Vesti – 12.01.2018.

Rang-lista za stipendije UNS-a

Na sajtu Univerziteta u Novom Sadu objavljena je preliminarna rang-lista kandidata za ovogodišnje stipendije UNS-ovog Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih načnih radnika i umetnika. Za ovu školsku godinu Konkurs je raspisan za dodelu 62 stipendije studentima završnih godina trogodišnjih, treće i četvrte godine četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i poslednje tri godine integrisanih studija koje se organizuju u okviru osnovnih i master akademskih studija.
Stipendije su podeljene u dve grupe , od kojih će se u prvoj grupi , u kojoj je uslov i prosek ocena iznad devet, dodeliti 50 stipendija , dok je za drugu grupu, u kojoj je uslov i prosek iznad 8,5, predviđeno 12 stipendija. Na konkurs se javilo ukupno 159 kandidata, a 156 ih je ispunilo sve konkursne uslove.
U prvoj grupi za pet stipendija studentima s Prirodno matematičkog fakulteta u konkurenciji je 11 kandidata, za 14 stipendija za studije tehničkih nauka u konkurenciji je čak 40 kandidata, za tri iz poljoprivrednih nauka uslove zadovoljava 11 kandidata,a za isti broj stipendija za studije tehnoloških  nauka na spisku je šest kandidata.Za četiri stipendije za studije medicinskih nauka nadmeće se 17 kandidata, za dve za studije ekonomije u trci ih je devet, a za šest stipendija za studije humanističkih nauka 14. Za studije umetnosti predviđeno je tri stipendije, a kandidata ima 10, dok je za studije sporta za četiri stipendije u trci sedam kandidata. U ovoj grupi konkurencije nema jedino za jednu stipendiju za interdisciplinarne studije, jer je prijavljen samo jedan kandidat.
U drugoj grupi, u kojoj je tačno definisano i za koje studijske programe i ko obezbeđuje stipendije, a u pitanju su JKP “Informatika” iz Novog Sada, DDOR i NIS, za ukupno 12 stipendija studentima FTN-a, PMF-a,Ekonomskog, Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta prijavilo se ukupno 20 kandidata koji ispunjavaju konkursne uslove.
Konačnu odluku o dodeli stipendija, koje će i ove godine biti 15.000 dinara mesečno, doneće Savet Fonda 12. januara. Da podsetimo, Fond za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu je osnovan 1992. godine, s ciljem da sistematski i organizovano podstiče razvoj darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika u svim obrazovno-naučnim i obrazovno-umetničkim poljima. Sredstva za rad Fonda obezbeđuju fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, institucije izvan Univerziteta i individualni donatori. Prve godine Fond je obezbedio 19 stipendija, a zatim se iz godine u godinu broj stipendija povećavao, tako da je do danas ovaj fond stipendiarao 1.099 studenata UNS-a.

Popović: Da se ponosimo inovacijama napravljenim u Srbiji

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović sastao se 10. januara u Briselu sa Žan Pijer Burginjonom predsednikom Evropskog Istraživačkog Saveta (ERC) i tom prilikom poručio da Vlada Srbije vidi ERC kao jednog od ključnih partnera u razvoj srpskog inovativnog ekosistema. Ministar Popović je ocenio da je situacija u oblasti inovacione politike u Srbiji izuzetno dobra, ali i da država nastavlja sa daljim razvojem infrastrukture za inovacije i jačanjem inovacijske i istraživačke zajednice. “Pomoć od EU odnosno Evropske komisije biće nam od ključne važnosti u naredne 2 do 3 godine jer moramo da dostignemo nivo učesnika u ovom procesu u EU. Želimo da zasnivamo našu ekonomiju na inovacijama i znanju kao što to čine razvijene zemlje EU. U tome nam je značajna podrška naših partnera iz ERC i drugih relevantnih institucija EU nadležnih za oblast inovacija”, rekao je Popović u Briselu.
Dodao je da srpski IT sektor pravi veliki napredak i da je to jedan od ključnih potencijala za digitalnu transformaciju i razvoj inovacija. “U IT sektoru imamo zaposlenih više od 40.000 ljudi. To su uglavnom mladi srpski inženjeri koji svoje usluge pružaju najvećim kompanijama iz celog sveta. Želimo da im obezbedimo najbolje uslove i da ih usmerimo da svoja znanja i talenat u što većoj meri primene u razvoju inovacija u Srbiji “, rekao je Popović. Popović je rekao i da Vlada Srbije radi na jačanju veze između nauke i privrede i daljem razvijanju inovacijske infrastrukture u Srbiji. “Gradimo inovacijske i naučno-tehnološke parkove u velikim gradskim i univerzitetskim centrima, ali i u manjim sredinama na teritoriji cele Srbije. To znači više novih radnih mesta, više mladih koji ostaju u zemlji, zdraviju ekonomiju zasnovanu inovacijama”, rekao je Popović. On je dodao kako je cilj da se radi u srpskoj nauci i tehnologiji, domaćim inovacijskim parkovima i inostranim inovacijskim kompanijama koje će razviti proizvode za koje “s ponosom možemo reći da su napravljeni u Srbiji”.
Na sastanku je dogovoreno da ERC delegira jednog predstavnika za Savetodavni odbor za inovacije čija će uloga u budućnosti biti da koordinira saradnju Vlade Srbije sa institucijama Evropske komisije u oblasti inovacija. Ministar Popović pozvao je predstavnike ERC-a da posete Srbiju kako bi se upoznali sa ključnim političkim i profesionalnim akterima zaduženim za izgradnju srpskih eko-inovacija. https://www.youtube.com/watch?v=ZmtBJPh_8a4

Elektronska izložba o Maksimu Gorkom

Elektronsku izložbu posvećenu obeležavanju 150 godina od rođenja slavnog ruskog pisca Maksima Gorkog priredila Biblioteka Matice srpske. Silvija Čamber je autorka izložbe koju se može videti od 5. do 31. januara na veb sajtu Biblioteke www.bms.rs. Maksim Gorki bio je protivnik carske vlasti, u prvim komešanjima 1905. godine otvoreno je ustao protiv postojećeg poretka. Rusiju je napustio 1906, da bi se vratio 1913, nakon egzila u Italiji. Godine 1921, razočaran i u revoluciju, ponovo je emigrirao u inostranstvo da bi se na lični Staljinov poziv 1929. vratio u Sovjetsku Rusiju. Iako je slavljen po povratku, bio je u nekoj vrsti kućnog pritvora od 1934. do smrti.
Gorki je stekao slavu već svojim prvim tekstovima skrenuvši na sebe pažnju Tolstoja i Čehova, pa i inostranih književnih krugova. Njegov književni opus čine mnogobrojne pripovetke, među kojima su najpoznatije Makar Čudra, Dve skitnice, Život u plavom, romani Foma Gordejev, Gradić Okurov, Život Matveja Kožemjakina, Mati, pozorišni komadi Malograđani, Na dnu, Letnjikovac.

Šajkaš: Čuruški osnovci prvi u znanju

Osnovna škola “Isidora Sekulić” u Šajkašu bila je domaćin “Božićnog kviza” u okviru Arhijereskog namesništva žabaljskog Eparhije Bačke Srpske pravoslavne crkve. Prisutnu decu, roditelje, veroučitelje i sveštenike pozdravio je otac Mladen Jovanović iz Šajkaša. U kvizu su učestvovali učenici trećih razreda, a svaku ekipu je činilo po četiri učenika. Učestvovale su ekipe iz : Titela ( gornja i donja škola), Loka, Vilova, Gardinovca, Šajkaša, Đurđeva, Žabalja, Mošorina, Čuruga i Gospođinaca. Nakon takmičenja došlo se do pobednika.
Prvo mesto pripalo je osnovcima iz Čuruga, drugo iz Šajkaša a treće mesto pripalo je učenicima iz Vilova. Svi učenici su nagrađeni prigodnim poklonom, a druženje je završeno uz posnu trpezu. Takođe je izveden i prigodan kulturno-umetnički program na temu “Božićni običaji” koji su pripremili učenici četvrtih razdreda iz Gospođinaca uz pomoć učiteljica Mire Mišić i Jelene Petojević. U priredbi su korišćeni rekviziti  AKUD-a “Đerdan”.

Malidža: Pre svega čovek, pa tek onda učitelj i nastavnik

Dijana Malidža, učiteljica u novosadskoj Osnovnoj školi „Đorđe Natošević“ i nosilac titule najboljeg edukatora 2015. godine, izrazila je zadovoljstvo što porodica prosvetara entuzijasta polako, ali sigurno raste. Pored prilično jasnih kriterijuma žiriranja, ona je istakla i jedan koji se izdvaja – neuhvatljiv i naizgled nevidljiv: miris učionice, dušu učitelja ili nastavnika, ono što ne može da se proceni, već samo da se oseti. Deca od nas ne uče na osnovu onoga što ih podučavamo, već na osnovu onoga što smomi sami. Mi smo neprestano modeli našim učenicima: oni najpre uče od nas, pa tek onda knjiški, institucionalno. Vrednosti poput dobrote, empatije, kreativnosti i mašte razvijaju se samo ljubavlju, koju deci može da podari samo predan i posvećen čovek. Pre svega čovek, pa tek onda učitelj i nastavnik. Zaludan je naš posao, ako ga svedemo samo na puko podučavanje. Usadimo u decu prvenstveno prave vrednosti: ljubav i čovečnost – rekla je Dijana Malidža.

Petković: Znanja će doprineti stvaranju boljeg i lepšeg okruženja

Nastavnik fizike i hemije, u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ u Novom Sadu, Marinko Petković timu najboljih pridružio se 2016. godine, uporedio je svoje kolege  pregaoce sa Higsovim bozonom – najsitnijom česticom, koja pretvara masu u energiju, a energiju u masu. Istako je da će znanja, koja istaknuti nastavnici na pravi način usađuju u nove generacije dece, doprineti stvaranju snažnije države i boljeg i lepšeg okruženja.

Fokus grupe i radionice za najbolje edukatore

Cilj fokus grupe „Budi moj gost i nauči me!“, organizovane na inicijativu Marinka Petkovića, bio je da pokaže koliko su nastavnici spremni da daju doprinos upoznavanju lokalne zajednice u njenoj prezentaciji na širem nivou. Prvi korak podrazumevao bi razmenu nastavnika u Srbiji, kako bi prikazali svoje aktivnosti u sredinama gde informacije teže stižu, odnosno kako bi se kroz mobilnost nastavnika širile pozitivne ideje i načini rada.
„Pokažimo razliku – ostavimo pisani trag“ fokus grupa formirana na inicijativu Dragana Kuveljića, težila je da animira nastavnike da ostave pisani trag – u vidu knjige, monografije ili priručnika – o teorisjkim saznanjima ili praktičnim rešenjeima, koje žele da podele sa kolegama.
Tatjana Marković Topalović upoznala je prisutne na fokus grupi sa Parkom nauke u Šapcu i objasnila njegove didaktičke i metodičke vrednosti, kao i značaj aktivnog učenja, promišljanja i stvaranja problemskih situacija u vanučioničkom prostoru.
Za najbolje edukatore organizovano je i nekoliko radionica: „Transformacija nastave u Nearpod?“ (Nada Stojičević): „Zašto uvesti GO u škole?“ (Mirjana Rašić Mitić); „Projektna nastava podržana IKT – primeri iz prakse“ (Aleksandra Sekulić) i „Kako do kvalitetnije komunikacije“ (Dragan Kuveljić)
Predstavnici udruženja „Živojin Mišić“ zahvalili su Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na podršci prilikom pronalaženja prostora za organizovanje svečane dodele priznanja najboljim edukatorima za 2017. godinu.

„Vetar u leđa“ oronulom drvetu obrazovanja

Profesor fizike u Medicinskoj školi u Šapcu Tatjana Marković Topalović, nagrađeni edukator iz prve generacije, naglasila je da nastavnci koji su se našli na listi najboljih predstavljaju značajnu grupu ljudi, koja je odlučila da bude nova, zelena grana, na prilično oronulom drvetu obrazovanja, pritisnutom bezbrojnim reformama, oporim, teškim i neizvesnim. Kako je navela, oni su odlučili da pomire sve različitosti uslova u kojima rade i podučavaju, svesno nailazeći na silu otpora sredine, i da od života svojih učenika i svog poziva načine bajku.
Fizičari kažu: sila otpora sredine je sila koja je uvek usmerena suprotno od smera kretanja tela. Frapantno je velika kada gurate ravnu ploču kroz neku gustu sredinu. Verujem da smo svi kroz rad nailazili, u manjoj ili većoj meri, na silu otpora sredine, nespremne na promene, na kreacije, na drugojačijost, na inspiraciju i bajke. Svi smo jednog trenutka bili ravne ploče, nespremne na poraz i na bujicu prosečnosti. Retki, i često jedini, saveznici koji su nas razumeli bili su naši učenici. Vi predstavljate značajnu snagu, iz različitih polja obrazovanja, spremni ste da menjate sebe, zatim i sistem, stvarajući mlade intelektualce naše zemlje. Znam koliko radite i koliko je značajno kada to neko primeti i uvaži. Želim vam da se menjate svakog dana, da prštite od kreativnosti, od bajki koje ćete ispisati na svojim ravnim pločama i spremno krenuti u susret vetru, koji više ne duva u prsa, nego u leđa – rekla je Tatjana Marković Topalović.

Studenti FTN-a napravili hibridno vozilo

Grupa studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, posle više od 300 sati napornog rada, projektovala je i izgradila vozilo na hibridni pogon. Reč je o vozilu koje u sebi ima i klasični, benzinski motor, ali i elektromotor. „Hermes”, kako su ga studenti nazvali, prvo je takvo vozilo napravljeno u laboratorijama Departmana FTN-a za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo i uskoro će prvi put biti izveden na probnu vožnju. Prilikom planiranja i izvođenja projekta, tim studenata je imao slobodu samostalnog rada, uz konstantnu podršku nastavnika tog departmana kroz konsultacije i pružanje odgovora na pitanja, kao i inženjera s višegodišnjim praktičnim iskustvom. Vozilo je nastalo kao rezultat saradnje između studenata Departmana za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo i nastavnika Katedre za motore i vozila, koji su inicirali projekat, s Katedrom za energetsku elektroniku i pretvarače Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije
Kao dobar primer interdisciplinarnog pristupa i saradnje među studentima i zaposlenima u FTN-u, pomoć u realizaciji ideje pružili su i Departman za grafičko inženjerstvo i dizajn i Departman za proizvodno mašinstvo. Što se tiče samog vozila, prednju osovinu „Hermesa” pokreću dva elektromotora u točkovima, a zadnju benzinski motor vozila „kvad” s mehaničkom transmisijom. Pri projektovanju konstrukcije odabran je modularni pristup da bi naredne generacije studenata – učesnika na projektu imale olakšan posao pri kasnijim modfikcijama i unapređivanjima vozila.
Kako je objasnio jedan od profesora koji je pomagao studentima u radu doc. dr Boris Stojić, učešće na projektu bilo je ponuđeno svim studentima s Mehanizacije i konstrukcionog mašinstva, a posla se prihatilo dvanaestoro njih, da bi u poslednjoj fazi ostali Nikola Ilanković, Srđan Savić, Žarko Jelovac i Stefan Jocović. Njihov poduhvat trajao je oko godinu. https://www.dnevnik.rs/novi-sad/studenti-ftn-napravili-hibridno-vozilo-09-01-2018

Novosadski mališani u društvu sa Borislavom Perić Ranković

Paraolimpijska šampionka iz Rija i evropska prvakinja Borislava Perić Ranković gostovala je pretposlednjeg danam (8. januara) na Raspustilištu, kada je mališanima prenela stonoteniska iskustva i pokazala nekoliko najvrednijih odličja iz bogate kolekcije trofeja. Deca su se rado slikala i s njom, ali i s njenim odličjima, a mnogi su i poželeli da jednoga dana i sami osvoje medalje na prestižnim takmičenjima. Prisutni su saznali i kako je to biti sportista, ali i osoba s invaliditetom. Čuli su i kako je Beba počela da se bavi sportom i zašto je dobro baviti se sportom, ali i da svi moramo dobro razmisliti pre nego što donesemo neke odluke, pošto one mogu imati dalekosežne posledice. Mališani su imali priliku i da se okušaju s reketom i celuloidnom lopticom protiv najbolje stonoteniserke s invaliditetom na svetu. I naravno, nisu imali tremu.
„Ovo mi je drugi put da učestvujem na Raspustilištu“, kazala je Borislava Perić Ranković, koju je tom prilikom pratila i sedmogodišnja ćerka Dragana. „Kad god su deca u pitanju, uvek se trudim da odvojim vreme za njih jer su oni naši najbolji ambasadori za ono što želimo da prenesemo, a to je ono čime se mi bavimo, kako to postižemo, ali se trudimo i da razbijemo predrasude.“

Završeno  „Raspustilište”: Muziciranje i družiciranje za kraj

Na tradicionalnom lomljenju česnice organizovanom u prostorijama „Raspustilišta” u Radničkoj 20, dukat je izvukla Jana Dobrijević. Sponzor zlatnika s grbom Novog Sada je zlatara „Žika i sin”, a božićnu pogaču je poklonila pekara „Baker plus”. Besplatan program 34. „Raspustilišta” osmišljen za ovaj zimski raspust završen je  u utorak (9. januara). Od 10 sati održana je muzička radionica „Družiciranje na Raspustilištu” s dirigentkinjom hora „Bajićevi slavuji” Anom Kovačić i nastavnicom klavira Marijom Đokić, čiji su učesnici od 11 sati pokazali kako se lako i brzo uče nove pesme. U isto vreme podržane su likovna radionica „Maske”, koju vodi prof. Ljubica Tankosić, sportske aktivnosti, koje su pripremili Strahinja Soldatović, Dejan Borocki i grupa mladih sportista, i lego igraonica. Predstava „Kako je Nikola dobio brata”, koju izvodi glumac Dragan Marinković Marinko, u 11.15 sati. Žurka na kojoj je svirao omladinski bend Udruženja „Do-re-mi” okupila je decu od 12.30 časova.
„Raspustilište” je pokazalo da nije samo mesto za druženje i kreativno učenje već i za humanost. Tokom ovog zimskog raspusta, na inicijativu studentkinja pedagogije Tanje Stanković, Tamare Polić i Irine Breznice, sakupljene su igračke za decu s Kosova, koje će biti uručene 14. januara.

Najbolji u Temerinu: Beatriks i Erik

„Znanje je uvek dobro došlo i to me je motivisalo da učim”, kaže Beatriks Bartok, učenica generacije Osnovne škole „Kokai Imre” u Temerinu, te dodaje da bi u budućnosti volela da bude programer. Đak generacije Osnovne škole „Petar Kočić” u Temerinu,
Erik Fina, kaže: „Voleo sam oduvek knjige i to me je motivisalo da dodatno učim i da idem da se takmičim. U budućnosti bih voleo da se bavim programiranjem.“
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta bila je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin uz njihove kratke izjave. 

Niš: Žandarmerija darovala decu na hematoonkološkom odeljenju

Pripadnici niškog odreda Žandarmerije povodom praznika darivali su poklon paketićima 32  mališana koji se leče na hematoonkološkom odeljenju Klinike za dečije interne bolesti u Nišu, dok su za potrebe igraonice nabavili dva računara. U Upravi niškog Kliničkog centra kažu da je humani gest žandarma postao tradicionalan i da pokazuje da se ova ustanova može osloniti na njih. – Zaista smo zahvalni što naši prijatelji iz niškog odreda Žandarmerije godinama brinu o našim najmlađim pacijentima i naravno da to svim mališanima, koji praznične dane provode u bolničkoj postelji zaista znači, jer su njihovi osmesi, kada dobiju poklone dovoljan dokaz za to – kaže prof. dr Zoran Radovanović, direktor niškog Kliničkog centra.
U niškoj Žandarmeriji kažu  da na ovaj način žele da pokažu da su sem profesionalnih poslova koje obavljaju i društveno odgovorni. – Želimo da pokažemo da smo i mi ljudi i da smo humani i da želimo da pomognemo u svakom smislu, kao i da smo za sve naše građane uvek tu i na usluzi. Osim ovoga što smo sada pripremili i doneli dečici, narednih dana dostavićemo i jedan televizor, koji će takođe biti smešten ovde na Klinici – rekao je komandant Odreda major Nenad Šćepanović. Policijski službenici Odreda su tokom godina prikupili skoro 700.000 dinara za dečije hematoonkološko odeljenje, a kako kažu, u planu je da i u narednom periodu nastave sa sličnim akcijama.

Vremeplov: Rođen Šarl Pero

Na današnji dan 12. januara 1628  rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki “Vilinske priče”, u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke “Mačak u čizmama”, “Crvenkapa”, “Plavobradi”, “Uspavana lepotica”. Ostala dela: “Vek Luja Velikog”,”Poređenja starih i modernih”.

Vremeplov: Rođen Ferenc Molnar

Mađarski  pisac Ferenc Molnar, tvorac publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom “Junaci Pavlove ulice” stvorio klasično delo omladinske književnosti rođen je  na današnji dan 12. januara 1878. godine. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije “Liliom”, “Vuk”, “Gardist”, “Crveni mlin”, “Čudo među brdima”, “Labud”, “Olimpija”, “Igra u dvorcu”.

Vremeplov: Rođen Džek London

Američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka rođen je  na današnji dan 12. januara 1876. godine . Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”.

Vremeplov: Umrla Agata Kristi

Na  današnji dan 12. januara 1976. godine  umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: “Ubistvo Rodžera Ajkrofta”, “Leš u sarkofagu”, “Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Deset malih crnaca”, “Vašar zločina”, “Nikotin”, “Tajna zamka Čimniz”, “Tajna sedam brojčanika”, “Otvorenih karata”, “Ubistvo u Mesopotamiji”.

Vremeplov: Mihailo I sklopio mir sa Karlom Velikim

Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su sa franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu na  današnji dan 12. januara 812. godine sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje – one su podeljene linijom koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

Vremeplov: Umro Fridrih fon Šlegel

Na  današnji dan 12. januara 1829. umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis “Aneteum”. Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu “Lucinda” propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova “Istorija stare i nove književnosti” jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature. 

Vremeplov: Prva žena senator SAD

Heti Karavej, demokratkinja iz Arkanzasa, postala je na  današnji dan 12. januara 1932. godine  prva žena izabrana u Senat SAD. 

Gojković: Cilj je da svako dete zaštitimo

Kada je polovinom novembra registrovan prvi slučaj malih boginja u Vojvodini, pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kazao je da je u septembru odziv na vakcinaciju bio ispod 70 odsto, a da je pojava epidemije naterala roditelje da shvate kako ne treba da veruju društvenim mrežama, već da slušaju savete lekara. Najmanji odziv na vakcinaciju bio je u Somboru, Vrbasu, Titelu i Novom Sadu.  – Cilj nam je da svako dete zaštitimo, a stariji imaju imunološki odgovor i tu nema straha od mortaliteta. Apelujemo na roditelje da se odazovu vakcinaciji, a svi domovi zdravlja imaju dovoljne količine vakcina i izaći će svima u susret – poručio je tada dr Gojković.
Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesor dr Vladimir Petrović kazao je tada da su posebno ugrožena deca koja zbog zdravstvenog stanja ne mogu da dobiju vakcine, a to su oni koji imaju malignu bolest, dobijaju terapiju zbog tih bolesti ili imaju neko imunosupresivno oboljenje. Oni su u posebnom riziku, jer ne mogu da dobiju vakcinu, zato je važno da sva deca oko njih budu vakcinisana, kao i da bolesna deca ne dolaze u škole i vrtiće.

Vreme dobijanja MMR vakcine

MMR vakcina koja se daje protiv malih boginja, zaušaka i rubeola, se prema kalendaru vakcinacije daje u dve doze. Prvu dozu dete dobija u drugoj godini, odnosno kada ima između 12 i 15 meseci, a revakcijacija je u sedmoj godini, odnosno pre upisa u prvi razred i polaska u osnovnu školu. Te dve vakcine dobijaju se u domovima zdavlja.

Bez potvrde o vakcini ne može u Dečju bolnicu

U Dečjoj bolnici u Novom Sadu posete su dozvoljene samo onima koji donesu da su redovno vakcinisane ili da su preležali morbile. PR Dečje bolnice dr Andrea Đuretić kaže da je odluka o ograničenju poseta doneta 4. januara i to zbog povećanog broja obolelih od morbila u Srbiji i proglašavanja epidemije u Novom Sadu, kako bi se preveniralo širenje infekcije u ovoj ustanovi.

Batajnica: Autobus udario dete

Jedan 14-godišnji dečak lakše je povređen 9. januara u poslepodnevnim časovima kada ga je u Batajnici udario autobus, potvrđeno je iz Hitne pomoći. – Dete (14) je dobro, a pri udaru je zadobilo lakše povrede kolena i dalje je prevezeno na Institut za majku i dete – rekli su iz Hitne pomoći za “Blic”.

Priboj: Vozač udario devojčicu na pešačkom, pa pobegao sa lica mesta

Devojčica S. M. (12) povređena je u utorak uveče kod Priboja, u mestu Luka, pošto ju je vozač udario automobilom na pešačkom prelazu, potvrđeno je “Novostima”. Kako nezvanično saznaju “Večernje novosti”, vozač je posle incidenta pobegao sa lica mesta. U međuvremenu, muškarac koji je upravljao drugim automobilom se zaustavio i odvezao S. M. u bolnicu. Ona je u bolnicu dovezena u nesvesnom stanju, ali je ubrzo došla svesti. Međutim, zbog prirode povreda ona je prebačena u Užice, kako bi je snimili skenerom. Policija traga za osumnjičenim, a prema nezvaničnim informacijama, ima očevidaca.

Dečak (7) povredio oko prilikom pada u OŠ  u Mirijevu

Manji incident dogodio se juče u Osnovnoj školi “Pavle Savić” kada je sedmogodišnji dečak koji nosi naočare pao, nakon čega je prevezen na Kliniku za očne bolesti u Pasterovoj ulici. Kako saznajemo, dečak (7) je oko 9.50 sati pao u školi i tom prilikom pocepao kapak okvirom svojih naočara za vid. Na teren je izašla ekipa Hitne pomoći, koja je dečaka prevezla u Kliniku za očne bolesti.

“Silovanje” u Kotežu: Devojčica (15) priznala da je sve izmislila

Maloletna A. K. (15), koja je 22. decembra prošle godine prijavila da su dvojica muškarca pokušala da je siluju u naselju Kotež, priznala je policiji da je sve slagala, saznaje “Blic”. Lekarski pregled je pokazao da devojka nije imala nikakve povrede koje mogu ukazati da je neko pokušao da je seksualno napastvuje. Policija je danima istraživala njene tvrdnje da su joj prišla dvojica muškaraca, te da su pokušali da je siluju. Na kraju, posle istrage koja je trajala duže od dve nedelje, devojka je priznala da niko nije pokušao da je siluje, ta da je sve izmislila. Za sad nije poznato zašto je izmislila tako gnusne optužbe, ali se ne odbacuje mogućnost da je to uradila zbog nesređenih porodičnih odnosa.

Žive u Srbiji, a stotine evra dobijaju od Austrije!

Za oko 32.000 mališana, austrijskih državljana koji žive u drugim zemljama, Austrija će ukinuti dečji dodatak, a ovom vešću pogođen je i veliki broj Srba. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i njegov zamenik Hajnc-Kristijan Štrahe najavili su da će biti pokrenut postupak ukidanja dečjeg dodatka porodicama koje imaju austrijsko državljanstvo, ali ne žive u toj državi. Prema njihovim rečima, Austrija će tako uštedeti oko 100 miliona evra iz budžeta, a odluka će se odnositi na porodice koje su dobile austrijsko državljanstvo, ali ipak žive u okolnim državama Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji..
Javna je tajna da mnoge porodice srpskog porekla koriste rupe u austrijskom zakonu i da se nakon što su dobile državljanstvo Austrije nisu odrekle svojih prava u Srbiji ili drugim matičnim zemljama. Naime, državljani Austrije ne mogu da imaju dvojno državljanstvo, ali koristeći rupe u zakonu za većinu takvih gastarbajtera pomoć iz Austrije do sada je bila dodatna zarada. Određen broj njih poštuje samo obavezne procedure i provere u Austriji, ali žive u Srbiji kao i pre odlaska preko granice. Takođe, mnogi zaposleni novi državljani Austrije decu su ostavili u matičnoj zemlji.
Pojedini putuju na rad povremeno, a njihova deca odrastaju u domovini. U budućnosti će im primanja biti umanjena, čak iako u Austriji uredno plaćaju porez i osiguranje. Austrijski mediji su objavili da će odluka o ukidanju i smanjenju dečjeg dodatka biti doneta do leta ove godine i da je do sada po detetu izdvajano u proseku oko 150 evra.         https://www.blic.rs/vesti/drustvo/primaju-300-evra-mesecno-sto-je-tamo-prosecna-plata-ziveli-su-u-srbiji-a-stotine-evra/nvh6dcr

Albanac terao dečaka da izvrši samoubilački
bombaški napad u Nemačkoj

Pre godinu dana uhapšen je u Beču tada 17-ogodišnji Austrijanac albanskog porekla u vezi terorizma, a sada je tužilaštvo podiglo optužnicu u kojoj se tereti za konkretno planiranje atentata. On je uhapšen, 20. januara 2017. godine, jer je pokušao, kako se navodi u optužnici, da preko interneta natera jednog 12-ogodišnjeg dečaka u Nemačkoj na samoubilačku terorističku akciju. Krvoproliće je izostalo samo zato što dečak nije uspeo da izazove detonaciju eksploziva.
Austrijanac albanskog porekla se tereti i da je podržavao teroristička krivična dela, davao uputstvo za teroristička dela i članstvo u terorističkoj organizaciji. U optužnici se nalaze i neke stvari koje do sada nisu bile poznate javnosti, kao to da se sada 18-ogodišnjak zakleo ciljevima Islamske države, i da je od leta 2016. preko Vatsapa održavao kontakt sa jednim 12-ogodišnjakom uticajući na njega da izvrši teroristički napad u nemačkom Ludvigshafenu. On je dečaku u Nemačku poslao ne samo uputstvo za izradi bombe, već i dao uputstvo da je detonira na božićnoj pijaci ili crkvi. Na osnovu tog uputstva dečak je 26. novembra 2016., sa bombom koju je sam napravio, krenuuo ka trgu gde je bila božićna pijaca, a Austrijanac albanskog porekla mu je neprestano davao upustva.
 Inače, austrijski mladić odrastao je u Beču bez dodirnih tačaka sa bilo kojom verom, pošto su roditelji, kako tvrde, ateisti. On se radikalizovao u zatvoru u kojem je, kao 16-ogodišnjak, bio na izdržavanju kazne zbog teške pljačke. Prešao je na islam i dao sebi ime Sabur ibn Garib, a nakon puštanja na slobodu redovno je posećivao više džamija. Posebno se divio propovedaču Mirsadu Omeroviću, koji sebe naziva Ebu Tejma, koji je osudjen u prvoj instanci na 20 godina zatvora zbog regrutovanja za Islamsku državu.        https://www.blic.rs/vesti/svet/albanac-terao-decaka-da-izvrsi-samoubilacki-bombaski-napad-u-nemackoj/cp5vbpm

 

About the Author

admin