Vesti – 10.01.2018.

Hrnjaz: Osnovna zarada manja i od zakonom propisane!

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Ranko Hrnjaz pokrenuo je juče incijativu za koju ima nameru da prosledi Inspektoratu za rad. Inicijativa  sadrži Zahtev  za inspekcijski nadzor nad Uredbom Vlade RS u kome Sindikat  traži  da se utvrdi činjenično stanje i nalože  mere, jer smatra da su prekšeni zakoni i da Vlada nije imala pravo da utvrdi nižu osnovnu zaradu od one propisane zakonom. Dopis NSPRV je juče prosleđen svim sindikatima u prosveti sa očekivanjem  da se pridruže Inicijativi i oni su dobili mogućnost da  se roku od 5. dana i pridruže istoj. U suprotnom  NSPRV će Zahtev sam dostaviti  Ministarstvu rada, odnosno republičkom inspektoratu. (→Saopštenja)

Srbija: Đaci (od juče) ponovo u školskim klupama

Učenici osnovnih i srednjih škola u centralnoj Srbiji  u utorak  su  se vratili u školske klupe, nakon prvog dela zimskog raspusta koji je obuhvatio novogodišnje i božićne praznike. Školskim kalendarom je planirano da učenici imaju zimski raspust iz dva dela. Prvi deo – desetodnevni predah za novogodišnje i božićne praznike i drugi deo nakon završetka prvog polugodišta 31. januara. Drugi deo zimskog raspusta počinje 1. februara, a đaci se u školske klupe vraćaju 12. februara, kada počinje drugo polugodište. 
Drugo polugodište  za školarce  u Vojvodini počeće u ponedeljak, 15.01.2018. godine.

Božić se (ne) slavi 7. januara!

Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina. Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana. Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
Milanković je svoj kalendar predstavio na Svepravoslavnom kongresu 1923. godine u Carigradu. – On je zapravo reformisao model računanja vremena Maksima Trpkovića, profesora gimnazije, koji mu je bio odlična polazna osnova. Na kongresu u Carigradu najpre je odbačen rumunski predlog reformisanog julijanskog kalendara. Milankovićevo rešenje odmah su prihvatili Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Bugarska i Rumunska patrijaršija, kao i Atinska i Finska arhiepiskopija. Zanimljivo da su protiv bili Srpska, Jerusalimska i Ruska pravoslavna crkva.
“Znaju se i konkretni razlozi zbog čega Milankovićev kalendar nije “prošao”. – Jerusalimska pravoslavna crkva nikako nije htela da svi hrišćani slave praznik istog dana jer ne bi mogli da izdrže toliki priliv vernika iz celog sveta. S druge strane, ruska crkva je u to vreme odbijala sve reforme patrijarha Milentija, dok u srpskoj crkvi nije bilo konsenzusa. Takođe, kongres nije bio legalna ustanova crkvenog odlučivanja nego sabor” – objašnjava Petrović. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cuveni-srpski-naucnik-smatrao-je-da-se-bozic-ne-slavi-danas-ali-evo-zasto-je-njegov/nhzjp7k

Kragujevac: Nastava u Prvoj u najkraćem roku

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je  u subotu 6. januara Prvu kragujevačku gimnaziju, koja je pretrpela velika oštećenja usled požara u noći između srede i četvrtka. “Danas smo ovde da pokažemo da je Ministarstvo prijatelj koji razume nevolju koja je pogodila jednu od najboljih škola u Srbiji“, rekao je nakon obilaska škole ministar Šarčević. On je naglasio da svrha poseta nije samo davanje podrške, već prevashodno da se na licu mesta vide razmere štete i u saradnji sa Gradom dogovori sanacija objekta. Namera je da ubrzamo procedure i da u što kraćem roku obnovimo uništeno, poručio je ministar. Šarčević je dodao da je škola već aplicirala za sredstva Ministarstva za nekoliko projekata, što je olakšavajuća okolnost, jer je dokumentacija pripremljena.
Gimnazija u Kragujevcu je osnovana 1833.godine, kao prva gimnazija južno od Save i Dunava, a 2008. godine je odlukom Vlade proglašena školom od posebnog interesa za Republiku Srbiju.http://www.mpn.gov.rs/sarcevic-sanacija-stete-od-pozara-u-prvoj-kragujevackoj-gimnaziji-u-najkracem-mogucem-roku/

Šarčević: Ambijent za suštinske reforme

Na kraju kalendarske godine ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević sa svojim timom sumirao je rezultate iz 2017. i najavio naredne korake u 2018, uz komentar da će se sve promene, koje se pripremaju, najjasnije videti 2021, a do tada predstoji još dosta posla za suštinske reforme obrazovnog sistema. „Kao narod veoma smo talentovani, nedostaju nam samo red i sistem i mislim da ga mi sada pravimo, da deca više ne bubaju i reprodukuju gradivo, već da stečena znanja, kada završe školu, primenjuju“,  izjavio je Šarčević u razgovoru sa novinarima.
Prema njegovim rečima, svakog narednog meseca biće vidljivije da li se svi pridržavaju novih zakona i „hoćemo li u brzom ritmu uspeti da uradimo podzakonska akta, jer su normativi koje imamo za neke ustanove stari više od decenije i ne odgovaraju stvarnosti“. – Zakoni će početi i da se primenjuju u potpunosti, to je jedini način da se shvati da nije bitno samo doneti nove propise“, kazao je Šarčević i rekao da se upravo formiraju timovi za pripremu podzakonskih akata i oni koji će se baviti implementacijom Zakona o visokom obrazovanju. Priprema se i raspisivanje konkursa za članove Nacionalnog saveta i formiranje nacionalnog tela za akreditaciju.

Visoko obrazovanje: Timovi za procenu kvaliteta

Za visoko obrazovanje nam je važno da formiramo nekoliko timova za procenu kvaliteta na više nivoa. U posebnom timu biće i predstavnici Privedne komore i poslodavaca, koji će zajedno s nama procenjivati koliko su validne diplome onih koji završe fakultet i sve će biti stavljeno na sajt Ministarstva – predočio je ministar i najavio formiranje dva nova sektora, za preduzetništvo i digitalne komunikacije.

(Prosvetne) vlasti krenule od direktora

Da bi se planirano i ostvarilo, prosvetne vlasti su krenule od direktora, „ključnih osoba, koje imaju određene privilegije u smislu statusa“. Oni će ubuduće biti „vrlo selektovani, birani i obučavani“. Obuke su već počele, prvo za grupu direktora najboljih škola, a potom slede za one koji su dobili skoro najbolju ocenu, četiri minus (najbolja je četvorka). U planu je da se uvede i ocena pet na eksternom vrednovanju škola, a sa direktorima čije su škole dobile niske ocene radiće se ozbiljnije i više. Šarčević smatra da Ministarstvo treba da proveri kvalitet rada direktora i nastavnika, uz ocenu da je najveći problem u prosveti, prema njegovom mišljenju, neselektivan izbor kadrova. – To je problem koji ne znamo koliki je. Ako pričamo o Finskoj, Koreji, srećnim zemljama, gde su ogromne plate, tamo je selekcija ljudi koji rade u obrazovanju i nauci najveća u državi, a kod nas je poslednjih godina slaba, zbog zabrane zapošljavanja. Nema konkursa i sve je ostavljeno na čast i volji direktora da li će taj posao da urade kako trebe – naglasio je miinistar u razgovoru s novinarima.

Hvatanje ritma

Ukazavši da je veoma važno da novi nastavni planovi i programi od 1. septembra sledeće godine krenu za prvi i peti osnovne i prvi srednje škole, objasnio je Šarčević,  da se time hvata ritam izmene svih programa, ali i način rada. Za to će se, kako je rekao, koristiti dodatna budžetska sredstva EU za obuku 78 000 ljudi.

Državna matura  provera za sve u sistemu

Moramo da uvedemo sistem koji će biti vidljiv. Zato je bitna E-prosveta, E-dnevnik kao alak, koji će omogućiti brzo proveru i poređenje rezultata sa eksternim vrednovanjem – smatra ministar Šarčević, ocenjujući da će državna matura biti provera za sve u sistemu i da tako više neće biti „jurnjave za Vukovim diplomama, nego za znanjem“.

Sve vrednovati kroz finansiranje

Prema rečima ministra Šarčevića u planu je stvaranje sistema u kome se, indirektno, nikom ne isplati da radi loše, jer će se sve vrednovati kroz finansiranje. Ako je eksterno vrednovanje jedan od alata, ustanova koja dobije jedinicu, dobiće i manje para. Onda kolektivu sigurno neće biti u interesu da biraju direktora koji ih loše vodi, jer će sa platnim razredima spoljno finansiranje biti drugačije. Škola sa 50 odsto kolektiva u prvom platnom razredu dobijaće manje novca od one u kojoj je u tom platnom razredu duplo manje zaposlenoh, važno je da rad direktora bude transparentan, ali i svih drugih, psihologa, pedagoga, stručnih veća, roditelja… – pojašnjava ministar, uz ocenu da u Srbiji ima „sjajnih škola, da se oduševite šta se tamo radi u svakom pogledu i nivou, koliko brinu o zgradi, opremi o svakom detalju do onih kad uđete ne znate zašto postoje. To treba da se ujednači.

Za kratko vreme sve postavljeno „na noge“

Ministar Mladen Šarčević je naglasio da je za kratko vreme postavljeno „na noge“ mnogo kvalitetnih stvari, a da je to urađeno na pravi način, prema njegovoj oceni, dokazuje što je „naš program informatike za peti razred hit u Evropi“, a dobro su kotirana i ostala rešenja zbog kojih je Ministarstvo dobilo više sredstava u budžetu, a i 27,4 miliona evra od EU za obuku i projekat državna matura.
Toga ne bi bilo da nismo uradili novi nacionalni okvir kurikuluma i nove nastavne planove i programe i pravili ispitne centre. To su ozbiljni projekti, koji menjaju suštinu obrazovanja u Srbiji i to je, po meni, deset puta važnije od toga da li ćemo smeniti grupu direktora – rekao je Šarčević, pošto se pažnja novinara u jednom trenutku fokusirala na tu temu.

Sve mora da se zaradi učenjem i radom

U ovoj godini imamo vidljive rezultate, a u narednoj predstoje utemeljene priče zasnovane na izmeni kurikuluma i modela rada u školama. Imaćemo cikluse pokrenuto po novim sistemima u douniverzitetskom  obrazovanjeu, razmatra se i ideja da više od 70 gimnazija dobije odeljenja za informatiku, a u visokom predstoji još jedna reforma, poručio je ministar prosvete  Šarčević, uz komentar da sve mora da se zaradi učenjem i radom.

Šarčević: Mreža škola, pa Strategija razvoja obrazovanja

Ministar prosvete  Mladen Šarčević je najavljujući dugoročne mere rekao da u te mere spada i jednosmenski rad, koji će predvideti i Strategija razvoja do 2030. Pre toga moraće da se uradi školska mreža, da se vide kapaciteti, „jer imamo velike zgrade koje imaju malo dece, velike učionice i manja odeljenja“. Analiziraće se i šta se dobija ako se prostor od vrtića do fakulteta smatra ukupnim kapitalom Ministarstva. Taj posao će, pema rečima ministra, biti završen vrlo brzo…
Govoreći o promenama u douniverzitetskom obrazovanju, izdvojio je rad na Strategiji razvoja obrazovanja do 2030, uz napomenu da će se novine nasloniti na dobra rešenja iz Strategije do 2020. Mnoge stvari, koje ćemo početi da radimo u prvom tromesečju 2018, vezane su upravo za Strategiju. Razgovaraćemo o racionalizaciji školskog prostora i novoj mreži, koja počinje da se radi u skladu sa platformom Svetske banke, koja će biti završena 18. decembra – najavio je Šarčević. Ocenjujući da se iz sistemskog zakona vidi da postoji niz modela ustanove koje se mogu drugačije formirati i dizajnirati, on je uveren da u nedavno usvojenom sistemskom zakonu ima mnogo novih rešenja „koja će se tek videti u narednom ciklusu“.

Tribina o udžbenicima: Izdavači hvalili ponuđena rešenja!

Najčešća primedba odnosila se na brisanje odredbi iz prethodnog zakona o maksimalnoj ceni i preporučenom obimu udžbenika. Izdavači su ponuđena rešenja i hvalili s tezom da je zakon pravljen da podstiče pisanje kvalitetnih udžbenika
Ljiljana Marinković iz Kreativnog centra misli da je aktuelno Ministarstvo prosvete prvo koje ne doživljava izdavače kao smrtne neprijatelje, a u sličnom tonu nastupio je i Siniša Ješić iz Gerundijuma, koji smatra da treba prestati sa slanjem poruka da su izdavači „grdne lobosti“. Prema njegovim rečima Nacrt je pravljen tako da podstiče pisanje kvalitetnih udžbenika. I Ivanka Plavšić, predsednik Zajednice učenika sa smetnjama u razvoju, uputila je kompliment predlagačima, Ministarstvu prosvete, jer „deca sa smetnjama u razvoju prvi put u istriji dobijaju kakve-takve udžbenike“.

Ivanović: Utvrditi najviše cene udžbenika

Dragica Ivanović, književnik i urednik u časopisu Nova škola, založila se za utvrđivanje najviše cene udžbenika, da bi se zaštitio roditeljski džep. Vera Jocković, nastavnik u penziji, 39 godina provela je u nastavi, smatrala je da se ponuđenim rešenjima korupcija samo smanjuje, ali ne iskorenjuje. Uz primedbu da u Nacrtu nisu naznačeni vidovi korupcije, interesovalo ju je kako se u školi biraju udžbenici i da li uvek prevagne profesionalni sud?

Novine se  prebrzo guraju u škole

Jedna od novina je i elektronski udžbenik, pa je Nadu Stojanović, direktora Matematiskopa, zanimalo dokle se stiglo sa izradom standarda za taj model školske knjige. Mislim da se to suviše brzo „gura“ u škole – navela je Stojanović, ocenjujući da je u Srbiji jedva prošao i E-dnevnik.
Todor Ćuk iz Nove škole založio se za vraćanje licence za izdavače, kako je to nekad postojalo, a Bojana Selaković iz Udruženja „Roditelj“ insistirala je na jasnijoj ulozi roditelja u novom zakonu. Uz komentar da je plan udžbenika izuzetno važan, Gordana Knežević Orlić iz Kleti rekla je da problem teških učeničkih torbi pravi plan udžbenika, a ne autori. Kao oponent zagovornicima ograničenja (obima i cene) Knežević Orlić je odgovorila da „svako rešenje koje mnogo zabranjuje, proizvodi i mnogo problema“.

Ministarstvo će uvažiti rešenja iz rasprave!

Objašnjavajući da će predlagači uvažiti najbolja rešenja iz rasprave i ugraditi ih u tekst zakona o udžbenicima, pomoćnik ministra prosvete Vesna Nedeljković je komentarisala primedbe koje su se čule u debati. Kazala je da će plan udžbenika, koji se radi, rešiti i pitanje obima udžbeničkih kompleta. Radi se i na tome da se kompleti smanje ili potpuno ukinu. Kada su u pitanju elektronski udžbenici, uz ovaj zakon, standarde (na kojima se uveliko radi) i novi plan, udžbenici će pojeftiniti i povećaće se dostupnost na tržištu.  Ideja je da se dobro promisli šta je neophodno u udžbeničkom kompletu. Težinu školske torbe smanjiće broj obaveznih udžbenika – navela je Nedeljković, uz opasku da će taj proces teći postepeno, kako bi obrazovanje bilo pravednije i dostupnije za sve. Ništa neće ići preko noći, radićemo promišljeno i veoma oprezno, transparentno i polako sa idejom da digitalizacija udžbenika donese bolje obrazovanje – poručila je Nedeljković.

Nedeljković: Interesne grupe

Milovan Šuvakov imao je načelne primedbe na Nacrt zakona o udžbenicima, uz ocenu da učenici i roditlji nisu bili u dovoljnoj meri uključeni u kreiranje novih rešenja, a da – prema njegovom mišljenju – izdavači jesu. Braneći aktuelni Zakon, u čijem je donošenju učestvovao kao deo tima prethodnog ministra prosvete Srđana Verbića, Šuvakov je utvrdio da je Nacrt „korak nazad u odnosu na taj Zakon, koji nije zaživeo zbog prelaznih odredbi koje traju tri godine“.
Pomoćnik ministra Vesna Nedeljković je kazala da su u Radnoj grupi, koja je pripremila Nacrt zakona o udžbenicima, sve interesne grupe imale svoje predstavnike.

Uloga roditelja u izboru udžbenika partnerska

Više nego ikad računamo na roditelje kao partnere, naglasila je Vesna Nedeljković – Uloga roditelja je važna i verujem da će nastavnici birati najbolji udžbenik za učenike, ali ako to ne bude tako, savet roditelja može da bude dobar kontrolor.

Dobitnice stipendija „Za žene u nauci“

Dr Marija Genčić je diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu 2009. godine, sa prosečnom ocenom 9,96 gde je 2015. godine odbranila i doktorsku disertaciju. Nosilac je više nagrada i priznanja, stručno se usavršavala u inostranstvu, a autor je i recezent većeg broja radova objavljenih u međunarodno priznatim naučnim časopisima. Radi kao asistent na Departmanu za hemiju Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu. Genčić izučava malariju i metode njenog lečenja, a sada radi na ideji o novom vidu hemoterapije za tu oblast, koja bi jednom tabletom zamenila sadašnju komplikovanu terapiju.
Dr Marija Miljković autor je 14 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010, a doktorirala 2016. Od 2013. godine zaposlena je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu. Učestvuje na nacionalnim i međunarodnim projektima i dobitnik je više nagrada i priznanja. Tim u kojem radi otkrio je novi bakterijski soj, koji proizvodi veoma potentan, dosad neopisan bakteriocinski molekul čija farmakološka upotreba tek treba da se definiše.
Katarina Tomović 2015. godine diplomirala je na Katedri za hemiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, sa prosečnom ocenom 9,98. Dobitnik je Povelje Univerziteta u Nišu i priznanja Grada Niša, kao najbolji diplomirani student Medicinskog fakulteta u školskoj 2014/15. godini. Student je druge godine doktorskih studija iz oblasti farmaceutskih nauka na tom fakultetu i jedan je od najmlađih koautora stručnih radova objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima. Specijalizovana je za proučavanje medicinski značajnih enzima i mehanizama njihove inhibicije, što ima značajnu primenu u farmakologiji.

Ministarstvo zahvalilo Lorealu

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček zahvalila je Lorealu što je prepoznao da „pored lepote postoje nauka i znanje“. Srbija je među retkim zemljama u kojima je odnos muškaraca i žena u nauci ravnopravan, istakla je ona i dodala da će Ministarstvo i dalje značajnu pažnju posvećivati rodnoj ravnopravnosti. Za stipendije „Za žene u nauci“ mogu da konkurišu naučnice koje se bave istraživanjima u toj obladsti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i upisane su na doktorske studije ili su ih već završile. Detaljne informacije o tome kako se prijaviti, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2018. godinu, moguće je naci na internet adresi www.zeneunauci.co.rs

Selaković o Deklaraciji: Zaštiti srpski jezik i ćirilicu

Deklaracije o očuvanju srpskog jezika i kulture je završena i spremna je za potpisivanje i usvajanje, izjavio je u ponedeljak 8. januara  generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, navodeći da je reč o aktu koji treba da zaštiti obeležje srpskog identiteta a to su srpski jezik i ćirilično pismo. “Reč je o pravno-političkom aktu koji Srbima treba da omogući ono što je normalno za svaki narod u Evropi i svetu, a to je da zaštiti obeležje njihovog identiteta, naš srpski jezik, naše ćirilično pismo”, rekao je Selaković gostujući na RTS-u. On je kazao da je obaveza svake države da ulože maksimum aktivnosti na očuvanju elemenata nacionalnog identiteta Srba i da se traži samo ono što se garantuje i što je omogućeno manjinama u Srbiji. Deklaracija će, kaže Selaković, zapravo biti Aneks Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima, a biće fokusiran samo na jedno pitanje, a to je pitanje očuvanja obeležja srpskog nacionalnog identiteta srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
“Važno je da je Deklaracija završena. (Predsednik, prim. ured.) Dodik rekao da će najverovatnije na Sretenje biti usvojena i nadam se da će biti tako. Uveren sam da ona neće biti mrtvo slovo na papiru”, naglasio je Selaković. Upitan za pojedine kritike, on je rekao da “uživa svaki put u manipulacijama u srpskim medijima”. “Navikli smo da neko nešto kritikuje a da tekst nisu videli. Hajde da vidimo tekst pa da vidimo šta će se delati”, zaključio je Selaković.

Vremeplov: Umro Laza Lazarević

Na današnji dan 09. januara 1890. umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je “Švabica” ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke – sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom – imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: “Prvi put s ocem na jutrenje”, “Sve će to narod pozlatiti”, “Vetar”, “Na bunaru”, “Školska ikona”, “On zna sve”,”U dobri čas hajduci”, “Verter”.

Vremeplov: Pavle Savić

Srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. rođen je na današnji dan 09. januara 1909. Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan – otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

Vremeplov: Izabrano veće Društva naroda

U Ženevi je na današnji dan 09. januara 1920. izabrano veće Društva naroda. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

Vremeplov: Umro Fon Line

Na današnji dan 09. januara 1778. umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

Vremeplov: “Kocka je bačena”

Gaj Julije Cezar izgovorio je na današnji dan 09. januara 49. p.n.e.  čuvene reči  “Kocka je bačena” i prešao reku Rubikon: Rubikon je, po jednoj varijanti, današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj, Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije. Prelazak je označio novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva – počeo je građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature.

Vremeplov: Hercegovačko-bokeljski ustanak

Na današnji dan 09. januara 1882. počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim opterećenja nametima, ogorčenje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak.

Beba i žena iz Stare Pazove obolele od malih boginja

Zabeleženi su prvi slučajevi malih boginja na teritoriji opštine Stara Pazova. Zaražena je beba iz Vojke i žena iz Stare Pazove. Virusu morbila bile su izložene van teritorije sremskog okruga i deo su epidemije prijavljene u Beogradu. Prema izveštaju epidemiološke službe pazovačkog doma zdravlja, od ukupnog broja dece rođene od 2003. do 2016. godine vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja nije zaštićeno oko 4 odsto.  U 2017. godini u opštini Stara Pazova MMR vakcinu primilo je oko dve trećine dece u drugoj godini života, revakcinu, odnosno drugu dozu MMR vakcine preko 90 odsto predškolaca.

Paunović: Fenomen dečjeg rada još nedovoljno istražen

Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ukazala je da je  zloupotreba dečjeg rada veoma važna tema u političkom i pravnom diskursu, kako u svetu tako i kod nas. Podsetila je da se zloupotrebom dečjeg rada negativno utiče na intelektualni, fizički, društveni i moralni razvoj deteta, a izloženost dece neadekvatnom radu negativno utiče i na njihovo školovanje, a posledično i na buduće dostojanstveno zaposlenje. Fenomen dečjeg rada i posebno štetnih oblika dečjeg rada u Srbiji je još nedovoljno istražen. Ali, na osnovu pojedinih relevantnih podataka iz različitih anketa i izveštaja, može se postaviti šira slika o izloženosti dece zloupotrebi rada, kao i o grupama koje su potencijalno u riziku, objasnila je Paunović.- Rezultati istraživanja položaja dece iz 2014. ukazuje da je oko 10 odsto dece, starosti od pet do sedamnaest godina, uključeno u ekonomsku aktivnost i njihov rad mogao bi da se klasifikuje kao „nepoželjan“ dečji rad, ukazala je ona.                                                                   Prema njenim rečima, deca iz tih grupa su potencijalne žrtve zloupotrebe dečjeg rada. Paunović je posebno naglasila da je na osnovu iznetih podataka jasno da najranjivijim grupama – izloženim zloupotrebi dečjeg rada – pripadaju deca romske nacionalnosti iz podstandardnih romskih naselja i deca iz najsiromašnijih porodica. To, kako je rekla, potvrđuju i nalazi „Pregleda postojećih politika, strategija i programa i izrada preporuka za integrisanje komponente dečjeg rada u postojeće politike, programe i u sisteme za upućivanje“.   Ukazala je i da se, kao posebno ugroženjene grupe koje mogu biti izložene zloupotrebi dečjeg rada, izdvajaju i deca sa teškoćama u razvoju, deca u sukobu sa zakonom, deca „u uličnoj situaciji“ (deca koja žive i rade na ulici), deca migranti (uključujući i decu iz porodica povratnika po readmisiji) i deca iz ruralnih područja uključena u rad u poljoprivredni.
Govoreći o osnovnim izazovima u toj oblasti, Suzana Paunović, ukazala je na stvaranje normativnog okvira za praćenje zloupotrebe dečjeg rada, definisanje indikatora i podataka o broju dece koja se prate i jasno definisanje mandata institucije na nacionalnom nivou, koja bi bila zadužena za koordinaciju tog procesa, objedinjavanje podataka i njihovo objavljivanje.

Niš: Zbog malih boginja hospitalizovano petoro dece

Direktorka Klinike za dečije interne bolesti u Nišu Emilija Golubović izjavila je da je trenutno na toj klinici hospitalizovano četvoro ili petoro dece sa simptomima malih boginja, ali da nijedno od njih nije vitalno ugroženo. Istakla je da se svakog dana na dežurstvu pregleda po desetak dece koja su sumnjiva na male boginje, i podvukla, da sva deca koja su obolela od malih boginja nisu bila vakcinisana. “Vakcinisana deca ne mogu da obole od morbila, naročito ako su primili punu dozu vakcine – nakon prve godine i pri polaska u školu”, naglašava Golubović. Prema njenim rečima, sva obolela deca su mlađa od godinu dana, jer nisu primili vakcinu ili, kako kaže, nisu primili vakcinu zbog nekog drugog razloga – straha roditelja ili su bila bolešljiva, te vakcinacija nije bila moguća. “Mi svakog dana na dežurstvu pregledamo po desetak dece koja su sumnjiva na male boginje. Trenutno je hospitalizovano četvoro ili petoro, a ni jedno od njih nema ozbiljnu morbiloznu bolest, ima sumnjivu upalu pluća ili potvrđenu upalu, ali nisu vitalno ugroženi”, istakla je Golubović.
S obzirom da je reč o zaraznoj bolesti, navodi ona, veliki problem za Kliniku predstavlja zaštita dece koja nemaju boginje od onih koji su trenutno infektivni. Napominje da su male boginje u Nišu još uvek aktuelne i podseća da po saznanjima epidemiologa nećemo ih se lako osloboditi u narednih nekoliko nedelja, ako ne i meseci.

Najvažnija arheološka otkrića u 2017.

Redakcija dvomesečnog časopisa “Arheolodži” koji tradicionalno objavljuje Arheološki institut Amerike na kraju godine donosi u broju za januar/februar 2018. tekst o deset najvažnijih arheoloških otkrića tokom protekle godine. Prema anketi stručnjaka koji pišu za ovaj naučni časopis u 2017. najvažnije otkriće bili su delovi tri lobanje koje su pronađene na lokalitetu Gobejkli Tepe u Turskoj, a koje potiču iz perioda između desetog i osmog milenijuma pre naše ere. To je jedan od najvažnijih arheoloških lokaliteta i sastoji se od masivnih kamenih krugova gde su se okupljali žitelji tog kraja zbog verskih ili društvenih događanja i ceremonija.
Arheolozi su prošle godine otkrili da su mikroskopski sitni komadići kostiju pripadali ljudskim lobanjama koje su visile sa stubova na koje su bili podignuti kameni monoliti. Fragmenti koji su pronađeni su tri lobanje koje su visile sa monolitnih kamenih stubova, a arheolozi su utvrdili da su lobanje, sa kojih su otpali ti mali komadići kostiju, bile izrezbarene i donekle izmenjene nakon smrti pokojnika.
Ovo je prva indikacija o tome kako su se žitelji iz neolita odnosili prema svojim pokojnicima ili zarobljenim neprijateljima. To je, smatraju neki arheolozi, dokaz da je taj kompleks monolita mogao da bude i svetilište nekog kulta lobanja. Ovo otkriće ukazuje na mogućnost nekog ritualnog obreda koji se održavao na tom lokalitetu. Tragovi na lobanjama pokazuju da su bile očishćene od mesa, rezbarene i čak obojene. Duboki rezovi na lobanjama stvarali su uzane kanale koji su, prema mišljenju arheologa iz Nemačke, išli od čela do temena. Na vrhu glave bila je izbušena mala rupa kroz koju se mogao provući konopac i tako su lobanje bile nanizane. Ovo je prvo otkriće ovakve vrste za period ranog neolita i gvori nam o nesvakidašnjem odnosu živih prema umrlima, tvrdi arheolog Julija Gresku sa Nemačkog arheološkog instituta. http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/najvaznija-arheoloska-otkrica-u-svetu-u-2017._882423.html

 

About the Author

admin