Vesti 17.01.2018.

Učenici Matematičke gimnazije prvi u Kazahstanu

Na 14. Međunarodnoj Žautikovskoj olimpijadi iz matematike, fizike i informatike u Kazahstanu, učenici Matematičke gimnazije osvojili su ekipno prvu nagradu, a pojedinačno sedam medalja. Zlato su osvojili Pavle Martinović i Jelena Ivančić, srebro Igor i Marko Medvedev i Momčilo Topalović. Bronzu su poneli Aleksandar Stanojčić i Aleksa Milisavljević. Na takmičenju su učestvovale 72 ekipe sa više od 450 učesnika iz 15 zemalja: Rusija, Kazahstan, Rumunija, Bugarska, Ukrajina, Turska…  Takmičenje je održano u Alma Ati, a naši matematičari se iz Kazahstana vraćaju sutra, saopštila je Matematička gimnazija.

Dečje selo podrška deci u obrazovanju

Dečije selo na različite načine pruža podršku deci u obrazovanju, pripremaju ih za upis u osnovnu, srednju školu, ali i na fakultet. Da se trud, rad i ljubav uvek isplate, pokazuje i činjenica da trenutno 15 štićenika tog mesta studira. Zajedno uče štićenici Dečijeg sela i kad jedan zapne, drugi su tu da mu pomognu. Dečije selo je mesto gde stanuje ljubav, ali je itekako mesto gde stanuje obrazovanje. Podršku u obrazovanju, sve od predškolskog uzrasta, crtanja i učenja prvih slova, pa sve do fakulteta dobijaju štićenici tog mesta, a u savladavanju gradiva njima pomažu vaspitači, volonteri i drugi saradnici. “Tu se proces ne završava, mi se trudimo da uključimo se i u vanškolske aktivnosti, da li su tu neke sekcije sportske aktivnosti, da li su neka kultuno – umetnička ili druga dešavanja. Određene kuće za učenje stranih jezika su naši redovni saradnici, i naša deca po beneficiranim cenama ili besplatno pohađaju različite kurseve stranih jezika, da bi mogli što lakše da se snađu u ovom životu”, kažu u Dečijem selu.
U Dečijem selu neguje se ljubav prema obrazovanju. Dokaz za to jeste i to što su mnogi tu razvili svoje potencijale i nastaviće da razvijaju. “Ja sam prošle godine upisao Visoku poslovnu školu, dosta su mi pomogli tutori koji dolaze ovde i pomažu nam da učimo, takođe išao sam na razne aktivnosti kao što su hor, šah, fudbal i košarka. Išao sam na kurseve za engleski i nemački, ima raznih aktivnosti kao što su košarka, fudbal, šah. Da li su ti ti kursevi jezika pomogli da dobiješ bolje ocene u školi? Jesu”, kaže štićenik. Kako bi sistem edukativne podrške bio što bolji, Dečije selo ima dobru saradnju sa mnogim nevladinim organizacijama i udruženjima građana. Jedan od aktuelnih projekata je i Klikom do samostalnosti, koji ima za cilj da omogući deci sticanje praktičnih znanja i veština koje će im povećati šanse za zapošljavanje na internet tržištu rada. Novi ciljevi su već postavljeni.          https://www.youtube.com/watch?v=BLLuV-eHd6w

Besplatno klizanje za osnovce u “Ledenoj šumi”

“Ledena šuma” u Novom Sadu organizuje besplatno klizanje za osnovce. https://www.youtube.com/watch?v=uREAvycNsr8

Najbolji na bilbordima u Bačkom Petrovcu: Emanuela

Učenica Osnovne škole „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu Emanuela Gier osvojila je treće mesto na republičkom takmičenju iz srpskog jezika kao nematernjeg i prvo mesto na takmičenju iz slovačkog jezika. Ona je bila prva i na takmičenju iz hemije. – Idu mi i prirodne i društvene nauke, a upisala sam srednju medicinsku školu jer volim da pomažem ljudima i moguće je da ću raditi u zdravstvu – rekla je Emanuela Gier, jedna od laureatkinja projekta  „Učim + Znam = Vredim”.
Projekat koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i prošle godine u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Izložba dečjih radova “Od ovce do ćilima”

U četvrtak, 18. januara u 18 sati, u Muzeju Vojvodine biće otvorena izložba dečjih radova nastalih u okviru projekta Od ovce do ćilima – zajedničkog projekta Muzeja Vojvodine i PU „Radosno detinjstvo” Novi Sad. Projekat “Od ovce do ćilima” interaktivni je edukativni projekat oblikovan primereno uzrasnoj dobi, intelektualnim sposobnostima i motivaciji dece starijeg i predškolskog uzrasta, koji putem igre i stvaralaštva, objedinjuje saznanja iz etnologije, muzeologije, muzičke kulture, likovne i primenjene umetnosti. Realizovan je sa ciljem da najmlađi spoznaju delatnost i značaj muzeja, tradiciju proizvodnje tekstila u seoskim domaćinstvima 19 veka, te da svoju maštu i kreativnost razvijaju kroz umetničko izražavanje.
Autori projekta su: Vladimira Stanisavljević, muzejski savetnik – pedagog i Jelena Tišma, stručni saradnik za likovnu kulturu PU „Radosno detinjstvo”. Na otvaranju će govoriti: mr Tijana Stanković – Pešterac, pomoćnik direktora Muzeja Vojvodine i Mirjana Đurđev, direktor PU „Radosno detinjstvo” Novi Sad. Izložbu će otvoriti: Slađana Velendečić, rukovodilac Odeljenja za pedagoški rad i odnose s javnošću. Nastupiće vrtić ” Čarolija” interpretacijom kompozicije Poziv na igru,uz vaspitačice Tanju Kuzmanović i Katicu Nastić.

Kikindski osnovci na međunarodnom lego takmičenju

Desetočlani tim učenika kikindske Osnovne škole “Đura Jakšić” drugu godinu zaredom učestvuju na turniru “First Lego League”, takmičenju koje se organizuje u preko 80 zemalja sveta.  Pod pokroviteljstvom Lego fondacije, a u organizaciji Udruženja građana EduLab, i pred mlade istraživače u Srbiji postavljani su novi izazovi, a u konkurenciji će se naći čak 20 timova osnovnih i srednjih škola. I prvog radnog dana drugog polugodišta, kao i tokom proteklog raspusta, članovi kikindskog tima vredno rade jer će rezultate višemesečnih priprema predstaviti 20. janura na turniru u Beogradu.
Kao zanimljiv način integrisane nastave, sama priprema projekta, izrada funkcionalnog robota i pravi timski duh bili su više nego dobra motivacija za desetočlani tim učenika kikindske Osnovne škole „Đura Jakšić”. Kako je voda osnovna tema ovogodišnjeg turnira, istraživački projekat kikindskog tima posvećen je filtrtiranju vode. “Mi smo instalirali akvarijum i filter za prečišćavanje vode u školi. Filter se sastoji od nekoliko najvažnijih delova: lavenog kamena, biosunđera i zeoolita. Uzeli smo uzroke pre punjenja akvarijuma i nakon sedam dana. Uzorke smo odneli u Zavod za javno zdravlje na analizu. Rekli su nam da smo uspeli da pročistimo vodu”, rekla je Milica Savković, učenica VI razreda OŠ “Đura Jakšić” Kikinda.
Timovi, između ostalog, treba da programiraju i sklope robota, a robot kojeg su osmislili kikindski đaci dobio je ime Pegaz. “Naš robot se sastoji od lego kocaka koje dobijamo u setovima. Takođe, u setovima dobijamo motore i senzore koje montiramo na našeg robota i povezujemo ga sa glavnim kompjuterom. Na kompjuteru programiramo misiju robota, a svaki tim ima pravo da izabere misiju koju treba da izvrši u roku od dva i po minuta”, saopštio je Jovan Erdeg, učenik VIII razreda.
Cilj turnira “First Lego League” je da decu inspiriše i motiviše da usvajaju nova znanja, ali i da funkcionišu kao tim: “Učenici su od V do VIII razreda tako da nisu istog uzrasta i bio je izazov uklopiti i izbalansirati naš zajednički rad. Bilo je važno da svi učestvuju, da imaju svoje mesto, zaduženje, da se osećaju korisnim i da se pri tom dobro zabave”, izjavila je Dobrislava Ružić , mentor projekta. Inspirisani starim Rimom, kikindski tim “Legionara” će 20. janura na turniru u Beogradu pravim malim performansom na maštovit način prezentovati svoj projekat. https://www.youtube.com/watch?v=O5r_MUg0Cwk

Kikindsko Dečje pozorište “Lane” dobija nove prostorije

Jedino dečje pozorište na severu Banata ”Lane” u Kikindi, drugi deo sezone započeće sa novim dodatnim prostorijama. Zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave, koja je izdvojila tri miliona dinara, kikindsko pozorištance dobiće foaje i multimedijalnu prostoriju. Radovi na izgradnji dodatnih prostorija započeti su krajem decembra prošle godine, ali glumcima u jedinom dečjem pozorištu na severu Banata to ne predstavlja nikakav problem, naprotiv raduje ih činjenica da će uskoro dobiti nove prostorije.
Aleksandar Maletin, direktor Dečjeg pozorišta ”Lane” kaže: ”Sam foaje biće namenjen da publika lakše dođe do sale, posedovaće dva mokra čvora, dok će na spratu biti instalirana tehnička podrška za svetlo i ton. Multimedijalna sala biće namenjena za održavanje književnih večeri, radionica i projekcija”. Za radove je izdvojeno tri miliona dinara iz gradskog kikindskog budžeta, a glumci vrlo popularnog ansambla za decu smatraju da se priča ne završava dobijanjem novog foajea i multimedijalne prostorije, već imaju planove i za naredne sezone. ”Sledeće godine možda će biti dodatnih radova i tako dobijemo krojačnicu, vlasuljarnicu, prostoriju za izradu lutaka, ali i poslovne prostorije. Planiramo da u narednom periodu otvorimo još jednu scenu kako bi bili jedini u gradu koji u okviru jednog kompleksa imamo tri odvojene scene”, rekao je Milan Vujić, glumac Dečjeg pozorišta ”Lane”. Dečje pozorište ”Lane” samo u ovoj sezoni imalo je četiri premijere, dok na repertoaru izvode više od 40 svojih predstava.

UG “Vеra Ljubav Nada”: Brojne akcije za mlade sa invaliditetom

Koncept društveno korisnog salaša  u Šajkašu osmislili su i pokrenuli humanitarci Miodrag Miša Blizanac i Maja Dunović. Na salašu u okviru Udružеnjе građana “Vеra Ljubav Nada”, mladi sa invaliditetom mogu da pohađaju i druge aktivnosti, kao što su  Hor Ison, Teatar dobrih vibracija, radionica Dar, Konjički klub Filipus, pesničku sekciju, a organizatori su dvе manifеstacijе: Mеđunarodnog inkluzivnog fеstivala Hearts in harmony i Šajkaške Zimnicijade. “Našе iskustvo pokazujе da mladi sa smеtnjama u razvoju i mladi koji izlazе iz sistеma socijalnе zaštitе, kroz zajеdničkе aktivnosti i saradnju, mogu da budu podrška jеdni drugima, da sе odlično razumеju i da vrlo jеdnostavno i prirodno kombinuju svojе sposobnosti. Bavimo sе organizacijom slobodnog vrеmеna mladih sa invaliditеtom i to postižеmo kroz brojnе sеkcijе i aktivnosti”, objašnjava Miodrag Miša Blizanac. 

Hor “Ison”

Sve je započelo sa osnivanjem hora Ison pre 13 godina. Hor je osnovan 2004. godine kao pratеći oktеt za potrеbе školskе svеtosavskе prеdstavе, a prvi zvanični nastup jе imao jе 27. januara 2005. godine, na Svеtosavskoj akadеmiji Školе za osnovno i srеdnjе obrazovanjе “Milan Pеtrović”. Okuplja dеcu sa smеtnjama u razvoju iz ŠOSO “Milan Pеtrović”, nastavnikе i profеsorе iz ovе školе kao i učеnikе i profеsorе iz drugih škola. Članovi su i roditеlji, studеnti i svi drugi ljudе koji žеlе da pomognu. Danas hor broji višе od stotinu članova, a i novi stalno pristižu. Za poslеdnjih 13 godina, Ison jе imao višе od 1.600 koncеrtnih nastupa, bio jе gost na mnogim prirеdbama, dеo mnogih akcija, fеstivala, humanitarnih koncеrata i balova, radio i tv еmisija, a njеgov rad jе praćеn i kroz mnogе časopisе i novinе. 

“Tеatar Dobrih Vibracija”

Tеatar Dobrih Vibracija, uz hor Ison, prеdstavlja glavnе aktivnosti Udružеnja “Vеra Ljubav Nada”. Prvobitno jе bio zamišljеn kao prеdstava za školsku prirеdbu. Od 2009. godinе, kada su sе u rad aktivno uključila dеca i mladi iz ostalih srеdnjih i osnovnih škola u Novom Sadu, tеatar jе prеrastao okvirе školskе sеkcijе i nastavio jе da funkcionišе kao jеdan od najvažnijih sekcija Udružеnja građana “Vеra Ljubav Nada”. Danas Tеatar prеdstavlja inkluzivno – mеšovitu grupu dеcе, koju činе dеca sa smеtnjama u razvoju i osobе sa invaliditеtom zajеdno sa ostalom dеcom i mladima. Ove godine tеatar jе sa prеdstavom Todеta Nikolеtića “Ko nеkad u osam”, učеstvovao na takmičеnju rеdovnih srеdnjih škola Vojvodinе i osvojio čеtiri prvе nagradе. “Sa svakim aplauzom, pada još jеdna prеdrasuda o osobama sa invaliditеtom”, poručuju u Udruženju. 

Konjički klub “Filipus”

Konjički klub Filipus osnovan jе 2015. godinе, kao logički slеd pеtogodišnjеg rada Udružеnja građana “Vеra ljubav nada” u oblasti tеrapijskog jahanja i aktivnosti sa konjima, dеcе sa smеtnjama u razvoju i osoba sa invaliditеtom. U okviru kluba organizujе sе i škola jahanja, hipotеrapija i paradrеsurno jahanjе. U školi jahanja, obavnjaju sе priprеmе za takmičеnja i tеrapijsko jahanjе, kojim nisu samo obuhvaćеni takmičari paradrеsurnog jahanja i dеca sa invaliditеtom, vеć i dеca iz SOS Dеčijе sеlo iz Srеmskе Kamеnicе, dеca iz rеdovnih škola, dеca iz srеdnjih škola čiji su roditеlji prеpoznali korisnost jahanja na psihofizički razvoj njihovе dеcе. Na Državnom prvеnstvu 2013. godinе članovi kluba Filipus osvojili su tri pеhara i 15 mеdalja.  

Mladi naučnici koji su se vratili

Na­ši mla­di na­uč­ni­ci od­la­ze u svet, ali ne­ki su se i vra­ti­li. Ta­kvih ni­je ma­lo u ze­mun­skom In­sti­tu­tu za fi­zi­ku. Do­če­ka­li su nas njih dvo­je u za­jed­nič­koj kan­ce­la­ri­ji, u pot­kro­vlju. Alek­san­dra Alo­rić je bi­la če­ti­ri go­di­ne u Lon­do­nu, dok­to­ri­ra­la i vra­ti­la se 2016, a Jak­ša Vu­či­če­vić do­šao je pre dva me­se­ca, po­sle dvo­go­di­šnjeg bo­rav­ka u Pa­ri­zu.
Jak­ša je dok­to­ri­rao 2015. na Fi­zič­kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Za­tim se pri­ja­vio na oglas u Fran­cu­skoj, oda­kle su ga po­zva­li na raz­go­vor, ko­jem je, ka­že, pri­su­stvo­va­lo ne­ko­li­ko še­fo­va iz raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja i je­dan od njih mu je po­nu­dio po­sao. Ta­ko je Jak­ša Vu­či­če­vić od ok­to­bra 2015. do ok­to­bra 2017. ra­dio u in­sti­tu­tu „CEA sa­kle”, naj­ve­ćoj na­uč­noj in­sti­tu­ci­ji u Fran­cu­skoj za atom­sku ener­gi­ju i al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re ener­gi­je. „CEA sa­kle” ima svo­je de­part­ma­ne u ne­ko­li­ko gra­do­va u Fran­cu­skoj, a Jak­ša je bio u cen­tru uda­lje­nom tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Pa­ri­za. Ka­kav je to na­uč­ni cen­tar go­vo­ri po­da­tak da u nje­go­vih 400 zgra­da ra­di 6.000 is­tra­ži­va­ča, na po­vr­ši­ni „ko­ja se pe­ši­ce ne mo­že pre­ći”. Za­što se dr Jak­ša Vu­či­če­vić već po­sle dve go­di­ne vra­tio iz Pa­ri­za u Be­o­grad? Naj­vi­še za­to što su se mla­dom na­uč­ni­ku i nje­go­voj su­pru­zi u Fran­cu­skoj ro­di­li bli­zan­ci.  – Pro­ce­ni­li smo da nas dvo­je sa dvo­je de­ce ta­mo te­ško mo­že­mo da funk­ci­o­ni­še­mo. Za­to će­mo bi­ti ov­de bar dok de­ca ne od­ra­stu i ne na­u­če je­zik, a i da ih ču­va­ju ba­be i de­de. Mo­gao sam ili da tra­žim da ra­dim u ne­koj dru­goj gru­pi u Pa­ri­zu, da idem u Nju­jork, ili mo­žda u Beč, gde u jed­nom in­sti­tu­tu ra­de slič­ne stva­ri – is­ti­če Jak­ša. 
Ovaj mla­di na­uč­nik pri­me­ću­je i da u ze­mun­ski in­sti­tut do­la­ze mno­gi struč­nja­ci vi­so­kih pro­fi­la iz sve­ta, sa­ra­đu­ju s na­šim is­tra­ži­va­či­ma. I pro­seč­na na­uč­nič­ka pla­ta u ze­mun­skom in­sti­tu­tu u od­no­su na pro­seč­nu pla­tu u Sr­bi­ji je, ka­že, ve­ća, a u Pa­ri­zu je pla­ta post­dok is­tra­ži­va­ča ma­nja ne­go pro­seč­na pla­ta u tom gra­du! Ja sam sa su­pru­gom zbog to­ga čak pri­mao so­ci­jal­nu po­moć. Ali i ta mo­ja pla­ta je bi­la to­li­ko ve­ća od ove ov­de da smo fi­nan­sij­ski bo­lje pro­la­zi­li. Ot­kud to da su na­uč­ni­ci u Fran­cu­skoj sla­bo pla­će­ni? Ve­ro­vat­no za­to što ih je mno­go. Ali dr­ža­va on­da nji­ma osta­vlja pro­stor da se sa­mi iz­bo­re za do­dat­no fi­nan­si­ra­nje.
I Alek­san­dru Alo­rić pi­ta­mo da li ov­de ima ma­nje mo­guć­no­sti da se ba­vi na­uč­nim ra­dom ne­go u Lon­do­nu, a ona ob­ja­šnja­va da, za raz­li­ku od ko­le­ga ko­ji­ma je za po­sao po­treb­na sku­pa opre­ma njoj, ko­ja se ba­vi te­o­rij­skim mo­de­li­ma, „tre­ba sa­mo pa­pir, olov­ka i kom­pju­ter, što ima i u Sr­bi­ji”. Alo­ri­će­va ka­že da se u na­šoj jav­no­sti obič­no po­mi­nju ne­ki so­ci­jal­ni aspek­ti kao raz­lo­zi za­što na­ši na­uč­ni­ci od­la­ze u raz­vi­je­ne ze­mlje, ali ona sma­tra da je za na­u­ku va­žna mo­bil­nost, što ne­ma ve­ze s tim da li je ne­ko iz Sr­bi­je ili Ame­ri­ke. Na­uč­ni­ci iz raz­vi­je­nih ze­ma­lja od­la­ze u dru­ge ze­mlje da bi vi­de­li ka­ko nji­ho­ve ko­le­ge ra­de.  – Na Kings ko­le­džu sam bi­la stu­dent dok­tor­skih stu­di­ja, sa­rad­nik u na­sta­vi i is­tra­ži­vač. Ta­mo sam na jed­nom me­stu, a to je ka­rak­te­ri­stič­no za gra­do­ve po­put Pa­ri­za i Lon­do­na, bi­la bli­zu hi­lja­de na­uč­ni­ka, od ko­jih su mno­gi struč­ni za oblast ko­jom se i ja ba­vim i s ko­ji­ma mo­gu lak­še da se kon­sul­tu­jem ne­go kad sam u Be­o­gra­du – ka­že Alek­san­dra, ali i ob­ja­šnja­va da ni­ko­me ni­je po­treb­no da bu­de u stal­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji.

Izložba “Čovek koji je osvetlio Srbiju”

Dokumentarna izložba „Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju” predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije. Postavka je multimedijalni muzejski  projekat nastao povodom ovogodišnjeg obeležavanja 160 godina od rođenja velikog naučnika. Posetiocima je premijerno prikazana zaostavština našeg slavnog fizičara, astronoma i rektora Beogradskog univerziteta, koja se nalazi u ovom muzejskom zdanju na Trgu Nikole Pašića.
Postavka obuhvata muzealije prikupljene tokom više decenija. To su lični predmeti Stanojevića, njegove fotografije ljudi, predela, gradova, kao i pozitive i negative Sunca urađene na staklu. Pažnju privlači i rekonstruisani radni Đorđev kabinet gde će publika moći da oseti atmosferu u kojoj je naučnik stvarao i da sazna o njegovom prijateljstvu i saradnji sa Teslom i vidi prepisku sa kraljicom Natalijom Obrenović.
Atrakcija su specijalno kreirane svetlosne projekcije i volumetrijske instalacije autora Borjana Pobrića, koje na savremen način približavaju Stanojevićev rad. Stanojević je svoj život i rad posvetio popularizaciji nauke i stavljanju njenih dostignuća u korist srpskog naroda. On je bio pionir elektrifikacije i industrijalizacije Srbije, dobrotvor i zadužbinar, autor prvih naučnih radova iz astrofizike, ali i naše najstarije sačuvane fotografije u boji „Ciganče sa violinom”.
O značaju izložbe govorili su autorka postavke Štefica Radmanović, direktorka Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Postavka je otvorena do septembra i tokom trajanja za posetioce će biti organizovan kviz. Pobednici će kao nagradu dobiti lični fotografski portret urađen na staklenoj ploči u tehnici mokrog kolodijumskog procesa. Stručna vođenja su sredom u 17 časova. http://www.politika.rs/sr/clanak/396375/Covek-koji-je-osvetlio-Srbiju

“Zojin zakon” – model za EU

“Zojin zakon” usvojen u Srbiji pre tri godine, poslužiće kao osnova za kreiranje evropske platforme za rešavanje problema dijagnostike retkih bolesti, piše današnji “Blic”. Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, kako glasi njegov pun naziv, inicirali su roditelji Zoje Mirosavljević koja je preminula od Batenove bolesti, a podršku zakonu dale su sve poslaničke grupe. Ovaj zakon do sada je predstavljen na 44 svetska i evropska kongresa, navodi “Blic”.
Zojina majka Bojana predstavila je zakon u Evropskom parlamentu koji je taj pravni akt prepoznao kao najbolje rešenje problema dijagnostike retkih bolesti. Poslanici Evropskog parlamenta bili su oduševljeni efikasnošću zakona, jer ih je posebno zanimalo koliko je tačno osoba dobilo dijagnozu. Za tri godine primene, pomoću tog zakona utvrđena je dijagnoza kod 1.023 mališana, rekla je Bojana Mirosavljević. “Srbija treba da bude ponosna na ‘Zojin zakon’, a Zoja je sigurno ponosna na vas” – rečenica je koju su nam uputili poslanici Evropskog parlamenta kako bi naglasili važnost ovakvih građanskih inicijativa, izjavila je ona za “Blic”. “Zojin zakon” obavezuje lekare da, ukoliko ne mogu da uspostave dijagnozu u roku od šest meseci, daju nalog da se uzorak tkiva i krvi pošalje u laboratorije u inostranstvu o trošku države, a Evropski parlament želi da kreira jedinstvenu platformu koja će unaprediti dijagnostiku i lečenje na tom principu.
Posle Evropskog parlamenta, Bojana Mirosavljević, koja je predsednica Udruženja za borbu protiv retkih bolesti kod dece “Život”, predstavila je “Zojin zakon” i u Ujedinjenim nacijama, na velikom svetskom skupu o retkim bolestima. “Srbija je mala zemlja sa puno problema. Ali ponos koji sam u momentu predstavljanja ‘Zojinog zakona’ osećala nema ni veličinu, ni dimenziju. Prevazilazi sve granice ovoga sveta. Moguće je da je jedna mala Zoja iz jedne tako male zemlje srušila velike barijere i učinila tako velike stvari”, kaže Bojana Mirosavljević. Ona je dodala da su u UN bili oduševljeni time što je “Zojin zakon” delo jednog običnog čoveka, koje nema političku težinu.

Vremeplov: Umro Đorđe Andrejević-Kun

Slikar i grafičar Đorđe Andrejević-Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje Jugoslavije umro je na današnji dan 17. januara 1964  . Ilustrovao je i opremio brojna književna dela. 

Vremeplov: Izašle “Novine srbske”

Na današnji dan 17. januara 1834 u Kragujevcu su izašle “Novine srbske”, prvi srpski informativni list štampan u zemlji ali i službeno glasilo tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestva). Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, nacionalni radnik, rodonačelnik srpskog novinarstva.

Vremeplov: Umro Pavle Simić

Srpski slikar Pavle Simić, koji je najviše oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru današnje srpske Vojvodine umro je na današnji dan 17. januara 1876. Najpoznatija dela: “Majski sabor 1848.”, “Ilija Birčanin predaje harač”, “Hadži-Ruvim”, “Hadži-Đera”, “Nemanjina smrt”, “San sv. Save”, portreti “St. Jovanović”, “J. Probojčević”, “Milica Stojadinović Srpkinja”, “Žena s belim okovratnikom”.

Vremeplov: Rođen Bendžamin Frenklin

Na današnji dan 17. januara 1706 godine rođen je američki političar i fizičar Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od tvoraca “Deklaracije o nezavisnosti”. Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i “Akademiju” koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: “Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu”, “Život Bendžamina Frenklina”.

Vremeplov: Mornar Popaj

Mornar Popaj, delo američkog strip autora Elsia Segara pojavio se na današnji dan 17. januara 1929. Popaj se prvi put se pojavio u stripu “Timbl teatar” kao novi lik u stripu koji je prethodno Segar radio desetak godina.

Vremeplov: Rođen Muhamed Ali

Na današnji dan 17. januara 1942 godine rođen je američki bokser afričkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

Vremeplov: Rođen Dejvid Lojd Džordž

Engleski državnik Dejvid Lojd Džordž (David Lloyd George), ministar u vladi liberala 1905-15. i u koalicionoj vladi 1915-16, premijer 1916-22. rođen je na današnji dan 17. januara 1863. Jedan je od utemeljivača engleskog radničkog zakonodavstva kojim su uvedeni osmočasovno radno vreme za rudare, pravo na štrajk, državne penzije, zdravstveno i socijalno osiguranje. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju posle Prvog svetskog rata i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi.

Novi Pravilnik o imunizaciji: Zaštita od aktuelnih zaraznih bolesti

Novi Pravilnik o programu imunizacije stupio je na snagu, a stručnjaci ocenjuju da on donosi usklađivanje sa savremenim programima imunizacije razvijenih zemalja sveta i predstavlja veliki pomak u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Uvođenjem preporučene imunizacije, što je jedna od novina, omogućena je zaštita protiv velikog broja zaraznih bolesti koje su kod nas aktuelne. Novi Pravilnik o imunizaciji najavljuje i uvođenje preporučene vakcine za decu i odrasle, a u Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu kako je važno da lekari prepoznaju indikaciju za davanje vakcine i daju potrebne informacije pacijentu, kako bi doneo odluku da li će prihvatiti imunizaciju, s obzirom na to da je obavezna pisana saglasnost osobe koja se imunizuje.
Najveća novina je uvođenje konjugovane polisaharidne vakcine protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije, u kalendar obavezne imunizacije, kao i uvođenje preporučene imunizacije. Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine, koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Protiv kojih bolesti je preporučena aktivna imunizacija

Primarijus dr Snežana Medić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da se preporučena aktivna i pasivna imunizacija, po kliničkim indikacijama, sprovodi kod lica kod kojih bolest protiv koje se imunizacija sprovodi može da ima teži oblik ili može da dovede do pogoršanja osnovnog oboljenja, a na osnovu mišljenja lekara uz prethodnu pismenu saglasnost tog lica, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.
Zarazne bolesti protiv kojih će se sprovoditi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su varičela, oboljenja izazvana humanim papiloma virusima, hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, herpes zoster, rota virusne infekcije, meningokokna bolest, difterija, tetanus, veliki kašalj, rubela, krpeljski meningoencefalitis i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama. Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom. Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena pasivna imunizacija primenom seruma, imunoglobulina, lica po kliničkim indikacijama su: male boginje, varičela, infekcija citomegalovirusom, druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom, navodi dr Medić i dodaje da su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju trbušni tifus, hepatitis A, hepatitis B, grip, dečja paraliza i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom i sprovode se u ovlašćenim zdravstvenim ustanovama.

Kalifornijom hara hepatitis A

Od marta prošle godine američka država Kalifornija bori se s epidemijom hepatitisa A. Situacija je postala toliko ozbiljna da je guverner Kalifornije Džeri Braun proglasio varedno stanje u okruzima San Dijego, Los Anđeles i Santa Kruz, gde se radi sanitacija ulica. Za sada, prema podacima Centra za kontrolu bolesti, obolelo je 686 osoba, hospitalizovano njih 447 a peminula 21 osoba. Hepatitis A prenosi se u ovim okruzima sa čoveka na čoveka, a uglavnom su u pitanju beskućnici. Soj hepatitisa A karakterističan je za Mediteran, a vakcina protiv ovog virusa u upotrebi je od 1996.

Kalifornija: Uhapšeni roditelji, deca vezana lancima

Policija u Kaliforniji pronašla je 13 osoba, uzrasta od dve do 29 godina, koji su zatočeni držani u kući, a neki od njih su lancima bili vezani za krevet. Kako je preneo BBC, zbog zlostavljanja dece uhapšeni su roditelji Dejvid Alen Turpin (57) i Luiz Ana Turpin (49). Oni su pronađeni u jednoj kući u Perisu, 95 kilometara jugoistočno od Los Anđelesa, navela je policija. Kako se veruje, u pitanju su braća i sestre. AP prenosi da je policiju alarmirala 17-ogodišnja tinejdžerka koja je uspela da pobegne iz kuće. Policija navodi da su zatočeni izuzetno neuhranjeni pa su prvo pomislili da su sva, iako je među njima sedmoro odraslih, uzrasta između 18 i 29 godina. Iz kancelarije šerifa je saopšteno da je nekoliko dece bilo lancima vezano za krevet. Sve žrtve su prebačene u bolnicu.

Nemačka: Školski autobus udario u kuću, 47 povređenih

Najmanje 47 osoba je juče povređeno, među kojima dvadesetak dece kada je školski autobus bez kočenja, udario u zid zgrade u Eberbahu u pokrajini Baden-Virtemberg, prenose nemački mediji. Portparol policije u Manhajmu Kristof Kunkel izjavio je da su na lice mesta poslata tri helikoptera koja prevoze u bolnicu decu, među kojima je šest sa ozbiljnim povredama.
Uzrok nesreće nije poznat, a policija ispituje vozača autobusa, prenosi AP. Autobus je bio pun putnika u vreme nesreće, ali policija ne navodi koliko je tačno dece bilo u njemu.

Posledice ukidanja internet neutralnosti

Princip po kome se sve informacije i sadržaj na internet mreži tretiraju jednako, Net neutrality, je 14. decembra 2017. odlukom komisije za komunikaciju SAD (FCC) ukinut. Američka javnost koja je obično polarizovana između republikanaca i demokrata u ovom slučaju je gotovo bila jedinstvena. 80 odsto Amerikanaca se zalaže za opstanak internet neutralnosti. Ipak, Trampova administracija se nije previše obazirala na glas javnosti i regulisala je internet tržište tako da bude u interesu velikih korporacija, ukidanjem internet neutralnosti. Jednaka prava za sve na internetu su prestala da važe, barem u Americi. Vodeći američki internet provajderi su tako dobili odrešene ruke da u skladu sa svojim, a verovatno i državnim interesima, usporavaju, ograničavaju i blokiraju internet onome kome to žele. Fama i strah od “zlih ruskih hakera” je tako poslužio svojoj svrsi – većoj komercijalizaciji i većem monopolu američkog interneta.
Ukidanje internet neutralnosti prosto znači da će provajderi neravnopravno regulisati internet saobraćaj. Naravno u interesu većih i jačih. Mogućnost pojave nekog novog Cukerberga i Fejsbuka, nakon ukidanja internet neutralnosti je svedena na minimum. Start ap, inovatori i male internet firme, će praktično ovim novim regulacijama američkog interneta biti ugušeni. Ukidanjem internet neutralnosti, internet provajderi će moći da prodaju određene delove interneta po određenim cenama i da određene blokiraju sadržaje. Poput današnjih kablovskih operatera, internet provajderi će birati i prodavati internet paket koji ćete moći koristiti. Sve što ne bude uključeno u taj paket, prosto vam neće biti dostupno.
To bi otprilike moglo da izgleda ovako: Nasuprot ovom američkom ograničavanju internet neutralnosti, Evropska unija je u Ženevi donela odluku da će internet u EU ostati transparentan i neutralan. Internet budućnosti biće inkluzivan, transparentan i kredibilan, stoji u deklaraciji koju su potpisali evropska komesarka Marija Gabrijel i članovi Evropskog parlamenta. Jasno je da besplatan sadržaj, koji budu nudili evropski i drugi provajderi u svetu koji ne prihvate američka pravila igre, će biti ozbiljna konkurencija američkim provajderima. Treba imati u vidu da su najveće internet kompanije upravo američke. Politika izolacionizma, koju je Tramp dugo najavljivao bi mogla započeti baš ovim novim regulacijama interneta. U svakom slučaju, dve suprotne odluke EU i Amerike, će polarizovati internet na “američki” i “slobodan”, odnosno internet po američkom ili evropskom modelu, a sva dalja dešavanja oko interneta će se bazirati na te dve odluke. Kako će to na kraju izgledati, i ko će odneti prevagu, ostaje da se vidi.

Nauka utvrdila: Oni koji manje lažu više psuju

Previše psujete i iako znate da bi trebalo da “pripazite na svoj jezik”, jednostavno ne možete da prestanete? “Problem” je u tome što ste iskrena osoba, kažu naučnici, piše N1. Osobe sklone psovanju su mnogo pouzdanije i iskrenije od onih koji ne koriste psovke u svom govoru, pokazalo je istraživanje u kojem je učestvovalo 276 osoba. Učesnici su u svrhe istraživanja zapisivali svoje uobičajene psovke i navodili u kojim ih situacijama koriste. Takođe, povezivali su te psovke sa osećanjima u trenutku njihovog izricanja i popunjavali su test u kojem su otkrili koliko često i u kojim situacijama lažu. Upoređivanjem rezultata otkriveno je da oni koje manje lažu – više psuju. Stoga, ako vam neko ubuduće bude prigovarao zbog psovanja, uvek se možete braniti time da ste samo iskreni.

About the Author

admin