J. R. iz Niša preminuo je zbog komplikacija nastalih virusom morbila, objavile su 2. januara “Večernje novosti”. To je drugi smrtni slučaj u Srbiji u poslednjih 10 dana. Kako se navodi, dečak je desetak dana bio na aparatima za disanje, ali i pored velikih napora lekara nije uspeo da pobedi morbile koje su oštetile njegova pluća i srce. “Danonoćno smo bdeli nad Jakovom koji je povremeno pokazivao poboljšanje, ali nedovoljno da bi bio skinut sa aparata za disanje. On je inače rođen šest nedelja pre termina i imao je slabije razvijena pluća, ali bi mu šanse da preživi bile mnogo veće da je bio vakcinisan”, rekao je za Novosti načelnik Intezivne nege na Dečijoj klinici Dejan Milojević. Prema pisanju lista, roditelji dečaka su protivnici vakcinacije, ali su se zbog te odluke da ne vakcinišu svoje dete pokajali kada mu je život bio doveden u pitanje. Krajem decembra od komplikacija izazvanih morbilama na Infektivnoj klinici u Beogradu preminuo je tridesetogodišnji mladić iz Beograda.

Lekari se danima borili za život dečaka koji je umro od morbila, zaražen i njegov brat blizanac

Dvogodišnji dečak J. R. iz okoline Aleksinca koji je preminuo 2. januara na Dečjoj klinici u Nišu usled komplikacija izazvanim malim boginjama, druga je žrtva ove zarazne bolesti u Srbiji. Kako saznajemo, njegov brat blizanac takođe ima boginje, ali nema komplikacije. On se leči ambulantno i nije ležao u bolnici. Kako smo saznali, boginje je prvo dobio dečak koji je preminuo, a zatim se zarazio i njegov brat. Mališan J. R bio je 12 dana na respiratoru zbog teškog zapaljenja pluća, ali je izgubio bitku za život, uprkos grčevitim naporima multidisciplinarnog tima lekara Dečje interne klinike koji ga je danonoćno nadzirao. On je sahranjen danas. U praćenju stanja učestvovali su dečji kardiolozi, dečji hirurzi, anesteziolozi, pedijatri svih subspecijalnosti i endokrinolozi, pulmolog, intenzivista.

Nije bio vakcinisan zbog čestih problema sa zdravljem

Dečak nije bio vakcinisan, jer zbog zdravstvenih problema nije ni mogao da primi zaštitnu MMR vakcinu. – Dete je rođeno šest nedelja pre termina, što samim tim implicira mnoštvo problema koji su vezani za sve vitalne organe pa i za pluća. Četiri meseca nakon rođenja je lečeno na Institutu za neonatologiju u Beogradu zbog nezrelosti. Od rođenja, dete je hronično bilo bolesno, vrlo često i praktično nije imalo “prazan prozor” da bi moglo da dobije vakcinu. Dete je imalo ozbiljnih problema koje ga nisu u tom trenutku životno ugrožavale, ali jesu odlagale vakcinaciju realno. Da je moglo da primi vakcinu, simptomi bolesti bi bili neuporedivo blaži – kaže dr Dejan Milovijević, načelnik intenzivne nege na Dečjoj klinici.
On navodi da su zapaljenje pluća ili zapaljenje mozga (encefalitis) najčešće komplikacije koje izazivaju male boginje, a koje u pojedinim situacijama mogu dovesti i do smrtnog ishoda. – Zapaljenje pluća koje izaziva virus morbila oštećuje arhitektoniku pluća i remeti razmenu gasova na nivou pluća, pogotovo kod deteta koje ima hronični problem sa plućima. Virus morbila oštećuje normalnu građu plućnog parenhima, usled čega se ne resorbuje dovoljno kiseonika u krv. Time se pravi dodatni problem, jer čim nema dovoljno kiseonika u krvi svi ostali organi koji zavise od toga zavisiće još više, biće podložniji većem oštećenju – pojašnjava dr Milojević.

Stefanović: Najvažniji cilj – zaštita dece

Ministarstvo unutrašnjih poslova će i u ovoj godini uložiti sve kapacitete za ostvarivanje jednog od najvažnijih ciljeva – zaštiti svakog deteta, njihovoj bezbednosti i sigurnosti, najavio je ministar Nebojša Stefanović. U autorskom tekstu za Blic, Stefanović ističe da će ti kapaciteti biti usmereni da deca budu bezbedna kako u školi tako i na putu od škole do kuće, i da imaju bezbedno i bezbrižno detinjstvo.
Naveo je da je od 1. septembra prošle godine kada je uveden fakultativni predmet Osnovi bezbednosti dece održano 20.815. “Ovaj fakultativni predmet namenjen je deci četvrtih i šestih razreda svih osnovnih škola u Srbiji i izvodi se jednom mesečno, na času odeljenskog starešine, uz njegovo prisustvo. U svim školama u Srbiji održani su časovi i svaki učenik četvrtog i šestog razreda već je u svojoj učionici video naše kolege, obučene policijske službenike, koji izvode nastavu”, naveo je Stefanović.
Podsetio je da je broj obučenih policajaca za izvođenje predmeta: 2.024, od toga 130 koordinatora i 1.894 policijskih službenika. “Broj školskih policajaca u Srbiji u školskoj 2017/2018. godini na poslovima unapređenja bezbednosne zaštite učenika je 350”, dodao je Stefanović i podsetio takođe da je MUP deo osnovanog Ministarskog tima za prevenciju vršnjačkog nasilja, u kome na nivou ministara i operativne grupe aktivno učestvuje u planiranju preventivnih aktivnosti i suzbijanju ovog važnog problema.
Stefanović je kazao da je u okviru akcije „Armagedon”, do sada slobode lišeno ukupno 160 lica, uglavnom za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. “MUP ostaje posvećen borbi protiv zloupotrebe maloletnika na internetu i njihovog iskorišćavanja, suzbijanju dečje pornografije i zaštiti maloletnika na društvenim mrežama”, kazao je ministar i istakao da policijski službenici Uprave saobraćajne policije vrše pojačanu kontrolu svih učesnika u saobraćaju u zoni “Škola” i zoni “30”.

Nemački tinejdžeri napravili Sneška Belića nasred ulice i izazvali UDES

Četvorica tinejdžera iz Bavarske, starosti između 16-18 godina, napravila su Sneška Belića na sred ulice u Majtingenu, ali ono što je trebao da bude radostan događaj, pretvorilo se u incident, piše N1. Naime, dva vozača su se sudarila u pokušaju da izbegnu Sneška Belića, a srećom niko nije povređen. Tinejdžeri su privedeni u policijsku stanicu, gde su se prvo pretvarali da su samo svedoci incidenta, ali su ih odali sveži tragovi cipela u snegu. Policija razmatra da li će ih optužiti za teško kršenje bezbednosti saobraćaja.

Učenici iz Foče okitili jelku dobrim delima

Učenici produženog boravka u fočanskoj Osnovnoj školi “Sveti Sava” na neobičan način okitili su novogodišnju jelku – svojim dobrim delima. Kićenje jelke dobrote trajalo je 20 dana i sastojalo se iz isto toliko zadataka koje je trebalo rešiti, a koji su se krili ispod glavnih ukrasa na jelci od hamer papira, nalepljenoj na vratima učionice. Nakon što bi postupili po uputama iz zadatka, tako što bi obradovali nekog od drugara, ukućana, rodbine ili prolaznika koje sretnu na ulici, učenici bi sutradan zaspisivali svoje delo na papirne ukrase i lepili na jelku. Prikupljali su slatkiše i igračke za decu iz Servis centra za pomoć osobama sa teškoćama u razvoju “Tračak nade”, hranili su promrzle životinje, u razgovoru koristili lepe izraze, pisali Deda Mrazu želje, ne za sebe već za drugoga, ostavljali lepe poruke tatama i mamama pod jastuk, a drugarima u cipelu ili jaknu, a neki od zadataka bili su i dan osmeha i dan zagrljaja.
Sa papirnih ukrasa nalepljenih na jelku mogu se pročitati i ovakvi opisi malih podviga – danas sam pomogla bratu da pređe preko poledice, preveo sam baku preko ulice, ponela sam komšinici ceger iz prodavnice, podigao sam druga kada je pao sa sanki, pomogla sam mami da pospremi kuću… Učiteljica u produženom boravku Dragana Arsić kaže da je jedan od zadataka bio da deca naprave čarobnu kutiju lepih reči. – Imali su zadatak da celi dan jedni drugima govore lepe reči. Ostavljali su lepe poruke i radnicima škole, svojim drugovima u školsku torbu, cipelu ili jaknu da se iznenade. Dovoljno je zrnce pažnje da deca promene sredinu u kojoj se nalaze na pozitivno – ističe Arsićeva.
OŠ “Sveti Sava” iz Foče od ove godine je deo evropske zajednice prosvetnih radnika “Tvining”, koja okuplja oko 60 škola, a jelke dobrote ove zime krasiće četiri škole u Evropi. – Učenicima se veoma svidelo učešće u projektu, svi su bili vrlo aktivni, radovali su svakom zadatku i jedva čekali sledeći, tako da smo na kraju dobili jelku sa dobrim delima – ponosna je na svoje učenike učiteljica Dragana Arsić.

About the Author

admin