Vesti – 22.01.2018.

Ministar popustio – štrajka neće biti

U četvrtak smo dopisom upoznali  predsednike sindikalnih organizacija u školama sa situacijom u OŠ „Sveti Sava“ u Šapcu i obavestili ih da je IO NSPRV doneo Odluku o štrajku upozorenja. Na naše zadovoljstvo, ta Odluka neće biti aktivirana, jer je ministar jutros (petak,  prim. ured.) ispoštovao zakon i imenovao direktora po konkursu”,  rekao je u petak  predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz. 
“Ovim putem želimo da Vam prenesemo pozdrave i zahvalnost koju ste dobili od naših kolege iz te škole, kolega koji su istrajnom borbom, uz našu svakodnevnu i iskrenu podršku, rešili problem. To je svima nama jasan pokazatelj da je moguće, da rezultati u mnogome zavise od nas i naše sposobnosti i želje da istrajemo u svojim zahtevima. Nadamo se da nam budućnost neće doneti previše sličnih situacija, ali ako se to i desi, imamo model. Zajedno, složno i jedinstveno” kaže Hrnjaz.
Podsećamo da u OŠ “Sveti Sava” u Šapcu, školi čiji zaposleni su članovi našeg sindikata, štrajk traje već više od mesec dana! U toj školi, školi za decu sa smenjama u razvoju, štrajkuju gotovo svi nastavnici uz apsolutnu podršku roditelja. Nastava se ne održava, ali su deca u školi i sa njima se rade grupne radionice.
Štrajk u školi je otpočeo imenovanjem v.d. direktora posle ostavke prethodne direktorice. Školski odbor je dao predlog v.d. direktora, a raspisan je i konkurs za direktora koji je završen pre više od mesec dana i na njega se prijavila samo jedna osoba, osoba koju je i školski odbor podržao za vršioca dužnosti. Umesto da, u skladu sa zakonom, imenuje tu osobu, ministar je, ne znamo na čiji predlog, imenovao sadašnjeg vd-a, i to osobu zbog koje je škola u problemu već skoro dve godine. Pomenuta osoba je u prethodnom periodu imala sukobe sa skoro svim zaposlenima, zbog nekih njenih aktivnosti školu su posećivali inspektori (iznošenje i fotokopiranje zvaničnih dokumenata, iznošenje u u javnost podataka o deci koja pohađaju ustanovu, prijava….), a takođe je dolazila u sukob i sa roditeljima dece.
U poslednjih mesec dana sindikat se obraćao nekoliko puta ministarstvu sa molbom da se uključi i reši problem, ali je ta reakcija, do petka, izostala. (→Saopštenja)

Sombor stipendira najbolje studenate

Kao jedan od najbitnijih centara novoveke srpske pismenosti i prosvete, Sombor je uvek prednjačio u iskazivanju poštovanja svojoj omladini žednoj znanja, pa se tako našao i među varošima koje su među prvima ustanovile običaj stipendiranja budućih akademskih građana iz sredstava ovdašnjeg budžeta. Godinama unazad ovakav oblik podrške studentima je određen i formalnim pravilnikom koji, pored deficitarnosti pojedinih visokoobrazovanih kadrova vodi i računa o uspehu akademaca, pa se tako može reći da grad stipendira najtraženije i najbolje.
Tako je ovih dana zamenik gradonačelnice Antonio Ratković uručio ugovore o stipendiranju 25 studenata koji su tokom studija ostvarili najbolji uspeh. Svi studenti imaju prebilašte na teritoriji grada Sombora, studiraju na nekom od fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i na režimu su finansiranja iz republičkog buyeta. Ratković je studentima poželeo mnogo uspeha ove godine i tokom celog školovanja.
Sama stipendija iznosi 11.176 dinara i isplađuje se u ratama tokom školske godine, a ove godine se na konkurs javio ukupno 81 student, nakon čega je izvršeno bodovanje po osnovu deficitarnosti struke i po osnovu ostvarenog uspeha. Po osnovu deficitarnosti najviše, odnosno 30, bodova ostvarili su studenti koji se školuju za zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva, a sa 20 bodova bodovani su studenti koji će nakon završetka ovog stepena školovanja osvojiti zvanje diplomiranog profesora matematike, diplomiranog inženjera mehatronike, diplomiranog socijalnog radnika i diplomiranog inženjera poljoprivrede u oblasti zaštita bilja.

Najbolji na bilbordima u Suseku: Sara

Sara Malvinu Čelovski iz Osnovne škole „Jovan Popović” u Suseku, opština Beočin, ostvarila je veliki uspeh, drugo mesto iz srpskog jezika kao nematernjeg, na republičkom takmičenju. – U školi su mi najbolje išli jezici. Upisala sam gimnaziju u Bačkom Petrovcu, jer još uvek nisam odlučila šta želim da budem, razmišljam i o studijama u inostranstvu – rekla je Sara, koja se našla među laureatima projekta „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti.
Projekat je prošle godine nastavljen u Novom Sadu i šest okolnih opština: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Temerinu, Žablju, Bačkom Petrovcu i Beočinu. Na 61 bilbordu u sedam lokalnih samouprava predstavljeno je više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Škole u Vojvodini osigurane (iz lokalnih budžeta)

Nakon požara u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, u kojoj će štetu od oko 20 miliona dinara, zbog toga što školska zgrada nije bila osigurana, morati da plate država, lokalna samouprava, a apeluje se i na donatore, ministar prosvete Mladen Šarčević naložio je školskim upravama da mu dostave podatke koliko je škola u Srbiji osigurano i kolika je bila šteta u proteklom periodu na objektima koji nisu imali osiguranje. I mada se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nigde decidno ne spominje osiguranje školskih objekata, to je do sada uglavnom zavisilo od dobre volje lokalnih samouprava. koje su uporište za tu dobru volju nalazile u članu 189 Zakona koji, između ostalog, lokalnim samoupravama ostavlja da finansiraju sve što je u vezi sa zaštitom i bezbednošću dece i učenika.
A dok se u Ministarstvo ne sliju podaci koje je ministar tražio, anketom po vojvođanskim školama i lokalnim samoupravama pokušali smo da saznamo kakvo je stanje s osiguranjem školskih objekata u Pokrajini. I mada se u javnosti pojavio podatak da se jedino Beograd za sada može pohvaliti da je većina osnovnih i strednjih škola osigurana, te da u slučaju požara, pucanja cevi ili štete zbog vremenskih nepogoda štetu snose osiguravajuće kuće, izgleda da time može da se pohvali i velika većina vojvjođanskih lokalnih samouprava.

ŠU Novi Sad: Većina školskih objekata osigurana

Načelnik  Školske uprave u Novom Sadu, nadležne za Južnobački i Sremski okrug Jovo Vukčević tvrdi, da je velika većina školskih objekata u ova dva okruga osigurana. Ovo su  potvrdile i škole i lokalne samouprave koje smo anketirali. ” Škola je osigurana, kao i sve ostale škole na teritoriji Grada Novog Sada, i to nam plaća lokalna samouprava – kaže direktor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu dr Radivoje Stojković. – I mada je zakonska obaveza samo osiguranje učenika, a to se plaća iz roditeljskog dinara, lokalna samouprava, pored osiguranja školskih objekata, plaća i osiguranje od odgovornosti nastavnika i zaposlenih i osigurava đake na praksi u srednjim stručnim školama.”
I Opština Irig, po rečima Ilije Jocića, zaduženog za budžet, plaća osiguranje svih školskih objekata, kako kaže, zato što su oni javna svojina, mada ne uvek i opštinska.

ŠU Sombor: Osigurane sve školske zgrade Sombora i Subotice

Dok se podaci iz škola u Zapadnobačkom i Severnobačkom okrugu slivaju u nadležnu, Školsku upravu u Somboru, njen načelnik Borislav Staničkov kaže da ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali da misli da je velika većina škola u ova dva okruga osigurana, a da zna su osigurane sve školske zgrade na teritoriji Sombora i Subotice, kao i da to osiguranje plaćaju lokalne samouprave.

Žitište: Osigurali sve školske zgrade

O stavu lokalnih samouprava u Vojvodini prema ovom finansijskom izdatku, možda najbolju sliku pruža stanje u Žitištu, jednoj od najsiromašnijih opština. “Osiguravamo sve školske zgrade, a s obzirom na to da imamo izdvojena odeljenja po selima, to je 11 zgrada – kaže Svetlana Maja Babić u Opštini Žitište, zadužena za obrazovanje. – Ja se ovim bavim već 11 godina, a zatekla sam ovakvo stanje i nikad do sada niko nije postavio pitanje zašto to radimo, kada nam nije obaveza. Prosto, školske zgrade se osiguravaju, bez obzira na to što nam to s našim opštinskim buyetom nije ni malo lako.”

Bolji uslovi za 453 đaka u Mokrinu

U Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu, najvećoj seoskoj školi na području Grada Kikinda, sa 453 đaka, završeni su radovi na rekonstrukciji toaleta i stolarije. Zamenica gradonačelnika Kikinde Bosiljka Srdić uverila se prilikom obilaska škole da su radovi kvalitetno obavljeni, a novim nameštajem i računarima opremljeno je nekoliko učionica.    – Gradska uprava je tokom prošle godine izdvojila značajana sredstva za infrastrukturne radove u obrazovnim ustanovama, a u tom pogledu ništa nećemo menjati ni u 2018. Konkretno, za radove u ovoj školi smo izvojili oko pet miliona dinara. Pohabana stolarija zamenjena je PVC stolarijom, a postavljene su i nove sanitarije. Obnovljena je i kompletna vodovodna instalacija – precizirala je Bosiljka Srdić.
Direktor mokrinske škole Nenad Kihas kaže da je ova investicija stigla u pravi čas, jer su toaleti bili u veoma lošem stanju. Školu u narednom periodu očekuje još mnogo posla, jer je nužna zamena prozora i vrata u devet učionica. Mesnoj zajednici Mokrin i školi je na konkursu NIS „Zajednici zajedno” Kompanija NIS odobrila oko 4,2 miliona dinara. Taj novac utrošiće se za radove u školi i sportskoj hali koju koriste đaci mokrinske škole.

Biblioteka za slušanje „Avanture Dobrog Vuka”

Danas, kada je sve na „klik“ od dece, jedna profesorka književnosti i jedna pedagoškinja iz Zrenjanina pretočile su profesije u ljubav, realizovale zanimljivu ideju i u edukativne svrhe iskoristile savremenu tehnologiju. One prave originalne klipove na Jutjubu namenjene mališanima, ali i njihovim roditeljima, kao i svima koji vole da slušaju priče, pesme i bajke. „U pitanju su kratki klipovi, kako bi zadržali pažnju dece. Interpretativno čitanje književnih tekstova i originalne ilustracije u kombinaciji sa prikladnom muzikom u pozadini mogu da posluže kao odlična zamena za čitanje knjiga, recimo, dok ste na putu u kolima“, kaže profesorka književnosti Jadranka Štefković.
Ona i pedagoškinja Bojana Pisodorov su na ovu ideju došle sasvim slučajno, radeći prezentaciju za odbranu diplomskog rada. Pomislile su zašto da ne iskoriste svoja znanja i veštine i usmere ih na ono što vole, a to su književnost, deca i poučavanje. „Avanture Dobrog Vuka“, kako je nazvan ovaj projekat, naišle su, kažu naše sagovornice, na veliki broj pozitivnih komentara.
„Mislimo da je slušanje priča i pesmica za decu veoma važno. Slušajući priče, dete razvija maštu. Razmišlja o ljudima, mestima i situacijama s kojima će se u životu sretati. Mašta je korisna za rešavanje izazova i problema u svakom životnom dobu. Deca dok slušaju priče proširuju svoj rečnik, kao i opšte znanje. Takođe, upoznaju se sa književnim jezikom, koji se razlikuje od svakodnevnog, a da ne spominjemo koliko je značajno to što se razvija ljubav prema knjizi“, kaže pedagoškinja Bojana Pisodorov.
Danas svi nekuda žure i najčešći je izgovor da se nema vremena za čitanje. Zato im je lakše da odu na Jutjub. Stoga Jadranka i Bojana pomažu roditeljima, bakama, dekama, starijoj braći i sestrama. „Pustite deci nešto korisno, poučno, smirujuće, edukativno i lepo. Verujemo da su „Avanture Dobrog Vuka“ upravo takve“, poručuju one.

Radovi u kikindskom dečijem pozorištu

U Dečijem pozorištu „Lane” u Kikindi u toku su radovi na dogradnji kojim će ova ustanova moći da obogati kulturne sadržaje namenjene najmlađima, ali i odraslim sugrađanima. Radovi su započeti krajem decembra i odmakli, zahvaljujući dosadašnjim povoljnim vremenskim prilikama, a planirano je da se okončaju u martu. Sredstva za dogradnju novih sto kvadratnih metara za Dečije pozorište „Lane” u iznosu od tri miliona dinara dobijena su iz gradskog buyeta Kikinde, na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti kulture. Glumac i direktor Aleksandar Maletin kaže da se gradi foaje čime će se dobiti novi ulaz u pozorište, kao i multimedijalni prostor koji će služiti za raznovrsne sadržaje za decu i odrasle, jer će moći da bude i bioskopska sala.
Dečije pozorište „Lane” za ovu godinu ima ambiciozne planove. Na repertoaru pozorišta je 40 predstava, a u ovoj godini pripremiće četiri premijere. Upravo se priprema premijerno izvođenje predstave „Ružno pače”, koja će uslediti čim se završe radovi na dogradnji, a prema rečima direktora Maletina privodi se kraju i rad na predstavi „Knjiga o yungli”. Dramatizaciju obe ove predstave uradila je glumica Gordana Rauški. U jedinom dečijem pozorištu u gradu u planu je rekonstrukcija upravne zgrade, a takođe i sale u kojoj će biti škola glume. Školu glume „Lane” u četiri grupe pohađa stotinak dece.

Đukić Dejanović u Sečnju: Prve jaslice u dva naselja

Od ponedeljka, 22. januara, u sečanjskom vrtiću počeće da radi odeljenje za jasleni uzrast dece do tri godine, pa će se 18 mališana naći u novouređenom prostoru u Sečnju, a u Krajišniku još 15. Ovo je najavila direktorka Predškolske ustanove „Poletarac“ Nataša Rađenović, prilikom posete ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović. Ministarka Đukić Dejanović i načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga Snežana Vučurević, posetile su opštinu Sečanj, povodom uspešne realizacije pronatalitetnog projekta, koji je u ovoj opštini sprovođen uz podršku kabineta ministarke.
„Veoma sam zadovoljna što je pet opština za koje smo izdvojili sredstva u prošloj godini, među kojima su i Sečanj i Žitište, veoma dobro iskoristilo sredstva koja su im dodeljena za popravljanje natalitetne atmosfere. Sečanj je dobar primer, jer na vidljiv način popravlja stanje u oblasti natalitetne politike. Važno je da roditelji budu stimulisani i da imaju obezbeđen smeštaj za decu dok oni rade. Kada je u pitanju jasleni uzrast, od ponedeljka se u Sečnju počinje sa kapacitetom od 30 mesta za mališane najmlađeg uzrasta i ponosni smo na taj zajednički projekat“, naglasila je Slavica Đukić Dejanović. Ona je napomenula da je u Sečnju sprovođen i projekat biomedicinski potpomognute oplodnje, u koji je lane bilo uključeno šest parova iz ove opštine. Ona je napomenula da je pomoć srednjobanatskoj opštini Žitište bila usmerena na edukaciju o reproduktivnom zdravlju i o problematici maloletničke trudnoće. https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministarka-u-secnu-prve-jaslice-u-dva-nasela-18-01-2018

Poslednji apatinski obućar nema učenika

Pre više decenija od starih zanata se živelo. Danas, zanati poput obućarskog, polako odlaze u zaborav, kao što je to slučaj u Apatinu, gde opstaje poslednji obućar. Za popravku potpetice na štikli treba oko 10 minuta, dok opšivanje muške cipele na “singerici” staroj oko 200 godina traje malo duže kod apatinskog obućara Jovana Bosnića. Decenije u ovom zanatu, a znanje koje je sticao od oca danas opstaje u nekoliko kvadrata obućarske radionice. Kaže da mu nikada nije smetao miris iznošene obuće, a i danas, u 67 godini sa ljubavlju popravlja cipele, patike, sandale, čizme. Posla će za obućare uvek biti, ali brine ga što niko nije zainteresovan da izuči ovaj zanat.
“Danas od mladih niko nije zainteresovan da izuči obućarski zanat. Mladi su orijentisani ka računarima, internetu i mobilnim telefonima. Niko neće da se bavi starom obućom, jer u radionici sa cipelama treba raditi. Na žalost, nema, nema zainteresovanih. Voleo bih da imam učenika, ali izumiru stari zanati. Obuća je danas nekvalitetna, pa se cipele često kupuju i zamene za jeftine pare”, kaže Bosnić. Kada su popravke u pitanju, mušterija ima raznih, apatinski obućar radi najbolje što zna, ali jedno je sigurno, nikada od stare cipele ne možete napraviti novu. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poslednji-apatinski-obucar-nema-ucenika_886196.html

Od naredne školske godine IT smer i na Mašinskom fakultetu

Od naredne školske godine IT smer imaće i Mašinski fakultet u Beogradu, odlučio je Senat Univerziteta koji je 17. januara usvojio novi studijski program Informacione tehnologije u mašinstvu. Od uvođenja novog studijskog programa, koji će trajati tri godine i nosi 180 bodova, deli ih još jedan korak, a to je da dobiju zeleno svetlo Komisije za akreditaciju. “Mašinski fakultet već ima master studije Mašinstvo i informacione tehnologije tako da na ovaj način modernizujemo postojeće osnovne studije. Oko pedesetak novih studenata će se dominantno baviti informaciono-komunikacionim tehnologijama u mašinstvu”, kaže dekan tog fakulteta prof. Radivoje Mitrović.
On očekuje da će novi studijski program Komisija akreditaciju odobriti tokom aprila i maja i da će već od jeseni, on naredne školske godine, moći da upišu prvu generaciju brucoša. “Na ovaj način Mašinski fakultet ne samo da implementira informacione tehnologije nego jača digitalizaciju svih objekata, koji su predmet izučavanja na Mašinskom fakultetu – vozila, letelice, pametne zgrade, čiste sobe”, naglasio je Mitrović. Pojašnjava da je novi studijski program podrazumeva primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u mašinstvu i da se razlikuje od drugih IT smerova na ETF-u, FON-u, Matematičkom fakultetu. “Zadržavamo osnovni kurs razvijamo mašinsko inženjerstvo, ali nema mašinskog inženjerstva bez veće primene informaciono -komunikacionih tehnologija”, zaključio je Mitrović.

Humanitarni turnir: Akademci za Vasu

Humanitarni turnir u malom fudbalu, u okviru akcije „Zajedno uz Vasu”, održan je u subotu  u Centru za sport „Đačko igralište”, Dr Vase Savića 3. Cilj akcije je da se pomogne mladiću koji boluje od akutne limfoblastične leukemije “T” imunofenotipa, osamnaestogodišnjem Vasiliju Sentivancu iz Borova, za čije je lečenje potrebno oko 110.000 evra. Transplantacija koštane srži zakazana je za 1. februar ove godine, a pre same operacije Vasilije mora uraditi sve neophodne preglede i pretrage, za šta je potreban dokaz o uplaćenom novcu na računu. Stoga studenti Filozofskog i Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, koji su organizovali turnir, pozivaju sve sugrađane dobre volje da se priključe akciji.
Za učešće na turniru ekipe su  plaćale  2.500 dinara po ekipi. Na turniru bila je  postavljena i kutija za dobrovoljne priloge, a osim toga, svi koji su u prilici mogu uplatiti novac na žiro-račun: HR95 2500 0091 5011 4765 2, čiji je primalac „Zajedničko vijeće općina Vukovar”. Kao poziv na broj potrebno je upisati datum uplate (npr: 19012018), a u opisu plaćanja navesti: Za humanitarnu akciju „Zajedno za Vasu” (Multivalutni transakcijski račun u Addiko Bank d.d. IBAN: HR95 2500 0091 5011 4765 2. SWIFT adresa/BIC Addiko Bank d.d. Zagreb: HAABHR22).    

Vremeplov: Rođen Toma Rosandić

Na današnji dan 22. januara 1878 rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu.

Vremeplov: Rođen Sava Šumanović

Srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema rođen je  na današnji dan 22. januara 1896. godine. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije “Doručak na travi” i “Pijana lađa” među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji “Sava Šumanović” u Šidu.

Vremeplov: Umro  Šah Džehan

Na današnji dan 22. januara 1666.  godine umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta

U Novom Sadu  izgorela je, na današnji dan, 22. januara 1928. godine  zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom “Srbskom dnevniku” o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stevan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

Vremeplov: Rođen Džordž Bajron

Engleski pisac Džordž Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma rođen je na današnji dan 22. januara 1788. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: “Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

Vremeplov: Rođen Frensis Bekon

Na današnji dan 22. januara 1561 godine rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika “Francuska enciklopedija”. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano “Učeno društvo”, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: “Unapređenje nauke”, “Novi organon”, “Nova atlantida”, “Eseji ili saveti etički i politički”.

Dokle više?

Piše: Bojana Bogosav* 
Sećate li se vašeg puberteta? Tinejdžerskih dana? Perioda kada ste mislili da je ceo svet vaš? Najlepši period vašeg života, priznaćete. Nema problema ni oko čega, ne brinete hoće li vas neko napasti, ugovoriti tuču kako biste odmenili snage, a onda vas na kvarno izbosti svim i svačim nemareći hoće li vas pritom i ubiti!
E pa današnju omladinu to i te kako brine. Zašto? Jer gotovo da ne prođe dana a da ne čuju da je njihov vršnjak brutalno prebijen. Stranice crne hronike sve češće su ispisane jezivim pričama o maloletnim delikventima koji su se iživljavali nad svojim vršnjacima. Neke od ovih priča završavaju se i smrtnim ishodom.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova od januara do novembra 2017. godine otkriveno je i prijavljeno čak 117 maloletnika na teritoriji Srbije koji su naneli teške telesne povrede. Većina od njih to krivično delo počinila je nad svojim vršnjakom i to iz samo njima velikog razloga – zbog devojke, statusa u društvu, para… Tukli su ih flašama, motkama, bokserima, a svojim žrtvama su lomili zube, noseve, ruke. U nekim slučajevima dešavale su se i ozbiljne povrede, opasne po život. Međutim, svi mi znamo da se ova brojka odnosi na slučajeve gde je nasilje prijavljeno. Šta je s onima koji se plaše da bilo šta kažu? Koji se boje da će ih tada nasilnici, deca kojajoš od  najranijih dana imaju poremećaj u ponašanju i ne umeju da kontrolišu impulse, sačekati posle škole i prebiti? Paziti ih? Ne ide to bas tako.
Kao društvo moramo da ozbiljnije shvatimo problem maloletničkog kriminala. Da mu pristupimo sa većom pažnjom i konačno stanemo na put ovim užasnim događajima koji se šire poput epidemije. Pooštrimo kazne za nasilnike da već sa 14 godina počnu da odgovaraju krivično za svoje postupke. Da se sa svojim delima suočavaju kao odrasli ljudi, kada već pokušavaju da ih glume. U svemu ovome treba da učestvuju svi roditelji. Razgovor je ključ svega, pa tako i s decom. Pričajte s njima i podignite im svest o tome šta je dobro, a šta loše, jer deca se neće sama vaspitati. U suprotnom vaspitaće ih ulica, a svi vrlo dobro znamo gde to vodi. U propast.
*novinarka Blica

Mobilne telefone imaju gotovo svi đaci

Nastavu učitelja u nižim razredima osnovne škole ne prekidaju više zapitkivanja dece ili školsko zvono, već stalna zvonjava pametnih telefona ili sve češće satova. Pametne telefone u školu sada donose već prvačići, pa čak i predškolci, i koriste ih tokom nastave. Nastavnici kažu da je pre nekoliko godina možda tek jedan prvačić u razredu imao mobilni telefon, danas je, kako navode, često i obrnuto, samo njih par nema telefone. Sve veći hit su i pametni satovi, koji su potpuno uneli pometnju, jer nastavnici u početku na njih nisu ni obraćali pažnju. – Deca su mala, često zaborave da isključe telefon, ili oni nestašniji vole da ga čačkaju tokom nastave, pa telefoni stalno zvone i prekidaju nastavu. Kako dodaje nastavnica Milana Klaić, kada je odmor, deca uglavnom neprestano gledaju u telefone, ne gledaju ni kuda idu, sudaraju se po hodnicima i često jedino komuniciraju pokazujući jedni drugima video klipove ili igrice.

Roditeljima lakše kada deca imaju mobilne

Sa druge strane, roditeljima je lakše kada deca imaju mobilne telefone, pa u svakom trenutku mogu da saznaju gde su. Učenicima je od petog razreda obično zabranjena upotreba telefona na nastavi, uglavnom zbog prepisivanja, ali škole ne mogu da zabrane i njihovo nošenje, pa sve ostaje na savesti dece. Kucanje SMS-a, skidanje aplikacija, boravak na društvenim mrežama, listanje fotografija, snimanje na nastavi, samo su deo onoga što učenici rade za vreme časova. – Moje dete telefon ostavlja kod kuće, odnosno to je naš stari telefon koji smo mu dali kada je išao na ekskurziju prošle godine u prvom razredu. Nema svrhe da nosi telefon u školu, u školi postoji fiksni telefon ako se nešto ne daj bože desi. Njegovi drugari većinom nose telefone u školu, ali na nastavi svakako ne mogu da ih koriste, a na odmoru bi trebalo malo da se druže, a ne da gledaju u telefone – kaže Novosađanka Dejana Berić, majka osnovca.

Mlađi od 12 godina ne bi ni trebalo da imaju mobilni telefon

Stručnjaci upozoravaju da deca mlađa od 12 godina ne bi trebalo da imaju mobilni telefon. Svaki telefon danas ima opciju priključivanja na internet, pa se ne može kontrolisati ponašanje deteta u virtuelnom prostoru, niti ga zaštititi. Ako ima lošiji telefon, drugari će ga zadirkivati, ali ni skupi nije rešenje, dete se izlaže opasnosti da bude napadnuto i opljačkano.
– Deca u nižim razredima nemaju zbog čega da koriste pametne telefone, jer oni najlakše remete koncentraciju i ne stimulišu razvoj kreativnog razmišljanja koje je u tom dobu od suštinske važnosti za razvoj deteta. Svakako je bitno da i kod kuće sve to bude dozirano i pod kotrolom, jer ne postiže se mnogo ako je na nastavi zabranjeno, a kod kuće mogu neograničeno da ih koriste – izjavio je psiholog Ivan Žugić iz Novog Sada. Edukativne aplikacije i dostupnost deteta sigurno su dobre strane, ali kako dodaje Žugić, jedino uz doziranje i kontrolu.

Uzimali telefone pre časa, roditelji se bunili!

Zvonjava mobilnog češće se čuje nego školsko zvono. Prvo smo uzimali telefone pre časa, ali onda su se roditelji pobunili, jer kažu da je to privatna stvar dece. Sada čekamo dogovor direktora sa savetom roditelja jer mora da se donese neki pravilnik, ovako nije moguće da se funkcioniše. Ne znamo ni koje su kazne za korišćenje telefona – kaže nastavnica Milana Klaić.
Nedeljko Đorđić, direktor OŠ “Đorđe Natošević” iz Novog Sada, kaže da su u dogovoru sa savetom roditelja mobilni telefoni i pametni satovi zabranjeni na nastavi u prva četiri razreda. – Telefoni se pre nastave ostavljaju u jednoj fioci i posle pokupe. Neće prvačiće azbuku naučiti Gugl nego učiteljica. Jedna majka insistirala je da je nastavnica pokvarila telefon njenom detetu kada mu ga je oduzela i tražila je da se kupi novi. Od tada smo doneli ovaj pravilnik. Neki roditelji smatraju da su telefoni potrebni zbog nasilja na ulicama, ali mi deci telefone oduzimamo u školi, ne na ulici – kaže Đorđić.

„Snepčet” izaziva zavisnost

Britanska poverenica za zaštitu dece En Longfild preporučila je roditeljima da zabrane mališanima korišćenje društvene mreže “Snepčet”. Neke škole u Britaniji već su zabranile korištenje te društvene mreže tokom nastave, a poverenica smatra da bi to trebalo činiti i posle nastave. Ona u svom izveštaju navodi negativne uticaje društvenih mreža na decu. Kao posebno štetan po decu istakla je “Snepčet”, za koji tvrdi da izaziva jednu vrstu zavisnosti, naročito kroz funkciju “streak” koja podstiče korisnike da se dopisuju sa drugima tri dana.

Francuzi zabranjuju upotrebu mobilnih u školi

Vlada Francuske objavila je da će od početka sledeće školske godine zabraniti učenicima osnovnih i srednjih škola korišćenje mobilnih telefona. Mladen Šarčević, naš ministar prosvete, rekao je da Ministarstvo ne namerava da zabrani upotrebu mobilnih telefona u učionicama, niti će zakoni određivati kako će deca da ih koriste, nego da ovaj problem moraju da rešavaju same škole, jer je sve regulisano pravilnicima o disciplinskoj odgovornosti učenika.

About the Author

admin