Vesti – 15.01.2018.

Svečano dočekana i „Srpska nova godina“

Grad Novi Sad je, u saradnji s Fondacijom „Novi Sad 2021” na 21 lokaciji 13. januara organizovao doček Srpske (Pravoslavne) nove godine koji je podrazumevao i mnogo besplatnih programa decu i odrasle. Lokali u kojima je proslavljena  „Pravoslavna nova godina“ nisu  naplaćivali ulazak, ali je traažena rezervacije putem telefona ili lično. Muzika je bila  veoma raznolika, pa  je mogla da zadovolji svačiji ukus.
Slavljen je doček Srpske (Pravoslavne) nove godine tačnije bi bilo reći  da je „dočekana“ Nova godine po (opštedruštveno  napuštenom) julijanskom kalendaru. Inače (u krivom kontekstu) pominjana 7.526. „Srpska nova godina“ počela je 3. aprila prošle godine, ako je reč je o drevnom srpskom kalendaru koji je godine brojao od velikog biblijskog potopa, a po kojem su Srbi računali vreme sve do sredine 19. veka. Ovaj Srpski narodni kalendar bio je i zvanični kalendar od 1119. godine, kada ga je u crkveni kodeks uneo Sveti Sava. Osim toga, ako znamo da je Srpska pravoslavna crkva  (SPC)  za  Crkvenu novu godinu odabrala 1. septembar po julijanskom,  odnosno 14. septembar po novom – gregorijanskom kalendaru, kao i činjenicu da je tvorac julijanskog kalendara Gaj Julije Cezar bio paganin, a nikako hrišćanin, pa time ni plavoslavni,  Nova godina koja je doček(iv)ana u subotu 13. januara teško se može zvati i „sprska“ i  „pravoslavna“. 
Međutim običaji su pobedili i pored  neznanja o tome šta se ustvari slavi  u još desetak gradova u Srbiji je obeležen dolazak Nove (srpske) godine, kao uostalom i u velikom broju srpskih domova. I na kraju bez obzira na sve unapred i ranije rečeno, ako slavite –  slavite. 

Srećna vam i  Ova – godina Nova!


Prekršajne prijave protiv studenata zbog protesta”Protiv diktature”

Još dvoje studenata koji su učestvovali na protestima “Protiv diktature”, Đorđe Perović i Jelena Anasonović, dobilo je prekršajne prijave, dok je Pavlu Terziću i Tijani Hegić stigla druga, odnosno treća prijava po redu zbog navodnog organizovanja demonstracija.
Doktorand FPN-a Vladimir Perić, koji je ranije dobio prekršajnu prijavu, primio je poziv na ročište na kome će biti saslušani svedoci. Prema Perićevom viđenju, ovakav razvoj događaja jasno ukazuje na to da je vlast odlučila da ih kazni za njihovo delovanje, te da pokaže da su oni jedina snaga i da jedini imaju moć da odlučuju o svemu. On poručuje da je očigledno da vladajućoj garnituri zakoni ove zemlje nisu naročito bitni, te da je važna odluka samo jednog čoveka, iz čega izvodi zaključak da će svako ko se njegovoj odluci suprotstavi proći na isti način. Tijana Hegić, koja je do sada primila najviše prekršajnih prijava za navodno organizovanje protestnih šetnji, ocenjuje da je sada jasno da nadležni prijave protiv njih nisu podneli kako bi ih samo zastrašili, već da su odlučni da proces dovedu do kraja. Prema njenom mišljenju, ovakav potez je pokazatelj da je vlast sa zastrašivanja onih koji su učestvovali na protestima, prešla na kršenje njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava.
Policija je krajem prethodne godine počela da šalje prekršajne prijave studentima koji su navodno organizovali proteste “Protiv diktature”, iako zakon dozvoljava spontana mirna okupljanja koja su reakcija na neki događaj, bez prethodne prijave . http://www.021.rs/story/Info/Srbija/179914/Nove-prekrsajne-prijave-protiv-studenata-zbog-protesta.html

Ministar Popović kao portparol privatne IT kompanije

Ministar Nenad Popović, u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, posetio je 12. januara u Novom Sadu razvojni centar francuske kompanije DMS Šnajder Elektrik. Popović je zajedno sa predsednikom Šnajder Elektrika DMS NS Draganom Popovićem i predsednikom Skupštine Grada Zdravkom Jelušićem obišao prostorije uz neskriveno oduševljenje ovom IT kompanijom. Obilazeći kancelarijski prostor rekao je kako je prvi put ovde, ali da će sigurno ponovo doći. Da je zahvalan gost pokazalo se u obraćanju novinarima, kada je ministar Popović  bezmalo šest minuta pohvalno govorio o jednoj od, prema nekim procenama, preko sto IT firmi u Novom Sadu.
Upitan zašto se odlučio da poseti baš DMS, a ne neku od drugih razvojnih kompanija pre svega u domaćem vlasništvu i kojih je pregršt u Novom Sadu, posebno imajući u vidu činjenicu da se njegova stranka zalaže za razvoj malih i srednjih preduzeća, ministar je rekao da obilazi mnoge kompanije i da je “logično da danas bude kod najuspešnijih”.
Podsetimo da su DMS Šnajder Elektrik prošle godine pred izbore posetili tadašnji premijer Aleksandar Vučić, kao i tadašnja ministarka Ana Brnabić. Sa njima su DMS obilazili i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. S druge strane, direktor ove firme Dragan Popović, jedan je od potpisnika Apela 650 javnih ličnosti koje su dali podršku Aleksandru Vučiću na izborima za predsednika republike. http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/179890/Ministar-Popovic-u-Novom-Sadu-kao-portparol-privatne-IT-kompanije.html

Budućnost obrazovanja – multidimenzionalno obrazovanje

„Škole budućnosti će preuzeti odgovornost za uspeh svojih đaka i pripremiti ih da uspeju u eri globalne neizvenosti. To podrazumeva razvijanje intelekta učenika, izgradnju njegovog karaktera i učenje praktičnih sposobnosti“ kaže Valentin Kuleto. Prof. dr Valentin Kuleto je predsednik LINK Groupa, međunarodne kompanije za obrazovanje i obrazovne tehnologije u čijem se sastavu nalazi grupacija škola – LINK Educational Alliance: Visoka škola za informacione tehnologije ITS, Srednja škola za informacione tehnologije, ITHS Savremena gimnazija, ITA-academu, BusinessAcademy, InternetAcademy i Fakultet savremenih umetnosti.  „Obrazovanje će postati multidimenzionalno onoliko koliko su i sami učenici. Obrazovanje će učeniku pružiti intelektualni izazvo i omogućiti da razvije neophodno znaje i praktične veštine da rešava najkompleksnije izazove vremena koje sledi. Razvojem individualnih sloboda, učenike ćemo sve više upućivati u to da ništa nije nemoguće. Uloga škole će dominantno biti da pomaže učenicima i studenti ustanove svoje sposobnosti, prednosti, interesovanja, a zatim da usmeri ka pronalaženju sopstvenog jedinstvenog mesta u svetu – učenici će biti pomognuti da izmisle sebe“ kaže Valentin Kuleto.

Šta će obeležiti obrazovanje budućnosti?

Biće fokusiranje na stvarni svet. Obrazovawe će biti suštinski povezano sa ciljem da se informacije i znanje koje se prenosi učenicima iskoriste u stvarnom svetu. U vezi sa tim, učenje će biti više zasnovano na projektima, a učenici će biti u ulozi inovatora. Ovakvo obrazovanje će učenicima omogućiti više perspektiva i praktičnija znanja. Ovakva orijentacija će proizveti to da učenici i studenti, za razliku od današnjeg obrazovanja, ne budu podeljeni u razrede i grupe isključivo po godištu. Mnogo je važnijih kriterijuma za formiranje rupa od pomenutog.
Nastavnici će preuzeti prirodniju ulogu. Učenici će imati priliku da samostalno biraju kurikulum uz pomoć savetnika za učenje. Time će uloga profesora biti da učenike vodi u onim oblastima gde im je kao inovatorima potrebna podrška.
Kod učenika će se vrednosvati veštine kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. Umesto na testovima, učenici će svoje znanje pokazivati kroz kreativne projekte. Tako će i dominantna uloga koju vezujemmo za nastavnike današnjice, „stroge ispitivače“, biti zamenjena za učenike, prijateljskom trenerskom ulogom.
Kampusi kakve danas poznajemo će nestati, neće biti fizičkih studentskih gradova, zato što je to ono što će karijera onih koji se obrazuju iziskivati. Mogućnost rada za vreme školovanja će biti sve prisutnija, a mogućnost izbora najbolje škole za sebe, na svetskom tržištu obrazovanja prirodna. Škole će postati globalno dostupne nezavisno od lokacija na kojima žive studenti. Škole u ovom obliku kakav danas poznajemo će nestati, postojaće središte gde učenici odlaze po potrebi. Kolaboracija među učesncima u obrazovnom procesu će neprekidno dobijati na intenzitetu i značaju.

Kuleto: Škole će se pretvoriti u globalne obrazovne kompanije

Konkurencija između škola će neprekidno rasti, kao i broj dostupnih studenata. Proširiće se populacija sa kojom škole rade, geografski, ali i u smislu starosnih grupa. Škole neće, kao danas, biti isključivo vezane za određene uzraste. To će školE pretvoriti u globalne kompanije, odnosno doći će do ukrupnjavanja obrazovnih sistema. Sve će manje lokalna zakonodavstva i lokalna tržišta biti ključna za poslovanje takvih škola. Doći će do stvaranja univerzalnih globalnih obrazovnih zakona, zasnovanih na dokazanim praksama.

Obrazovanje će biti sve više virtuelno

Mnoge aktivnosti koje svakodnevno obavljamo su postale virtuelne – interakcija sa drugim ljudima, kupovina, odlazak u banku… isto tako, učenici budućnosti će se obrazovati na svakom mestu, u većem komforu od onog koji pružaju današnje najbolje opremljene učionice. Klimatske promene će svakako ubrzati ovaj proces. Stoga, učenje budućnosti noće biti ograničeno na školu u materijalnom smislu. Virtuelno prisustvo nastavi će preseliti učionice u domove učenika, na bezbroj adresa širom sveta.

Kuleto: Obrazovanje ne odgovara potrebama savremenog čoveka

„Danas je ogroman broj ljudi svestan da obrazovanje, kakvo danas poznajemo, ne odgovara potrebama savremenog čoveka, a pogotovo onome što ga očekuje u budućnosti. Smatram da smo, samim tim, možda nesvesno, uspostavili globalan konsenzus da je promena neminovna. Idući joj sa velikim nadama u susret, prirodno smo svi okrenuti traganju za najboljim rešenjima“ kaže prof. dr Valentin Kuleto je predsednik LINK Groupa. „To dalje znači da smo na odličnom putu da stvari promenimo nabolje, zarad najvećeg bogatstva koje imamo: naše dece“ kaže on „Kvalitetno obrazovanje je najstabilniji put koji vodi ostvarivanju ličnih icljeva, a kroz zbir svih tih ciljeva – i ostvarivanju ciljeva celokupnog društva. Ostaje da svi predano radimo u susret lepšoj i uspešnijoj budućnosti obrazovanja koja nas očekuje“, prognozira prof Kuleto.

Konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima

U Zrenjaninu je raspisan je konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima za školsku 2017/2018. godinu. Visina stipendija biće na nivou prošlogodišnjih. Konkursom je predviđeno da stipendije dobije 60 đaka i 80 studenata koji imaju prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina.

Gimnazijalce čekaju novi predmeti i … više časova

Od naredne školske godine u prvom razredu gimnazije učenici će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, pa će tako nedeljni fond povećati za dva časa, jer će broj obaveznih predmeta ostati isti. Sve to je predviđeno novim predlogom nastavnog plana i programa za prvi razred gimnazija koji je uradio Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) i koji je u proceduri odobravanja. U ponudi je šest programa, od toga škola prema svojim mogućnostima bira četiri koje će ponuditi učenicima. Učenici imaju obavezu da izaberu dva programa sa fondom od dva časa nedeljno, kaže rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović. U ponudi će biti programi: obrazovanje za održivi razvoj, primenjene nauke, umetnost i dizajn, pojedinac, grupe i društvo, zdravlje i sport, komunikacija i medijska kultura.
Planom nije dodat ni oduzet nijedan nastavni predmet, a sa ova dva izborna programa povećava se opterećenje učenika. To je urađeno u skladu sa novim zakonom koji na drugačiji način posmatra opterećenje učenika ne preko časova, već broja sati koji se provode u školi, pojasnila je Vlahović. Izborni programi, kako kaže, napravljeni su tako da odgovaraju interesovanjima učenika i njihovom profesionalnom razvoju – iz oblasti prirodnih nauka, društvenih nauka, umetnosti, tehnike, tehnologije, ekonomije.

Vlahović: Neće biti dodatnog opterećenja učenika

Programi ne bi trebalo da budu dodatno opterećenje za učenika, već da zadovolje neka njihova interesovanja. Radi se timski, mnogo se sarađuje i potpuno je drugačiji pristup od redovne nastave. Nadam se da će učenicima prijati takav način rada, naglasila je rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović. Neki izborni programi su predviđeni samo za prvi i drugi razred, neki samo za treći i četvrti razred gimnazije.  Učenik može da izabere program u prvom razredu i da ga zameni u drugom, međutim ono što izabere u trećem mora da pohađa i u četvrtom razredu. Ima dva izborna programa koja se mogu pohađati tokom celog gimnazijskog školovanja, pojašnjava ona. Programi su napravljeni tako da u njima nema nastave, već su postavljeni  istraživački, projektno i podrazumevaju punu aktivnost učenika. Nastavnik je partner sa učenicima u istraživanju raznih oblasti. Fokus je na ovladavanju tehnikama prikupljanja podataka, obrade podataka, njihove kritičkoj analizi, prezentovanju dobijenih rezultata i dizajniranju projekata. 

Predavači novih predmeta – nastavnici koji su u sistemu

Upitana da li će uvođenje novih programa podrazumevati nova zapošljavanja nastavnika u školama, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV Eleonora Vlahović je rekla da će predavači biti nastavnici koji su već u obrazovnom sistemu. Precizno je definisano za svaki program ko može da ga predaje, te tako za program obrazovanje za održivi razvoj, predavači su nastavnici biologije, hemije, geografije. Ako je u pitanju umetnost i dizajn predavači su nastavnici muzičkog i likovnog.  Vlahović kaže da predstoji obuka za nastavnike koji mogu biti predavači u izbornim programima.
Govoreći o obaveznim izbornim predmetima, Vlahović kaže da veronauka i građansko ostaju u ponudi, ali da su “u alternaciji”. Učenik mora da izabera jedan od ta dva predmeta s tim što može jednom da ga menja, pojašnjava naša sagovornica i dodaje da će se veronauka i građansko ocenjivati opisno, dok će ocena iz izbornih programa “biti numerička”, što znači da ulazi u prosek ocena učenika.

Održan humanitarni turnir “Kup Telepa”

U Osnovnoj školi “Jožef Atila” održan je peti humanitarni turnir u malom fudbalu “Kup Telepa”. “Kup Telepa” organizuju tri mesne zajednice sa teritorije ovog dela grada, uz podršku OŠ “Jožef Atila”, brojnih novosadskih sportista i Udruženja građana “Čepom do osmeha”.  Cilj turnira, na kojem je učestvovalo preko trideset ekipa, je prikupljanje novca za lečenje dečaka obolelog od leukemije. Organizatori su naveli da je na turniru pobednik svako ko istrči na teren i pojavi se na tribinama.

Vremeplov: Počela seča srpskih knezova

Na  današnji dan 15. januara 1804 godine počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vidjenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karađordja u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vođu). 

Vremeplov: Ubijeni Roza Luksemburg i Karl Libkneht

U Berlinu su na današnji dan 15. januara 1919 godine, posle neuspelog ustanka, ubijene vođe nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

Vremeplov: Osnovana Balkanska komunistička federacija

Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji na današnji dan 15. januara 1920 godine osnovana je Balkanska komunistička federacija – Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije – kao deo Komunističke internacionale.

Vremeplov: Rođen Martin Luter King

Na  današnji dan 15. januara 1929 godine rođen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on “opasnost za američko društvo” što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osuđen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

Vremeplov: Rođen Prudon

Na današnji dan 15. januara 1809  rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom – svojina to je krađa, u delu “Šta je svojina” zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao “trećoj formi društva”, što je teorijski razradio u delu “Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede”. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici  i na desnici.

Vremeplov: Vikipedija

Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija započela je s radom na današnji dan 15. januara 2001. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar Crkve

Engleski kralj Henri VIII uzeo je na današnji dan 15. januara 1535 titulu “poglavara Crkve” u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

Vremeplov: Exit najbolji evropski festival

Na današnji dan 15. januara 2014 godine  novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.

Nema slavlja bez pucanja

Od nedavno internetom kruži snimak na kom mladić svima čestita Božić, a onda se okreće ka ženi koja stoji iza njega sa: „Mama, molim te“, na šta gospođa hladnokrvno podiže pištolj i ispaljuje nekoliko metaka kroz prozor. Ovaj snimak koji je za nekoliko dana skupio više od sto hiljada pregleda samo na Jutubu, nije insert iz domaće crne komedije, niti je snimljen da bi bio smešan, mada su se mnogi zabavili gledajući ga. Akteri u njemu su sasvim ozbiljni, što nije čudo pošto je kod nas pucanje i bilo koja vrsta pirotehnike nažalost postala neodvojivi deo obeležavanja Božića, Nove godine, i drugih važnijih datuma.
Pucanje je bilo sveprisutno na proslavama koje su upravo prošle, a tako je bilo i u subotu uveče  kada se dočekivala „Srpska nova godina“.
Postoji razlika između narodnih i crkvenih običaja kada je reč o obeležavanju praznika. Crkveni običaji jesu podrazumevali proizvođenje buke uoči praznika, ali u vidu oglašavanja crkvenih zvona ili klepala (vrsta drvenog zvona), kaže sociološkinja Snežana Đenić, komentarišući čudnu spojku između religijskih proslava i pucanja.  Prema narodnim verovanjima, kazala je dalje naša sagovornica, zvonjava rasteruje zle duhove, čisti prostor od negativnih uticaja i energija. Kako zaključuje, možda smo iz tog konteksta izvukli verovanje da je dobro bučno proslavljati praznike ili neki novi početak. https://www.youtube.com/watch?v=_koZr2EalN0

Pucnjava kažnjiva, kažnjenih (gotovo da i) nema!

S pravnog aspekta, pucnjava iz vatrenog oružja je prekršaj koji se kažnjava novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili čak zatvorskom kaznom u trajanju od 30 do 60 dana. Upotreba pirotehničkih sredstava na javnom mestu takođe se smatra delom koje ugrožava sigurnost građana i narušava javni red i mir, i za to su predviđene tek nešto manje kazne, međutim, u oba slučaja, ove zakonske mere se retko kada zaista primenjuju.

Mladi vole adrenalin

Jak zvuk izaziva urođenu reakciju straha, a strah donosi određenu dozu adrenalina, pa se stoga javlja sklonost ka ovom rizičnom obliku ponašanja, pogotovo kod mladih. Kada se tome doda potreba za isticanjem u društvu ili okruženju, za skretanjem pažnje na sebe, kao nekoga ko radi nešto opasno i nedozvoljeno, jasno je zbog čega je ovakav vid ispoljavanja agresivnosti zastupljen naročito u adolescentskom periodu, kaže Snežana Đenić.

Pucnjava i upotreba pirotehnike prećutno odobren vid ponašanja

Pucnjava iz vatrenog oružja i upotreba pirotehničkih sredstava uspeli su na mala vrata da uđu u širok spektar naših narodnih običaja, iako to možda ne bismo rado priznali. Gotovo da je ovo postao društveno prihvatljiv ili bar prećutno odobren vid ponašanja.
Anđelija Simić, psihološkinja i psihološka savetnica, skreće pažnju na potencijalnu patrijarhalnost ovih običaja gde se rođenje muškog deteta uvek proslavljalo pucanjem. S psihološke tačke, ovo možemo posmatrati delimično i kao odraz temperamenta našeg naroda, koji kada se veseli sve mora biti pompezno i da se čuje, da udara, da pršti… jer je jedino slavlje koje se nadaleko čuje dobro slavlje, kaže Simić. Dalje posmatrano, navodi ona, a ne i manje važno, ovo je demonstracija moći koja se najlakše vrši kroz oružje.

Pucnjava i  prangijanje –  povratak površinskim vrednostima

U današnje vreme sve više se vraćamo površinskim vrednostima, ako ih tako uopšte i možemo nazvati, gde se moć mora demonstirati kroz nešto materijalizovano i konkretno. Oružjem kao nečim što je konkretno, ljudi teže da nadomeste nesigurnost i sopstveno nisko samopouzdanje, jer svako ko drži oružje postaje moćan. Pucanje je simbol moći i konačni materijalizovani oblik radosti, pokazivanje svima da smo srećni i poziv za pridružiti se, poručila je Simić.

Od malih boginja obolelo 918 ljudi u Srbiji

U Srbiji je za nepuna tri meseca registrovano 918 slučajeva malih boginja i dva smrtna slučaja zbog komplikacija, podaci su, od 11. januara, Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović – Batut”. Najmlađa obolela osoba je uzrasta dva meseca, a najstarija 60 godina, a najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba, oko 93 odsto je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 120 obolelih osoba, a dvoje je umrlo. Reč je o tridesetogodišnjem mladiću iz Beograda i dvogodišnjem dečaku iz Niša. Od oktobra prošle godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti. U Srbiji se intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 12 meseci do navršenih 14 godina.

Novi slučajevi morbila u Staroj Pazovi

Od početka godine, kada je zabeležen prvi slučaj morbila u opštini Stara Pazova, do sada je obolelo pet osoba. Među zaraženima su i odrasli i deca, koji nisu zaštićeni MMR vakcinom. Kako saznajemo u domu zdravlja, u pitanju su deca koja vakcinu nisu primila iz zdravstvenih razloga, a od početka pojave malih boginja u Srbiji, obuhvat MMR vakcinom u staropazovačkoj opštini raste.

Sve više slučajeva sajber maltretiranja i u Srbiji

Žrtve imaju niže samopouzdanje, ideju samoubistva i različite emocionalne faze poput agresije, osvete, osećaj straha, frustracije, ljutitosti i potištenosti. Deca i mladi često nisu u mogućnosti da se sami izbore sa maltretiranjem, nemaju kome da se obrate, a posledice mogu biti kobne.
„Sve češće se prave snimci nasilnih sadržaja koji se potom postavljaju na jutjub kanal i razne društvene mreže. Agresivni pojedinci ne prezaju da putem modernih telefona snimaju kamerom fizička maltretiranja, tuče u dvorištima škola i okolnim objektima i da ih postavljaju na društvene mreže. Slučaj u Aranđelovcu od pre nekoliko nedelja je samo jedan u nizu, a ima ih mnogo po celoj Srbiji. Javnost reaguje kada užasavajući snimci dospeju na internet, a tada je već prekasno. Da li treba da čekamo da slični video-snimci preplave internet da bismo reagovali?“ pita Katarina Jonev, analitičar za politike sajber  bezbednosti i edukator za  zaštitu dece na internetu.
„Na vršnjačko nasilje treba reagovati odmah, a pre svega treba raditi i sa decom i mladima paralelno i sa roditeljima na preventivi. Postavlja se pitanje i ko je kriv – deca, njihova empatija na agresivnost, roditelji, društvo u celini? Lako je upirati prstom i tražiti krivca – hajde da pokušamo kao društvo da pristupimo razumno problemu vršnjačkog nasilja koji je sve veći i sve više uzima maha“ kaže Katarina Jonev.

Nemačka sprema deportovanje maloletnih migranata

Otkad je u jesen 2015. otvorila svoja vrata za tražioce azila mahom sa Bliskog istoka, ali i iz Afrike, Nemačka nije deportovala nijednog od maloletnih pridošlica koje su same došle, a odbijen im je zahtev za dobijanje azila. Međutim, kako saznaje berlinski dnevnik „Velt“ to će se uskoro promeniti, jer je nemačka vlada počela sa gradnjom dva omladinska centra u severnom Maroku, gde će biti smeštena, kako marokansa „deca ulice“, tako i marokanski maloletnici deportovani iz Nemačke.
U ovom nedeljnom izdanju „Velt“ otkriva da ovaj pilot-projekta bi treblao da pravno reguliše to kako će Nemačka ubuduće deportovati maloletnike bez da prethodno osigura da oni budu najpre ponovo povezani sa svojom porodicom. Prema saznanjima u nemačkom ministarstvu unutrašnjih poslova, dva skloništa u severnom Maroku moći će da prime do 100 omladinaca, koji će dobiti socijalnu pomoć, savetovanje i pristup obrazovnom sistemu, a ceo projekat se realizuje u saradnji sa marokanskom vladom, lokalnim zvaničnicima i nevladinim organizacijama.
Kako je o tome pre nekoliko meseci izvestio dnevnik „Tagescajtung“ za ovaj projekat nemačka vlada je izdvojila 960.000 evra u dva doma za nezbrinutu decu, kako sa marokanskih ulica, tako i deportovane iz Nemačke, postojaće ambulanta i neka vrsta škole i zanatske obuke. U vladi smatraju da će ovi domovi „stvoriti izglede za ostanak i sprečavanje potencijalne ilegale migracije u Evropu“. „Skloništa će biti otvorena za one mlađe od 18 godina koji se dobrovoljno vrate, kao i za prinudno vraćene, naročito mlade koji počine neko krivično delo“, kažu u ministarstvu na čijem čelu je Tomas de Mezijer, kadar CDU kancelarke Angele Merkel.

Decu migrante spojiti sa porodicima u njihovim zemljama

Međutim, čak i njegov partijski kolega koji je predsedavao Bundestagovim odborom za unutrašnje poslove Anegar Heveling smatra da bi bilo „smislenije“ spojiti ih sa njihovim porodicima u njihovim zemljama. „Činjenica da nijedan jedini migrant koji je došao bez pratnje nije mogao minulih godina da bude vraćen kući ukazuje da vlasti moraju da povećaju napore da lociraju njihove porodice“, ističe on.
S druge strane, nije neka tajna da se većina maloletnika koji su bez pratnje došli u Nemačku redovno mobilnim telefonima čuju sa majkama koje su ostale uglavnom u zemljama Magreba. Na to ukazuju njihovi savetnici u izbegličkim centrima, zbog čega se postavlja pitanje da li su nemačke vlasti zaista išta radile da utvrde gde žive porodice konkretnih maloletnika. Doduše, čak i kada bi pronašle nekog od članova porodice ili staratelja, oni moraju da budu voljni da prime maloletnog migranta da bi Nemačka uopšte mogla da ga deportuje.
Iako je i pre izbegličke krize bilo na stotine maloletnika kojima je odbijen zahtev za azil, deportacije ni tada nisu išle ništa lakše, jer je od 201. do 2014. prema podacima na čijem objavljivanju su insistirale poslaničke grupe Levice i Zelenih u Bundestagu, deportovano samo četiri maloletnika i to u zemlje u Evropi. Broj maloletnih izbeglica koji su došli u Nemačku bez pratnje roditelja ili staratelja u martu je bio oko 48.000, a pretpostavlja se da je sada taj broj i veći. Realizovanjem ovog projekta nemačka vlada, prema mišljenju pojedinih aktivista za zaštitu prava izbeglica, razbija tabu da dete može biti deportovano samo ako će se o njemu ubuduće brinuti njegov roditelj ili staratelj. Osim što to kritikuju, nemački humanitarci postavljaju pitanje kako će Nemačka kontrolisati šta zaista sa tom decom na terenu rade marokanske nevladine organizacije.

Frankfurt: Predugo čekanje na integraciju

Iako šefica nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice (BAMF) Juta Kort tvrdi da je „centralni zadatak“ ove službe integracija migranata i izbeglica sa izgledima za dugorični ostanak u Nemačkoj, nedeljno izdanje „Velta“ otkriva da je BAMF ove godine podbacio u svim svojim ciljevima po pitanju integracije izbeglica. Uprkos tome što je BAMF sebi zadala da vreme čekanja na kurseve za integraciju izbeglicama skrati na šest nedelja, ono je krajem novembra bilo 12,5 nedelja što je više nego u januaru kada je bilo oko 10,9 nedelja. Zbog predugog čekanja, ove godine je bez ovih kurseva učenja nemačkog jezika, ali i osnova nemačkih zakona, istorije, kulture i vrednosti, ostalo oko 150.000 izbeglica od planiranih 480.000 za ovu godinu. Osim toga, umesto planiranih 175.000 migranata i izbeglica, samo 84.000 je učestvovalo u kursevima jezika zarad većih mogućnosti za pronalaženje posla.

About the Author

admin