Vesti – 09.01.2018.

Plan – modernizacija i digitalizacija škola

Tokom 2017. urađeno je mnogo na reformi obrazovanja, prvi veliki koraci su već učinjeni, a sada iščekujemo rezultate prvih pilot projekata i nastavljamo da ulažemo u modernizaciju i digitalizaciju škola, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je u intervjuu za portal Pink.rs istakao da ono što može da očekuje đake u narednoj godini je redefinisan nastavni plan i program za prvi razred osnovne škole i gimnazije.
“Informatika će postati obavezan predmet za učenike šestog razreda, ali će to biti i fizičko i zdravstveno vaspitanje i komponenta preduzetništva. Očekujemo prve rezulate velikih i važnih pilot projekata poput e-Dnevnika, preduzetnih škola i finansijske pismenosti”, najavio je ministar. Istakao je da počinje i realizacija kredita Svetske banke za gradnju i povećanje kapaciteta predškolskih ustanova, ali i da će se nastaviti sa modernizacijom i digitalizacijom škola.

Šarčević o rezultatima Ministarstva

Govoreći o rezultatima njegovog Ministarstva tokom 2017. godine, Šarčević je istakao da su prvi i veliki koraci u reformi obrazovanja već učinjeni i podsetio da su usvojena šest nova zakona u kojima su “kvalitet, efikasnost i autonomija tri glavne poluge”. “Osim toga uradili smo koncept velike mature, reformu gimnazijskog obrazovanja koja počiva na izbornosti i uveli 19 dualnih obrazovnih profila”, podseća ministar.
Najavio je da Ministarstvo prosvete u 2018. godini očekuje rad na stotinama pravilnika koji su neophodni kako bi puna primena zakona bila ostvarena, navodeći da su formirani i timovi koji se bave novom mrežom škola, pitanjima ekskurzija i ishrane u školama… “Očekuje nas veliki posao na obuci nastavnika za novi način rada, što je prvi cilj svih reformi, jer će na taj način deca dobiti upotrebljiva i primenjiva znanja. Da bismo mogli da koristimo 27,4 miliona evra Sektorske budžetske podrške od Evropske unije uradili smo veliki posao pre svega na donošenju Nacionalnog okvira obrazovanja, ali i ispunili niz drugih indikatora”, rekao je on.

Visoko obrazovanje očekuje Zakon o finansiranju

Govoreći o visokom obrazovanju, Šarčević je istakao da to Ministarstvo očekuje rad na Zakonu o finansiranju visokog obrazovanja. Rekao je i da će po prvi put posle sedam godina biti otvorena vrata za 1.000 mladih istraživača, navodeći da je namera otvaranje od 50 do 100 mesta za mlade ljude koji su doktorirali u inostranstvu, a koji žele da se vrate u Srbiju.

Uvođenje informatike jedan od tri uspeha

Uvođenje informatike sa elementima programiranja u peti razred osnovne škole, izmena zakona i uvođenje dualnog obrazovanja, Šarčevih navodi kao tri uspeha Ministarstva na koja je najponosniji. Kaže da će o uvođenju đačkih uniformi odlučiti roditelji, đaci i nastavnici, i dodaje da je anketa pokazala da većina roditelja podržava tu ideju. “Svesni smo da nema dovoljno novca i nećemo nikom nametati obavezu na silu, ali ćemo se zaista potruditi da na razne načine pomognemo. Izmenama zakona sada je moguće osnovati Đačku zadrugu, uštedeti novac pri nabavci udžbenika, pa se može finansirati nabavka đackih uniformi”, kaže ministar.

Nasilje u školama rešavaće tim sedam resora

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević se osvrnuo i na slučajeve nasilja u školama koji su se prethnodnih nedelja dešavali u školama i rekao da je na inicijativu njegovog ministarstva formiran ministarski, a potom i operativni tim koji čine predstavnici sedam resora. “Oni su već imali nekoliko sastanaka i rade na uspostavljanju mehanizma i procedura reagovanja na terenu. Važno je da znamo ko se, kada i na koji način uključuje u sistem reakcije i na koji način mogu doprineti prevenciji. Važno je da se u sve to uključe roditelji”, kaže Šarčević.

Kad će nova zapošljavanja u školama?

Na pitanje kada će biti konkurs za nova zapošljavanja u školama i koliko će nastavnika biti zaposleno, odgovara da je pitanje konkursa povezano sa zabranom zapošljavanja, podsećajući da u prosveti dugo nije rađena selekcija ljudi koji rade, a koja je veoma važna.
Najavio je da prosvetni radnici već u januaru mogu da očekuju veće plate. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/sarcevic-plan-modernizacija-i-digitalizacija-skola_883607.html

Dva časa nedeljno više za učenike prvog razreda gimnazije

Od naredne školske godine u prvom razredu gimnazije učenici će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, pa će tako nedeljni fond povećati za dva časa, jer će broj obaveznih predmeta ostati isti. Sve to je predviđeno novim predlogom nastavnog plana i programa za prvi razred gimnazija koji je uradio Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) i koji je u proceduri odobravanja.  “U ponudi je šest programa, od toga škola prema svojim mogućnostima bira četiri koje će ponuditi učenicima. Učenici imaju obavezu da izaberu dva programa sa fondom od dva časa nedeljno”, kaže za Tanjug rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović.
U ponudi će biti programi: obrazovanje za održivi razvoj, primenjene nauke, umetnost i dizajn, pojedinac, grupe i društvo, zdravlje i sport, komunikacija i medijska kultura. “Planom nije dodat ni oduzet nijedan nastavni predmet, a sa ova dva izborna programa povećava se opterećenje učenika. To je urađeno u skladu sa novim zakonom koji na drugačiji način posmatra opterećenje učenika ne preko časova, već broja sati koji se provode u školi”, pojasnila je Vlahović.
Izborni programi, kako kaže, napravljeni su tako da odgovaraju interesovanjima učenika i njihovom profesionalnom razvoju – iz oblasti prirodnih nauka, društvenih nauka, umetnosti, tehnike, tehnologije, ekonomije. “Programi ne bi trebali da budu dodatno opterećenje za učenika, već da zadovolje neka njihova interesovanja. Radi se timski, mnogo se sarađuje i potpuno je drugačiji pristup od redovne nastave. Nadam se da će učenicima prijati takav način rada”, naglasila je Vlahović.
Neki izborni programi su predviđeni samo za prvi i drugi razred, neki samo za treći i četvrti razred gimnazije. “Učenik može da izabere program u prvom razredu i da ga zameni u drugom, međutim ono što izabere u trećem mora da pohađa i u četvrtom razredu. Ima dva izborna programa koja se mogu pohađati tokom celog gimnazijskog školovanja”, pojašnjava ona.
Programi su napravljeni tako da u njima nema nastave, već su postavljeni istraživački, projektno i podrazumevaju punu aktivnost učenika. Nastavnik je partner sa učenicima u istraživanju raznih oblasti. Fokus je na ovladavanju tehnikama prikupljanja podataka, obrade podataka, njihove kritičkoj analizi, prezentovanju dobijenih rezultata i dizajniranju projekata.

Novi programi  ne i novi zaposleni

Upitana da li će uvođenje novih programa podrazumevati nova zapošljavanja nastavnika u školama, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović je rekla da će predavači biti nastavnici koji su već u obrazovnom sistemu. Precizno je definisano za svaki program ko može da ga predaje, te tako za program obrazovanje za održivi razvoj, predavači su nastavnici biologije, hemije, geografije. Ako je u pitanju umetnost i dizajn predavači su nastavnici muzičkog i likovnog. Vlahović kaže da predstoji obuka za nastavnike koji mogu biti predavači u izbornim programima.

Veronauka i građansko u alternaciji”

Govoreći o obaveznim izbornim predmetima, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović kaže da veronauka i građansko ostaju u ponudi, ali da su “u alternaciji”. “Učenik mora da izabere jedan od ta dva predmeta s tim sto može jednom da ga menja”, pojašnjava naša sagovornica i dodaje da će se veronauka i građansko ocenjivati opisno, dok će ocena iz izbornih programa “biti numerička”, što znači da ulazi u prosek ocena učenika. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/dva-casa-nedeljno-vise-za-ucenike-prvog-razreda-gimnazije_883664.html

Roditelji platili kaznu zbog izostanaka dece u školi

Roditelji dvoje osnovaca iz Pančeva platili su kaznu od pet hiljada dinara zbog neopravdanih izostanaka svoje dece u školi. To je prvi slučaj primene novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je uneo izmene vezane za odgovornost i obaveze roditelja kada je u pitanju ponašanje njihove dece u školi. Od donošenja zakona Prekršajni sud u Pančevu podneo je ukupno 89 prijava protiv roditelja nesavesnih đaka. Pored dva slučaja u kojima su presuđene novčane kazne izrečeno je i 10 opomena dok su ostali postupci u toku a jedan je obustavljen.  Roditelji su dužni da u roku od 48 sati jave razrednom starešini razlog izostanka deteta iz škole i da opravdaju izostanke u roku od osam dana od prestanka razloga za odsustvovanje sa nastave.
“Ako roditelj ne izvrši svoju obavezu koja je propisana zakonom škola ima obavezu da podnese prekršajnu prijavu, odnosno krivičnu prijavu. Kada škola podnese prekršajnu prijavu prekršajnom sudu dalji postupak je vezan za pravosudne organe. Prosvetna inspekcija u tom delu nema nikakvih nadležnosti. Procesuiranje se vrši od strane pravosudnih organa. Prosvetna inspekcija ima nadležnosti koje su vezane za praćenje zakonitosti rada direktora i školskog odbora po ovom pitanju”, kaže Miodrag Krudulj, prosvetni inspektor.
Kazne za roditelje su od 5 hiljada dinara do 100 hiljada i odnose se na više stavki od bežanja dece sa časova do vršnjačkog nasilja i uništavanja školske imovine. Ukoliko roditelji ne izmire novčane obaveze preti im kazna zatvora, rad u javnom interesu ili blokada računa predviđeno je novim zakonom. https://www.youtube.com/watch?v=GNiGECiyFVg

Kvalitetnije i jeftinije knjige  i lakša đačka torba

Elem, pripremljenim Nacrtom zakona o udžbenicima ispunjeni su glavni ciljevi: veća transparentnost postupka, odobravanja i izbora udžbenika, smanjenje rizika od korupcije, obezbeđeni udžbenici koji nedostaju za sve kategorije učenika i zaštita porodičnog budžeta, rečeno je 15. decembra na promociji novih paragrafa u Beogradu. Na prestoničkoj tribini predlagači zakona predstavili su Nacrt, uz objašnjenje da je nakon dve godine od donošenja aktuelnog Zakona ocenjeno da propisana rešenja „ne korespondiraju sa postojećim kapacitetima institucija za sprovođenje Zakona, neke procedure su složene, neefikasne i dugotrajne, a određena rešenja nedovoljno precizna“.
Nacrt zakona i najveće novine, u koje spada i digitalizacija udžbenika, predstavljeni su u prethodnom broju Prosvetnog pregleda. Javna rasprava završava se 26. decembra, a predlagači očekuju da će se taj dokument naći u parlamentu na proleće.
U debati, u kojoj su mahom učestvovali izdavači, najčešća primedba odnosila se na brisanje odredbi iz prethodnog zakona o maksimalnoj ceni i preporučenom obimu udžbenika, za koji je rečeno da utiče na težinu đačke torbe. Korupcija je takođe bila tema u fokusu i insistiramo se na jačanju normi, koje će iskoreniti tu pošast. I roditeljska uloga je u nekoliko navrata pomenuta, s tezom da je o tome u novim propisima trebalo posebno voditi računa.

Svetsko priznanje za srpsku naučnicu

Forenzičarka Centra za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine Dragana Zgonjanin Bosić proglašena je za jednu od devet najboljih stručnjaka iz te oblasti na svetu. Kongres je održan u Seulu, a prisustvovalo mu je preko 700 učesnika iz 68 zemalja. Intenzivan i predan rad, naučna dostignuća i istraživanja, Dragani Zgonjanin Bosić doneli su prestižno priznanje i mesto u društvu devet najboljih svetskih forenzičara. Zahvaljujući njemu, omogućena im je saradnja sa stručnjacima iz svetskih laboratorija. https://www.youtube.com/watch?v=CRCYv8PI6rA
Novosadska naučnica je upravo na taj način dobila priliku da intenzivira saradnju sa kolegama iz Dubaija, koja rezultira novim naučnim dostignućima. “Imala sam uvid u sve faze obrade slučajeva. Takođe smo nastavili sa našom započetom saradnjom na oblasti novodizajniranog kita koji će nam pomoći u rešavanju nekih kriminalnih slučajeva, prvenstveno u određivanju muške komponente u delima seksualnog zlostavljanja”, rekla je Dragana, stalni sudski veštak forenzičke genetike i sudskomedicinske toksikologije.
U laboratoriji za analizu DNK naša sagovornica radi od 2003. godine, odnosno od njenog postojanja. Tamo se bavi analizama kriminalističkih slučajeva, utvrđivanjem roditeljstva i humanom identifikacijom tela obdukovanih osoba. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/svetsko-priznanje-za-srpsku-forenzicarku_883398.html

Svetu je potrebna nauka, a nauci – žene

Marija Genčić, Marija Miljković i Katarina Tomović, dobitnice su ovogodišnjih Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“. Nagrađene su za izuzetni naučnoistraživački rad u  oblastima organometalne hemije, molekularne mikrobiologije i farmaceutske hemije, a stipendije su namenjene naučnim istraživanjima u Srbiji. Od 2010. godine, otkad program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ traje u Srbiji, kao deo istoimenog međunarodnog programa, on se organizuje u saradnji sa nacionalnom komisijom za saradnju sa Uneskom, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanijom Loreal Balkan. Program se sprovodi pod geslom – „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene. Žene u nauci imaju snagu da promene svet!“
Svake godine dodeljuje se tri stipendije u vrednosti od po 5.000 evra, kao vid podrške mladim, talentovanim i posvećenim ženama, sa ciljem da unapred naučnoistraživački rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Do sada je u sklopu te inicijative nagrađeno dvadeset naučnica u našoj zemlji, u vrednosti koja prevazilazi jedanaest miliona dinara.
U svetu nauke danas manje od trećine istraživača su žene, a manje od tri procenta Nobelovih nagrada otišlo je u ženske ruke. Vreme je da to promenimo, ističe Brigite Šteler, predsednik kompanije Loreal Balkan. Loreal i Unesko uspeli su da promene pogrešnu percepciju o vrednosti i ulozi žena u nauci, pa su tako dosad od 3000 stipendistkinja stigle i dve Nobelove nagrade.

For Women in Science: Podržano oko 3.000 žena iz 115 zemalja

Punih 150 godina po rođenju Marije Kiri, danas samo 28 odsto istraživača u svetu čine žene (prema izveštaju Uneska o nauci do 2030, objavljenom 2015), a manje od tri procenta dama su dobitnice Nobelove nagrade iz oblasti nauke. Međunarodni program „Za žene u nauci“ (For Women in Science) realizuje se širom sveta i uključuje različite vidove podorške i afirmaciju uloge žena istraživači i njihovog doprinosa globalnom naučnom napretku. Svake godine dodeljuju se i globalne nagrade „Za žene u nauci“ za izuzetna naučna dostignuća i realizuje više od 50 programa nacionalnih i regionalnih stipendija posvećenih razvoju mladih talenata.
Program obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“ (International Rising Tallents). Od osnivanja do danas programom „Za žene u nauci“ podržano je oko 3.000 žena iz 115 zemalja, među kojima su i dve dobitnice Nobelove nagrade.

Prva dama podelila paketiće deci u prihvatilištu

Supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Tamara Vučić, obišla je 6. januara, na Badnji dan, Prihvatilište za decu “Vasa Stajić” na Voždovcu, gde je podelila božićne paketiće štićenicima tog doma. “Svi mi ponaosob bi trebalo da razmišljamo o nekima koji imaju manje od nas i koji su životne okolnosti dovele u neke situacije koje nisu sami birali. Trebalo bi da im pomognemo da izađu iz tih okolnosti kao pobednici i da im damo to zrno nade, na koje će moći da se oslone kasnije kada krenu u samostalni život”, rekla je Tamara Vučić za “Blic”. Ona je naglasila da je želela da obraduje decu i da je reč o skromnim poklonima, ali da su oni “darovani od srca”.
Nije želela da otkrije šta su joj deca “šapnula” da žele, ali je rekla da su to divna deca, zadovoljna onim što imaju, zbog čega je, naglašava, ostala zatečena. “Divno je kad vidite koliko je neko zadovoljan onim malo što ima. Ja ću se truditi da pomognem koliko mogu i u okvirima u kojima je moguće. Neću trošiti državni novac, nego ću se truditi da prikupim neka sredstva. To sigurno neće biti mnogo, ali nekada je i to malo sasvim dovoljno”, poručila je supruga srpskog predsednika. Na pitanje koliko su joj važni praznici, Tamara Vučcić rekla je da joj je naročito bitan Božić i da taj praznik “posebno voli”.

Princeza Katarina posetila dečije bolnice i uručila paketiće   

Princeza Katarina Karađorđević posetila je 7. januara,  na Božić dečije bolnice u Beogradu, gde je deci podelila novogodišnje paketiće i čestitala im Božić. Princeza Katarina posetila je Pedijatrijsko odeljenje Instituta za ortopedsku hirurgiju Banjica, kao i Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj ulici. “Za mene kao majku i baku je tužno da vidim da ima dece koja ne mogu da idu svojim kućama. Zato, želimo da budemo ovde jer je to za moju porodicu tradicija i mi mislimo na svu decu u Srbiji i nadamo se da će deca iz bolnica uskoro otići njihovim kućama da budu sa svojim porodicama “, rekla je princeza Katarina nakon obilaska Dečije klinike u Tiršovoj.
Ona je istakla da će njena porodica uvek biti uz svoj narod i poželela građanima Srbije više ljubavi u ovoj godini te se zahvalila humanitarnoj organizaciji “Lajflajn” iz Čikaga na pomoći u prikupljanju božićnih poklona za decu. “Moja fondacija i ja ćemo nastaviti da pomažemo našim zdravstvenim ustanovama kako bismo im olakšali rad i lečenje dece”, poručila je princeza Katarina.
Doktor Ivan Rakić sa Odeljenja plastične hirurgije Univerzitetske dečije klinike u Beogradu zahvalio se na poklonima koje je princeza Katarina donela mališanima i rekao da su pokloni lep način da se deci makar malo olakša boravak u bolnici i tokom praznika.

Vremeplov: Ubijen Hadži-Đera

Ispred manastira Moravica Turci su na današnji dan 09. januara 1804. ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je seča srpskih knezova, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

Vremeplov: Srpska vojska je ušla u Niš

Na današnji dan 09. januara 1878. u srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su sutradan predali tvrđavu i varoš, čime je konačno okončana njihova uprava. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu.

Vremeplov: Rođena Simon de Bovoar

Francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani “Mandarini”, “Lepe slike”, “Drugi pol”, memoari “Uspomene dobro vaspitane devojke” rođena je na današnji dan 09. januara 1908..

Vremeplov: Rođen Karel Čapek

Na današnji dan 09. januara 1890. rođen je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, kritički je tumačio čitav svet koji ga je okruživao, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma – i desnog i levog. Njegova dela upozoronje su na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima “Fabrika apsolutnog”, “Krakatit” i “Rat ljudi i daždevnjaka” upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame “Bela bolest” i “Mati”. Ostala dela: zbirke pripovedaka “Raspeće”, “Mučne pripovetke”, drame “Rozumovi univerzalni roboti”, “Razbojnik”, romani “Hordubal”, “Meteor”, “Običan život”, putopisne kozerije “Putopisi iz Italije”, “Putopisi iz Engleske”, eseji i feljtoni “Kritika reči”, “O najbližim stvarima”, “Zašto nisam komunist”, “Razgovori sa T. G. Masarikom”.

Vremeplov: Rođena Džoan Baez

Američka pevačica Džoan Baez, borac za ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman ođek u javnosti, posebno među mlađim generacijama rođena je na današnji dan 09. januara 1941. godine.

Vremeplov: Rođen Seku Ture

Na današnji dan 09. januara 1922. rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske skupštine. Dela: zbirka pesama “Borbene pesme”, politički spisi “Gvinejsko iskustvo i afričko jedinstvo”, “Afrika i revolucija”, “Braniti revoluciju”, “Moć naroda”

Mapa puta za eliminaciju dečje rada: Kako zaštititi detinjstvo

U Srbiji je oko deset odsto dece, uzrasta od pet do sedamnaest godina, uključeno u neki oblik rada koji se može smatrati nepoželjnim a tri odsto radi u opasnim uslovima. Najveći broj te dece je iz najsiromašnijih, a pre svega romskih porodica. Uključenost romske dece u obrazovanje značajno je niža, a posebno u grupi onih koji rade u za decu opasnim uslovima. Međunarodna iskustva kao dobru praksu ističe integraciju mera – usmerenih na prevenciju, suzbijanje i zaštitu dece od zloupotrebe rada, uključujući i najgore oblike – u postojeće nacionalne politike i strategije koje se odnose na poštovanje i zaštitu prava sve dece.
U Srbiji fenomen dečjeg rada još nije dovoljno istražen i to značajno otežava kreiranje politika i mera za suzbijanje i zaštitu, rečeno je na konferenciji „Mapa puta za eliminaciju zloupotrebe dečjeg rada“, održanoj 15. decembra u  hotelu „Radison“ u Beogradu.
Tom prilikom predstavljeni su rezultati projekta „Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave zloupotrebe dečjeg rada (CLEAR). Proces izrade Mape puta realizovan je kroz projekat Međunarodne organizacije rada, koji je finansijski podržalo Ministarstvo rada Sjedinjenih Američkih Država. Projekat se realizuje u okviru Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju za period 2013-2017, čiji je nosilac Međunarodna organizacija rada, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Centar za socijalnu politiku pripremio je Predlog mape puta za eliminaciju zloupotrebe dečjeg rada, koji se suštinski odnosi na aktivnosti kojima se može uticati na prevenciju i otklanjanje posledica zloupotrebe dečjeg rada, uključujući i najgore oblike, u periodu od 2018. do 2022. godine.

Đukić Dejanović: Decu zaštititi strogom primenom postojećih akata

Otvarajući konferenciju, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta, istakla je da je veoma važno da se u Srbiji smanji zloupotreba dečjeg rada, jer prema istraživanjima do deset odsto dece obavlja prisilan i težak rad. Naglasila je da je procenat od tri odsto dece, koja u ovom momentu rade u opasnim uslovima, u Srbiji visok, budući da Srbija ima 14,4 odsto dece do 14 godina života.
Kada je dete izloženo teškom fizičkom poslu, trafikingu i zloupotrebi, to je problem čitavog društva, i zato su ovakva okupljanja važna, ocenila je Đukić Dejanović, naglasivši da se deca mogu zaštititi revizijom i strogom primenom postojećih akata.
Napomenula je da je, zahvaljujući CLEAR projektu i podršci Vlade SAD, resorno Ministarstvo došlo do značajnih podataka na osnovu kojih je izmenjeno zakonodavstvo i napravljena lista opasnih poslova za decu.
Posebno značajan korak koji činimo jeste nastojanje da stvorimo uslove da inspekcijske službe, u saradnji sa centrima za socijalni rad i sa MUP-om, neuporedivo intenzivnije rade na toj neželjenoj pojavi. Deca su ugrožena kada je reč o teškom fizičkom i nametnutom radu i kada rade ono što im stariji nalože, pa čak i u noćnim satima. Postoje različite forme tog rada – rekla je Đukić Dejanović.
Ukazala je da deca koja imaju srećno detinjstvo nemaju osećaj da ima neke druge dece koja ga nemaju i zato senzibilnost čitavog društva mora da se podigne na viši nivo.

Fenomen dečjeg rada u Srbiji nedovoljno istražen

Na nedavno održanoj ministarskoj konferenciji u Argentini, posvećenoj eliminaciji zloupotrebe dečjeg rada u svim oblicima, došlo se do zaključka da je to u čitavom svetu veoma važna tema. Nažalost, fenomen dečjeg rada u Srbiji još nije dovoljno istražen. U našoj zemlji postoje porodice u kojima su deca angažovana u neformalnom sektoru ili u poljoprivrednim poslovima. Konferencija u Argentini bila je obeležena i Agendom Ujedinjenih nacija o održivom razvoju do 2030. godine, koju smo i mi usvojili i obavezali se na njeno sprovođenje. Neophodno je da smanjimo stopu siromaštva i da svima obezbedimo što bolje socijalno i zdravstveno  osiguranje i kvalitetnije obrazovanje, na šta nas Agenda takođe obavezuje – rekla je ministar Đukić Dejanović i dodala:
Zahvaljujući projektu i podršci američke Vlade, resorno Ministarstvo došlo e do značajnih podataka na osnovu kojih je izmenjeno zakonodavstvo i napravljena lista opasnih poslova za decu. Naše zakonodavstvo reguliše dečji rad u skladu sa svim međunarodnim standardima.

Srbija je ispunila obaveze!

Prisutnima se obratila i Karla Herši, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji, i istakla: Na okruglom stolu posvećenom eliminaciji dečjeg rada donete su veoma važne odluke i preporuke kako bi se što efikasnije rešio taj zaista veliki problem. U saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, započete su brojne aktivnosti, a kao deo Programa dostojanstvenog rada za period od 2013. do 2017. sa ciljem da se eliminišu najgori oblici dečjeg rada i da se na taj način zaštite prava dece u Srbiji. Projekat je osmišljen tako da se unaprede zakonodavni okviri, a u skladu sa svim međunarodnim standardima za zaštitu dece od dečjeg rada. Neophodno je da se usvoje i dugoročni planovi. Veoma je važno da u tome učestvuju sve relevantne institucije. Srbija je ispunila obaveze, koje je preuzela kada je ratifikovala Konvenciju Međunarodne organizacije rada o najgorim oblicima dečjeg rada. Takođe moram da ukažem da je Srbija donela i veoma važne odluke na nacionalnom nivou – kazala je Karla Herši.

Protić: Inspekcija nema uvid u korišćenje dece u poljoprivrednim gazdinstvima

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju, naglasio je da kancelarija te organizacije postoji već deset godina u Srbiji. Naša organizacija problemom eliminacije dečjeg rada počela je da se bavi još 2014/2015. godine. Napominjem da inspekcija rada nema uvid u način rada i korišćenje dece u poljoprivrednim gazdinstvima zato što nije u mogućnosti da u njih uđe. Tu je ključna uloga centara za socijalni rad. Ideja je bila da uz međusobnu saradnju na nivou okruga omogućimo da se dečji rad efikasnije prepoznaje.

Zabrinjavajući podaci

Podaci iz Izveštaja centara za socijalni rad za 2016. godinu pokazuju da je u starosnoj grupi korisnika od pet do 17 godina registrovano oko 13.000 dece u sukobu sa zakonom, 9300 dece su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja, 610 dece je bez pratnje i 405 dece povratnika po readmisiji, ukazala je Suzana Paunović, direktor  Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Rano napuštanje školovanja

Želela bih da naglasim da deca nedozvoljeno rade i u noćnim satima. Nažalost, najviše je romske dece. Značajan korak je i što će inspekcijske službe, u saradnji sa centrima za socijalni rad i Ministarstvom unutrašnjih poslova, neuporedivo intenzivnije raditi na toj neželjenoj pojavi. Najveći broj dece, pogotovo dečaka, radi u veoma teškim uslovima, a uglavnom potiču iz najsiromašnih ruralnih područja i majke im imaju završenu samo osnovnu školu. Zabrinjavajuća je činjenica i što ta deca rano napuštaju školovanje – kazala je Slavica Đukić Dejanović.

Epidemija malih boginja do marta, prvi slučajevi i u Staroj Pazovi

Epidemija malih boginja u Srbiji verovatno će trajati do marta, iako je to teško predvideti jer tok epidemije i kretanje morbila zavisi od obuhvata vakcinacije, rekao je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović. Prvi slučajevi i u Staroj Pazovi. Za Radovanovića je ohrabrujuće što poslednjih sedmica, kako je primetio, sve više roditelja dovodi decu na vakcinaciju što utiče na tok epidemije. “To je jedna od najzaraznijih bolesti i nivo otpornosti populacije mora da bude izuzetno visok, čak 95 odsto. Mi smo 1971.godine uveli vakcinaciju, a 1996. smo uveli dve vakcine i godine su vakcinisana deca pred polazak u školu, tako da su oni koji su rođeni posle 1990.godine zaštićeni”, rekao je epidemiolog za RTS.
Objasnio je da deca koja imaju imunološke poremećaje, leukemiju, akutne zarazne bolesti ili alergije ne mogu da se vakcinišu i da je jedini način da takva deca budu bezbedna da okruženje bude imuno. “Akumulirao se vremenom broj nevakcinisane dece, naročito u urbanom sredinama. Kada gledamo statistiku Vojvodina ima viši obuhvat, ali izuzetak je Novi Sad i nije slučajno što se tamo pojavila epidemija”, smatra Radovanović i dodaje da je razumno “što zdravstvene vlasti propisuju vakcinaciju do 14 godina i da bi vakcinacija starijih od 30 godina bila preporučljiva u vanrednoj situaciji”.

Jedna od najštetnijih zabluda da je MMR uzrok pojave autizma

Na konstataciju da se u javnosti uz MMR vakcinu često vezuje pojava autizma, Radovanović navodi da se radi o jednoj o najštetnijih zabluda lansiranih u medicini poslednjih decenija. “Ove dve pojave nemaju apsolutno nikakve veze osim što se vremenski podudaraju zato što u drugoj i trećoj godini roditelji obično uočavaju da nešto nije u redu sa detetom i povezuju to sa vakcinacijom. Međutim, stručnjaci mogu da otkriju autizam mnogo pre prvog rođendana”, tvrdi epidemiolog. Upitan da li odgovornost zdravstvenih radnika, posebno pedijatara, u ovom trenutku treba da bude veća, Radovanović kaže da mnogi pedijatri idu „linijom manjeg otpora” i preporučuju vakcinu tek kada dete prohoda i progovori. “Ozbiljne naučne studije pokazuju da su komplikacije, ma kako bile retke, najmanje ako se vakcina daje između 12. i 15. meseca što je predviđeno našim kalendarom. Ma kako visoka temperatura posle vakcinacije delovala uznemirujuće za roditelje, koja se javlja kod dece starije od 15 meseci, to je ništa u odnosu na bolesti od koje umiru nevakcinisani”, naglašava epidemiolog.

About the Author

admin