Zahtev za inspekcijski nadzor

Инспекторат за рад
Немањина 22-26 Београд 

Захтев за инспекцијски надзор 

      Сходно одредбама члана 6. став 1 Закона о систему плата у јавном сектору (Сл.гласник РС. бр.18/2016, 108/2016, 113/2017) и члана 2 Закона о платама у државним органима и јавним службама (Сл.гласник РС 34/2001, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 116/2008 – др. закони, 92/2011, 99/2011 – др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 – др.закон) ,за све запослене у области образовања основна плата одређује се као производ основице за обрачун и исплату плата и припадајућег коефицијента. Коефицијенти за запослене у основном и средњем образовању одређени су Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленима у јавним службама (Сл.гласник РС. 44/01 , 15/02 – др.пропис, 30/02 , 32/02 – исправка, 69/02 , 78/02 , 61/03 , 121/03 , 130/03 , 67/04 , 120/04 , 5/05 , 26/05 , 81/05 , 105/05 , 109/05 , 27/06 , 32/06 , 58/06 , 82/06 , 106/06 , 10/07 , 40/07 , 60/07 , 91/07 , 106/07 , 7/08 , 9/08 , 24/08 , 26/08 , 31/08 , 44/08 , 54/08 , 108/08 , 113/08 , 79/09 , 25/10 , 91/10 , 20/11 , 65/11 , 100/11 , 11/12 ) Пречишћен текст са изменама из Сл.гласника РС. бр. 11/12  које су у примени од 22/02/2012 (измене у чл.: 2 , 3 .)) и то тако да су дефинисане као највиши коефицијент 17.32 (наставник, васпитач, стручни сарадник, секретар и шеф рачуноводства (VII степен стручне спореме)) и најнижи коефицијент од 5.99 предвиђен за физичког радника (члан 2 поменуте Уредбе). Том уредбом дефинисан је однос између коефицијената који (пошто цена рада- основица, за све запослене у области образовања мора бити иста (а није у претходне три године!)) треба да одсликава односе у припадајућој заради у односу 1-2.89.

      Основица за обрачун зарада за запослене са нижим степеном стручне спреме у претходне три године износила је 3753,71 динар у бруто износу, односно 2631,35 динара у нето износу. За запослене који су подлегли одредбама Закона о приверемном уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Службени гласник РС“, бр. 116/2014) основица је била умањена за 10% а затим 1.1.2016. повећана за 4% а 1.1.2017. за додатних 6% и претходне године (2017.година) износила је 3724,29 динара бруто, односно 2610,73 динара у нето износу.

      У претходној години (2017.година), минимална цена рада  (без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање) износила је 130 динара по радном сату, а утвтдила је Влада Србије (Службени гласник РС” број 77/2016) од 14.9.2016. године. Та цена рада важила је у периоду јануар-децембар 2017. године.

     Уколико у посматраном периоду погледамо број радних сати по месецу (најмање 160 а највише 184) јасно је да је минимална зарада износила између 20.800 – 23.920 динара у нето износу). Са друге стране, ако се помножи основица за обрачун плата запослених у области образовања и припадајућег нанижег коефицијента (2631.35 * 5.99) добије се основна зарада у износу од 15761.79 динара. Дакле, држава је утврдила основну зараду за запослене у области образовања у износу знатно нижем од минималне зараде за било који месец у претходној години. То је кориговано „корекцијом до минималца“ али коеркција није саставни део основне плате, као ни додатак на плату (члан 5 Закона о платама у државним органима и јавним службама).

      На овај начин, запослени са нижим коефицијентима не зарађују минималну зараду већ их држава „части“ до исте, а на тај начин, још увек важећа Уредба о коефицијентима не значи апсолутно ништа, јер у месецу у коме има нпр. 160 радних сати однос између „кориговане“ зараде физичког радника (фебруар 2017. године – 20800 динара) и наставника у истом месецу (2610.73*17.32= 45217.84 динара) износи 1-2.1 а не 1-2.89 како је уредбом дефинисано. Однос је још драстичнији у месецима са 184 радна сата и између минималне зараде и зараде наставника са VII степеном износи 1-1.89. Ове године је то још израженије јер је од 1.1.2018. цена рада по радном сату 143 динара тј. повећана је за 10%, а основица за обрачун плата запослених у образовању, за оне категорије које нису биле обухваћене умањењем зараде за 10% од новембра 2014. године повећана је за тек нешто изнад 9%, све то како би се уједначила основица за све запослене у основном и средњем образовању.

      Молимо Вас да утврдите чињенично стање и наложиуте мере уколико сматрате да су прекшени закони и уколико држава НИЈЕ имала право да утврди нижу основну зараду од оне прописане Уредбом Владе РС.  

У Београду
9.јануар 2018.године

Независни синдикат просветних радника Војводине
Ранко Хрњаз

2017-01-09 Zahtev za inspekcijski nadzor

 

About the Author

admin