Vesti – 19.01.2018.

Šarčević: Koliko je škola osigurano?

Ministar prosvete Mladen Šarčević naložio je školskim upravama da mu dostave podatke koliko je škola u Srbiji  osigurano i kolika je bila šteta u proteklom periodu na objektima koji nisu imali osiguranje, saznaje Tanjug u Ministarstvu. Ministar je nalog uputio nakon podmetanja požara u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, gde se šteta procenjuje na oko 20 miliona dinara. Škola nije bila osigurana, te će obnovu finansirati Ministarstvo prosvete iz budžeta, grad Kragujevac i brojni donatori koji su se javili. U Ministarstvu prosvete kažu da zakon nije precizno definisao da li škola mora da bude osigurana i da je to do sada više zavisilo od dobre volje lokalnih samouprava. Jedino se Beograd za sada može pohvaliti da je većina osnovnih i srednjih škola osigurana, te da u slučaju požara, pucanja cev ili štete zbog vremenskih nepogoda štetu snose osiguravajuće kuće. Inače, udruženje građana „300 Kragujevčana“ organizovaće donatorski doručak za  obnovu Prve kragujevačke gimnazije, koja je pretrpela veliku štetu u požaru podmetnutom 4. januara. Prva kragujevačka gimnazija otvoriće namenske račune za devizne i dinarske uplate kako bi što veći broj ljudi mogao da im pomogne.

PISA se vraća u Srbiju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbeđuje PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, a realizuje ga Institut za psihologiju. Nakon prošlogodišnjeg probnog testiranja, u aprilu 2018. kreće glavno PISA istraživanje. Rezultati će pokazati gde se nalazi naše obrazovanje po pitanju funkcionalnih znanja učenika i šta treba da unapređujemo kako bi dostigli željene standarde. Takođe, rezultati će nam pokazati i kako se znanje naših učenika rangira u društvu više od 200 zemalja koje učestvuju u ovom međunarodnom istraživanju. PISA test je stoga, svojevrstan pokazatelj kvaliteta obrazovanja koji proverava uspešnost dosadašnjih intervencija u obrazovanju i daje smernice za dalje korekcije.
Istraživanje počinje posle 10. aprila i traje mesec i po dana. Realizuje se na mnogo većem uzorku od prethodnih. 222 škole, većinom srednje, odnosno, oko 8000 učenika će elektronskim putem rešavati PISA test, kojim su obuhvaćene čitalačka, matematička, naučna i finansijska pismenost. Za potrebe ovako obimnog istraživanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i donatori će obezbediti dodatne laptopove kao podršku informatičkim kabinetima škola, što će omogućiti efikasniju realizaciju ove studije.
Prema novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja škole su u obavezi da uzmu učešće u istraživanjima koja se sprovode na osnovu međunarodnih ugovora.  Od februara 2018. nastavnicima i učenicima će preko sajta Ministarstva biti omogućeno da se upoznaju sa pisolikim zadacima koje su sačinile radne grupe formirane u okviru Nacionalnog saveta za praćenje PISA istraživanja. Cilj je da se učenici pripreme za ovakvu vrstu testiranja znanja, kako bi faktor iznenađenja i njegove negativne posledice na rezultat testa bili što manji. Dugoročno, potreba je da što više ovakvih zadataka budu deo redovne nastavne prakse, jer se time podržava promena paradigme obrazovanja – učenje usmereno na ishode a ne na sadržaje.

Bez liste kandidata za nove članove SANU do 1. februara

Sve koverte sa predlozima za nove članove Srpske akademije za nauku i umetnost neće biti otvorene pre 1, februara, potvrđeno je Tanjugu u SANU. U SANU je u toku proces izbora novih članova a beogradski mediji danas pišu da Institut za filozofiju i društvenu teoriju predložio 16 novih kandidata za članstvo u našoj najznačajnijoj instituciji. Prema navodima medija među kandidatima su Dragoljub Mićunović, Zagorka Golubović, Nada Popović Perišić, Borka Pavićević, Milena Dragićević Šešić, Svetlana Slapšak… U SANU je Tanjugu potvrđeno da su propozicije za izbor novih članova jasne sve do Izborne skupštine koja će se održati 8. novembra. Rok za dostavljanje predloga za izbor članova, koje mogu podneti tri člana SANU, odbor SANU i ustanova van SANU, ističe 31. januara 2018.
Do 31. aprila traje rok za održavanje skupova odeljenja na kojima se tajnim glasanjem i najmanje polovinom broja glasova prisutnih članova određuju kandidati i imenuju tročlane komisije za pisanje referata o svakom kandidatu ponaosob, pri čemu dva člana komisije moraju biti iz odeljenja za koje se kandidat predlaže.
Potom, do 31. maja odeljenja imaju vremena da odluče o podnetim referatima. Odluka da se predlog uputi Izbornoj skupštini SANU biće doneta je kada se za nju, tajnim glasanjem, izjasni većina prisutnih članova, pri čemu dvotrećinska većina znači da je kandidat dobio podršku odeljenja.
Predsedništvo SANU 5. juna utvrđuje konačnu listu kandidata, a od 31. avgusta do 20. septembra Predsedništvo obaveštava javnost o odlukama i referate i mišljenja stavlja na uvid javnosti, što ne može trajati manje od 20 dana.
Od 21. septembra do 28. septembra ustanove, udruženja i građani mogu, u pisanoj formi, da podnesu prigovore na referate, koje razmatra komisija za praćenje izbora SANU, a Predsedništvo obaveštava Izbornu skupštinu i daje mišljenje o njima na osnovu predloga komisije. Tokom oktobra održava se jedna ili više konferencija članova SANU, na kojima se podnose izveštaji i donose zaključci. Predlozi za izbor novih članova pojedinačno (redovnih, dopisnih i inostranih) dostavljaju se svakom članu SANU najmanje 21 dan pre sednice Izborne skupštine.

Najbolji đaci na bilbordima u Beočinu: Jelena

Jelena Savković iz Osnovne škole „Jovan Grčić Milenko” u Beočinu, osvojila je lane prvu nagradu na državnom takmičenju u pevanju.  – Upisala sam baletsku školu jer želim da se bavim muzikom i umetnošću. U budućnosti sebe vidim na Akademiji umetnosti kao studenta glume, ako ne to volela bih da radim u Kulturno umetničkom društvu gde bih sa decom trenirala folklor – rekla je Jelena Savković, koja se našla među laureatima projekta „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti. Projekat je prošle godine nastavljen u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor pomenutog projekta bila je i ove godine Erste banka.  U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je u proteklim danima predstavljao laureate projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac i Beočin.

Sačinjena Gramatika romskog jezika

Završena je Gramatika romskog jezika čiji su autori predsednik Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka prof. dr Rajko Đurić i Zlatomir Jovanović, ovo kapitalno dela biće uskoro objavljeno, kaže se u današnjem saopštenju. Posle studiozne analize romske fonetike,odnosno glasova koji se javljaju u svim značajnijim dijalektima koji je, prethodno odabrala Međunarodna komisija, da bi se koristili za policentričnu standardizaciju romskog jezika utvrđeno je da se Romsko latinično pismo sastoji od 38 slova.
Prvi put je utvrđeno da u romskom ima pet deklinacija. Tri deklinacije su važeće za imenice muškog a dve za imenice ženskog roda. Srednji rod ne postoji u romskom jeziku. Sistem padeža romskog jezika je dvostepen. Čine ga nezavisni padeži (nominativ,kosi padež i vokativ) i zavisni (genitiv,dativ, akuzativ – koji je podudaran sa kosim padežom – instrumental, lokativ i ablativ). Oblici zavisnih ili dubinskih padeža su od nepromenljive osnove kosog padeža i promenljivih padežnih markera.
Morfološko – sintaksička i semantička analiza ovih padeža u jednini i množini predstavljaju prvo jezgro morfologije romske gramatike. Drugo jezgro čine glagoli, koji se, kao u sanskritu i novoindijskim jezicima, dele na tematske i atematske i stvaraju konjugacioni sistem koji se u znatnoj meri razlikuje od, recimo, konjugacionog sistema u srpskom. Gramatika određuje sintaksu i semantiku romskog jezika. Semantika se prvi put tretira u ovoj knjizi, kaže se u saopštenju Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka.

Sombor stipendira najbolje studenate

Kao jedan od najbitnijih centara novoveke srpske pismenosti i prosvete, Sombor je uvek prednjačio u iskazivanju poštovanja svojoj omladini žednoj znanja, pa se tako našao i među varošima koje su među prvima ustanovile običaj stipendiranja budućih akademskih građana iz sredstava ovdašnjeg budžeta. Godinama unazad ovakav oblik podrške studentima je određen i formalnim pravilnikom koji, pored deficitarnosti pojedinih visokoobrazovanih kadrova vodi i računa o uspehu akademaca, pa se tako može reći da grad stipendira najtraženije i najbolje.
Tako je ovih dana zamenik gradonačelnice Antonio Ratković uručio ugovore o stipendiranju 25 studenata koji su tokom studija ostvarili najbolji uspeh. Svi studenti imaju prebilašte na teritoriji grada Sombora, studiraju na nekom od fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i na režimu su finansiranja iz republičkog buyeta. Ratković je studentima poželeo mnogo uspeha ove godine i tokom celog školovanja. Sama stipendija iznosi 11.176 dinara i isplađuje se u ratama tokom školske godine, a ove godine se na konkurs javio ukupno 81 student, nakon čega je izvršeno bodovanje po osnovu deficitarnosti struke i po osnovu ostvarenog uspeha. Po osnovu deficitarnosti najviše, odnosno 30, bodova ostvarili su studenti koji se školuju za zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva, a sa 20 bodova bodovani su studenti koji će nakon završetka ovog stepena školovanja osvojiti zvanje diplomiranog profesora matematike, diplomiranog inženjera mehatronike, diplomiranog socijalnog radnika i diplomiranog inženjera poljoprivrede u oblasti zaštita bilja.

Produženi boravak u šidskim vrtićima

Jedna od mera populacione politike i demografije u šidskoj opštini je produženi boravak u vrtićima. Mera se sprovodi od početka tekuće školske godine. Opština Šid je jedna od 15 opština u Srbiji koja je po javnom pozivu Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, dobila prošle godine sredstva za sufinansiranje mera populacione politike u lokalu. Gotovo 13 miliona dinara namenjeno je projektima usmerenim ka podsticaju rađanja. Sve planirane mere već su zaživele, kažu nadležni, a jedna od njih je produženi boravak u vrtićima. Za ovaj projekat izdvojeno je 1.843.800 dinara. “Produženi boravak je poseban oblik vaspitno-obrazovnog rada koji se organizuje radi pružanja podrške i pomoći roditeljima. Nastao je kao odgovor na potrebe zaposlenih roditelja koji koji nemaju drugih mogućnosti za zbrinjavanje svoje dece. U Predškolskoj ustanovi “Jelica Stanivuković Šilja” radno vreme je dobro organizovano, podeljeno i roditeljima se rado izašlo u susret”, kaže Zoran Semenović, zamenik predsednika opštine Šid.
U PU “Jelica Stanivuković Šilja” u Šidu produženi boravak počeo je sa radom 1. septembra prošle godine. Mnogim roditeljima je ovaj potez opštinske vlasti olakšao organizaciju oko čuvanja dece jer radno vreme nekima traje do 16,30 pa i do 17 časova”, kaže Gorana Torma, glavni vaspitač u objektu “Zvončica”. Ovo je samo jedna od mera populacione politike koja se vrlo uspešno sprovodi u šidskoj opštini, takođe ugroženoj “belom kugom”. Projekat se nastavlja, pravi rezultati će se, kako nadležni ističu, videti za 5 do 6 godina, a do tada će i u opštinskom budžetu biti izdvajana sredstva za brigu o deci i podsticaj za rađanje i pogotovo više dece.

Više srednjoškolaca među davaocima krvi

Opštinska organizacija Crvenog krsta Kule i Zavod za transfuziju krvi Sombora održali su ovih dana poslednju zajedničku akciju dobrovoljnog davalaštva krvi i to u Mesnoj zajednici Sivac. Od februara će Crveni krst Kule davalaštvo organizovati sa Zavodom za transfuziju krvi iz Novog Sada. – Prvog dana ove godine stupio je na snagu Zakon o transfuzionoj medicini koji kaže da će samo četiri transfuziciona centra, a na području Vojvodine je u Novom Sadu, moći da rade davalaštvo krvi, na taj način što će oni snabdevati bolnice. Centri će biti povezani u jedinstven informacioni sistem – registar, prikuljati, obrađivati, testirati i transportovati jedinice krvi“ – objasnila je sekretarka Crvenog krsta Kula Neda Rajačić.
Akcija u Sivcu je prva ovogodišnja na području opštine Kula, a tokom godine biće ih ukupno 28 u šest naseljenih mesta opštine i još u dve srednje škole u Kuli i Ruskom Krsturu. – U odnosu na druge opštine uzimajući u obzir broj stanovništva ne zaostajemo u davalaštvu – kaže sekretar opštinskog Crvenog krsta Neda Rajačić. – Prošle godine imali smo 946 davalaca, a ohrabruje podatak da mladi punoletni đaci posle naših motivacionih predavanja  shvataju značaj dobrovoljnog davalja krvi i rado se odazivaju. Lane smo imali 40 novih mladih davalaca što je značajan broj imajući u vidu da je u 2016. godini bilo svega nekoliko srednjoškolaca koji su se odlučili za davalaštvo.

Podrška Novog Sada porodicama sa više dece

I u ovoj godini biće obezbeđena novčana podrška porodicama s decom u iznosu od gotovo 485 miliona dinara za više od 17 hiljada korisnika, odlučeno je na poslednjoj sednici Skupštine grada. Porodice koje imaju troje ili više dece imaće prava na besplatan boravak dece u vrtićima, čiji je osnivač Grad Novi Sad, ali i na umanjenje troškova informatike i do 50 odsto. Pravo na finansijsku pomoć imaju porodice koje primaju dečji dodatak, socijalnu pomoć, deca bez roditeljskog staranja i sa smetnjama u razvoju. Sve porodice sa troje ili više dece, u skladu sa merama Pronatalitetne politike komunalne usluge koje naplaćuje JKP “Informatika” plaćaće po umanjenoj ceni. “Umanjenje ostvaruju porodice sa troje, četvoro i petoro dece, 40 posto sa šestoro, sedmoro i osmoro dece, a 50 odsto porodice sa devetoro i više dece”, kaže Vera Grkavac, načelnik Gradske Uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.
Pravo ostvaruju porodice sa troje i više dece koja su na redovnom školovanju, najduže do 26 godina života, čije je prebivalište na teritoriji Novog Sada, odnosno boravište, ukoliko su raseljena lica i pod uslovom da redovno izmiruju račun Informatike. Zahtev za umanjenje računa može se preuzeti u pisarnici Gradske uprave za opšte poslove, a popunjen zahtev podnosi se Gradskoj upravi za socijalnu zaštitu na pisarnici Gradske uprave za opšte poslove uz fotokopiju lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih za decu, potvrdu o redovnom školovanju i račun za prethodni mesec.

Studenti osmislili poseban sistem za komunikaciju

Skijaši, snouborderi i alpinisti više neće morati da skidaju kape i rukavice, hvataju domet za telefon – biće dovoljno da pritisnu jedno dugme kako bi komunicirali sa svojom grupom. Ovako Nikola Batić (22), student četvrte godine Ekonomskog fakulteta, opisuje značaj proizvoda na kojem mesecima radi sa Vukom Pajovićem i Milošem Vujadinovićem sa Elektrotehničkog fakulteta. – Sve je počelo kada su njih dvojica bili na skijanju i krenuli na neki ozbiljniji vrh, ali su se izgubili i imali problema da nađu ostatak društva. Nakon tog iskustva palo im je na pamet da bi mogli da za sebe naprave neki integrisani sistem za komunikaciju preko radio-veze, a onda su shvatili da bi od toga mogli da naprave proizvod, odnosno biznis. Kako oni ne znaju mnogo o poslovanju i finansijama, zajednički drugar me je preporučio da pomognem – priča Nikola, koji je rado pristao da im sastavi biznis plan.
Otvaranje Startap centra na Ekonomskom fakultetu učinilo im se kao idealna prilika da razviju svoje ideje i naprave prve korake u poslovanju. Upravo njihov projekat – kaciga za skijanje sa integresanim sistemom za komunikaciju na velikim visinama, proglašen je za najbolji, a oni izabrani za jedan od tri tima koji od oktobra unapređuju svoj projekat uz mentorsku pomoć i podršku, u specijalno opremljenom prostoru. – Shvatili smo da je tržište previše suženo za naš prvobitni proizvod, zato što je kaciga namenjena samo skijašima i snouborderima. U sklopu validacije ideje ustanovili smo da se ona ljudima dopada, ali da imamo male šanse za prodaju, jer se kacige jako retko kupuju – ističe Nikola.
Momci su potom osmislili aparat koji ima širu primenu i omogućava jednostavnu i besplatnu komunikaciju. – Prvi deo uređaja čini malo kućište koja se zakači na kacigu, pojas ili volan, tako da mogu da je koriste i biciklisti, alpinisti, motociklisti… Kako bi sve bilo što dostupnije, na kućištu postoji samo jedno dugme, tako da ljudi koji su u tom adrenalinskom zanosu ne mogu da ga promaše. Drugi deo čini mikrofon/slušalica, sa kojom je ono povezano preko blututa – objašnjava Nikola. Besplatna mobilna aplikacija omogućila bi svim članovima grupe da se povežu. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/na-vezi-i-na-alpima-studenti-osmislili-poseban-sistem-za-komunikaciju/vzrjsz3

Savetovalište za decu, porodicu i brak u Sremskim Karlovcima

U Sremskim Karlovcima, u okviru Saborne crkve, otvoreno je Savetovalište za decu, porodicu i brak. Svi Karlovčani mogu doći da porazgovaraju o svom problemu, kakav god da je, ali je važno da zakažu svoj termin preko elektronske pošte. Savetovalište “Angelijanum” postoji četiri meseca i za to vreme organizovali su brojne tribine na temu nedostatka samopouzdanja, depresije, nasilja u porodici, narkomanije i na taj način pokušali da Karlovčanima približe te probleme i kroz razgovor i debatu olakšaju životne dileme sa kojima se susreću. Pored sveštenika Saborne crkve, u savetovanje su uključeni pedagozi, psiholozi i defektolozi.
“Dakle ne negirajući dostignuća egzaktnih nauka i psihologije kao takve, psihoterapije itd. Želi da pokaže da postoji ipak jedan dobar deo rešenja koja se mogu naći onog momenta kada čovek zaista, ali istinski bez krajnosti”, kaže Jovan Milanović, sveštenik Saborne crkve u Sremskim Karlovcima.  “Gledamo da smanjimo stigmu koja jako prati ove bolesti i pogotovo u manjim sredinama gde ljudi nemaju, prosto plaše se da se obrate nekome za pomoć, plaše se da će biti stigmatizovani, odbačeni od društva”, kaže Jelena Gernač, defektolog.
Prema istraživanjima koje su sproveli, najveći problemi stanovnika ovog mesta su narkomanija, vršnjačko i nasilje u porodici, a potom nedostatak samopouzdanja i depresija. Svojim aktivnostima pokušavaju da dopru do ljudske svesti i ukažu na značaj razgovora.

(Re)akreditacija „spornih“ doktorskih diploma

Piše: Sreten Ćuzović*
Zimski semestar školske 2017/2018. godine iznedrio je obilje noviteta. Počasno mesto pripalo je Zakonu o visokom obrazovanju. I taman smo se obradovali ovom dugoočekivanom svetioniku misije, vizije i strategije razvoja visokog obrazovanja, kad ono kao grom iz vedra neba jedna za drugom počeše da pljušte primedbe.
Na adresu resornog ministarstva „odapeše“ strele tri naše vodeće institucije obrazovanja i nauke: Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO), Konfederacija univerziteta Srbije (KONUS) i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), s tvrdnjom da pomenuti akt „smanjuje dostignute standdarde autonomije univerziteta i akademskih sloboda, što je posebno vidljivo u predviđenom načinu formiranja NSVO i drugih tela“, zbog smanjenja prisustva predstavnika univerziteta, a povećanja predstavnika izvršne vlasti.
S druge strane predsednik Odbora za obrazovanje u Narodnoj skupštini Muamer Zukorlić ne miri se sa zvaničnim obrazloženjem Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) da Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru ne ispunjava uslove. Smatra da je tu reč o „srbijanskoj akreditacionoj mafiji“, ističući pri tome da „daleko od grada i asfaltnog puta, među plastenicima, kućama i šumom, postoji akreditovan fakultet. Strelica na putokazu to i potvrđuje, ali ne i vlasnik i osnivač te ustanove“.
Na trenutak nam se učini da je pretpraznično raspoloženje, bar do početka letnjeg semestra, potisnulo u drugi plan rasprave na tu temu „redukovana autonomija univerziteta“ „fakulteti među plastenicima“, a onda javnost „uzburka“ nova informacija da će KAPK osporiti stotinak doktorata stečenih na visokoškolksim ustanovama koje za to nisu akreditovane. To je, kako, slikovito objašnjava generalni sekretar KAPK-a Šćepan Miljanić: „nešto poput divlje gradnje – nemate dozvolu, a gradite… Teško se može reći da su ti ljudi doktorirali ako su dobili diplomu od ustanove koja nije mogla da je izda“. S druge strane, usledilo je i mišljenje ministra prosvete „da nema retroaktivne primene zakona i da doktorati ne mogu biti osporeni“.
Nova godina novi berićet. U „Politici“ (5.1.2018), naslov: „Ove godine novi krug provere doktorata; u 2018. godini nastupa period akreditacija na državnim i privatnim univerzitetima kada će se utvrđivati i to gde su stečene doktorske diplome predavača“, izjaviše članovi KAPK. Time se ne završava naš nespokoj. Oni „vremešniji“ koji su stekli univerzitetsku diplomu i naučnoistraživačko zvanje u vreme kada nisu postojali NSVO, KAPK i KONUS, prokomentarisaće ovu vest po onoj narodnoj „Što više babica to deca kilavija“.
Iako su državni i privatni univerziteti pred Zakonom izjednačeni, Ministarstvo prosvete i KAPK nikako da usaglase stavove, ko je trebalo da deluje preventivno da ne dođe do „divlje gradnje“, već se nadgornjavaju, izlazeći u javnost s neusaglašenim stavovima – objašnjenjima.
Svaki dobronamerni građanin se pita kakav će biti naš visokoobrazovani kadar čiji su mentori „neakreditovani“ doktori nauka – profesori univerziteta (nešto poput „divlje gradnje – nemate dozvolu, a gradite“). Još je čudnije kako je to moguće kada smo visokoobrazovani sistem harmonizovali sa zahtevima Bolonjske deklaracije. Imamo Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, NSVO i KONUS, a u praksi funkcionišu dva visokoobrazoana sistema – akreditovani –  neakreditovani.
Bez pretenzije da budem Justicija, boginja pravde, i presuđujem ko je u pravu, pozvaću se na nobelovca M. Kucija koji kaže „oduvek sam verovao u to da ako autor treba da objašnjava svoju knjigu, onda mora da nešto nije u redu sa tom knjigom. Osim toga, zašto bi  neki ljudi sedeli u luksuzu čitajući knjige dok drugi ne znaju da čitaju“ („Politika“, 21. 10.2017.).
Dok nadležni ne usaglase stavove visoko obrazovanje će i dalje biti trajno aktuelna tema koja traži odgovore na pitanja: Da li je visoko obrazovanje izgubilo vrednost i „kako je moguće da se gradi bez dozvole“ – hoće li se stati na kraj „divljoj gradnji“?
*profesor Ekonomskog  fakulteta u Nišu
Vremeplov: Umro Zaharija Orfelin
Na današnji dan 19. januara 1785 umro je srpski pisac Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Bio je istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, čak botaničar i farmaceut. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema “Plač Serbiji”), najznačajnije njegovo književno istoriografsko delo je “Život Petra Velikog”. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimično publikovano 1778. u delu “Kaligrafija” – nakon čega postaje član bečke Umetničke akademije. Autor je jednog “Večnog kalendara” u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima “Iskusni podrumar” u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od više hiljada naslova. Značaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.

Vremeplov: Rođen Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: “Kurs pozitivne filozofije”, “Rasprava o celini pozitivizma”, “Sistem pozitivne politike”, “Pozitivistički katehizam” rođen je na današnji dan 19. januara 1798.

Vremeplov: Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 19. januara 1847 rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Rođen Georgije Ostrogorski

Srpski  vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog institute rođen je na današnji dan 19. januara 1902. Uživao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih vizantologa uopšte. Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku “Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije” i “Zbornik radova Vizantološkog instituta”. Napisao je više od 170 radova. Dela: “Istorija Vizantije”, “Serska oblast posle Dušanove smrti”, “Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka”, “Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji”, “Avtokrator i samodržac”, “Vizantijske katastarske knjige”, “Pronija”, “Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva”, “O istoriji imuniteta u Vizantiji”, “O vizantijskoj aristokratiji”.

Vremeplov: Kraljevina SHS zamenila kalendare

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je na  današnji dan 19. januara 1919, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim austrougarskim krajevima (današnja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvaničan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.

Vremeplov: Rođen Džejms Vat

Na današnji dan 19. januara 1736 rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, što je omogućilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

Vremeplov: Rođena Irena Grickat – Radulović

Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU rođena je na današnji dan 19. januara 1922. godine. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

Vremeplov: Umro Branislav Nušić

Na  današnji dan 19. januara 1938. godine umro je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme “Dva raba”. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije “Sumnjivo lice”, “Gospođa ministarka”, “Narodni poslanik”, “Protekcija”, “Ožalošćena porodica”, “Pokojnik”, “Put oko sveta”, “Dr”, “Svet”, “Ujež”, “Mister dolar”, pripovetke i romani “Pripovetke jednog kaplara”, “Ramazanske večeri”, “Opštinsko dete”, “Ben-Akiba”, “Autobiografija”, tragedije “Knez Ivo od Semberije”, “Hadži-Loja”, “Nahod”, drame “Tako je moralo biti”, “Jesenja kiša”, “Pučina”, “Iza Božjih leđa”. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom potresnom delu “1915.”

Petarde i vakcine

Piše: Ivana Anđelković*
Neverovatno, ali tačno! Posle dugog niza godina na opšte iznenađenje, došla nam je vest iz Instituta za majku i dete da u ovoj godini nijedno dete nije operisano zbog povreda od petardi, i da se generalno smanjio broj onih koji su imali bilo kakvu povredu izazvanu pirotehničkim sredstvima. To je ohrabrujuća vest, jer znači da smo uspeli da se dozovemo pameti kada je slavlje u pitanju, da se možemo radovati i bez pucanja.
Do sada je uvek bilo –  čim se približi Nova godina i Božić na ulice izmile prodavci petardi i drugih eksplozivnih sredstava koje nude prolaznicima bez mere i kontrole. Sada je sve bilo drugačije. Manje je prodavaca, roditelji su valjda poslušali stručnjake i shvatili da decu treba odvikavati od te ružne igre koja ugrožava život. I država je napravila odličan potez uvećanjem kazni, jer ko remeti javni red i mir paljenjem i bacanjem petardi ili drugih pirotehničkih sredstava moraće da plati i do pet puta veću kaznu, od 50.000 do 100.000 dinara. Kod nas izgleda najbolje radi metod udarac po džepu.
Šta god bio uzrok, ili uzroci, dobro je da smo se opametili i smanjili taj opasni i primitivni običaj da nema slavlja ako se ne zapuca. Videli smo da može i bez petardi. Kada bismo se i u drugim sferama života otarasili primitivnih navika i poslušali stručnjake, možda bi nam bilo bolje. Takav je slučaj, na primer, sa malim boginjama i vakcinacijom. Epidemija morbila ne jenjava, iako smo je bili iskorenili, ona se vratila na velika vrata, zahvaljujući neukoj kampanji takozvanih antivakcinaša.
Iako nemaju nijedan naučni argument, oni ne posustaju u protivljenju vakcinama, a kolektivni imunitet pada. Da li neko od njih može sebi da pogleda u oči posle smrti mališana koji zbog zdravstvenih problema nije mogao da se vakciniše, a da nije bilo epidemije, sada bi bio živ. Šta u ovom slučaju treba da se desi da i to nesrećno poglavlje zatvorimo i konačno poslušamo stručnjake kao što smo izgleda uradili kada su u pitanju petarde. Da li i ovde treba da primenimo onaj drugi deo razloga zbog kojih sve manje pucamo za praznike, odnosno da i u ovom slučaju država nekog udari po džepu. Ako će to spasiti dečije živote, ja sam za.
*Blic komentar

Ruski sveštenik osuđen na 14 godina zatvora zbog zlostavljanja dece

Sud u Priozersku, u ruskoj Lenjingradskoj oblasti, osudio je sveštenika Gleba Grozovskog na 14 godina zatvora zbog zlostavljanja dece u kampovima Ruske pravoslavne crkve u Rusiji i Grčkoj, izjavio je izvor iz gradskog suda. Sudija Ljudmila Jašgina saopštila je odluku suda kojom se Grozovski proglašava krivim i osuđuje na 14 godina zatvora. -Razumem presudu i uložiću žalbu na odluku suda. Ovo nije kraj. Videćete da će se situacija promeniti, izjavio je Grozovski. Tužilaštvo je zahtevalo kaznu u trajanju od 15 godina, kao i oduzimanje prava da se on uključuje u aktivnosti povezane sa dečjim vaspitanjem. Grozovski se nije izjasnio da je kriv i odbacio je sve optužbe kao apsurdne. Prema izveštajima istražilaca, Grozovski, koji je vršio službu sveštenika u 2011. godine u Katedrali Vaznesenja Gospodnjeg u Carskom Selu, u blizini Sankt Peterburga, seksualno je zlostavljao maloletnu devojku, a 2013. je izvršio sličan čin nad dve devojčice u pravoslavnom dečjem kampu u Grčkoj. Ruski sveštenik je nakon pokretanja istrage pobegao iz zemlje, nakon čega je uvršten na listu traženih osoba, a 2016. je doveden nazad u Sankt Peterburg iz Izraela. Izvori iz Ruske pravoslavne crkve su ranije izjavili da će odluka o razrešenju Grozovskog biti donesena nakon izricanja sudske presude.

About the Author

admin