Upis prvaka: Biranje škole do 1. februara

Iako će zvanično upis nove generacije prvaka u osnovne škole početi tek 1. aprila, u sredinama u kojima ima više osnovnih škola, a roditelji žele da dete upišu u školu kojoj ono teritorijalno ne pripada, imaju vremena da ga u željenu školu prijave do kraja ovog meseca. Po Zakonu, roditelji su dužni da upišu svoju decu u osnovnu školu ukoliko ona imaju najmanje šest i po i najviše sedam i po godina, na početku školske godine, tako da će prvaci u septembru biti svi koji su rođeni u periodu od 1. marta 2011. do 28. februara 2012.
Svaka osnovna škola dužna je da upiše sve buduće prvake s područja koje joj je dodeljeno, ali postoji mogućnost da škola upiše i učenike sa područja nekih drugih škola, ali samo uz zahtev roditelja i ukoliko to dozvoljavaju kapaciteti škole.

Imenovan tim za reformu visokog obrazovanja

Na osnovu Zakona o državnoj upravi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević imenovao je Stručni tim za reformu visokog obrazovanja. Za predsednika Stručnog tima imenovan je redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Dragan Lončar,a za članove profesori dr Vladimir Yamić, dr Gordana Kokeza, dr Nenad Zrnić, dr Siniša Đurašević, dr Dejan Filipović, dr Bojan Krstić, dr Marija Kuzmanović, dr Tatjana Cvetkovski, dr Lidija Barjaktarević i doktorand Vukašin Grozdić.
Zadatak ovog tima je da razmatra i prati stanje sporovođenja Bolonjskog i Lisabonskog procesa u oblasti visokog obrazovanja, predlaže smernice za unapređenje sprovođenja procesa i mere i aktivnosti za unapređenje visokog obrazovanja i ukupne reforme obrazovanja u Republici Srbiji.

Fondacija ”Đoković” stipendira doktorantkinje pedagogije

Fondacija ”Novak Đoković” potpisala je 16. januara protokol o saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i postala prva organizacija u Srbiji koja podržava istraživače iz oblasti predškolskog obrazovanja. Fondacija će stipendirati tri doktorantkinje – dve studentkinje i jednu asistentkinju sa naučnim iskustvom koje će raditi pri Odeljenju za pedagogiju i andragogiju i baviti se temama poput uticaja digitalnih tehnologija i kulture vrtića na predškolsko obrazovanje. 
Globalni direktor Fondacije ”Novak Đoković” Alberto Liđi izrazio je zadovoljstvo zbog uspostavljene saradnje sa Filozofskim fakultetom ističući da je u fokusu rada te organizacije predškolsko obrazovanje i rani razvoj dece, navedeno je u saopštenju. ”Ulaganjem u program stipendista na Univerzitetu u Beogradu želimo da unapredimo korpus znanja u oblasti predškolske pedagogije. To će koristiti praktičarima, donosiocima odluka i ključnim akterima koji se bave predškolskim obrazovanjem. Verujemo da će inspirisati i narednu generaciju lidera u Srbiji, a i šire”, rekao je Liđi.
Upravnica Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Dragana Pavlović Breneselović istakla je da Fondacija i Odeljenje već imaju dve tačke susreta – uključenost u aktuelne procese reforme i deljenje iste vizije kvalitetnog predškolskog obrazovanja u Srbiji. ”Treća tačka susreta je podrška koju Fondacija daje mladim istraživačima i doktorantima predškolske pedagogije, pomaže jačanju istraživačkog podmlatka i omogućava da kroz aktivnosti usmerene na promenu prakse i podižemo kvalitet predškolskog obrazovanja”, rekla je Pavlović Breneselović.
Krajnji cilj projekta je unapređenje kvaliteta rada i povećanje broja dece u predškolskim ustanovama, jer prema zvaničnim podacima samo polovina mališana u Srbiji uzrasta od tri do pet godina ide u vrtić.

U prodaji zbirke zadataka za pripremu „male mature“     

Zbirke zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa za pripremu đaka koji polažu malu maturu su odštampane i od danas su u prodaji. Zbirke se mogu nabaviti u knjižarama Prosvetnog pregleda i drugim knjižarama širom Srbije ili pouzećem.  Zbirke su dragocena pomoć osmacima da što bolje provere znanje pre konačnog izlaska na ispitni megdan u junu, jer im približavaju model zadataka koji će se naći na završnom ispitu.  Svaka zbirka sadrži po 450 zadataka – jedna petina je nova u odnosu na lane i svi su rasporedeni na osnovni, srednji i napredni nivo.  Na kraju publikacija, koje je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, nalaze se rešenja.  Zbirke su štampane i na jezicima nacionalnih manjina. Sve tri zbirke koštaju kao i lane, 670 dinara, a pojedinačno, cena Zbirke za srpski (maternji) je 300 dinara, za matematiku 190, dok ce se Zbirka zadataka za kombinovani test prodavati za 180 dinara. 

Novosadski volonteri predškolcima uručili 120 paketića na KiM

Više od 30 volontera humanitarne organizacije „Stub kralja Stefana” boravilo je od 12. do 15. januara na Kosovu i Metohiji, u sklopu praznične akcije. Tom prilikom podelili su 120 paketića deci iz vrtića u Sočanici, uručili oko 100 kilograma hrane manastiru Budisavci i u saradnji sa školama u opštini Gračanica odabrali najtalentovaniju decu i postavila prezentacije njihovih dostignuća na LED-skrin bilborde na teritoriji tog grada.
 „Kao jedina humanitarna organizacija iz Vojvodine čija su okosnica u delovanju Kosovo i Metohija, okupljamo mlade, prikupljamo pomoć i dostavljamo je najugroženijem srpskom stanovništvu“, kaže predsednica organizacije Nina Stojanović.“Trudimo se da što češće odlazimo na Kosmet da bi se naši volonteri i saradnici upoznali sa socijalnom i bezbednosnom situacijom, ali i da bi pružili podršku Srbima koji su ostali da žive u južnoj pokrajini. Osim podele paketića u našoj tradiconalnoj prazničnoj akciji, pokrenuli smo i inicijativu u saradnji sa školama na Kosmetu za promociju učenika koji se ističu dostignućima u sportu, nauci ili umetnosti pod sloganom „Mladi talenti ostaju ovde”. Projekat je sproveden u opštini Gračanica, a taj grad je samo jedan u nizu. Planiramo da obuhvatimo sve srpske sredine.“ Volonteri organizacije su Pravoslavnu novu godinu dočekali u Gračanici i na višednevnom putovanju obišli sela i gradove širom Kosova i Metohije, manastire i srpsku kulturnu baštinu.  

Najbolje na bilbordima u Beočinu: Anđela, Milica i Dajana

Opština Beočin diči se svojim mladim talentovanim devojčicama. Anđela Savić osvojila je drugo mesto na republičkom takmičenju u etno-pevanju: „Talenat sam otkrila na času muzičkog kada smo pevali „Himnu Svetom Savi“. Za uspeh na takmičenju morala sam da vežbam svaki dan, ali se trudim da ne forsiram svoj glas. Volela bih kad porastem da mi solo pevanje bude zanimanje, a trenutno volim da pevam strane pesme.“ Milica Veljković, učenica trećeg razreda osnovne škole, dobila je Svetosavsku povelju: „Učim pevanje u muzičkoj školi u Domu kulture. Sve volim da pevam i nemam neku omiljenu pesmu, a uskoro ću početi da učim i da sviram klavir“, dodaje Milica. Dajana Jelenić iz Osnovne škole „Jovan Grčić Milenko” donela je drugu nagradu sa repuličkog takmičenja u pevanju: „Volim pevanje i drago mi je što sam mogla tokom škole da mu se posvetim i ostvarim uspeh. U budućnosti bih volela da upišem medicinsku školu“, kaže Dajana. Sve tri našle su se na bilbordima u okviru projekta „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti.
Projekat je i lane nastavljen u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” je već predstavio većinu laureata projekta „Učim + Znam = Vredim” iz opština Srbobran, Temerin, Žabalj, Bački Petrovac, a narednih dana predstavlja učenike iz Beočina uz njihove kratke izjave.  

Novo vreme traži novu etiku i pedagogiju

Piše: Miodrag Srbljak*
Naši učitelji, nastavnici i profesori iz druge polovine prošlog veka školovani su za vaspitanje i obrazovanje socijalističkog čoveka. Uvođenjem novog društvenog sistema nametnuti su nam novi, nedovoljno jasni oblici društvenog ponašanja, nova etika, novi sistemi vrednosti i drugo. Zatečeni smo nespremni, pa nam izviru brojni društveni problemi koji se neposredno reflektuju na vaspitni i obrazovni sistem – od porodice kao njegove osnovne ćelije, preko škole do svih drugih društvenih ustanova. Sada se naivno pitamo ko je kriv za nasilno ponašanje, a zaboravili smo da su blaži oblici nasilja, pa i ređi ozbiljniji, oduvek postojali, i u porodici, i u školi i drugde.
Začudo, i država se pita koje je kriv za nasilje u porodici i školi. Možda bi mogla da se pita šta je uradila da se što bezbolnije prebrodi povratak u kapitalizam, ako živimo u kapitalizmu. Pedagogija je nauka o vaspitanju, pa je treba prilagoditi novim ciljevima vaspitanja naše mladeći. Nisam siguran da su naši fakulteti koji nam obrazuju nastavni kadar potpuno  preusmerili svoje programe ka vaspitanju i obrazovanju kadrova za nastavak izgradnje prekinutog kapitalizma 1945. godine, koji smo, hteli ne hteli, prihvatili početkom 21. veka kao put u budućnost.
Mogu li roditelji, škole i druge vaspitno-obrazovne ustanove sa svojim postojećim kadrovima da shvate značaj svoje izmenjene uloge u obrazovno-vaspit-nom procesu naše dece i učenika? I još teže pitanje: mogu li da se izbore u suzbijanju nasilja u samoj porodici, vrtiću, školi? Sasvim sigurno ne mogu bez dobro normiranog pedagoško-psihološkog sistema koji će oslikavati kvalitete tog novokapitalističkog čoveka, kao ideal na kome će naši vaspitači, predavači, deca i omladina težiti. A to mora da uradi nauka umesto nakaradnih tv programa, svemogućeg i neselektivnog interneta (sa tehnikama pretraživanja, blogovanja, skajpovanja, fejsbukovanja, četovanja, tvitovanja), mobilne telefonije i drugog.
Vaspitanje da je skromnost vrlina; da nemati nije sramota, a da otimati jeste; da je humano ne uzvratiti udarac; da se ne treba boriti za sebe po svaku cenu; da ja nisam centar sveta itd. danas ne prolazi, pripadalo je nekom drugom vremenu. Dakle, preduzimanje raznih mera, bez te pedagogije sa novom etikom, novim vrednostima i novim idealom čoveka, borba sa nasiljem u porodici, školi, tud. Propisivanjem raznih kodeksa ponašanja, postupaka u informisanju, oslanjanje na razne službe i organe ličiće na sprečavanje isticanja vode iz izrešetanog bureta, ili na gašenje požara koji se stalno obnavlja, jer je okruženje zapaljivo, pa ga treba neutralisati.
Moramo da menjamo mentalitet, tradiciju, navike, običaje, korene, istoriju, teritoriju. Jedino tako promenjeni, možemo u Evropu.
Nasilje može biti vršnjačko, dečačko, devojačko, školsko, političko, vojno i uvek će se manje više reflektovati na formiranje svesti mladih. Oslikajmo zato pedagoški tog pozitivnog novokapitalistu kakvog hoćemo (ako to umemo i možemo), da bismo imali protivteg na vagi, kako nam nasilje ne bi prevagnulo.
*samostalni prosvetni  savetnik u penziji

Prof. Vejnović predložen za Februarsku nagradu

Dr Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Vojvodine i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, predložen je za dobitnika Februarske nagrade za 2017. godinu, odlučeno je na jučerašnjoj sednici Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu. Taj predlog biće upućen Skupštini grada, a konačnu reč daće odbornici i odbornice na svečanoj sednici. Na jučerašnjoj sednici predloženo je da novčani deo Februarske nagrade iznosi 130.000 dinara.Inicijativu da prestižno priznanje pripadne prof. dr Tihomiru Vejnoviću podneli su: Društvo lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, Organizacija za podršku ženama s invaliditetom „…iz kruga Vojvodina”, Udruženje za ginekološku endoskopiju Srbije i Udruženje „Mamarijum” iz Novog Sada.
Prof. dr Tihomir Vejnović rođen je 22. novembra 1958. godine u Apatinu, a u zvanje redovnog profesora na Katedri za ginekologiju i akušerstvo na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu izabran je 2008. godine. Na mestu šefa Katedre bio je od 2011. do 2016. godine. Član Međuodeljenskog odbora SANU za biologiju i humanu reprodukciju postao je 2004. godine, a za člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva biran je 2006. Imenovan je za počasnog doktora nauka Univerziteta „Vasile Goldiš“ u Aradu 2013. godine. Član je Saveta Univerziteta u Novom Sadu od 2017. godine, a Odbora za humanu reprodukciju Odeljenja medicinskih nauka SANU od 2015. Tokom dugogodišnje karijere organizovao je više od 150 naučnih i stručnih skupova i uspostavio međunarodnu saradnju s najeminentnijim stručnjacima iz oblasti ginekologije i akušerstva iz Nemačke, Velike Britanije, Rusije, Švedske, SAD, Austrije, Mađarske, Rumunije i drugih zemalja.

Bez posla najviše doktora nauka ekonomije i prava

Da je u Srbiji teško naći posao nije nikakva tajna jer je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje mnogo onih koji čekaju posao. Ipak, u godini iza nas u Vojvodini je manje nezaposlenih nego što ih je bilo na kraju 2016. godine, i to 26.343, na osnovu podataka NSZ-a. Iako je to podatak koji ukazuje na to da se situacija menja nabolje, još uvek je nezaposlenih mnogo, odnosno na kraju prošle godine u Vojvodini ih je na evidenciji NSZ-a bilo oko 134.000, od toga više od polovine, odnosno oko 68.000, žena. Bez posla je veliki broj onih koji su bez obrazovanja ili su završili samo osnovnu školu ili zanat, mnogo je i srednjoškolaca, cifra onih sa VII 2 stepenom obrazovanja viša je od 130, a od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ-a na kraju prošle godine u Vojvodini je bilo i 35 onih koji imaju osmi stepen stručne spreme, odnosno doktorat nauka.
Među nezaposlenim doktorima nauka daleko je više žena nego muškaraca: čak 23 žene s najvišim stepenom stručnosti.  Među doktorima nauka koji ne rade prednjače oni koji imaju najviši stepen obrazovanja u oblasti ekonomije, prava i administracije – ima ih deset, a slede doktori nauka sa strukom društveno-humanističkog područja, kojih je na evidenciji osam. Diploma doktora nauka nije pomogla da posao dobiju/nađu četiri nezaposlena s tim zvanjem u oblasti kulture, umetnosti i javnog informisanja.
Takođe, diploma doktora nauka nije dovoljna ni da se zaposle tri u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, isto toliko onih koji taj stepen stručnosti imaju u oblasti zdravstva, farmacije i socijalne zaštite, kao i onih sa strukom u prirodno-matematičkom području.
Bez posla su i dva doktora nauka u oblasti fizičke kulture i sporta, i po jedan doktor nauka iz geodezije i u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Po svemu sudeći, pokazuje se da su ekonomija i pravo, a potom i društvene nauke, oblasti za kojima vlada najveće interesovanje onih koji se odluče da steknu osmi stepen stručnosti. S druge strane, na evdienciji NSZ-a nema kadrova tog stepena obrazovanja u oblasti hemije, elektrotehnike, saobraćaja, mašinstva… koje su i inače deficitarne struke. Ili ih nema, ili su zaposleni, ili su, što je sve češće, nakon sticanja diplome doktora nauka otišli iz zemlje jer mnogo onih koji imaju taj stepen obrazovanja nije spremno da čeka na posao već idu tamo gde ga ima.
Veliko je pitanje da li će se vratiti jer ako se znanje ne primenjuje u praksi, gubi svrhu. Naime, da bi se stekla diploma doktora nauka, potrebne su godine rada i učenja. Doktor nauka ne nastaje preko noći već godinama i kruna je obrazovanja dugog više od 20 godina, tokom kojih se, od osnovnoškolskog pa srednjoškolskog obrazovanja do fakulteta, znanja neprestano uvećaju i usavršavaju. Da bi se stekla diploma doktora nauka, potrebno je i povezivanje i saradnja s kolegama u zemlji i inostranstvu, pisanje naučnih radova, koji moraju biti objavljeni u stručnim publikacijama… a potrebno je i da rade.
Takođe, uz rad i odricanje da bi se stekla diploma doktora nauka, potrebno je i dosta novca, koji su uložili i doktori nauka i njihove porodice, ali i država. Zbog toga bi bilo izuzetno važno da doktori nauka znanja koja stekli i primene i time doprinesu sopstvenom uspehu, ali i boljitku celog društva. Nikako nije dobro da doktori nauka – a reč je uglavnom o mladim ljudima koji su u radno najboljim godinama – ne rade ili odu iz zemlje.

35 doktora nauka u Vojvodini bez posla:Brojka mala ili velika?

Da li je brojka od 35 doktora nauka u Vojvodini koji su bez posla mala ili velika, teško je reći. Na evidenciji NSZ-a U Vojvodini nezaposlenih bez kvalifikacija i onih koji imaju treći stepen obrazovanja ima više od 82.000 pa je brojka 35 zapravo neznatna. Ali, nije naodmet zapitati se koliko je dobro što je toliko nezaposlenih prakatično bez struke i da li je svrsishodno dopustiti da oni koji su se školovali duže od dve decenije i stekli najviši stepen nemaju mogućnost da naučeno primene, bez obzira na to o kojoj je struci reč.

Od naredne školske godine IT smer i na Mašinskom fakultetu

Od naredne školske godine IT smer imaće i Mašinski fakultet u Beogradu, odlučio je Senat Univerziteta koji je 17. januara usvojio novi studijski program Informacione tehnologije u mašinstvu. Od uvođenja novog studijskog programa, koji će trajati tri godine i nosi 180 bodova, deli ih još jedan korak, a to je da dobiju zeleno svetlo Komisije za akreditaciju.
“Mašinski fakultet već ima master studije Mašinstvo i informacione tehnologije tako da na ovaj način modernizujemo postojeće osnovne studije. Oko pedesetak novih studenata će se dominantno baviti informaciono-komunikacionim tehnologijama u mašinstvu”, kaže dekan tog fakulteta prof. Radivoje Mitrović. On očekuje da će novi studijski program Komisija akreditaciju odobriti tokom aprila i maja i da će već od jeseni, on naredne školske godine, moći da upišu prvu generaciju brucoša. “Na ovaj način Mašinski fakultet ne samo da implementira informacione tehnologije nego jača digitalizaciju svih objekata, koji su predmet izučavanja na Mašinskom fakultetu – vozila, letelice, pametne zgrade, čiste sobe”, naglasio je Mitrović.
Pojašnjava da je novi studijski program podrazumeva primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u mašinstvu i da se razlikuje od drugih IT smerova na ETF-u, FON-u, Matematičkom fakultetu. “Zadržavamo osnovni kurs razvijamo mašinsko inženjerstvo, ali nema mašinskog inženjerstva bez veće primene informaciono -komunikacionih tehnologija”, zaključio je Mitrović.

Đaci  u bazenu plivali za Časni krst

Stotine đaka od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola okupili su se u četvrtak  na bazenima tri opštine kako bi učestvovali u trci za Časni krst. Mališani iz palilulskih i zvedarskih osmoletki svoje snage odmerili su na bazenu “Tonus”, gde je manifestacija počela u 11 sati, a prvi školarci sa svojim roditeljima, bakama i dekama na vrata sportskog centra pristigli su već sat vremena ranije. Sem članova porodice, podršku su im pružali i stariji školski drugovi, koji su, prateći trke sa prozora, navijali za svoje favorite. U samoj sali uzbuđeni osnovci zagrevali su se na ivici bazena, dok je sveštenik i veroučitelj Radomir Čvoro osveštao prostor i učesnike trke.
– Ovo je prvi put da se plivanje ogranizuje i za decu, uz blagoslov patrijarha Irineja. Za sada smo organizovali manifestaciju samo za đake od prvog do četvrtog razreda, a nadamo se da će se u narednim godinama broj učesnika proširiti i da ćemo među plivačima imati i učenike starijih razreda i srednjih škola. Iz osnovnih škola prijavljeni su po jedan dečak i devojčica – kaže Čvoro.
Na bazenu dubine od 0,8 do 1,2 metara i dužine preko 13 metara dečica su plivala po grupama i to prvo dečaci palilulskih škola, potom njihove drugarice iz školskih klupa, a za njima su išli Zvezdarci, takođe prvo muška, pa ženska grupa. Na prvoj od četiri trke najbrži je bio Ognjen Šević, devetogodišnjak iz OŠ “Zaga Malivuk” u Krnjači. – Za plivanje za Časni krst prijavio sam se na predlog svog veroučitelja. Treniram vaterpolo, tako da se nisam posebno pripremao za današnju trku, niti sam imao tremu. Drugarica iz moje škole bila je četvrta po redu u trci za devojčice – priča Ognjen, inače učenik trećeg razreda ove osmoletke. Kako dodaje njegova majka, nakon trijumfa uslediće i mala proslava. – Ognjen nam je obećao da će nas častiti ako pobediti, tako da ćemo obeležiti pobedu – priča kroz smeh ponosna mama. U ženskoj grupi palilulskih škola prva je do cilja došla Anđela Petrović, dok je u dečačkoj ekipi zvezdarskih osnovaca najspretniji bio Strahinja Radonjić.

Vremeplov: Umro Nedeljko Čabrinović

Na današnji dan 20. januara 1916 godine umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

Vremeplov: Rođen Amper

Francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja rođen je na današnji dan 20. januara 1775. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov: Prvi put se sastao Parlament

Na današnji dan 20. januara 1265 godine prvi put se sastao engleski Parlament – čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor – sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

Vremeplov: Umro vojvoda Mišić

Na današnji dan 20. januara 1921. godine  umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909.

Vremeplov  Kenedi  postao najmlađi šef SAD

Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je na  današnji dan 20. januara 1961u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

Vremeplov:Umro vojvoda Bojović

Na današnji dan 20. januara 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad).

Vremeplov: Rođen Đorđe Jovanović

Na današnji dan 21. januara 1861 rođen je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

Vremeplov: Giljotiniran kralj Luj XVI

Francuskom kralju Luju XVI – kojeg je u septembru 1792. revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog “veleizdaje” osudio na smrt – u Parizu je na današnji dan 21. januara 1793 na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. a ostao je na tronu još tri godine po izbijanju Francuske revolucije.

Vremeplov:Umro Vojislav Ilić

Na današnji dan 21. januara 1894 umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid s romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće (“Zimska idila”, “Jesen”, “Ja ništa više ne verujem”, “Tamara”, “Istok”). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja “Pesama” objavljena za života i sabrana dela posthumno.

Vremeplov: Umro Lenjin

Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistem umro je  je na današnji dan 21. januara 1924. Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog terorističke aktivnosti. Dela: “Šta su ‘prijatelji naroda’ i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?”, “Razvitak kapitalizma u Rusiji”, “Zadaci ruskih socijaldemokrata”, “Šta da se radi?”, “Korak napred, dva koraka nazad”, “Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji”, “Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije”, “Materijalizam i empiriokriticizam”, “Socijalizam i rat” (s Grigorijem Zinovjevom), “Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma”, “Aprilske teze”, “Država i revolucija”, “Proleterska revolucija i renegat Kaucki”, “Dečja bolest ‘levičarstva’ u komunizmu”.

Vremeplov: Umro Džon Kauč Adams

Na današnji dan 21. januara 1892. godine  umro je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Žan Žozefu Leverjeu.

U Srbiji 1.114 obolelih od malih boginja

Za tri i po meseca u Srbiji je registrovano 1.114 slučajeva malih boginja, a dvoje pacijenata je umrlo zbog komplikacija, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut”. Najmlađa obolela osoba je uzrasta jedan i po mesec, a najstarija 60 godina. Većina obolelih osoba (93 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod 141 obolele osobe. Zbog komplikacija bolesti u Beogradu je umro tridesetogodišnji mladić i u Nišu dvogodišnji dečak. Od oktobra prošle godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije i intenzivno se sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od godinu dana do navršenih 14 godina.

U Vojvodini 29 obolelih od malih boginja

U epidemiji malih boginja u Vojvodini do sada je obolelo 29 osoba, od čega je u Novom Sadu njih 14. Mali broj obolelih u Vojvodini u odnosu na ukupan broj zaraženih u Srbiji, gde se razbolelo više od 1.000 ljudi, posledica je boljeg obuhvata vakcinacijom, ali i akcijama dopunskih imunizacija vakcinom MMR. “U Novom Sadu je do sada od malih boginja obolelo 14 osoba, a u ostatku Vojvodine imamo još 15 obolelih, što je ukupno 29. Jedino je u Novom Sadu proglašena epidemija, jer su samo tu registrovani uzajamno povezani slučajevi, a u drugim mestima su pojedinačni slučajevi oboljevanja”,kazao je pokrajisnki sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković koji je i na čelu Štaba za praćenje epidemiološke situacije koji je formirala Pokrajinska vlada, na inicijativu predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića.
Prema Gojkovićevim rečima, epidemiološka situacija je mnogo bolja u Vojvodini, jer je pored boljeg obuhvata vakcinacijom u odnosu na centralnu Srbiju, povećan i broj dodatno vakcinisanih u akcijama koje se sprovode od septembra. “Obuhvat vakcinacijom u septembru u Novom Sadu bio je ispod 70 odsto, a sada je veći od 90 odsto, dok je na teritoriji Vojvodine to više od 95 odsto. Takav obuhvat je uticao na to da ne bude veliki broj obolelih u Vojvodini i da se spreči širenje epidemije. Uspeli smo da zaustavimo ozbiljnu situaciju u Novom Sadu, gde je proglašena epidemija zbog međusobno povezanih slučajeva “, kazao je dr Gojković.
Od kao je formiran Štab za praćenje epidemiološke situacije, stalno se sprovode akcije, pozivaju roditelji da vakcinišu decu, a u saradnji s opštim bolnicama u Vojvodini radi se na adekvatnom prepoznavanju bolesti. ” U Dečjoj bolnici i u Klinici za infektivne bolesti u Novom Sadu napravljene su izolacije za obolele, kako bi mogli da se smeste oni kod kojih se otkriju male boginje. Na tim odeljenjima rade medicinski radnici čiji je vakcinalni status poznat, a angažovani su najiskusniji lekari i medicinske sestre. Pored toga, svakodnevno smo u komunikaciji i koordinaciji s opštim bolnicama i epidemiolozima”, poručio je dr Gojković.

Đaci u kolu za bivšeg učitelja

Celo selo okupilo se u utorak na koncertu u Vrbaškoj u znak zahvalnosti učitelju Bogdanu Đurđeviću (84), koji je izveo četrdeset generacija učenika iz ovog potkozarskog kraja. Omiljeni učo, penzionisan pre 22 godine, nakon poslednjih ocena koje je zaključio i četrdesete generacije ispraćene uz setu, nastavio je da živi u Vrbaškoj, među svojim bivšim učenicima i ostalim meštanima. Za sve njih Bogdan je, kažu bivši njegovi učenici Mile Petrović, Danijela Rauš i Veljo Pavić, autoritet čija reč se sluša i uvažava. – Lekcije koje smo naučili od našeg učitelja su dragocedne, vredne i primenjive u svakom vremenu. One su đačke, školske i životne. Naš učitelj Bogdan je po svemu primer istinskog prosvetara, koji je generacijama svojih đaka u svest ugradio trajne društvene i moralne vrednosti – ispričao nam je Mile Petrović.
Nekoliko stotina folkloraša, pevača, glumaca i recitatora smenjivalo se na novogodišnjem koncertu sredinom januara u Vrbaškoj koje je iz prvog reda, uzbuđeno i sa vidnim emocijama pratio učitelj Bogdan. – Odlučili smo da našem učitelju koji je celi radni vek proveo u našem selu, zahvalimo na poseban način, kako najbolje znamo i umemo. Organizovali smo koncert za učitelja zajedno sa prijateljima, mladim glumcima iz Kozarske Dubice i članovima KUD „Sveti Sava“ iz banjalučkog naselja Lauš – podseća Miroslav Lajić, koreograf “Mirkovog kola”. Ovo kulturno-umetničko društvo je program u čast svome učitelju organizovalo zajedno sa Mesnom zajednicom i Osnovnom školom „Mladen Stojanović“ iz Vrbaške.

By admin