Vesti – 06/08.01.2018.

Срећан Бадњи дан и Божић

Свим посетиоцима нашег сајта који Рождество
Спаситеља света и искупитеља огрешења наших
славе по Јулијанском календару
редакција сајта жели

Срећан Божић!

Мир Божји. Христос се роди!
Ваистину сe роди!


Patrijarh Irinej: Molimo za sve ljude

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej pozvao je u Božićnoj poslanici pravoslavne vernike da se mole za sve ljude, a posebno da ne zaborave na naše građane koji žive na Kosovu i Metohiji u teškim uslovima. Takođe je pozvao vernike da se mole za mir u svetu kako bi se oni koji drže poluge moći okrenuli dobru. “Mi pravoslavni hrišćani i deca Crkve, Njegovom (božjom) blagodaću osnaženi, bez obzira na to kako se drugi odnose prema nama bilo gde, u otadžbini, okruženju i vascelom svetu, svima uzvraćamo po zapovesti Božjoj – bratski i prijateljski, ma koje vere i narodnosti oni bili, znajući da nas Bog ljubavi pita šta mi činimo drugima, a ne šta drugi čine nama”, istakao je patrijarh.
Osvrćući se na stradanje dece širom sveta, nasilje nad pojedincima i narodima, svet u kojem vladaju nejednakost, socijalna nepravda i nuklearna pretnja, patrijarh je pozvao vernike da se mole Bogu “da prosvetli tamu i okrene dobru one koji drže poluge moći u svojim rukama”. “Ne bojmo se. Umesto ovozemaljskih briga i straha, molimo se da mir Božji danas ispuni naša srca. To je mir koji nije pasivnost i ravnodušnost nego dinamična, stvaralačka i povrh svega, neprestano aktivna sila koja ima moć da preobražava, kao i da donosi spasenje ne samo nama već i ljudima oko nas”, naglasio je patrijarh. Patrijarh je božićnu besedu zaključio najradosnijim hrišćanskim pozdravom: “Mir Božji, Hristos se rodi!”

Banja Luka: Brnabić i Dodik čestitali Božić patrijarhu i vernicima

Predsednica Vlade Ana Brnabić čestitala je u petak Božić patrijarhu srpskom gospodinu Irineju i vernicima koji slave po Julijanskom kalendaru, uz želju da praznik provedu u miru i dobrom raspoloženju sa porodicama i prijateljima. “Želim vam da najradosniji hrišćanski praznik provedete u duhu tolerancije, ljubavi, praštanja i razumevanja. Božić je ujedno i vreme kada su uz nas dragi ljudi, uz koje crpimo snagu za izazove koji nas očekuju, snažimo dobrotu i veru da će sutra koje dolazi biti bolje. Ovi praznici su vreme i kada pružamo punu podršku onima kojima su naša pomoć i podrška potrebni”, navela je premijerka u čestitki, uz poruku: “Mir Božiji, Hristos se rodi”!
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je u božičnoj čestitki poručio: “Dan Hristovog rođenja je velika radost za sve hrišćane koji nas uvek iznova podseća da su ljubav, poštovanje, zajedništvo i solidarnost temeljne vrednosti na kojima se gradi poverenje, vera i nada u bolje sutra i opšti napredak”, istakao je Dodik. “U želji da ovaj veliki praznik proslavite u miru, dobrom zdravlju i sreći sa svojim najbližim, pozdravljam vas tradicionalnim pozdravom Mir Božiji – Hristos se rodi!”, navodi se u čestitki predsednik Republike Srpske.

Mihajlovićeva čestitala Božić

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović uputila je u petak srdačne čestitke svim vernicima koji dan Hristovog rođenja slave po Julijanskom kalendaru. “Božić je prilika da se svi zajedno podsetimo istinskih vrednosti, zajedništva, plemenitosti, međusobnog razumevanja i tolerancije. Želim vam da Badnje veče i Božić provedete u miru i ljubavi sa svojim porodicama i prijateljima. Neka vam praznični dani donesu radost i slogu, dobro zdravlje i blagostanje. Mir Božiji, Hristos se rodi!”, piše u čestitki.

Gojkovićeva: Neka Božić probudi vrednosti razumevanja i poverenja

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković u čestitki je istakla: “U ime Narodne skupštine i svoje lično ime najiskrenije čestitam najradosniji hrišćanski praznik Božić. Neka Božić, kao simbol rađanja i zajedništva, probudi u svima nama vrednosti razumevanje i poverenja, tolerancije, solidarnosti i ljubavi kao ideje vodilje kroz svakodnevni život”, navela je Gojkovićeva. “Neka nam Božić donese snagu da se izborimo sa svim izazovima i neka ispuni svaki dom toplinom, radošću i slogom”, navela je predsednica parlamenta, uz tradicionalni pozdrav: “Mir Božiji, Hristos se rodi”!

Čestitka Mirovića

“Svim građanima Republike Srbije, koji Božić slave po julijanskom kalendaru, upućujem najiskrenije čestitke povodom ovog, najradosnijeg hrišćanskog praznika”, poručio je Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Želim Vam da Božićne praznike provedete u miru, radosti i blagostanju, okruženi ljubavlju svojih najmilijih, uz dobro zdravlje i sreću. Mir Božiji, Hristos se rodi!” piše u čestitki.

Pastor: Posvetiti se najlepšim osećanjima nade, ljubavi i vere

Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine je poručio: “Vreme Božića, praznika porodične radosti, ispunjava nas srećom i toplinom. To su dani kada treba da se posvetimo najlepšim osećanjima nade, ljubavi i vere i da ih delimo sa svojim najbližima, svojim komšijama i sugrađanima. U nadi da će ovaj Božić doneti toplinu i snagu za sve životne izazove, upućujem najiskrenije čestitke. Hristos se rodi!”

Nastavak obrazovno-naučne saradnje Srbije i Francuske

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se 4. januara sa ambasadorom Republike Francuske u Republici Srbiji Frederikom Mondolonijem. Ministar Šarčević istakao je veoma uspešnu saradnju Srbije i Francuske u oblasti obrazovanja i naglasio da kontinuirano raste broj interesenata u Republici Srbiji za učenje francuskog jezika, kao i da sve više škola realizuje bilingvalnu srpsko-francusku nastavu. Ministar je, takođe, upoznao ambasadora sa intenzivnim radom na poboljšanju kvaliteta obrazovanja u Republici Srbiji na svim nivoima.
Ambasador Mondoloni se zahvalio na prijemu i rekao da kao osnovni cilj svog mandata vidi dalje unapređivanje veoma uspešne bilateralne saradnje dveju država, posebno političke, ekonomske, kulturne, prosvetne i naučne saradnje. Ambasador je dodao da je jedan od prioriteta Vlade Francuske da putem aktivnosti Francuskog instituta u Srbiji dalje razvija izučavanje francuskog jezika. Mondoloni je izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti nastave francuskog jezika u obrazovno-vaspitnim ustanovama Republike Srbije, oktobra 2017. Godine.
Sagovornici su konstatovali i da je saradnja u oblasti nauke veoma značajna i kvalitetna, kao i da je potrebno učiniti vidljivijim programe i projekate u kojima dve države uspešno sarađuju.

Novine u polaganju “male mature”

Sadašnji i budući osmaci moći će da ponesu iz škole najviše 60 poena, dok će na budućem završnom ispitu biti u prilici da osvoje još maksimalno 40, potvrdila je za Blic pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković. Testovi iz srpskog i matematike nosiće po 13 bodova, dok će se kombinovani test vrednovati sa 14 bodova, rekla je Nedeljković. Osim promene odnosa bodova, maturante očekuje i više otvorenih pitanja iz srpskog, kao i pitanja koja će se uvezivati, rekla je ona i objasnila da se gradivo iz književnosti i određenih pisaca povezuje da određenim periodom istorije.

Novo akreditovanje univerziteta i provera diploma predavača

U 2018. nastupa period akreditacija na državnim i privatnim univerzitetima, kada će se utvrđivati i to gde su stečene doktorske diplome predavača. Politika objavljuje izjave članova Komisije za akreditacije da nije reč o vanrednoj akciji, nego o redovnom postupku ponovne akreditacije ranije akreditovanih visokoškolskih ustanova. U tom postupku, koji se obnavlja svakih pet godina, u 2017. su najviše učestvovale visoke strukovne škole i tada je otkriveno da je 95 nastavnika doktorsku diplomu steklo u u ustanovi koja za to nije bila akreditovana.  Međutim, 2018. nastupa period ponovnih akreditacija akademskih studija osam državnih i deset privatnih univerziteta na kojima je najveći broj nastavnika. I njihove će se diplome proveravati, mada u Komisiji procenjuju da u ovim ustanovama neće biti mnogo spornih doktorata.
Sada komisija ima radnu grupu koja se bavi samo kontrolom doktorata i bazu dokumenata koja pomažu da se lakše dođe do istine. U Komisiji otklanjaju svaku pomisao da bi zbog osporenih doktorata nastavnika bile pod znakom pitanja diplome svršenih studenata. “Oni su diplome stekli na akreditovanim studijama i treba da budu bezbrižni jer je važno da je diplomu izdala akreditovana ustanova”, izjavio je za politiku Ćemal Dolićanin, predsednik Komisije za akreditaciju

Srpski studenti u finalu svetskog prvenstva u debatovanju

Na upravo završenom Svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Meksiku (World Universities Debating Championship) studenti koji su predstavljali Srbiju ostvarili su ogroman uspeh plasmanom u finale najvećeg debatnog takmičenja na svetu. Miloš Marjanović, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Aleksandra Mihajlović, student Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, uspeli su da stignu do finala turnira u kategoriji engleski kao drugi jezik. Pored timskog uspeha, dobili su i pojedinačne nagrade, Miloš je bio peti, a Aleksandra sedmi najbolji govornik turnira. Miloš i Aleksandra su u finalu debatovali protiv timova sa Oksforda, iz Montreala i Latinske Amerike. A tema je bila: U demokratskim postkolonijalnim državama, ovaj Dom veruje da bi opozicione partije od partije nezavisnosti trebalo da proklamuju i koriste nasleđe antikolonijalnog otpora.
Na ovom takmičenju je učestvovalo preko 700 studenata iz 95 zemalja sveta, a Srbiju je predstavljao, pored Miloša I Aleksandre, još jedan tim: Stefan Kurandić i Matija Milekić sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Kao sudija na takmičenju učestvovao je Marko Ćirović, asistent na Fakultetu organizacionih nauka.
Naši debateri već duži niz godina postižu odlične uspehe na evropskom i svetskom nivou. Miloš Marjanović je prošle godine,sa svojom partnerkom Teodorom Rešetar, odneo titulu svetskog prvaka na debatnom prvenstvu održanom u Holandiji. Svetsko univerzitetsko debatno prvenstvo, koje se održava svake zime u drugoj zemlji sveta od 1981. godine, je takmičenje u formi britanske parlamentarne debate, podeljeno je u tri takmičarske kategorije (otvorena kategorija, engleski kao drugi jezik i engleski kao strani jezik) i najveće je godišnje okupljanje studenata na svetu. Sledeće svetsko prvenstvo biće održano u Kejptaunu, Južnoafrička Republika. http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/srpski-studenti-u-finalu-svetskog-prvenstva-u-debatovanju_882955.html

Vremeplov: Srbi izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave

Na današnji dan 06. januara 1807.  Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrđave krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom. Šest godina kasnije, po slomu ustanka, Turci ponovo osvojili Beograd.

“Stara Raška” darovala hiljadu mališana sa po 5.000 dinara

Već 15 godina za redom zahvaljujući sredstvima dijaspore iz Kanade, humanitarna organizacija “Stara Raška” iz Beograda deli božićne poklone siromašnoj i bolesnoj deci. Tako će i za nastupajuće božićne praznike više od 1.000 dece u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica dobiti po 5.000 dinara. “Sredstva za ovu namenu u Kanadi prikuplja humanitarna fondacija ‘Stara Raška’ koju uspešno vodi Dragana Varaklić, Prijepoljka po rođenju. Sve je to rezultat uspešne saradnje dve sestre ‘Stare Raške’, ove u Beogradu i one u dalekoj Kanadi”, kaže izvršni direktor u beogradskoj organizaciji Vojin Vučićević.
Pokloni su podeljeni u petak  u Sjenici, u subotu  u 9:00 časova u Prijepolju, u Priboju u 14:00, a u 9:00 sati u Novoj Varoši.

Vremeplov: Rođen  Vojislav Subotić

Srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka rođen je na današnji dan 06. januara 1859.. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

Vremeplov: Umro Jozef Dobrovski

Češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda umro je na današnji dan 06. januara 1829. Autor je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: “Istorija češkog jezika i književnosti”, “Gramatika češkog jezika”, “Gramatika staroslovenskog jezika”, slavističke zbirke “Slavin”, “Slovanka”.

Vremeplov: Rođen Dušan Popović

Na današnji dan 06. januara 1885 rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je pokrenuo časopis “Borba”. Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otadžbinu 1959.

Vremeplov: Kralj Aleksandar suspendovao ustav Kraljevine SHS

Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je  na današnji dan 06. januara 1929 Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je ličnu vladu.

Vremeplov: Ruzvelt definisao  koncept  “četiri slobode”

Na današnji dan 06. januara 1941 predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao “četiri slobode” – slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siromaštva.

Vremeplov: Rođena Jovanka Orleanka

Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja rođena je na današnji dan 06. januara 1412. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u oslobođenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

Vremeplov: Tito i Meklin sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze

Na  današnji dan 06. januara 1945 vođa Partizanskog pokreta Josip Broz Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

Vremeplov: Galilej otkrio Jupiterove mesece

Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je na današnji dan 07. januara 1610.  Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

Vremeplov: Umrla Katarina Aragonska

Engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII umrla je na današnji dan 07. januara 1536.. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

Vremeplov: Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 07. januara 1847. rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. (“Glava šećera”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”).

Vremeplov: Umro Tesla

Na današnji dan 07. januara 1943. u Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.

Vremeplov: Umro car Hirohito

Japanski car Hirohito umro je na današnji dan 07. januara 1989. Njegova vladavina od 1926.obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao “božanskog porekla”. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. Optužbe za ratne zločine.

Vremeplov: Impičmenta predsedniku SAD Klintonu

Na današnji dan 07. januara 1999. američki Senat počeo je suđenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

Vremeplov: Sprečen sukob pristalica SPC i “CPC”

Prilikom loženja božičnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su na današnji dan 07. januara 2002. sukob pristalica Srpske pravoslavne crkve i nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.

Vremeplov: Umro Hajnrih Harer

Na  današnji dan 07. januara 2006. umro je austrijski planinar Hajnrih Harer čiji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film – “Sedam godina na Tibetu”.

Vremeplov: Umro Marko Polo

Italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik umro je  na današnji dan 08. januara 1324. godine. 1271, sa 17 godina, krenuo iz Venecije ka Dalekom istoku, a njegovi doživljaji, zabeleženi u delu “Knjiga svetskih čudesa”, kasnije poznatom pod nazivom “Milion”, podstakli pomorce evropskih zemalja da krenu u potragu za morskim putevima ka Dalekom istoku. Pretpostavka o njegovom rođenju na Korčuli zasniva se na dokumentu iz XV veka, a po kom je porodica Polo poreklom iz Dalmacije.

Vremeplov:Umro Galilej

Na današnji dan 08. januara 1642. umro italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalaganje za Kopernikov heliocentrični sistem dovelo ga u sukob s Katoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije.

Vremeplov: Rođen Elvis Prisli

Američki  muzičar Elvis Aron Prisli, tzv. Kralj roka, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka rođen je na današnji dan 08. januara 1935. godine. Prodao više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

Vremeplov: Rođen Stiven Hoking

Na današnji dan 08. januara 1942. rođen Stiven Hoking, engleski fizičar. Reputaciju jednog od vodećih svetskih naučnika XX veka stekao po objavljivanju knjige o poreklu univerzuma “Kratka istorija vremena”.

Vremeplov:Umro Fransoa Miteran

Francuski  političar i državnik Fransoa Miteran, prvi socijalista izabran za predsednika Francuske, 1981 umro je  na današnji dan 08. januara 1996. godine. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, od 1971. lider Socijalističke partije.

Vremeplov: Proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana

Na današnji dan 08. januara 2003. posle nekoliko napada na pripadnike snaga SAD, u Kuvajtu objavljen religiozni proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana, čime su ojačani postojeći zakoni.

Vremeplov: De Gol postao predsednik  Francuske

General Šarl de Gol postao je na današnji dan 08. januara 1959. prvi predsednik Pete republike Francuske.

Vremeplov: Pregovori o okončanju Vijetnamskog rata

Na  današnji dan 08. januara  1973. američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To u Parizu obnovili pregovore o okončanju Vijetnamskog rata. 

Podmetnut požar u kragujevačkoj gimnaziji, uhapšen osumnjičeni

U požaru koji je u sredu uveče izbio u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji nije bilo žrtava, ali je pričinjena velika materijalna šteta jer je potpuno izgorelo više prostorija. Policija je uhapsila N. G. (1981) iz Kragujevca, osumnjičenog za podmetanje požara. Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i uz krivičnu prijavu biće sproveden tužiocu. Kako se navodi u saopštenju PU Kragujevac, požar su ugasili pripadnici Vatrogasno – spasilačke jedinice u Kragujevcu. Vatra je zahvatila šest prostorija u zgradi sagrađenoj 1833. godine, koja se nalazi pod zaštitom države, kao spomenik kulture prvog stepena.
Prema rečima direktorke gimnazije, školska godina će nakon praznika početi 9. januara, kada je i predviđeno da se učenici vrate u školske klupe. “Ovo je, prosto, jedan atak na školu. Trenutno su ovde svi zaposleni, radimo uz pomoć komunalne službe grada. Četiri kancelarije i jedna učionica su izgorele zajedno sa nameštajem. Najveća šteta je gubitak istorijskog blaga koje ova škola čuva, poput umetničkih slika i knjiga, koje biblioteka ima u direktorskoj kancelariji, i to je nešto što je ima neprocenjivu vrednost. To je nenadoknadivo i tužno je zaista sve ovo”, izjavila je za Radio-televiziju Vojvodine Slavica Marković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije.

U Nišu više od sto inficiranih virusom malih boginja

Dvogodišnji dečak preminuo je od komplikacija izazvanih virusom malih boginja, na Dečijoj internoj klinici u Nišu. Sa istom dijagnozom na lečenju je još četvoro dece, dok je ukupan broj zvanično potvrđenih slučajeva infekcija virusom malih boginja u Nišu preko sto. Vakcinu koja bi olakšala tok bolesti nije bio u mogućnosti da primi. Osim četvoro dece smeštene na istoj klinici u Nišu je do sada potvrđeno sto dvoje obolelih od malih boginja u ovom gradu, ali taj broj nije konačan. Ipak ohrabruje podatak da je sve veći broj roditelja koji odlučuju da vakcinišu decu. Na dečijoj klinici u Nišu epidemija malih boginja proglašena je pre mesec dana.     https://www.youtube.com/watch?v=0t5oAgXJ9NQ

Danima čekali da mu bude bolje…

Dvogodišnji dečak u Nišu izgubio je bitku sa malim boginjama. Nema pravila kada će se javiti komplikacije nakon oboljevanja od virusa morbila, nekada te promene krenu odmah, a nekada ide sporije. – Kod dečaka koji je bio na našoj klinici, to je krenulo relativno sporo, ali se dugo održavalo jer je već imao dodatni problem. Onda je morao da bude stavljen na respirator kada smo videli da ta razmena gasova nije adekvatna za njegov organizam. Posle desetak dana smo očekivali bilo kakve pozitivne rezultate i odgovor organizma na to nešto što smo primenili, ali mi ga nismo dobili, nego smo svakim danom imali sve više i više pogoršanja – navodi dr Milojević. On kaže da je individualno da li će virus kod osetljivih pacijenata napraviti komplikacije na plućima ili na mozgu.

Bolest uvek bira slabu tačku

– To zavisi od toga gde je slaba tačka, jer bolest uvek bira slabu tačku i tu se ispolji. Kod zapaljenja mozga odvija na isti način do oštećenja ćelija, a nekada se i u tim slučajevima zahteva mehanička ventilacija. Značaj vakcine je nemerljiv. Da je to dete moglo da dobije vakcinu, praktično bi tok bolesti bio blaži. Kada vakcinišete 95 odsto dece, onih pet odsto dece koji su ugroženi su mnogo bezbedniji, jer ne mogu da dođu u kontakt sa virusom – ističe dr Milojević.

Male boginje: Obolelo 747, dvoje umrlo

Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 3. januarom 2018. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 747 slučajeva malih boginja, od kojih je 312 laboratorijski potvrđeno u Institutu Torlak, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije. Najmlađa obolela osoba je uzrasta dva meseca, a najstarija 60 godina, dok je najveći broj obolelih u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba, 91 odsto, je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa, navodi Institut. Od ukupnog broja obolelih, 34 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 91 obolele osobe.
Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila je 27. decembra smrtni ishod kod osobe uzrasta 30 godina iz Beograda, koja nije bila vakcinisana. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća. To je prvi smrtni ishod od malih boginja registrovan posle 20 godina u Srbiji.
Klinički centar u Nišu prijavio je 3. januara smrtni ishod kod deteta uzrasta dve godine iz Aleksinca, koje nije bilo vakcinisano. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća.
Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra i do 29. decembra na navedenoj teritoriji registrovano je 269 obolelih osoba.
Od početka novembra 2017. godine epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Beograda – 207 obolelih, Kraljeva – 118 obolelih, Niša – 97 obolelih i Bujanovca – tri obolela. Od početka decembra 2017. godine i na teritoriji grada Smederevska Palanaka – dva obolela, opštine Velika Plana – pet obolelih, Bojnika – 14 obolelih i Bor – četiri obolela. U Tutinu je prijavljena porodična epidemija malih boginja sa petoro obolelih. Od 9. oktobra 2017. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolest, koja podrazumeva i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina.

Od 1.marta još jedna vakcina

Deca će od 1. marta primati još jednu obaveznu vakcinu protiv bakterije streptokokus pneumonija ili pneumokoka, a Republički fond za zdravstveno osiguranje raspisao je tender za nabavku cepiva. Prema podacima iz RFZO, nabavka se sprovodi u dva dela. Prvi tender je raspisan po starom programu imunizacije za tri meseca i predviđa nabavku 2.500 doza i otvaranje ponuda je 10. januara.
Drugi tender je sproveden za obaveznu imunizaciju po novom programu za 169.500 doza, a otvaranje ponuda je zakazano za 2. februar. Biće nabavljena pneumokokna polisaharidna konjugovana vakcina, koja štiti decu od upale uha i pluća, meningitisa, sepse i bronhitisa. To je jedanaesta obavezna vakcina u kalendaru vakcinacije. Mališani se trenutno vakcinišu protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečje paralize, velikog kašlja, malih boginja, rubeole, zaušaka, hepatitisa B, oboljenje izazvana Hemofilusom influence tip b.
Pneumokokna vakcina u svetu je obavezna već desetak godina, a u Srbiji je do sada bila predviđena samo za decu koja su imala kliničke indikacije, a to znači samo za pojedine slučajeve bolesne dece. Roditelji koji su hteli da im deca budu zaštićena i od ovih bolesti morali su sami da kupuju vakcine. Vakcina se daje u tri doze, bebama kada napune dva meseca, sa razmakom četiri do osam nedelja, a revakcina je u drugoj godini. Od pneumokokne bolesti u svetu godišnje umre oko pola miliona dece mlade od pet godina.

About the Author

admin